Портал:Фантастика
ФАНТАСТИКА
Фантастика, научна и епска, представља књижевну врсту која се одликује писањем о измишљеним догађајима, личностима и местима, или убацивањем измишљених догађаја, ликова или места на неку подлогу из историје.
Почеци епске фантастике могу се наћи још у најранијим записаним делима, као што је Еп о Гилгамешу из 7. века пре нове ере. У 20. веку, епска фантастика је значајно добила на популарности, прво делима Роберта Е. Хауарда, аутора прича о Конану Варварину, а касније и делима професора Џона Роналда Руела Толкина - трилогијом Господар прстенова, никад довршеним и постхумно издатим Силмарилионом, и Хобитом, који је своје постојање почео као књига за децу. После Толкинових романа, многи писци, мање или више успешно, покушавају да направе свет који ће по ширини и свеобухватности парирати Толкиновим делима. Неки од њих су Тери Брукс, Роџер Зелазни, Дејвид Едингс, Џорџ Р. Р. Мартин, Мерион Цимер Бредли. Епска фантастика се не задржава само на писаним делима - плодно тле је нашла и као тема многих рачунарских игара, од којих су неке од најпознатијих Myst, Baldur's Gate, Heroes of Might and Magic, Warcraft, Oblivion. У филмској индустрији, са папира су на платно у скорије време прешле књиге као што су Господар прстенова и Летописи Нарније.
За зачетника жанра научне фантастике сматра се списатељица Мери Шели, која је прва написала причу чији је наука саставни и неизоставни део, а која је садржај књиге Франкенштајн или модерни Прометеј, познатије само по имену научника који се усуђује да дирне у саму бит постојања. У деветнаестом веку, оно што пролази под научном фантастиком, долази од два писца која дијаметрално супротно приступају теми научног напретка - Жил Верн својим романима Двадесет хиљада миља под морем и Пут у средиште Земље приказује позитивне, док се Херберт Џорџ Велс у својим књигама Рат светова, Невидљиви човек и Времеплов углавном бави негативним последицама. Почетком двадесетог века, муњевит напредак науке и технолошких остварења је поставио темеље за ширење популарности научне фантастике, прво у петпарачким романима а касније као књижевне врсте која заслужује и критичко признање. Носиоци тог преласка из домена јефтине у уметнички признату литературу су између осталих и Ајзак Асимов, Артур Ч. Кларк, Харлан Елисон, Реј Бредбери, Филип К. Дик, Курт Вонегат.
Научна фантастика је нашла своје место на филму и телевизији. Једна од најпознатијих телевизијских серија је Звездане стазе са својим наставцима. Један од најпознатијих циклуса научне фантастике у области филма је хексалогија Ратова звезда, коју у корак прате филмови 2001: Одисеја у свемиру и 2010: Година остваривања контакта, као и трилогија Матрикс, тетралогија Осми путник и два филма Предатор.
Научна фантастика окупира радњу многих рачунарских игара. Неке од њих су Command & Conquer и StarCraft.
Крајем 20. века научна фантастика, епска фантастика и хорор литература све више бришу међусобне границе, до те мере да се ствара нови израз спекулативна фикција, и нова генерација писаца који се не ограничавају старим дефиницијама жанра. Представници фантастичне књижевности овог времена су између осталих и Тери Прачет, Нил Гејман, Мајкл Крајтон, Нил Стивенсон, Ден Симонс, Урсула К. Ле Гвин.
ЗанимљивостиДа ли сте знали да...
Изабрани чланак Супердимензионална тврђава Макрос (јап. Chō Jikū Yōsai Makurosu), енг. The Super Dimension Fortress Macross) је научнофантастична аниме серија која комбинује џиновске преобразиве роботе, апокалиптичне битке и љубав у рату кроз употребу разних неконвенционалних средстава као што је поп музика. Дизајн мекова и возила су урадили Шоџи Кавамори и Казутака Мијатаке (обојица из Студија Нуе), а дизајн ликова је урадио Харухико Мимикото. Као додатак, Макрос је створио једну од првих аниме идола Лин Минмеј, која омогућила глумици Мари Иџими да постане славна и да покрене своју музичку каријеру. Већина анимације Макроса (уз измењен садржај и дијалоге) је адаптиран изван Јапана као прва сага Роботека. Неке сцене из Макроса су коришћене и у Чуварима двери, неуспешном покушају Хармони Голда да направи наставак Роботека. БиографијаЏон Роналд Руел Толкин (енгл. John Ronald Reuel Tolkien; (3. јануар 1892. – 2. септембар 1973) је био професор англосаксонског језика на Оксфордском универзитету у периоду од 1925. до 1945. године, као и професор енглеског језика и књижевности, такође на Оксфорду, од 1945. до 1959. године. Бавио се писањем епске фантастике, фантастике уопште и поезије током целог живота, и кроз њих је доживео међународну славу. Ван научних кругова, најпознатији је као аутор романа „Господар прстенова”, затим његовог претходника, „Хобита”, као и великог броја постхумно издатих књига о историји замишљеног света званог Арда, највише једног њеног континента, Средње земље, где се одиграва радња ова његова два најпознатија романа. Велика популарност и утицај ових дела су устоличила Толкина као оца жанра модерне високе фантастике (енгл. High-fantasy). Што се тиче научних кругова, био је високо уважени лексикограф и стручак за англосаксонски и старонордијски језик. Припадао је књижевној дискусионој групи The Inklings и био је близак пријатељ са К.С. Луисом (C.S. Lewis). |
Побољшајте портал!
Изабрана слика Жил Верн, један од твораца жанра научне фантастике. Обавештења
|
