28. март
28. март (28.03) је 87. дан у години по грегоријанском календару (88. у преступној години). До краја године има још 278 дана.
Догађаји
март | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 193 — Преторијанска гарда је убила римског цара Пертинакса и потом продала римски престо најиздашнијем понуђачу, сенатору Дидију Јулијану.
- 364 — Римски цар Валентинијан I је именовао свог брата Валенса за свог источног савладара.
- 1776 — У Москви основан театар „Бољшој“, велики театар опере и балета, по угледу на Санкт Петербург, у којем су од четрдесетих година XVIII века извођене оперске представе.
- 1800 — Парламент Ирске усвојио закон о уједињењу Ирске са Великом Британијом.
- 1802 — Хајнрих Вилхелм Олберс је открио 2 Палас, други познати астероид.
- 1814 — Британска краљевска морнарица је поразила Америчку морнарицу у бици код Валпараиса.
- 1881 — У Бечу потписана „Железничка конвенција“ о изградњи пруге Београд-Ниш. Пруга дуга 243,5 km изграђена 1884, а уз финансијску помоћ страних конзорцијума у Србији до 1890. изграђено 1.060 километара пруге до аустроугарске, бугарске и турске границе.
- 1923 — Два највећа турска града, Константинопољ и Ангора, добили су нове називе: Истанбул и Анкара.
- 1939 — Републиканска војска је у Шпанском грађанском рату предала Мадрид снагама генерала Франка.
- 1941 — Британске поморске снаге у Другом светском рату нанеле тешке губитке италијанској морнарици у бици код рта Матапан.
- 1942 — Британске поморске снаге су изненадним нападом са копна, мора и из ваздуха уништили луку Сен Назер у окупираној Француској, у којој су били усидрени немачки ратни бродови.
- 1945 — Адолф Хитлер сменио Хајнца Гудеријана са положаја начелника Врховне команде копнене војске.
- 1945 — САД признале владу Демократске Федеративне Југославије.
- 1970 — У земљотресу који је разорио турски град Гедиз и околна села у западној Анадолији погинуло најмање 1.100 људи.
- 1973 — Амерички глумац Марлон Брандо одбио да прими "Оскара“ за главну улогу у филму „Кум“, а на церемонију за доделу награде послао индијанску глумицу Сачин Литлфедер да опише патње америчких Индијанаца.
- 1979 — Због делимичног топљења језгра у нуклеарној електрани Острво три миље код Харисбурга у околину је пуштено око 1,59 PBq радиоктивног криптона.
- 1979 — Британски премијер Џејмс Калахан је изгубио на гласању у Дому комуна о поверењу његовој влади за један глас након што је његова влада није успела да се избори са раширеним штрајковима у зими незадовољства.
- 1989 — У Београду проглашени амандмани на Устав Србије, којим је покрајинама одузета могућност вета на уставне промене у Србији и део законодавне, управне и судске функције.
- 1992 — Након састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању Карингтон-Кутиљеровог плана.
- 2001 — У Демократску Републику Конго стигао први контингент „плавих шлемова“ са задатком да ојача присуство УН у тој земљи после грађанског рата.
- 2003 —
- На Фрушкој гори нађено тело бившег председника Председништва Србије Ивана Стамболића, отетог 25. августа 2000. Полиција ухапсила четири припадника распуштене Јединице за специјалне операције МУП-а Србије осумњичених за то убиство.
- Са острва Танегашима Јапан лансирао своје прве шпијунске сателите у свемир, који ће тој земљи омогућити независност у прикупљању података, укључујући кретање севернокорејске војске. Јапан се раније ослањао на обавештајну службу САД.
Рођења
- 1749 — Пјер Симон Лаплас, француски астроном, математичар и физичар († 1827)
- 1824 — Бранко Радичевић, српски песник. († 1853)
- 1868 — Максим Горки, руски писац. († 1936)
- 1881 — Веселин Чајкановић, први српски историчар религије. († 1946)
- 1895 — Игњат Јоб, српски сликар. († 1936)
- 1901 — Кристиан Крековић, југословенски сликар. († 1985)
- 1909 — Невенка Урбанова, српска глумица. († 2007)
- 1929 — Драган Лаковић, српски глумац. († 1990)
- 1929 — Предраг Лаковић, српски глумац. († 1997)
- 1930 — Џером Ајзак Фридман, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику.
- 1936 — Марио Варгас Љоса, перуански књижевник, добитник Нобелове награде за књижевност.
- 1942 — Џери Слоун, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1949 — Лесли Г. Валијант, британски научник.
- 1960 — Сенад Лупић, југословенски фудбалер.
- 1965 — Срђан Тодоровић, српски глумац и музичар.
- 1968 — Олег Новковић, српски редитељ и сценариста.
- 1969 — Иван Готи, италијански бициклиста.
- 1972 — Ник Фрост, енглески глумац, комичар, сценариста и продуцент.
- 1974 — Јонас Ериксон, шведски фудбалски судија.
- 1980 — Сесил Корбел, француска музичарка.
- 1981 — Јелена Јевремовић, српска певачица.
- 1981 — Џулија Стајлс, америчка глумица.
- 1981 — Славко Стефановић, српски кошаркаш.
- 1984 — Менсур Мујџа, босанскохерцеговачки фудбалер.
- 1985 — Станислас Вавринка, швајцарски тенисер.
- 1986 — Лејди Гага, америчка музичарка.
- 1986 — Барбора Стрицова, чешка тенисерка.
- 1987 — Кегни Лин Картер, америчка порнографска глумица.
- 1993 — Матија Настасић, српски фудбалер.
- 1995 — Џастин Џексон, амерички кошаркаш.
- 1996 — Бенжамен Павар, француски фудбалер.
Смрти
- 193 — Пертинакс, римски цар (* 126)
- 1811 — Доситеј Обрадовић, српски просветитељ, писац, филозоф и педагог (* 1742)
- 1881 — Модест Мусоргски, руски музичар. (* 1839)
- 1941 — Вирџинија Вулф, енглеска књижевница. (* 1882)
- 1943 — Сергеј Рахмањинов, руски композитор и пијаниста (* 1873)
- 1969 — Двајт Дејвид Ајзенхауер, амерички генерал и државник (* 1890)
- 1980 — Милан Ајваз, позоришни, филмски и ТВ глумац. (* 1897)
- 1985 — Марк Шагал, француски сликар руско-јеврејског порекла (* 1887)
- 1994 — Ежен Јонеско, француски драмски писац румунског порекла (* 1909)
- 2002 — Били Вајлдер, холивудски режисер и сценариста. (* 1906)
- 2004 — Питер Јустинов, британски глумац, сценариста, писац, режисер и продуцент. (* 1921)
- 2009 — Ранко Мунитић, филмски критичар и теоретичар. (* 1943)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави: