29. јул — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Рођења |
м →Смрти |
||
| Ред 41: | Ред 41: | ||
* [[1890]]. — [[Винсент ван Гог]], холандски сликар. (* [[1853]].) |
* [[1890]]. — [[Винсент ван Гог]], холандски сликар. (* [[1853]].) |
||
* [[1979]]. — [[Херберт Маркузе]], немачки политички филозоф и теоретичар друштва, један од оснивача Франкфуртске школе (* [[1898]].) |
* [[1979]]. — [[Херберт Маркузе]], немачки политички филозоф и теоретичар друштва, један од оснивача Франкфуртске школе (* [[1898]].) |
||
| ⚫ | |||
* [[1983]]. — |
|||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
| ⚫ | |||
* [[1994]]. — [[Дороти Кроуфут Хоџкин|Дороти Хоџкин]], [[Енглеска|енглески]] [[хемија|хемичар]]. (* [[1910]].) |
* [[1994]]. — [[Дороти Кроуфут Хоџкин|Дороти Хоџкин]], [[Енглеска|енглески]] [[хемија|хемичар]]. (* [[1910]].) |
||
* [[2000]]. — [[Светозар Стијовић]], српски [[лингвистика|лингвиста]] (* [[1939]].) |
* [[2000]]. — [[Светозар Стијовић]], српски [[лингвистика|лингвиста]] (* [[1939]].) |
||
Верзија на датум 27. март 2014. у 14:24
29. јул (29.07.) је 210. дан године по грегоријанском календару (211. у преступној години). До краја године има још 155 дана.
Догађаји
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
- 1526. — У походу на Угарску, турска војска после тронедељне опсаде заузела Петроварадин. Турци потом освојили суседне градове у Срему и код Осијека изградили мост на реци Драви, прешли у Угарску и 29. августа потукли, код Мохача, војску краља Лајоша II.
- 1588. — Британска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску „Непобедиву армаду“ од око 125 бродова, коју је у инвазију на Енглеску послао шпански краљ Филип II.
- 1878. — Почела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине, на основу договора европских сила на Берлинском конгресу.
- 1900. — Анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта I. Наследио га син Виктор Емануел III. Атентатор 1901. извршио самоубиство.
- 1937. — Јапанске трупе окупирале, у Кинеско-јапанском рату, кинески град Тјенцин.
- 1940. — Почела ваздушна офанзива Немачке на Велику Британију у Другом светском рату.
- 1941. — Вишијевска Француска и Јапан потписали споразум о заједничком протекторату над Индокином. Француска наставила управљање Индокином, а Јапан послао трупе.
- 1946. — У Паризу почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату. Мировни уговори, усаглашени током заседања конференције од 29. јула до 16. октобра, потписани 10. фебруара 1947.
- 1948. — На стадиону „Вембли“ у Лондону отворене прве Олимпијске игре после Другог светског рата.
- 1967. — У Вијетнамском рату у пожару оштећен амерички носач авиона „Форестал“. Погинуло 130 људи.
- 1973. — Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије, а вођа војне хунте, пуковник Јоргос Пападопулос, постао председник Грчке.
- 1981. — У катедрали светог Павла у Лондону венчали се наследник британског престола принц од Велса Чарлс и Дајана Спенсер.
- 1985. — Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.
- 1992. — Бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин.
- 1994. — Бивши италијански премијер Бетино Кракси осуђен на осам и по година затвора под оптужбом за превару. Кракси пресуду дочекао у избеглиштву у Тунису, где је и умро.
- 1996. — Кина извела нуклеарну пробу јачине 4,3 степена Рихтерове скале на Лоп Нору, а потом обећала да ће се убудуће придржавати мораторијума на нуклеарне пробе.
- 1999. — У Сарајеву почео самит Пакта за стабилност Југоисточне Европе. Делегације 39 земаља и представници 17 међународних организација 30. јула усвојили декларацију о демократизацији и економској обнови Балкана. Србији, која није позвана на Самит, поручено да може да се прикључи Пакту када прихвати демократске промене.
- 2005. — Астрономи су објавили откриће Ериде.
Рођења
- 1805. — Алексис де Токвил, француски историчар и политичар. († 1859.)
- 1880. — Варнава (Росић), патријарх Српске православне цркве († 1937.)
- 1883. — Бенито Мусолини, италијански диктатор и фашиста. († 1945.)
- 1905. — Даг Хамаршелд, шведски политичар. († 1961.)
- 1925. — Микис Теодоракис, грчки композитор.
- 1981. — Фернандо Алонсо, возач Формуле1.
- 1982. — Катарина Марковић,српска глумица.
- 1990. — Иван Ленђер, пливач, репрезентативац Србије.
Смрти
- 1108. — Филип I Француски, француски краљ (* 1052.)
- 1095. — Ладислав I Свети, краљ Мађарске (1077-1095). (* 1040.)
- 1856. — Роберт Шуман, немачки композитор. (* 1810.)
- 1877. — Јован Гавриловић је био српски историчар и политичар (* 1796.)
- 1890. — Винсент ван Гог, холандски сликар. (* 1853.)
- 1979. — Херберт Маркузе, немачки политички филозоф и теоретичар друштва, један од оснивача Франкфуртске школе (* 1898.)
- 1983. — Дејвид Нивен, британски позоришни и филмски глумац. Добитник „Оскара“. (* 1910.)
- 1983. — Луис Буњуел, шпански филмски режисер. (* 1900.)
- 1994. — Дороти Хоџкин, енглески хемичар. (* 1910.)
- 2000. — Светозар Стијовић, српски лингвиста (* 1939.)
- 2001. — Едвард Гјерек, лидер пољске комунистичке партије.
- 2005. — Милан Миле Лојпур, певач и гитариста (* 1930.)
- 2008. — Мате Парлов, један од најтрофејнијих југословенских боксера. (* 1948.)
- 2011. — Мухарем Первић, књижевник и публициста, књижевни и позоришни критичар (* 1934.)