Avganistan

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 33° 56' SG Š, 66° 11' IGD

Islamska Republika Avganistan
جمهوری اسلامی افغانستان
pers: Džamhuri-je islami-je Avganistan 
د افغانستان اسلامي جمهوریت
pašt:  De Avganistan islami Džomhorijat 
Zastava Avganistana Grb Avganistana
Zastava Grb
krilatica: Ne postoji
Himna
Himna Avganistana (pašto: ملی سرود - Milli Surood; dari: سرود ملی - Surood-e Milli)
Položaj Avganistana
Glavni grad Kabul
Službeni jezik paštunski (avganistanski), darijski (persijski)[1]
Oblik države Islamska Republika
 — Predsednik Ašraf Gani
Nezavisnost: Od Persije 1709.
Površina  
 — ukupno 652.230[2] km² (41)
 — voda (%) 0[2]
Stanovništvo  
 — 2013. 25.500.100 [3] (46)
 — gustina 43,5/km² 
Valuta avgani (100 пула)
Vremenska zona UTC +4
Internet domen .af
Pozivni broj +93

Avganistan (arap. فغانستان), službeni naziv Islamska Republika Avganistan, je država u jugozapadnoj Aziji.[1] Zemlja nema izlaz na more, a dužina kopnene granice iznosi 5.529 km.[2] Na zapadu se graniči sa Iranom (936 km), na severu sa Turkmenistanom (744 km), Uzbekistanom (137 km) i Tadžikistanom (1.206 km), na severoistoku sa Kinom (76 km), a na istoku i jugu sa Pakistanom (2.430 km).[2] Avganistan je jedna od najsiromašnijih zemalja u Aziji. Članica je Ujedinjenih nacija od 1946.[1]

Avganistan je drevno žarište Puta svile i ljudskih migracija. Arheolozi su na području današnjeg Avganistana pronašli dokaze ljudskog prisustva koji datiraju iz srednjeg paleolitskog perioda. Veruje se da se urbana civilizacija na ovoj teritoriji pojavila između 3000. i 2000. p. n. e. S obzirom da se nalazi na veoma važnoj lokaciji koja povezuje kulturu Bliskog istoka sa centralnom Azijom i Indijskim potkontinentom, tokom vekova je bio dom raznih naroda.[4], i svedok je raznih vojnih kampanja, među kojima su najviše vredne pomena kampanje Aleksandra Velikog, Džingis-kana, i zapadnih sila u moderno doba. Ova zemlja takođe predstavlja i izvor iz kojeg su grčko-baktrijsko kraljevstvo, kušansko carstvo, Beli huni (Heftaliti), Safaridi, Gaznavidi, Goridi, Hildžiji, Timuridi, Moguli i Durani izdigli i sagradili veoma snažne imperije.[5]

Politička istorija modernog Avganistana počinje 1709. godine, kada je uspostavljena Hotaki dinastija u Kandaharu, nakon čega dolazi do uspona Durani imperije 1747. godine.[6][7][8] Krajem 19. veka, Avganistan postaje tampon država tokom „Velike igre“ između Britanske Indije i Ruske Imperije. Nakon Trećeg anglo-avganistanskog rata 1919. godine, kralj Amanulah je započeo evropsku modernizaciju svoje zemlje, ali je sprečen od strane ultra-konzervativaca. Tokom Hladnog rata, nakon povlačenja Britanaca iz Indije 1947. godine, Sjedinjene Američke Države i Sovjetski Savez počinju da šire svoj uticaj u Avganistanu, [9] što je dovelo do krvavog rata između mudžahedina („sveti ratnici“) koje je podržavala Amerika i vlasti koju je podržavao Sovjetski Savez, u kojem je živote izgubilo više od milion Avganistanaca.[10] Nakon ovoga usledio je avganistanski građanski rat 90-ih godina, uspon i pad ekstremističke talibanske vlasti i rat u Avganistanu, koji traje od 2001. godine pa sve do danas.[11] U decembru 2001. godine, Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija odobrio je stvaranje Međunarodnih snaga za bezbednosnu pomoć radi održavanja bezbednosti u Avganistanu, kao vid pripomoći vladi Hamida Karzaja.

Tri decenije ratovanja su učinile Avganistan jednom od najopasnijih zemalja na svetu,[12] kao i najveći „izvoznik izbeglica i azilanata“. Dok međunarodna zajednica pokušava da obnovi ovu ratom razorenu zemlju, terorističke grupe, kao što su Hakani i Hezb-e-Islami Gulbudin,[13] aktivno su uključeni u svetske pobune Talibana, koje se sastoje iz stotina atentata i napada bombaša-samoubica. Prema Ujedinjenim nacijama, ove pobune su krive za 80 % civilnih žrtava u ratu koji traje od 2001. godine u periodu između 2011. i 2012. godine.[14]

Oko 42 % stanovništva Avganistana živi ispod linije apsolutnog siromaštva, što znači da njihov prihod čini manje od $1,25 američkih dolara dnevno,[15] a nešto malo više iznad 70 % stanovništva je pismeno.

Etimologija[uredi]

Ime „Avganistan“ (Afghānistān)[16] znači „Zemlja Avgana“,[17] koji je nastao iz entonima Avgana. Istorijski, ovaj naziv se odnosio na Paštune, koji predstavljaju najveću etničku grupu u Avganistanu.[18] Ovo ime se javlja i kao „Abgan“ u 3. veku nove ere u vreme Sasanida,[19] i „Avagana“ u 6. veku nove ere kod indijskog astronoma Varahamihire.[18] Narod koji se naziva ovim imenom se nekoliko puta pominju u jednoj geografskoj knjizi iz 10. veka."[20]

Ime „Avganistan“ napisano na ovoj litografiji iz 1847. godine, Džejms Ratrej.

El Biruni je u XI veku o njima govorio kao o različitim plemenima koja žive na zapadnoj planinskoj granici reke Inde, što bi trebalo da znači - na obodu Sulejman planina.[21] Ibn Batuta, poznati marokanski naučnik koji je posetio ove predele 1333. godine, napisao je:

Vikicitati „Putovali smo do Kabula, nekada velikog grada, a sada sela naseljenog persijskim plemenom koje se naziva „Avganima“. Imaju planine i klisure, posede velike snage, i uglavnom su drumski razbojnici. Njihova glavna planina je Sulejman planina.“
({{{2}}})

Jedan ugledni persijski naučnik iz 16. veka daje dosta objašnjenja o Avganima. Na primer, on piše:

Vikicitati „Muškarci iz Kabula i Hildžiji su takođe otišli kući; i kad god su bili ispitivani o muslimanima kohistanskih planina o tome kakvo je tamo stanje, oni bi rekli, „ne nazivaj ga Kohistanom, već Avganistanom; tamo nema nikoga drugog do Avganistanaca i nereda." Stoga, jasno je da zbog toga ovi ljudi svoju zemlju na svom jeziku nazivaju Avganistan, a sebe Avganistancima.“
({{{2}}})

Široko je prihvaćeno da su termini „Paštun“ i „Avgan“ sinonimi.[18] U spisima pašto pesnika iz 17. veka, Kušal Kan Kataka, on kaže:

Vikicitati „Izvucite svoje mačeve i posecite čisto, svakoga ko kaže da Paštun i Avgan nisu isto! To znaju Arapi, a znaju i Rimljani: Avgani su Paštuni, Paštuni su Avgani![22]
({{{2}}})

Poslednji deo imena, „-stan“ je persijski sufiks koji označava mesto. Ime „Avganistan“ je opisao mogulski car iz 16. veka, Babur, u svojim memoarima (Baburnama), kao i persijski naučnik Firišta i Baburovi naslednici, pozivajući se na tradicionalne etničke paštunske teritorije između Hindukuš planinskog masiva i reke Ind.[23] Početkom 19. veka, avganistanski političari su rešili da prihvate naziv „Avganistan“ za celu oblast, nakon što se prevod ovog termina na engleski pojavio u raznim sporazumima sa kadžaridskom Persijom i britanskom Indijom.[24] Godine 1857. u svom prikazu knjige Dž. V. Keja „Avganistanski rat“ (eng: „The Afghan War“), Fridrih Engels opisuje Avganistan kao:

Vikicitati „jednu prostranu zemlju Azije ... između Persije i Indije, a u drugom pravcu između Hindukuša i Indijskog okeana. Nekada je sadržala persijske provincije Horasan i Kohistan, kao i Herat, Beludžistan, Kašmir, Sind i dobar deo Pandžaba ... Njegovi najvažniji gradovi su Kabul, glavni grad, Gazni, Peševar i Kandahar.“
({{{2}}})

Avganistansko kraljevstvo se nekada nazivalo Durani carstvo (kraljevstvo Kabula), kako ga spominje i britanski državnik i istoričar, Montstjuart Elfinston.[25] Međunarodni suverenitet je Avganistanu zvanično priznat nakon potpisivanja anglo-avganistanskog sporazuma iz 1919. godine.[26][27]

Geografija[uredi]

Topografski izgled Avganistana
Pejzaži Avganistana.

Sa 652.230 km²,[28] Avganistan je po veličini 41. zemlja na svetu,[29] što ga čini malo većim od Francuske, manjim od Mjanmara, a skoro iste veličine kao Teksas u SAD-u. Graniči se sa Pakistanom na jugu i istoku, na zapadu sa Iranom, na severu sa Turkemenistanom, Tadžikistanom, i sa Kinom na Dalekom istoku.

U ovoj zemlji živi preko 30 miliona stanovnika (28.395.716 stanovnika (2010)).[30] Glavni grad je Kabul. Ostali važniji gradovi su: Kandahar, Džalalabad, Herat, Mazari Šarif. To je planinska zemlja bez izlaza na more, sa ravnicama na severu i jugozapadu.

Geografski, Avganistan je zemlja Centralne Azije.[31] Međutim, geopolitičkom i kulturološkom smislu, Ujedinjene nacije ga, zajedno sa Iranom, svrstavaju u Južnu Aziju.[32][33][34] Kulturološki pripada bliskoistočnom muslimanskom svetu. Najviši vrh ove zemlje je Nošak, na 7492 metara nadmorske visine. Zemlja ima kontinentalnu klimu, sa veoma oštrim zimama u centralnim oblastima, ledenim površinama na severoistoku oko Nuristana i Vakana, gde je prosečna temperatura u januaru ispod -15 °C, i vrućim letima u nižim oblastima, kao što su Sistan sliv na jugozapadu, Džalalabad basen na istoku, i avganistanske turkestanske ravnice duž reke Amu na severu, gde je prosečna temperatura u julu preko 35 °C.

Iako ova zemlja ima veliki broj reka i rezervoara, veliki delovi zemlje su bezvodni. Sistan basen je jedan od najsušnjih regiona u zemlji.[35] Pored uobičajenih kiša, u Avganistanu tokom zime pada i sneg u Hindukušu i na Pamir planinama, a na proćeleće otopljeni sneg se pretvara u potoke koji se ulivaju u reke i jezera.[36][37] Međutim, dve trećine tih voda se ulivaju u reke susednih zemalja, kao što su Iran, Pakistan i Turkmenistan. To stvara ekonomski problem državi, jer bi obnova sistema za navodnavanje i preusmeravanje voda, državu koštalo više od 2 milijarde američkih dolara.[38]

Hindukuške planine na severoistoku, unutar i oko provincije Badakšan su geološki aktivna oblast u kojoj su česti zemljotresi, klizišta i snežne lavine. Zemljotresi su često krajnje destruktivni sa mnogim ljudskim žrtvama.[39] Poslednji jaki zemljotresi su biti 4. februara 1998. godine, u kojem je stradalo 6000 ljudi u Badakšanu, blizu Tadžikistana.[40] Zatim su usledili zemljotresi u Hindukušu 2002. godine, u kojima je poginulo više od 150 ljudi iz raznih zemalja regiona, dok je preko hiljadu povređeno. Nakon zemljotresa 2010. godine u Avganistanu je bilo 11 mrtvih, više od 70 povređenih, a više od 2000 kuća je uništeno. Klizišta se često javljaju kao posledica zemljotresa ili nakon obilnih kiša, kao i usled topljenja snega. Takođe, klizišta mogu biti krajnje destruktivna sa mnogobrojnim žrtvama. Jedno od najsmrtonosnijih klizišta ikada, desilo se 3. maja 2014. godine u Badakšanu, sa preko 2100 žrtava.[41] Snežne lavine su treća i ne manje opasnija prirodna katastrofa od prethodne dve. Često se javljaju tokom zimskog perioda i veoma su opasne na nekim putnim komunikacijama u ovom delu Avganistana.[42]

Prirodne resurse ove zemlje čine: ugalj, bakar, rude gvožđa, litijum, uranijum, retki zemljani elementi, hromit, zlato, cink, talk, barit, sumpor, olovo, drago i poludrago kamenje, prirodni gas, nafta i drugo. Godine 2010. američki i avganistanski zvaničnici su procenili da neiskorištene mineralne sirovine, koje su (zvanično) otkrivene 2007. godine tokom geoloških istraživanja, vreme između 0,9 i 3 triliona američkih dolara.[43][44]

Rudno bogatsvo je uglavnom neiskorišteno. Najvažnije grane industrije su tekstilna, prehrambena, metalna i industrija kože. Domaća radinost je široko zastupljena, a jedan od najvažnijih proizvoda su vuneni tepisi.

Klima[uredi]

Klima je kontinentalna sa velikim godišnjim temperaturnim kolebanjima[1]. Prosečna januarska temperatura je 0-5C°, a u julu 25-30C°. Količina padavina je mala (ispod 500 mm godišnje), a jedino su istočni krajevi vlažniji jer potpadaju pod uticaj monsunske klime[1].

Flora i fauna[uredi]

Vegetacija u ravnicama je polupustinjska, u nižim planinskim područjima do 1.500 m stepska, a između 1.500-3.000 m ima četinarskih šuma. Glavni poljoprivredni proizvodi su pšenica, kukuruz, ječam, pirinač, pamuk i voće. U planinski predelima zastupljeno je stočarstvo (ovce, goveda i koze).

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Avganistana

Arheološka iskopavanja praistorijskih lokaliteta koje su izvršili Luj Dupri i drugi, ukazuju na to da su na teritoriji današnjeg Avganistana živeli ljudi pre najmanje 50.000 godina, a da su tadašnje poljoprivredne zajednice jedne od najstarijih u svetu.[45][46] S obzirom da predstavlja mesto najranijih istorijskih događaja, mnogi veruju da se Avganistan može porediti sa Egiptom u pogledu istorijske vrednosti njegovih arheoloških lokaliteta.[47] Ova zemlja se nalazi na jedinstvenoj lokaciji gde su razne civilizacije dolazile u dodir jedne sa drugima i gde je često dolazilo do borbi. Bila je dom raznih naroda kroz vekove, među kojima su drevni iranski narodi, koji su igrali dominantnu ulogu u stvaranju indo-iranskih jezika u regionu.

U više momenata je ova regija bila deo velikih imperija, među kojima su Ahemenidsko, Seleukidsko i Maurijsko carstvo, zatim Sasanidsko kraljevstvo i Islamski kalifat. Mnoga carstva su stala na noge baš na prostoru današnjeg Avganistana, kao što su Grčko-baktrijsko kraljevstvo, Kušansko carstvo, Kabulski šahovi, Beli huni (Heftaliti), Safaridi, Samanidi, Gaznavidi, Goridi, Hildžiji, Kartidi, Timuridi, Moguli, a onda i Hotaki i Durani dinastije, koje su kasnije politički obeležile nastanak moderne avganistanske države.

Preislamski period[uredi]

Dvojezični (grčki i aramejski) ukaz cara Ašoka iz 3. veka nove ere otkriven u južnom delu Kandahara.

Arheološko istraživanje sprovedeno tokom 20. veka sugeriše da je geografsko područje Avganistana usko povezano kulturom i trgovinom sa svojim susedima na istoku, zapadu i severu. Artefaksi tipični za period paleolita, mezolita, neolita, bronzanog i gvozdenog doba su pronađeni u Avganistanu.[48] Veruje se da se urbana civilizacija pojavila još 3000. p. n. e., a rani oblik grada Munigaka (blizu Kandahara, na jugu zemlje) je možda bila isturena kolonija civilizacije iz doline Inda.

Jedan od dvojice Buda iz Bamijana; budizam je pre islamskih osvajanja bio dosta rasprostranjen u regionu.

Nakon 2000. p. n. e., uzastopni talasi polu-nomadskih naroda iz srednje Azije su krenuli ka jugu Avganistana, među kojima je bio veliki broj govornika indo-evropskih jezika. Ova plemena su kasnije migrirala dalje na jug, do Indije, zapadno u odnosu na današnji Iran, a prema Evropi su migrirali preko oblasti severno od Kaspijskog jezera.[49] Ovaj region se u celini zvao Arijana.[50][51] Drevna religija zoroastrizam je, kako neki veruju, nastala na teritoriji današnjeg Avganistana između 1800. i 800. p. n. e., a takođe se smatra i da je njen osnivač, Zaratustra, živeo i umro u Balhu.[52][53][54] Drevni istočno-iranski jezici su se najverovatnije govorili na teritoriji Avganistana u vreme zoroastrizma. Do sredine 6. veka pre nove ere, arhamenidski Persijanci su zbacili Međane i dodali teritoriji Avganistana Arahoziju, Ariju i Baktriju. Natpis na spomeniku kralja Darija I pominje dolinu Kabula na listi 29 zemalja koje je osvojio.[55]

Aleksandar Makedonski i njegova vojska su došli na područje Avganistana 330. p. n. e., nakon pobede nad Darijem III godinu dana ranije u bici kod Gaugamele.[52] Nakon Aleksandrove kratke okupacije, vladari Seleukidskog kraljevstva su kontrolisali ovo područje sve do 305. p. n. e., kada su veliki deo predali indijskom Maurijskom carstvu, kao deo savezničkog sporazuma.

Vikicitati „Aleksandar ih je preuzeo od Arijanaca i uspostavio svoja naselja, ali ih je Seleuk I Nikator predao Čandragupta Mauriju kao uslov za sklapanje braka i dobijanje 500 slonova.[56]

Marijanci su doneli budizam iz Indije, i kontrolisali su oblasti južno od Hindukuša do oko 185. p. n. e., kada su zbačeni. Njihov pad počinje 60 godina nakon Ašokove vladavine, što je dovelo do helenističkih osvajanja regiona od strane grčko-baktrijskog kraljevstva. Veliki deo tih regiona se otcepio od Grčko-baktrijskog kraljevstva i postalo deo Grčko-indijskog kraljevstva. Indo-Grci su poraženi i proterani od strane Indo-Skita krajem 2. veka pre nove ere.

Tokom prvog veka pre nove ere, Partijsko carstvo je pokorilo ovu oblast, ali su je zatim oteli njigovi vazali, Indo-Partijci. Od sredine do kraja 1. veka nove ere, Kušansko carstvo, koje se nalazilo u modernom Avganistanu, postalo je pokrovitelj budističke kulture. Kušite su porazili Sasanidi u 3. veku nove ere. Iako su se razni vladari koji su sebe nazivali Kušitima (opšte poznati kao Indo-Sasanidi) vladali ovim regionom, smatra se da su bili podređeni Sasanidima.

Kušite su nasledili kidaritski Huni,[57] koje su nasledili na vlasti kratkotrajni ali snažni Heftaliti.[58] Heftalite je porazio Hozroje I Anuširvan 557. godine nove ere, koji je ponovo uspostavio sasanidsku vlast u Persiji. Međutim, u 6. veku nove ere, naslednici Kušita i Heftalita su u Kabulu oformili malu dinastiju koja se zvala „Šahovi Kabula“.

Islamizacija i invazija Mongola[uredi]

Izgrađena za vreme Guridske monarhije, Saborna džamija u Heratu je jedna od najstarijih džamija u Avganistanu.

U periodu između 4. i 19. veka, severozapadni deo savremenog Avganistana se smatrao celinom koja je nosila regionalno ime Horasan.[59][60] Dve od četiri prestonice Horasana: Herat i Balk se sada nalaze u Avganistanu, dok su Kandahar, Zabul, Gazna i Avganistan formirali granicu između Horasana i Hindustana.[61][62][63]

Minijatura iz Padšahname koja prikazuje predaju kandaharskog garnizona safavidske dinastije 1638. godine Mogulima, koji su kasnije povratili Safavidi 1649. godine tokom mogulsko-safavidskog rata.

Arapski muslimani su doneli islamsku poruku u Herat i Zaranj 642. godine nove ere i započeli svoje širenje na istok; neki stanovnici koje su sreli su prihvatili islam, dok su se drugi pobunili.[64] Narod Avganistana je bio multikonfesionalan, među njima je bilo zaratustrijanaca, budista, Zunbila, indusa, hrišćana, Jevreja i drugih.[65] Zunbili i Šahovi Kabula su poraženi 870. godine nove ere od strane safaridskih muslimana iz Zaranja. Kasnije su Samanidi produžili njihov islamski uticaj južno ka Hindukušu. Priča se da su muslimani i nemuslimani i dalje živeli jedni pored drugih u Kabulu pre dolaska Gaznavida na vlast.

Vikicitati „Kabul ima dvorac poznat po njegovoj snazi, dostupan samo jednim putem. U njemu ima muslimana, u njemu je grad u kojem žive bezbožnici iz Indije.[66]
(Estahri)

Avganistan je postao jedan od glavnih centara muslimanskog sveta u „islamskog zlatnog doba“.[67] Do 11. veka, sultan Mahmud iz Gazneje napokon islamizovao sve preostale nemuslimanske oblasti, osim Kafiristana. Gaznavide je nasledila dinastija Gurida koja je samo proširila i ojačala već postojeće carstvo. 1219. g. n. e. Džingis Kan i njegova mongolska vojska su pregazili ovaj kraj. Njegove trupe su navodno srušile horasanske gradove Herat i Balk, kao i Bamijan.[68]

Šahre Zohak (Crveni grad), koji je Džingis Kan uništio 1222. godine.

Razaranja koja su izazvali Mongoli su ispraznila veće gradove i naterale mnoge meštane da se vrate ruralnom agrarnom društvu.[69] Mongolska vladavina se nastavila sa Ilkanatom na severozapadu, dok je Khilji dinastija avganistanske plemenske oblasti južno od Hindukuša, sve do Timurove invazije koji je 1370. godine uspostavio dinastiju Timurida.[70] Tokm vladavina Gaznavida, Gurida i Timurida, Avganistan je proizveo mnogo lepih islamskih arhitektonskih spomenika, kao i brojnih naučnih i književnih dela. Babur, koji je potomak i Timura i Džingis Kana, došao je iz Fergane i preuzeo je Kabul od arhunske dinastije, te je odatle počeo da preuzima kontrolu nad centralnim i istočnim oblastima Avganistana. Ostao je u Kabulu do 1526. godine, kada je njegova vojska napala Sultanat Delhi u Indiji da bi zamenio Lodi dinastiju sa Mogulskim carstvom. Od 16. do početka 18. veka, Avganistan je bio deo tri regionalna kraljevstva:Buharski kanat na severu, šiitska safavidska dinastija na zapadu, a preostala velika teritorija je pripadala Mogulskom carstvu.

Hotaki dinastija i Durani carstvo[uredi]

Mir Vais Hotak, koji se smatra Dedom nacije, pobunio se protiv Safavida i proglasio je južni deo nezavisnim Hotaki kraljevstvom 1709. godine, koje je kasnije njegov sin Mahmud Hotaki toliko proširio da je obuhvatalo i Persiju (današnji Iran).

Mir Vais Hotak, koga smatraju avganistanskim Džordžom Vašingtonom,[71] imao je uspeha u pobuni koju je pokrenuo protiv persijskih Safavida 1709. godine. Svrgnuo je i pogubio Džurdžis Kana, čime je Avganistanu obezbedio nezavisnost. Do 1713. godine, Mir Vais je porazio dve velike persijske vojske, od koje je jednu predvodio Kušrav Kan, rođak Džurdžin Kana, a drugu Rustan Kan. Vojske je poslao sultan Husein, šah iz Isfahana da bi povratile kontrolu nad Kandaharom.[72] Mir Vais je umro prirodnom smrću 1715. godine, a nasledio ga je njegov brat, Abdul Aziz Hotaki, kojeg je ubio Mir Vaisov, sin Mahmud Hotakija i tako izdao državu. Godine 1722. Mahmud je poveo avganistansku vojsku na Isfahan, prestonicu Persije. Opustošio je grad nakon bitke kod Gulnabada i sebe proglasio kraljem Persije. Persijanci nisu bili verni avganistanskim vladarima i nakon masakra hiljade naučnika, verskih plemića i članova safavidske porodice, Hotaki dinastija je izbačena iz Persije nakon bitke kod Damgana 1729. godine.[73]

Ahmed Šah Durani, osnivač poslednjeg, Durani carstva, i „Otac nacije“.

Godine 1738. Nader Šah je zajedno sa svojim afšaridskim snagama preoteo Kandahar od Huseina Hotakija, kada je oslobođen zatočeni šesnaestogodišnji Ahmad Šah Durani, te je postao komandant četiri hiljade Nader Šahovih Avganistanaca.[74] Njegove snage su iz Kandahara krenule na Indiju sa ciljem da je pokore. Prošavši su kroz Gazni, Kabul, Pešavar i Lahore, a zatim nakon Karnalske bitke uspeli su i opljačkavši Delhi. Nader Šah i njegova vojska su napustili Delhi, ali su sa sobom poneli veliko blago, koje su činili i „Koh-i nur“ i „Darjaje nur“ dijamanti.[75] Nakon smrti Nader Šaha 1747. godine, Avganistanci su izabrali Ahmeda Šaha Duranija za svog šefa države. S obzirom da se smatra osnivačem modernog Avganistana,[76][77][78] Durani i njegova avganistanska vojska su osvojili ceo današnji Avganistan, Pakistan, Horasan i Kohistan u Iranu, kao i Delhi u Indiji.[79] Porazio je indijsko Carstvo Marata, a jedna od njegovih najvećih pobeda bila je bitka za Panipat 1761. godine. U oktobru 1772. godine, Ahmed Šah Durani je umro prirodnom smrću i sahranjem je u „Svetilištu plašta“ u Kandaharu. Nasledio ga je njegov sin, Timur Šah Durani, koji je 1776. godine premestio prestonicu iz Kandahara u Kabul. Nakon što je Timur Šah umro 1793. godine, vlast je prešla u ruke njegovog sina, Zaman Šah Duranija, zatim u ruke Mahmuda Šaha Duranija, pa Šuja Šaha Duranija i drugih.

Tokom 19. veka Avganistanskom carstvu su stizale pretnje od Persijanaca na zapadu i Siki na istoku. Zapadne provincije Horasan i Kohistan su osvojili Persijanci 1800. godine. Fateh Kan, vođa Barakzaj dinastije, je na sve moćne pozicije širom svog carstva postavio svoju braću (njih 21). Nakon njegove smrti, oni su se pobunili i podelilisu provincije među sobom. Tokom ovog turbulentnog perioda, Avganistan je imao brojne kratkotrajne vladare, sve do Dost Muhamed Kana, koji se proglasio princem 1826. godine.[80] Pandžab je osvojio Ranjit Sink, koji je izvršio invaziju na Hajber-Pahtunvu, a onda je 1834. godine osvojio i Pešavar. Godine 1837. Akbar Kan je sa avganistanskom vojskom prešao hajberski prevoj da bi porazili Sike u bici kod Džamruda, nakon smrti Harija Sink Nallvua pre nego što su se povukli u Kabul.[81][82] Do tada su Britanci već počeli da napreduju sa istoka te je započet prvi Anglo-avganistanski rat, jedan od prvih većih sukoba tokom Velike igre.[83]

Zapadni uticaj[uredi]

Podele Persije i Avganistana tokom Velike igre

Nakon poraza Britansko-indijskih snaga 1842. godine i pobede Avganistanaca, Britanci su uspostavili diplomatske odnose sa avganistanskom vladom, ali su se povukli iz zemlje. Vratili su se za vreme Drugog Anglo-Avganskog rata krajem sedamdesetih godina 19. veka radi dvogodišnjih vojnih operacija, koje su predstavljale pomoć Abdur Rahman Kanu da porazi Ajub Kana. Ujedinjeno Kraljevstvo je počelo da vrši jak vojno-politički uticaj nakon ovoga, te je čak i kontrolisala i spoljnu politiku države. Godine 1893. Mortimer Durand je ubedio amira Abdur Rahman Kana da potpiše sporazum (po nekima kontroverzni) pri kojem su teritorije etničkih Paštuna i Beludža bile podeljene „Durand linijom“. Ovo je bila klasična "podeli pa vladaj“ politika Britanaca koja je vodila ka zategnutim odnosima, posebno kasnije sa osnivanjem nove države Pakistan.

Nakon Trećeg anglo-avganistanskog rata i potpisivanja mira 1919. godine, kralj Amanulah Kan je proglasio Avganistan suverenom i potpuno slobodnom državom. On je priveo kraju tradicionalnu izolaciju svoje države uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa međunarodnom zajednicom, te je nakon dvogodišnjeg putovanja Evropom i Turskom 1927-28. godine sproveo par reformi radi modernizacije nacije. Glavni pokretač tih reformi je bio Mahmud Tarzi, vatreni pristalica obrazovanja žena. On se borio za Član 68 avganistanskog ustava 1928. godine, pri čemu je osnovno obrazovanje postalo obavezno. Ropstvo je ukinuto 1923. godine. Neke reforme su stvarno uspostavljene, kao ukidanje tradicionalne burke za žene i otvaranje obrazovnih institucija, što je brzo otuđilo mnoge plemenske i verske vođe. Suočen sa velikom oružanom opozicijom, Amanulah Kan je bio primoran da abdicira u januaru 1929. godine, nakon što je Kabul pao u ruke pobunjeničkih snaga predvođenih Habibulahom Kalakanijem. Princ Muhamed Nadir Šah, Amahulahov rođak, porazio je i ubio Kalakanija u novembru 1929. godine, te je proglašen kraljem. On je napustio ubrzane reforme modernizacije Amanulaha Kana i pokušao ih sprovoditi postepenije, ali je ubijen 1933. godine od strane Abdula Halika, učenika hazarske škole. Muhamed Zahir Šah, Nadirov devetnaestogodišnji sin, nasledio je presto i vladao od 1933. do 1973. godine. Do 1946. godine Zahir Šah je vladao uz pomoć svog ujaka, koji je držao poziciju premijera i koji je nastavio politiku Nadir Šaha. Drugi ujak Zahir Šaha, Šah Mahmud Kan je postao premijer 1946. godine, te je započeo eksperiment koji je dozvolio veće političke slobode, ali je promenio politiku kada je stvar otišla dalje nego što je planirano. Zamenio ga je 1953. godine Muhamed Daud Kan, kraljev rođak i zet. Daud Kan je želeo prisnije odnose sa Sovjetskim Savezom, i udaljen odnos sa Pakistanom. Avganistan je ostao neutralan i nije učestvovao u Drugom svetskom ratu, niti je bio u savezu ni sa jednim blokom tokom Hladnog rata. Međutim, imao je korist od kasnijeg rivaliteta između Sovjetskog Saveza i SAD, jer su obe države pokušale da uspostave svoj uticaj u Avganistanu, gradeći autoputeve, aerodrome i druge važne infrastrukture u ovoj zemlji. Godine 1973, dok je kralj Zahir Šah bio u zvaničnoj poseti van zemlje, Daud Kan je izvršio državni udar i postao prvi predsednik Avganistana.

Marksistička revolucija i Sovjetski rat[uredi]

Sovjetske trupe se povlače iz Avganistana

U aprilu 1978. Godine, komunistička Narodna demokratska partija Avganistana (NDPA) je preuzela vlast u Avganistanu putem Saur revolucije. U roku od par meseci, protivnici komunističke vlade su pokrenuli ustanak u istočnom Avganistanu, koji je veoma brzo prerastao u građanski rat vođen između gerilaca mudžahedina i vladinih snaga širom zemlje. Pakistanska vlada je ovim pobunjenicima pružila obuku u tajnim centrima, dok je Sovjetski Savez poslao na hiljade vojnih savetnika u znak podrške vladi NDPA-a.[84] U međuvremenu, sve veća netrpeljivost između dve frakcije NDPA-a — dominantne Halk i umerenije Parčam franckije— rezultirala je raspuštanjem parčamskih članova kabineta i hapšenjem njihovih oficira pod izgovorom pretnje od parčamskog ustanka. U septembru 1979. godine, izvršen je atentan na halkskog predsednika Nur Muhameda Tarakija tokom ustanka u okviru NDPA-a, pod vođstvom Hafizulaha Amina, koji je zatim preuzeo predsedništvo. S obzirom da nije ulivao poverenje Sovjetima, na Amina je izvršen atentat od strane sovjetskih specijalnih jedinica u decembru 1979. godine. Vlada organizovana od strane Sovjett, pod vođstvom parčami člana Barbaka Karmala, mada je uključivala obe frakcije, popunila je prazninu. Sovjetske trupe su u velikom broju bile raspoređene da bi stabilizovale Avganistan pod Karmalom, mada se od njih nije očekivalo da vode sve bitke vođene u to vreme u Avganistanu. Međutim, kao rezultat toga, Sovjeti su sada bili direktno uključeni u ono što je postalo građanski rat u Avganistanu.[85] NDPA je zabranila lihvarstvo, i dala izjave o ženskim pravima proglasivši jednakost polova,[86] te je uključila žene u politički život.[86] Desetogodišnji Sovjetski rat u Avganistanu je rezultirao smrću preko milion Avganistanaca, većinom civila,[87][88][89] kao i stvaranjem više od šest miliona izbeglica koje su napustile Avganistan i u većini slučajeva otišle u Pakistan ili Iran.[90] Suočeni sa sve većin internacionalnim pritiskom i velikim brojem Faced with mounting international pressure and great number of žrtava, Sovjeti su se povukli iz Avganistana 1989. Godine, mada su nastavile da podržavaju avganistanskog predsednika Muhameda Nadžibulaha sve do 1992. godine.[91]

Strana mešanja i rat[uredi]

Od 1989. do 1992. godine, Nadžibulahova vlada je pokušavala da reši problem građanskog rata bez pomoći sovjetskih trupa na svojim teritorijama, ali uz njihovu ekonomsku i vojnu pomoć. Nadžibulah je pokušao da izgradi podršku za svoju vladu, te je pokušao da svoju vladu predstavi kao islamsku, a u ustavu iz 1990. godine, Avganistan je zvanično postao islamska država, i sve veze sa komunizmom su uklonjene. Međutim, Nadžibulah nije uspeo da pridobije ikakvu veću podršku, a sa raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine, Nadžibulah je ostao bez strane pomoći. Ovo, zajedno sa unutrašnjim kolapsom njegove vlade, dovelo je do njegovog svrgavanja sa vlasti u aprilu 1992. godine.

Nakon Nadžibulahove vlade 1992. godine, post-komunistička islamska država Avganistan je uspostavljena Pešavarskim sporazumom, sporazumom o miru i podeli vlasti pod kojim su sve avganistanske strane bile ujedinjene u aprilu 1992. godine, osim pakistanske islamske partije Gulbudina Hekmatjara. Hekmatjar je započeo bombardovanje Kabula, koje je obeležilo početak nove faze rata.

Saudijska Arabija i Iran su podržavale različite avganistanske milicije,[92][93][94] te se brzo razvila nestabilnost,[95] a sukob između dve milicije je uskoro prerastao u pravi rat.

Zbog iznenadnog početka rata, rada vladinih odeljenja, policijskih jedinica ili sistema pravde i odgovornosti, sveže osnovana islamska republika Avganistan nije ni imala vremena da se formira. Pojedinci raznih oružanih francija su vršili zverstva, dok je u Kabulu vladalo bezakonje i haos.[93][96] Zbog tog haosa, neke vođe su imale samo nominalnu vlast nad svojim komandantima.[97] Za civile nije bilo zaštite od ubistava, silovanja, ili iznuđivanja.[97] Veruje se da je oko 25,000 ljudi umrlo tokom najintenzivnijeg perioda bombardovanja od strane Hekmatjarove islamske stranke i Džunbiši Mili jedinica Abdul Rašida Dostuma, koji je osnovao savez sa Hekmatjarom 1994. godine.[96] Skoro pola miliona ljudi je napustilo Avganistan.[97]

Godine 1994. pojavljuju se talibani, dotad nepoznata frakcija mudžahedina koja sebe identifikuje kao verski učenici. Oni ubrzo započinju svoje širenje iz susednog Pakistana u smeru Kabula i time izbija novi avganistanski građanski rat. Talibani postižu brze uspehe u borbi čiji je cilj uspostavljanje krutog islamskog zakona u zemlji. Iskoristivši sukob između više frakcija mudžahedina, bivših antisovjetskih snaga, talibani u septembru 1996. godine osvajaju Kabul. Snage lojalne Rabaniju, Masudu i Dostamu povlače se na sever i formiraju tzv. Severnu alijansu, protivtalibanski savez etničkih Uzbeka, Tadžika i Hazara. Nastavkom talibanske ofanzive, ovom savezu je krajem 90-ih ostao samo mali, severni deo Avganistana.

Talibanski emirat i ujedinjeni front[uredi]

Mapa Avganistana krajem 1996. godine: Masud (crveno), Dostum (zeleno), talibani (žuto).

Talibanski režim, odmah nakon osvajanja Kabula, nameće islamski fundamentalistički poredak građanima pod svojom vlašću. Islamski zakoni najteže pogađaju žene, koje su prisiljene da oblače burke i zabranjeno im je da pohađaju školu. Neretka je i smrtna kazna. Godine 1998. nakon terorističkih napada na američke ambasade u Africi, SAD napada nekoliko logora za obuku terorista al Kaide u Avganistanu krstarećim projektilima. Naime, talibanski režim je pružao utočište toj organizaciji čiji su članovi veterani rata protiv Sovjeta, kao i njenom čelniku Osama bin Ladenu.

Međutim, rane pobede Talibana propraćene su serijom poraza, što je navelo analitičare da pomisle da su talibani završili svoju vladavinu.[98] talibani su započeli da granatiraju Kabul početkom 1995. godine, ali su poraženi od strane snaga vlade islamske države pod vođstvom Ahmada Šaha Masuda.[99][100]

Dana 26. septembra 1996. dok su se talibani uz vojnu podršku Pakistana i finansijsku pomoć Saudijske Arabije pripremali za još jednu veliku ofanzivu, Masud je naredio potpuno povlačenje iz Kabula.[101] talibani su osvojili Kabul 27. septembra 1996. godine i uspostavili islamski emirat Avganistana. Nametnuli su delovima Avganistana koji su bili pod njihovom kontrolom svoja politička i sudska tumačenja izdajući edikte koji su se posebno ticali žena.[102] Prema organizaciji Lekari za ljudska prava, "nijedan drugi režim u svetu nije tako metodično i nasilno primoravao polovinu svog stanovništva na virtuelni kućni pritvor, zabranjujući im izlazak pod pretnjom fizičkog kažnjavanja".[102]

Talibanska verska policija se obračunava sa avganistanskom ženom koja je skinula svoju burku u javnosti.

Nakon pada Kabula pod talibansku vlast 27. septembra 1996. godine, Ahmed Šah Masud i Abdul Rašid Dostum, koji su prethodno bili suparnici, osnovali su Severnu Alijansu.[103] Severna Alijansa je pretežno sastojala iz Masudovih tadžičkih snaga, Dostumovih Uzbeka, Hazara i Paštuna pod vođstvom ljudi kao što su Hadži Muhamed Mohakik, Abdul Hak i Abdul Kadir. Talibani su vojno porazili Dostumove snage osvajanjem Mazari Šerifa 1998, te je on bio primoran na egzil. Talibani su sproveli sistematske masakre nad civilima u severnom i zapadnom Avganistanu.[104][105] Predsednik [[Pervez Mušaraf], tadašnji načelnik vojske, je bio odgovoran za slanje desetina hiljada Pakistanaca da se bore rame uz rame sa talibanima i Bin Ladenom protiv Masudovih snaga.[106][107][108][109][110] Samo 2001. godine da je bilo 28 hiljada Pakistanaca koji su ratovali u Avganistanu.[106][111] Od 1996. do 2001, teroristička mreža al-Kaida Osame Bin Ladena i Ajmana el Zavahrija, organizovana od strane Talibana u Avganistanu, [112], te je Bin Laden poslao na hiljade Arapa regruta u rat protiv Ujedinjenog fronta.[111][112][113] Ahmed Šah Masud je ostao jedini vođa Ujedinjenog frnota u Avganisantu. U oblastima pod njegovom kontrolom, Masud je uspostavio demokratske institucije i potpisao je deklaraciju o ženskim pravima.[114] Borbe su takođe dovele do toga da oko milion ljudi napusti oblasti kontrolisane od strane Talibana.[115][116] 9. septembra 2001. Ahmed Šah Masud je ubijen od strane dvojice Arapa, bombaša samoubice al Kaide u Avganistanu, a dva dana kasnije, 11. septembra 2001. organizacija al Kaida je izvršila seriju koordinisanih terorističkih napada protiv Sjedinjenih Američkih Država. Napadnut je Svetski trgovinski centar na Menhetnu u Njujorku. Američka vlada je za ove napade optužila Al Kaidu i Osamu Bin Ladena, te su zahtevali od Talibana da predaju svog vođu.[117] talibani su odbili da se povinuju želji Sjedinjenih Američkih Država, te je u oktobru 2001. godine započeta Operacija Trajna sloboda kao nova faza rata u Avganistanu. Tokom prvobitne invazije, američke i britanske snage su bombardovale Avganistan i sarađivale sa snagama Ujedinjenog fronta u cilju oduzimanja vlasti talibanima i uklanjanja Al Kaide.[118]

Savremena istorija Avganistana (2001-danas)[uredi]

Učešće NATO pakta.

U decembru 2001, nakon što je sružena vlada Talibana, formirana je nova avganistanska vlada pod Hamidom Karzajem, a takođe su osnovane i Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć od strane Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija radi potpomaganja Karzajeve administracije i obezbede osnovnu sigurnost.[119][120] Takođe, talibani su počeli da se regrupišu u Pakistanu, dok je sve više koalicionih snaga ulazilo u Avganistan i počelo obnovu ratom razorene zemlje.[121][122] Ubrzo nakon njihovog pada sa vlasti, talibani su azpočeli pobunu da bi povratili kontrolu nad Avganistanom. Tokom naredne decenije, Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć i avganistanske trupe vodile su mnoge ofanzive protiv Talibana, ali nisu uspeli da ih u potpunosti poraze. Avganistan je ostao jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, zbog nedostatka stranih investicija, korumpirane vlade i pobune Talibana.[123][124] U međuvremenu, avganistanska vlada je uspela da izgradi određene demokratske strukture, te je 7. decembra 2004. godine zemlja promenila ime u "Islamska Republika Avganistan". Pokušano je, često uz podršku stranih zemalja-donatora, da se poboljša privreda, zdravstvo, obrazovanje, transport i poljoprivreda. Međunarodne snage za bezbednosnu pomoć su započele obuku avganistanskih oružanih snaga i policije. Naredne decenije je preko pet miliona avganistanskih izbeglica vraćeno u zemlju, uključujući i mnoge koji su nasilno deportovani sa Zapada.[125][126] Do 2009. godine, pod vođstvom Talibana je počela da se formira tajna vlada u mnogim delovima zemlje.[127] Američki predsednik Barak Obama je najavio da će SAD razmesti još 30.000 američkih vojnika u zemlju 2010. godine na period od dve godine. Godine 2010, Karzaj je pokušao da održi mirovne pregovore sa talibanima i drugim grupama, ali ove grupe su odbile da prisustvuju, te su se bombaški napadi, ubistva i zasede pojačale.[128] Nakon smrti Osame Bin Ladena u maju 2011. godine u Pakistanu, na mnoge istaknute ličnosti Avganistana su izvršeni atentati, [129] i avganistansko-pakistanski pogranični okršaji su učestali, a mnogi napadi velikih razmera od strane pakistanske Hakani mreže su počele da se događaju širom Avganistana. Sjedinjene Američke Države su upozorile pakistansku vladu na moguću vojnu akciju u slučaju da vlada odbije da napadne ove snage koje se nalaze u plemenskim oblastima pod federalnom upravom, [130] sobzirom da su SAD okrivile pobunjenike u okviru pakistanske vlade za pojačane napade.[131] Pakistanska vojska je počela da pojačava svoje napade na ove grupe u okviru rata na severozapadu Pakistana. U očekivanju povlačenja NATO trupa 2014. godine, i kasnijeg pokušaja Talibana da se vrate na vlast, grupe anti-talibanskog Ujedinjenog fronta (Južna alijansa) su počele da se regrupišupod pokroviteljstvom Nacionalne koalicije Avganistana i Nacionalnog fronta Avganistana.[132][133]

Demografija[uredi]

Stanovništvo[uredi]

Godine 2012, stanovništvo Avganistana iznosi oko 31.108.077,[134] što obuhvata oko 2.7 miliona avganistanskih izbeglica u Pakistanu i Iranu. Godine 1979, zabeleženo je da je Avganistan imao 15.5 miliona stanovnika. Jedini grad u Avganistanu sa preko milion stanovnika jeste glavni grad, Kabul. Drugi veliki gradovi su: Kandahar, Herat, Mazari Šarif, Džalalabad, Laškar Gah, Talokan, Host, Šaburgan i Gazni. U urbanim sredinama dolazi do brzog rasta populacije nakon povratka preko 5 miliona stranaca. Smatra se da će se u budućnosti broj avganistanskog stanovništva povećati na 82 miliona do 2050. godine.[135]

Etničke grupe[uredi]

Avganistan je multietničko društvo, a njen istorijski značaj kao raskrsnica puteva je dosta doprineo njegovom raznovrsnom etničkom sastavu.[136] Stanovništvo zemlje je podeljeno mnogobrojne etnolingvističke grupe. Od ukupnog broja stanovnika 42% su Paštuni, 27% Tadžici, 9% Uzbeci, 9% Hazare, 4% Ajmaci 3% Turkmeni, 2% Beludži[2] a ima i Nuristana, i Kirgiza. najzastupljenija religija je islam, od čega su većinom suniti, a u manjem broju šiiti (oko 15%).[1]

Jezici[uredi]

Pašto i Dari (Persijski) su zvanični jezici Avganistana; bilingvizam je vrlo česta pojava među stanovništvom.[137] Oba jezika spadaju u indo-evropsku jezičku porodicu, te u iransku jezičku granu. Persijski jezik je oduvek bio prestižni jezik i lingua franka za međuetničke komunikacije. To je maternji jezik Tadžika, Hazara, Ajmaka, i Kizilbaša. Pašto jezik je maternji jezik Paštuna, mada mnogi Paštuni takođe koriste i persijski jezik u svakoodnevnoj konveraciji. Među druge jezike kojimoa se koristi satnovništvo Avganistana spadaju arapski, uzbečki, turkmenski, Baludžijski, Pašajski i Nuristanski jezici su maternji jezici manjinskih grupa širom zemlje, a imaju zvanični status u regionima u kojima se naširoko govore. U manje korišćene jezike spadaju Pamirski, brahui i kirgiski jezik. Mali procenat Avganistanaca su govore urdu, engleski i druge jezike. Najzastupljeniji jezici su Pašto (55%), Dari (30%), Uzbečki i turkmenski (11%), dok ostalih tridesetak jezika nacionalnih manjina govori 4% stanovništva.[138][139]

Religije[uredi]

Preko 99% stanovniptva Avganistana čine Muslimani; 80-85% čine suniti, a 15-19% šiiti.[138][139][140][141][142] Sve do 1890-ih godina, region oko Nuristana se naziva Kefiristan (ar. كافر; nevernik), zbog nemuslimanskog stanovništva, Nuristanaca, stanovnika čija verska praksa obuhvata religije kao što su animizam, politeizam i šamanizam.[143] Postoje i manje grupe Hrišćana, Budista, Parsa, Sika i Hindusa.[144][145] Postoji i mala jevrejska zajednica u Avganistanu koja je emigrirala u Izrael i Sjedinjene Američke Države krajem dvadesetog veka; do 2005. godine je u Avganistanu ostao samo jedan Jevrej, Zablon Simintov.[146]

Upravljanje državom[uredi]

Narodna skupština Avganistana, 2005.

Avganistan je islamska republika koja se sastoji od tri grane: izvršne, zakonodavne, i sudske. Na čelu države je trenutno Hamid Karzaj, predsednik i lider još od kraja 2001. godina Narodna skupština je zakonodavno, dvodomno telo i ima dve komore, Dom naroda i Dom staraca. Vrhovni sud je predvodi vrhovni sudija Abdul Salam Azimi, bivši univerzitetski profesor, koji je bio pravni savetnik predsednika.[147] Sadašnji sud se smatra umerenijim i predvođen je više tehnokratama nego prethodni, kojim su dominirale fundamentalističke religijske ličnosti poput Vrhovnog sudije Fejsala Ahmeda Šinvarija, koji je izdao nekoliko kontroverznih rešenja, uključujući i zahtev da se ograniče prava žena. Prema podacima Transperensi Internešnala iz 2010. godine, Avganistan je bio rangiran kao treća najkorumpiranija zemlja na svetu.[148] Izveštaj iz januara 2010. godine, objavljen od strane Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal je otkrio da mito obuhvata iznos od 23% BDP-a nacije.[149] Za veliki broj vladinih ministarstava se smatra da su korupmirana, i iako je predsednik Karzaj obećao da će se pozabaviti ovim problemom 2009. godine izjavivši da "korumpiranim pojedincima nije mesto u vladi",[150] visoki vladini zvaničnici su krali i zloupotrebljavali stotine miliona dolara kroz Kabulsku banku. Iako su državne institucije novoformirane i preduzeti su koraci ka hapšenju pojedinih korumpiranih zvaničnika, [151], Sjedinjene Američke Države su upozorile da će pomoć Avganistanu biti umanjena u slučaju da se ne stavi tačka na korupciju.[152]

Izbori i stranke[uredi]

S leva na desno: Abdulah Abdulah, Džon Keri i Ašraf Gani tokom avganistanskih predsedničkih izbora 2014. godine.

Avganistanski predsednički izbori 2014. godine su bili relativno miran, tokom kojih je Hamid Karzai pobedio u prvom krugu sa 55,4% glasova. Međutim, predsednički izbori iz 2009. godine karakteriše nedostatak bezbednosti, slab odziv, kao i široko rasprostranjena izborna prevara.[153][154] Glasanje, zajedno sa izborima za 420 mesta Pokrajinskog saveta, održano je u avgustu 2009. godine, ali je ostalo nerešeno tokom dužeg perioda prebrojavanja glasova i istrage prevare.[155] Dva meseca kasnije, pod međunarodnim pritiskom, najavljen je drugi krug glasanja između Karzaja i drugog kandidata, Abdulaha Abdulaha, ali je nekoliko dana kasnije Abdulah najavio da neće učestvovati na izborima 7. novembra, jer njegovi zahtevi za promene u izbornoj komisiji nisu bili ispunjeni. Sutradan, zvaničnici izborne komisije otkazali su drugi krug i proglasili Hamida Karzaja za predsednika sa petogodišnjim mandatom.[154] Na parlamentarnim izborima 2005. godine, među izabranim zvaničnicima bili su bivši mudžahedini, islamski fundamentalisti, ratnici, komunisti, reformisti, kao i nekoliko saradnika Talibana.[156] U istom periodu, Avganistan zauzeo 30. mesto po zastupljenosti žena u parlamentu.[157] Poslednji parlamentarni izbori održani su u septembru 2010. godine, ali zbog rasprava i istrage o prevari, ceremonija polaganja zakletve je održana krajem januara 2011. godine.

Administrativna podela[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Administrativna podela Avganistana
Mapa sa avganistanskim provincijama

Avganistan je administrativno podeljen na 34 provincije (vilajeta), a svaka provincija ima svoj glavni grad i pokrajinsku administraciju. Pokrajine su dalje podeljene na oko 398 manjih pokrajinskih okruga, od kojih svaki obično pokriva grad ili više sela. Svaki okrug predstavlja guverner okruga. Pokrajinske guvernere imenuje predsednik Avganistana, a okružni guverneri su izabrani od strane pokrajinskih guvernera. Pokrajinski guverneri su predstavnici centralne vlade u Kabulu, i odgovorni su za sva administrativna i formalna pitanja u okviru svojih pokrajina. Postoje i pokrajinski saveti koji se biraju na neposrednim i opštim izborima na period od četiri godine.[158] Funkcije pokrajinskih saveta uključuju učešće u pokrajinskom planiranju razvoja, kao i učešće u praćenju i proceni drugih institucija pokrajinske uprave. U skladu sa članom 140 Ustava i predsedničke uredbe o izbornom zakonu, gradonačelnici gradova treba da budu izabirani putem slobodnih i neposrednih izbora na period od četiri godine. Međutim, zbog velikih troškova izbora, nikada nisu održani gradonačelnički i opštinski izbori. Umesto toga, gradonačelnici su imenovani od strane vlade. U glavnom gradu Kabulu, gradonačelnika imenuje predsednik Avganistana. Provincije Avganistana su:

Međunarodni odnosi i vojska[uredi]

Nacionalna vojska Avganistana.

Ministarstvo spoljnih poslova Avganistana je zaduženo za upravljanje međunarodnim odnosima Avganistana. Aganistan je član Ujedinjenih nacija od 1946. godine. Misija Ujedinjenih nacija za pomoć u Avganistanu je uspostavljena 2002. godine pod Rezolucijom 1401 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija radi pomaganja narodu da se oporavi od decenija rata, i da uspostavi normalno funkcionisanje vlade. Danas više od 22 članica NATO-a raspoređuje oko 100.000 vojnika u Avganistanu u sklopu Međunarodnih bezbednosnih snaga. Pored bliskih vojnih veza, zemlja takođe ima jake ekonomske veze sa članicama NATO-a i njihovim saveznicima. Ona takođe ima diplomatske odnose sa susednim državama kao što su Pakistan, Iran, Turkmenistan, Uzbekistan, Tadžikistan i Kina, i državama u regionu, kao što su Indija, Turska, Kazahstan, Rusija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Irak, Egipat, Japan, Južna Koreja, i drugi.

Odnosi između Avganistana i Pakistana su se vidno pogoršali zbog problema vezanih za Durand liniju i rata koji traje od 1978. do danas (Mudžahedini, izbeglice iz Avganistana, talibanske pobune i pogranična koškanja), među koje spadaju i voda, kao i sve veći uticaj Indije u Avganistanu.[159][160] Avganistanski zvaničnici često tvrde da su pakistanske i iranske obaveštajne službe uključene u obuku i vođenje terorista pri izvršenju napada u Avganistanu.[161][162][163] Avganistan je uvek zavisio od pakistanskih trgovačkih puteva za uvoz i izvoz, ali to se promenilo u poslednjoj deceniji sa otvaranjem puteva centralne Azije i iranskih puteva.[164] Nasuprot tome, Pakistan zavisi od avganistanske vode i smatra Avganistan jedinim trgovačkim putem ka resursima centralne Azije.[165]

Indija i Iran su aktivno učestvovali u rekonstrukciji Avganistana,[166] sa Indijom kao najvećim regionalnim donatorom u zemlji.[167] Od 2002. godine, Indija je obećala do 2 milijarde dolara u ekonomskoj pomoći Avganistanu, te je učestvovala u više napora radi društveno-ekonomske obnove, uključujući struju, puteve, poljoprivredu i obrazovne projekte.[167][168] Takođe postoje vojne veze između Indije i Avganistana, koji će se ojačati nakon potpisivanja strategijskog pakta u oktobru 2011. godine koji su potpisali Karzaj i premijer Manmohan Sing.[169][170]

Avganistanske oružane snage pripadaju Ministarstvu odbrane, i one uključuju Avganistansku nacionalnu armiju (ANA) i avganistanske vazduhoplovne jedinice. Trenutno ima oko 200.000 aktivnih vojnika i očekuje se da će dostići 260.000 u narednim godinama. Oni su obučeni i opremljeni od strane NATO zemalja, uglavnom od strane Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država. Avgasnistanska nacionalna armija je podeljena na 7 glavna korpusa. ANA ima i brigadu komandosa, koja je osnovana u 2007. godine. Nacionalna Vojna akademija Avganistana služi kao glavni obrazovni institut za vojnike. Novi Avganistanski Univerzitet Odbrane je u procesu izgradnje u blizini glavnog grada, i u njega je uloženo dvesta miliona dolara.

Kriminal i sprovođenje zakona[uredi]

Avganistanska nacionalna policija u provinciji Kunar.

Nacionalna direkcija za bezbednost je nacionalna obaveštajna služba, koja funkcioniše na sličan način kao i Odeljenje za unutrašnju bezbednost Sjedinjenih Američkih Država i ima između 15.000 do 30.000 zaposlenih. Avganistan ima oko 126.000 nacionalnih policajaca,mada postoje planovi da se angažuje više, tako da ukupan broj može dostići 160.000.[171] Avganistanska nacionalna policija pripada Ministarstvu unutrašnjih poslova, a služi kao jedina agencija za sprovođenje zakona širom zemlje. Nacionalna civilna policija Avganistana je glavni ogranak nacionalne policije Avganistana, i podeljena je na pet brigada, a svakom komanduje brigadni general. Ove brigade su stacionirani u Kabulu, Gardezu, Kandaharu, Heratu, i Mazari Šarifu. Svaka pokrajina imenuje provincijalnog šefa policije koji je odgovoran za sprovođenje zakona širom pokrajine.

Policija je obučavana od strane zapadnih snaga NATO trening misije u Avganistanu. Prema izveštaju iz 2009. godine, veliki deo policajaca je bilo nepismeno, i čak su bili optuženi za traženje i primanje mita.[172] Džek Kem, zamenik komandanta NATO trening misije u Avganistanu je izjavio da će stopa pismenosti u policiji Avganistana porasti do preko 50% do januara 2012. godine. Ono što je počelo kao dobrovoljni program opismenjavanja postalo je obavezno u osnovnoj policijskoj obuci početkom 2011. godine.[171] Pri testiranju na narkotike, kod 17% policije potvrđena je ilegalna upotreba narkotika. Godine 2009, predsednik Karzaj je ogranizovao dve antikorupcijske jedinice unutar Ministarstva unutrašnjih poslova.[173] Bivši ministar unutrašnjih poslova, Hanif Atmar, reka jeo da će bezbednosni zvaničnici iz SAD (FBI), Velike Britanije (Skotland Jard) i Evropske unije obučiti tužioce u jedinici.

Južni i istočni delovi Avganistana su najopasniji zbog militantnih aktivnosti i procvata trgovine drogom. Ovim posebnim oblastima ponekad patroliraju talibanski pobunjenici, koji često prave improvizovane eksplozivne naprave na putevima i izvode samoubilačke bombaške napade. Kidnapovanja i plačke su takođe česte pojave. Svake godine veliki broj avganistanskih policajaca je ubijeno tokom obavljanja svojih dužnosti u ovim oblastima. Avganistanska Granična policija je odgovorna za zaštitu aerodroma i granica, posebno sporne granice duž Durand linije, koje se često koriste od strane pripadnika kriminalnih organizacija i terorista za svoje nezakonite aktivnosti. Izveštaj iz 2011. godine prikazuje da je čak 3 miliona ljudi uključeno u trgovinu narkoticima u Avganistanu. Veliki broj napada na zaposlede u vladi su najverovatnije naručeni od strane mafijaških grupa. Droga iz Avganistana se izvozi u susedne zemlje, kao i širom sveta. Ministarstvo za borbu protiv narkotika u Avganistanu je zaduženo za hapšenje glavnih trgovaca drogom.[174]

Ekonomija[uredi]

Radnici obrađuju nar, po kojem je Avganistan čuven u svetu.

Avganistan je osiromašena i najmanje razvijena zemlja, jedna od svetskih najsiromašnijih zbog decenija ratovanja i nedostatka stranih investicija. Od 2012. godine, BDP iznosi oko 34.29 milijardi dolara s kursom od 19.91 milijardi dolara, a BDP po glavi stanovnika je 1.100 dolara. Izvoz zemlje je 2010. godine iznosio 2.6 milijardi dolara. Stopa nezaposlenosti iznosi oko 35%, i otprilike isti procenat stanovnika živi ispod linije siromaštva.[175] Prema izveštaju iz 2009. godine, oko 42% posto stanovništva živi na budžetu od jednog dolara dnevno.[176] Država ima spoljni dug od manje od 1.5 miliona dolara, i oporavlja se uz pomoć svetske zajednice.[175]

Avganistanske žene u fabrici tekstila u Kabulu.

Ekonomija Avganistana je u poslednjoj dekadi u porastu sa 10% godišnje, zahvaljujući prilivu od preko 50 miliona u vidu internacionalne pomoći.[177] kao i zahvaljujući poboljšanja na polju sistema transporta i poljoprivredne proizvodnje, koja čini glavni oslonac avganistanske ekonomije.[178] Zemlja je poznata po proizvodnji nara, grožđa, kajsija, dinja, raznih suvih i svežih voćki, kao i oraha.[179] Mnogi izvori ukazuju na to da 11% ili više ekonomije Avganistana proizilazi iz proizvodnje i prodaje opijuma, i Avganistan se širom sveta smatra najvećim svetskim proizvođačem opijuma, uprkos pokušajima avganistanske vlade i internacionalnim pokušajima iskorenjivanja ovih useva.[180][181] Dok je deficit tekućeg računa države uglavnom finansiran novcem donatora, samo mali deo je pružen direktno državnom budžetu. Ostatak je usmeren ka vanbudžetskim ekspediturama i donatorskim projektima kroz sistem Ujedinjenih nacija i nevladinih organizacija. Ministarstvo finansija Avganistana je fokusirana na poboljšanu naplatu prihoda i disciplinu ekspeditura javnog sektora. Na primer, državni prihodi su se povećali 31% za 1.7 milijardu dolara u periodu od marta 2010. do marta 2011.

Avganistan, indeks razvoja ljudskih resursa, 1970-2010.

Avganistanska banka predstavlja glavnu banku države, dok je glavna valuta avgani (AFN), po kursu od 47 avganija kao ekvivalent 1 američkom dolaru. Od 2003. godine, više od 16 banaka je otvoreno širem zemlje, među kojima su Internacionalna Banka Avganistana, Kabul banka, Azizi banka, Paštani banka i druge. Jedan od glavnih pokretača trenutnog ekonomskog oporavka jeste povratak preko 5 miliona emigranata, koji su sa sobom doneli svežu energiju, preduzetništvo i veštine za sticanje imetka, kao i vrlo potrebna sredstva za pokretanje preduzetništva. Po prvi put nakon 1970-ih godina, Avganistanci su se uključili u građevinarstvo, što je jedna od najvećih industrija u zemlji.[182] Među glavne građevinske projekte spada i 35 milijardi dolara vredan projekat Novi grad Kabul, pored glavnog grada, Grad Gazi Amahulah Kan u blizini Džalalabada, i Ajno Mena u Kandaharu.[183][184][185] Slični projekti su započeti u Heratu, Mazari Šerifu i drugim gradovima.[186] Pored toga,veliki broj kompanija i manjih fabrika je počelo sa radom širom zemlje, što se samo priža prihode državi, već i otvara nove poslovne pozicije. Poboljšanja poslovne sredine su rezultirale u više od 1.5 milijardi dolara investicija u telekomunikacije, i stvorila više od 100,000 poslova od 2003. godine.[187] Avganistanski tepisi ponovo postaju popularni, što pruža priliku trgoovcima tepisima da zaposle više radnika. Avganistan je član Udruženja za regionalnu saradnju Severne Azije, Organizacije za ekonomsku saradnju i Organizacije islamske saradnje. Nada se da će se uskoro priključiti Šangajskoj organizaciji saradnje radi uspostavljanja uskih ekonomskih veza sa zemljama u susedstvu i regionu koje pripadaju takozvanom projektu Novog Puta Svile. Ministar spoljnih poslova Zalmaj Rasul su rekli medijima 2001. godine da je cilj države postizanje avganistanske ekonomije koja se zasniva na trgovini, privatnim preduzećima i incvesticijama.[188] Stručnjaci smatraju da će ovo revolucionisati ekonomiju regiona. Proizvodnja opijuma u Avganistanu je rekordno porasla 2007. godine, kada je 3 miliona ljudi prijavljeno da su umešani u posao,[189] ali je kasnije opala u narednim godinama.[190] Država je otpočela programe koji će smanjiti proizvodnju maka, a do 2010. godine je prijavljeno da su 24 provincije od 34 očišćene od uzgajivačnica maka.

Rudarstvo[uredi]

Majkl E. O'Hanlon iz Brukings institucije procenjuje da kada bi Avganistan generisao više od 10 milijardi dolara godišnje iz svojih minerala, njegov društveni proizvod bi bio dupliran, a takođe bi time pružio dugoročna sredstva za finansiranje avganistanskih sigurnosnih snaga, kao i drugih kritičnih potreba.[191] Geološki topografski institut SAD je 2006. godine procenio da severni deo Avganistana ima u proseku 2.9 milijardi barela sirove nafte, 15.7 biliona kubnih stopa prirodnog gasa, i 562 miliona barela prirodnog tečnog gasa.[192] U decembru 2011. godine, Avganistan je potpisao sporazum o eksploatacije nafte sa Kineskom nacionalnom petrolejskom korporacijom radi razvijanja tri naftna polja uz obalu reke Amu Darja na severu zemlje. Drugi izveštaji ukazuju na to da zemlja obiluje litijumom, bronzom, ugljem, zlatom, čelikom, kao i drugim mineralima.[193][194][195] Kanašinski karbonatit u provinciji Helmand sadrži 1,000,000 metričkih tona retkih zemljanih elemenata.[196] Godine 2007, rudnik bakra Ajnak je iznajmljen Kineskoj metalurgijskoj grupi na 30 godina po ceni od 3 milijarde dolara,[197], što predstavlja najveću stranu investiciju i procvat privatnog poslovanja u istoriji Avganistana. Stil Autoriti ov Indija (eng. Steel Authority of India) je osvojio rudarska prava da razvije velike zalihe rude nadžigakskog čelika u centralnom Avganistanu.[198] Vladini zvaničnici procenjuju da je 30% neiskorišćenih rudnih bogatstva zemlje vredno između 900 milijardi i 3 biliona dolara.[199][200][201] Jedan od zvaničnika je izjavio da će ovo postati kičmeni stub ekonomije Avganistana, čak je i Pentagon izjavio da će Avganistan postati „Saudijska Arabija litijuma“.[202][203][204]

Transport[uredi]

Vazdušni transport[uredi]

Vazdušni transport u Avganistanu funkcioniše uz pomoć nacionalnog prevoznika po imenu „Arijana Afgan Erlajns“, ali i uz pomoć brojnih privatnih prevoznika. Prevoznici određenih država takođe imaju u ponudi letove u i van Avganistana. Među njima su prevoznici Indije, Emirata, Persijskog zaliva, Irana, Pakistana i Turske. U Avganistanu postoji četiri internacionalna aerodroma: Herat internacionalni aerodrom, Hamid Karzaj internacionalni aerodrom (prethodno Kabul internacionalni aerodrom), Kandahar internacionalni aerodrom i Mazari Šerif internacionalni aerodrom. Takođe postoje i aerodromi specijalizovani za lokalne letove, uglavnom ka Kabulu i Heratu.

Železnički transport[uredi]

Od 2014. godine, u Avganistanu postoje samo dve železničke linije: jedna oduhvata 75km pruge od Hajrabada do granice sa Uzbekistanom, a druga 10 kilometara pruge od Toragundija do granice sa Turkmenistanom. Obe linije se koriste samo za teretne vozove, i još uvek ne postoji mogućnost prevoza putnika. Postoji veliki broj ponuda za izgradnju dodatnih linija.[205] Godine 2003, predsednici Avganistana, Turkmenistana i Uzbekistana su prisustvovali ceremoniji otvaranja linije od 225 kilometara pruge putem Andhvoj-Mazari Šerif-Hajrabad. Linija će se u Hajrabadu povezati sa već postojećom linijom koja vodi do granice sa Uzbekistanom.[206] Postoje planovi za izgradnju železničke linije od Kabula do Torhama, grada u blizini istočne granice, gde će se povezati sa železničkim linijama Pakistana.[207] Postoje takođe i planovi da se završe železničke linije između Hafa u Iranu i Herata u Avganistanu.[208]

Drumski transport[uredi]

Putovanje autobusom u Avganistanu je još uvek opasno zbog nemarnih i intoksiniranih vozača, kao i zbog raznih militantnih aktivnosti. Autobusi su uglavnom stariji modeli marke Mercedes-Benc i uglavnom su u vlasništvu privatnih kompanija. Ozbiljne saobraćajne nesreće su veoma česte u Avganistanu, psebno na putevima Kabul-Kandahar i Kabul-Džalalabad.[209] Noviji automobili su u poslednje vreme dostupni od kako su ponovo izgrađeni putevi i autoputevi. Uglavnom se uvoze iz Ujedinjenih Arapskih Emirata preko Pakistana i Irana. Od 2012. godine je zabranjen uvoz automobila starijih od deset godina. Razvitak putne mreže nacije predstavlja veliki podstrek za ekonomiju Avganistana, s obzirom da omogućava razmenu sa susednim državama. Poštanske usluge u Avganistanu pružaju Avgananistanska pošta, kao i privatne kompanije kao što su FedEks, De-Ha-El i druge.

Komunikacija[uredi]

Telekomunikacijske usluge u Avganistanu pružaju Afgan Vajrles (eng. Afghan Wireless), Etisalat, Rošan, MTN Grupa i Afgan Telekom. Godine 2006, Ministarstvo komunikacija je potpisalo ugovor u vrednosti od 64.5 miliona dolara sa kompanijom Ze-Te-E radi uspostavljanja mreže optičkih kabala širom zemlje. Od 2011. godine, Avganistan ima oko 17 miliona pretplatnika GSM mreže, kao i preko milion korisnika interneta, ali ima samo 75,000 fiksnih telefonskih linija i malo iznad 190,000 CDMa pretplatnika.[210] 3G usluge trenutno pružaju samo Etisalat i MTN Grupa. Godine 2014, Avganistan je zakupio satelit od Eutelsat-a, nazvan AFGANSAT 1.[211]

Zdravstvo[uredi]

Regionalna vojna bolnica u oblasti Paktija.

Prema Pokazatelju humanog razvoja, Avganistan je petnaesta najmanje razvijena zemlja u svetu. Prosečni životni vek iznosi oko 60 godina za oba pola.[212] Avganistan je na 9. vestu po stopi plodnosti u svetu, sa 5.64 deteta po jednoj ženi (prema podacima iz 2012. godine).[213] Ima jednu od najviših stopa smrtnosti majki u svetu, koja je procenjena 2010. godine na 460 smrtnih slučajeva na 100,000 porođaja,[214] i najvišu stopu smrtnosti odojčadi u svetu (smrt beba mlađih od godinu dana), koja je 2012. godine procenjena na 119.41 smrti/1,000 porođaja.[215] Podaci iz 2010. godine ukazuju na to da jedno od deset deteta umire pre pete godine.[216] Ministarstvo zdravlja planira da smanji smrtnost odojčadi na 400 smrti na 100,000 rođenja pre 2020. godine.[217] Država trenutno ima više od 3,000 babica, a uz to se svake godine školuje dodatnih 300-400 žena za ovo zanimanje.[218] U poslednjoj deceniji su izgrađene brojne bolnice i klinike koje pružaju najnaprednije tretmane u Kabulu. Francuski medicinski institut za decu i Indira Gandi dečija bolnica u Kabulu su vodeće dečije bolnice u zemlji. Među drugim vodećim bolnicama u Kabulu spadaju Džamhurijat bolnica sa 350 kreveta i Džinah bolnica, koja je još uvek u procesu izgradnje. Takođe postoji i veliki broj dobro opremljenih vojnih bolnica širom zemlje. Godine 2006. je zabeleženo da skoro 60% stanovništva živi na udaljenosti od dva sata hoda od najbliže zdravstvene ustanove, što je velika promena u odnosu na zabeleženih 9% 2002. godine.[219] Poslednje ankete ukazuju na to da 57% Avganistanaca tvrdi da imaju dobar ili odličan pristup klinikama ili bolnicama.[220] Avganistan ima jednu od najviših učestalosti ljudi sa invaliditetom, sa skoro milion ljudi pogođenih ovim problemom.[221] Ima oko 80,000 ljudi kojima nedostaje neki ud; većina njih je povređeno nagaznim minama.[222][223] Nevladine dobrotvorne organizacije kao što su Spasimo decu i Mahbubino zaveštanje pomažu siročadi u saradnji sa vladinim strukturama.[224]

Obrazovanje[uredi]

Obrazovni sistem Avganistana obuhvata osnovno i visoko obrazovanje, koje spadaju u nadležnost Ministarstva obrazovanja i Ministarstva visokog obrazovanja.[225] Državni obrazovni sistem je uništen tokom dugih decenija ratovanja, ali je počelo njegovo oživljavanje nakon dolaska Karzaijeve administracije na vlast krajem 2001. godine. Tokom poslednje decenije izgrađeno je i renovirano više od 5,000 škola, dok je u istom periodu preko 100,000 nastavnika obučeno za rad.[226] Više od sedam miliona učenika oba pola pohađa nastavu u školama,[227], oko 100,000 studenata pohađa razne univerzitete širom zemlje; najmanje 35% tih studenata su devojke.[228] Od 2013. godine, u Avganistanu postoji 16,000 škola. Ministar obrazovanja, Gulam Faruk Vardak je izjavio da je potrebno izgraditi još 8,000 škola za ostalih 3 miliona dece koja trenutno nemaju uslova za školovanje.[229]

Američki univerzitet Avganistana u Kabulu.

Univerzitet u Kabulu je ponovo otvoren 2002. godine, i prima studente oba pola. Godine 2006, otvoren je Američki univerzitet u Kabulu, radi pružanja nastave koja je na svetskom nivou, koja je na engleskom, i koja predstavlja zdravu sredinu za učenje u Avganistanu. Centar Kabula služi kao avganistanski centar za učenje, s obzirom da se tu nalazi veliki broj edukativnih institucija. Glavni univerziteti van Kabula su Univerzitet u Kandaharu na jugu, Univerzitet u Heratu na severo-zapadu, Univerzitet u Balku na severu i Univerzitet u Hostu na istoku. Nacionalna vojna akademija Avganistana, organizovana po uglednu na Vojnu akademiju Sjedinjenih Američkih Država, jeste četvorogodišnja obrazovna ustanova koja prvenstveno školuje oficire Oružanih snaga Avganistana. Stopa pismenosti cele nacie je bila verlo niska, ali je sada u porastu, uzevši u obzir da se sve više mladih ljudi školuje.[230] Godine 2010, Sjedinjene Američke Države su širom zemlje uspostavile brojne Linkoln edukativne centre koji nude časove engleskog jezika, programiranja, korišćenja interneta, kao i druge edukativne i usluge savetovanja. Jedinice državne bezbednosti Avganistana imaju obavezu da slušaju predavanja o pismenosi.[231]

Kultura[uredi]

Avganistanska kultura je prisutna skoro preko dva milenijuma, a njeni koreni se nalaze najranije u periodu Ahamenidskog kraljevstva oko 500. godine p.n.e.[232][233] To je uglavnom nomadsko i plemensko društvo, gde svaki region zemlje ima svoju posebnu tradiciju i običaje, što najbolje pokazuje multikulturalnost i multijezičnost ove nacije. U južnim i istočnim regionima ljudi žive u skladu sa paštunskom kulturom, prateći paštunvali - tradicionalni način života koji i dan danas opstaje.[234] Ostaatk populacije je persijskog ili turkijskog porekla. Neki ljudi koji nisu paštunskog porekla, a žive blizu ovih zajednica prihvatili su Paštunvali[235] u procesu paštunizacije (ili Avganizacije), dok su neki Paštuni podlegli persijanizaciji. Milioni Avganistanaca koji žive van svoje zemlje, uglavnom u Pakistanu i Iranu tokom poslednjih 30 godina poprimili su osnove kultura tih zemalja iz susedstva.

Muškarci u tradicionalnoj avganistanskoj nošnji, Kandahar.

Avganistanci se veoma ponose svojom kulturom, nacijom, nasleđem i, iznad svega, svojom religijom i nezavisnošću. Uzevši u obzir njihovu tradiciju plemenskog ratovanja i ubilačkih sukoba, strancima je uvek bilo jako teško, čak nemoguće da ih osvoje i savladaju. Postoji oko 60 glavnih paštunskih plemena,[236], a procenjeno je da avganistanskih nomada ima oko 2-3 miliona.[237] Avganistan ima kompleksnu istoriju koja je preživela bilo u sadašnjoj kulturi, ili kroz različite jezike i spomenike. Međutim, veliki broj tih istorijskih spomenika su uništeni tokom skorašnjih ratova.[238] Dva velika spomenika, Bude iz Bamijana, uništena su od strane Talibana jer su smatrane idolopokloničkim. Uprkos tome, arheolozi još uvek pronalaze budističke relikvije u različitim delovima zemlje, gde neki datiraju čak iz 2. veka.[239][240] Ova činjenica ukazuje da je budizam vio široko rasprostranjen Avganistanom. Među ostalim istorijski važnim mestima su gradovi Herat, Kandahar, Gazni, Mazari Šerif i Zarang. Džamski minaret i reka Hari pripada svetskoj baštini Uneska. Ogrtač za koji se smatra da ga je nosio islamski prorok Muhamed pothranjen je Džamiji Prorokovog ogrtača u kandaharu, gradu koji je osnovao Aleksandar Veliki i koji je prestonica Avganistana. Heratska citadela u zapadnom delu grada je poslednjih godina renovirana i predstavlja veliku turističku atrakciju. Na severu zemlje nalazi se Plava džamija, koja se smatra mestom gde je sahranjen Ali. Nacionalni muzej Avganistana nalazi se u Kabulu. Iako je stopa pismenosti u Avganistanu vrlo niska, persijska i paštunska poezija igraju važnu ulogu u kulturi Avganistana. Poezija je uvek bila važna stavka obrazovanja ovog regiona do tog stepena da se integrisala u kulturu Avganistana. Među najpoznatijim pesnicima su Rumi, Rabija Balhi, Sanaji, Džami, Hušhal Han Hatak, Rahman Baba, Halilulah Halili i Parvin Pazhak.[241]

Mediji i zabava[uredi]

Nastup Farhada Darje u Kabulu.

Avganistanski mediji su nastali početkom 20. veka, a prve novine su izašle iz štampe 1906. godine. Do 1920-ih godina, Radio Kabul je emitovao lokalne radio emisije. Nacionalna televizija Avganistana je pokrenuta 1974. godine, ali je zatvorena 1996. godine, kada su vlast u regionu peruzeli Talibani.[242] Od 2002. godine, restrikcije štampe su lagano popuštane, i javlja se sve više različitih privatnih medija. Sloboda izražavanja i štampe su unapređene u ustavu 2004. godine i ukinuta je cenzura, mada je kleveta i govor protiv islama zabranjen i strogo kažnjiv. U Avganistanu postoji oko 400 registrovanih publikacija, 15 televizijskih stanica i 60 radio stanica. [243] Kabul je rodni grad mnogih poznatih, kako tradicionalnih tako i modernih muzičara Avganistana. Tradicionalna muzika je posebno popularna tokom proslava Nove godine i Dana nezavisnosti. Među najpoznatije avganistanske muzičare spadaju Ahmed Zahir, Našenas, Muhamed Husejn Sarahang, Abdurahim Sarban, Ubejdula Džan, Farhad Darja i Nagma, kao i mnogi drugi.[244] Većina Avganistanaca je navikla da gleda filmove Bolivuda i da sluša muziku iz tih fimlova. Među najpoznatijim Bolivud glumcima u Avganistanu su Salman Kan, Sajf Ali Kan, Šah Ruh Kan, Amir Kan, Feruz Kan, Kadin Kan, Naserudin Kan, i drugi.

Sport[uredi]

Nacionalni tim Avganistana.

Nacionalni tim Avganistana učestvuje u internacionalnim fudbalskim takmičenjima od 1941. godine. Nacionalni tim na domaćem terenu utakmice igra na Gazi stadionu u Kabulu, a fudbal u Avganistanu je organizovan od strane Fudbalske Federacije Avganistana. Nacionalni tim nikada nije igrao niti se kvalifikovao za FIFA svetski kup, ali je nedavno osvojiointernacionalni fudbalski trofej na SAFF šampionatu. Avganistan ima i svoj nacionalni futsal tim. Kriket, koji je skoro otkriven kao sport u Avganistanu zahvaljujući uspehu nacionalnog kriket tima Avganistana, sve je popularniji.[245] Odbor za kriket Avganistana je glavno upravno telo ovog sporta i ima svoje sedište u Kabulu. Kazi Amanulah Kan internacionalni kriket stadion je nacionalni stadion za kriket. Drugi takođe popularni sportovi u Avganistanu su košarka, odbojka, tekvondo i bodibilding. Buzkaši je tradicionalni sport Avganistana, uglavnom na severu Avganistana. Sličan je igri polo, i igra se sa dva jahačka tima. Avganistanski hrt je nastao u Avganistanu i u početku je korišćen tokom lova.

Reference[uredi]

  1. ^ a b v g d đ Bertić 2007, strane 56
  2. ^ a b v g d www.cia.gov, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  3. ^ Nacionalna agencija za statistiku
  4. ^ Бакстер, Крег (1997). „1. поглавље: Историјска позадина“. Библиотека конгреса: студије о земљама, о Авганистану. 
  5. ^ „Краљевства Северне Азије – Авганистан у далекоисточним краљевствима: Персија и Исток“. Хистори фајлс. Приступљено 24. 6. 2010.. 
  6. ^ „Последња авганистанска империја“. Енциклопедија Британика Приступљено 22. 8. 2010.. 
  7. ^ Д. Баланд (2010). „Авганистан. Политичка историја“. Енциклопедија Ираника (online ed.). Columbia University. 
  8. ^ М. Лонгворт Демјс, Џ. Моргенстиерн, Р. Гиршман (1999). „Авганистан“. Енциклопедија ислама (CD-ROM v. 1.0 ed.). Kонинклијке Брил НВ. 
  9. ^ „Председник Двајт Д. Ајзенхауер проверава почасног чувара након доласка на баграмски аеродром“. Meridian.org Приступљено 6. 5. 2012.. 
  10. ^ „Божји ратници: Хладни рат (Part 1/5)“. CNN. 1998 Приступљено 11. 10. 2011.. 
  11. ^ „Авганистан“. Беркли центар за религију, мир и светске односе. Приступљено 1. 12. 2011.. 
  12. ^ Олсон, Парми (14. 1. 2010.). „Најопасније земље света“. Форбс Приступљено 26. 2. 2012.. 
  13. ^ Izveštaj o zemljama i terorizmu|date = 30. maj 2013.|pristupljeno: = 8. novembar 2014.
  14. ^ Avganistanske civilne žrtve muče UN
  15. ^ „Авганистан: Милиони још увек не могу да приуште себи храну“. IRIN. 
  16. ^ Kovan, Vilijam i Jašomira Rakušan. Knjiga izvora za lingvistiku. 3. edicija. Džon Bendžamins, 1998.
  17. ^ Banting (2003), str. 4, 32.
  18. ^ a b v Ч. М. Кифер. „Афган“. Енциклопедија Ираника (online ed.). Колумбија Универзитет. 
  19. ^ „Историја Авганистана“. Енциклопедија Британика Приступљено 22. новембар 2010. 
  20. ^ Вогелсганг, Виљем (2002). Авганистанци. Вајли-Блаквел. стр. 382-. ISBN 978-0-631-19841-3. 
  21. ^ Моргенстијерн, Џ. (1999). „Афган“. Енциклопедија ислама (CD-ROM v. 1.0 ed.). Кониклијке Брил НВ. 
  22. ^ Deo pesme „Strast Avgana“ Kušala Kn Kataka; prevod na engleski: K. Bidulf u knjizi Avganistanska poezija 17. veka: Izbori poema Kušal Kan Kataka, London, 1890.
  23. ^ Бабур (1525). „Догађаји године 910.“. Бабурови мемоари. Пакард Хуманитарни институт Приступљено 22. 8. 2010. 
  24. ^ E. Hantington, "Anglo-ruski dogovor o Tibetu, Avganistanu i Persiji", Buletin Američkog geografskog udruženja, tom 39, br. 11 (1907).
  25. ^ Monstjuart Elfinston., ">Kraljevstvo Kabula i njegovi vazali u Persiji i Indiji", 1815; izdavač: Longman, Hurst, Ris, Orme i Braun.
  26. ^ M. Ali, "Avganistan: Rat za nezavisnost, 1919", 1960.
  27. ^ Ustav Avganistana iz 1923. godine za vreme kralja Amanulaha Kana (Engleski prevod).
  28. ^ „Површина земље (sq. km)“. World Development Indicators. World Bank. 2011 Приступљено 13. 10. 2011.. 
  29. ^ „CIA Factbook – Area: 41“. CIA. 26. 11. 1991. Приступљено 4. 2. 2012.. 
  30. ^ „Population of Afghanistan“. CIA. CIA World Factbook. 2010 Приступљено 12. 10. 2010.. 
  31. ^ „Авганистан“. Encyclopædia Britannica. Archived from the original on 25. 2. 2010. Приступљено 17. 3. 2010.. 
  32. ^ „Композиција макр-географских (континенталних) региона, географских суб-региона, и одређених економских и других групација“. UNdata. 26. 4. 2011.. Archived from the original on 13. 7. 2011. Приступљено 13. 7. 2011.. 
  33. ^ „Локација: Јужна Азија, северно и западно од Пакистана, источно од Ирана“. Светска књига чињеница. CIA Приступљено 24. 6. 2010.. 
  34. ^ „С. А. Д. мапе“. Pubs.usgs.gov Приступљено 19. 5. 2012.. 
  35. ^ „Историја промене животне средине у сливу Систан 1976–2005“. Archived from the original on 7. 8. 2007. Приступљено 20. 7. 2007.. 
  36. ^ „Снег у Авганистану: Природне непогоде“. NASA. 3. 2. 2006. Приступљено 6. 5. 2012.. 
  37. ^ „Снег може разрешити Авганистан суше, али горка зима убија“. Reuters. 18. 1. 2012.. 
  38. ^ „Авганистанска тужна водопрвреда одушевљава његове суседе“. Csmonitor.com. 15. 6. 2010.. Archived from the original on 14 November 2010 Приступљено 14 November 2010. 
  39. ^ „Опасности земљотреса“. USGS Projects in Afghanistan. US Geological Survey. 1. 8. 2011. Приступљено 13. 10. 2011.. 
  40. ^ „Седноро мртвих током земљотреса у Авганистану“. BBC News. 19. 4. 2010. Приступљено 13. 10. 2011.. 
  41. ^ RTS: Avganistan, više od 2.100 žrtava klizišta [1]
  42. ^ RTS: Žrtve lavine u Avganistanu [2]
  43. ^ „Неискоришћене минералне сировине Авганистана вреде 3 трилиона“. The Independent (London). 18. 6. 2010. Приступљено 15. 10. 2011.. 
  44. ^ „Авганистанци тврде да је амерички тим открио велики потенцијал минералних блага“. BBC News. 14. 6. 2010. Приступљено 13. 10. 2011.. 
  45. ^ „Авганистан – Џон Форд Шродер, Универзитет Небраске“. Webcitation.org Приступљено 19. 5. 2012.. 
  46. ^ Nensi Heč Dupri (1973): Istorijski vodič kroz Avganistan, glava 3.
  47. ^ „Авганистан: Право благо за археологе“. Time Magazine. 26. 2. 2009. Приступљено 13. 7. 2011.. 
  48. ^ Library of Congress Country Studies on Afghanistan, https://archive.is/20120924163758/lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field(DOCID+af0002) Pre-Islamic Period, Kreg Bakster (1997).
  49. ^ Brajant, Edvin F. (2001) „Potraga za poreklom vedske kulture: debata o Indo-Arijevskoj migraciji“ Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513777-4.
  50. ^ Avganistan: drevna Arijana (1950), Information Bureau, pp. 3.
  51. ^ M. Vicel, "Vīdẽvdaδ listu je veoma verovatno sklopio neko ko je Avganistan i zemlju koja ga okružuje domovinom svih indo-iranaca, to jest, svih istočnih Iranaca, sa Arijanom kao njihovim centrom." page 48, "Domovina Arijanaca", Festšrift J. Narten = Münchener Studien zur Sprachwissenschaft, Beihefte NF 19, Dettelbach: J.H. Röll 2000, 283–338. objavljeno i na internetu, na Harvard University, (LINK)
  52. ^ a b Library of Congress Country Studies on Afghanistan, Vladavina Ahamenida, oko 550-331. p. n. e.
  53. ^ „Хронолошка историја Авганистана – колевка гандхарске цивилизације“. Gandhara.com.au. 15. 2. 1989. Приступљено 19. 5. 2012.. 
  54. ^ „„Авганистан: владавина Ахеменидске династије“, Ancient Classical History“. Ancienthistory.about.com. 13. 4. 2012. Приступљено 19. 5. 2012.. 
  55. ^ Nensi H. Dupri, http://www.aisk.org/aisk/NHDAHGTK05.php#TopИсторијски vodič o Kabulu
  56. ^ Ненси Хеч Дупри / Ахмед Али Кухзад (1972). „Историјски водич о Кабулу – Име“. American International School of Kabul. Archived from the original on 30. 8. 2010. Приступљено 18. 9. 2010.. 
  57. ^ Zejmal, E. V. „Kidaritsko kraljevstvo u Centralnoj Aziji“. u knjizi: Istorija civilizacija Centralne Azije, tom III. raskrsnice civilizacija: od 250. do 750. p. n. e.. Livtinski, B. A., ed., 1996, UNESCO Publishing, pp. 119-133. ISBN 978-92-3-103211-0.
  58. ^ Livtinski, B. A. „Heftalitsko kraljevstvo“. In: Istorija civilizacija Centralne Azije, tom III. raskrsnice civilizacija: od 250. do 750. p. n. e.. Livtinski, B. A., ed., 1996, UNESCO Publishing, pp. 135-162. ISBN 978-92-3-103211-0.
  59. ^ „Хорасан“. Encyclopædia Britannica Online. Archived from the original on 3. 10. 2010. Приступљено 21. 10. 2010.. 
  60. ^ „Хорасан“. Енциклопедија ислама. Brill. 2009. стр. 55-. „У преисламско и раноисламско време, термин „Хорасан“ је често имао веома широку денотацију, обухватајући делове које данас припадају совјетског Централној Азији и Авганистану“ 
  61. ^ Ибн Батутуа (2004). Путовања Азијом и Африком, 1325–1354 (reprint, illustrated ed.). Routledge. стр. 416-. ISBN 978-0-415-34473-9. 
  62. ^ Фиришта, Мухамед Касим Хинду Шах]] (1560). „Историја Индије“. Сер Х. М. Елиот. London: Packard Humanities Institute. pp. 8- Приступљено 22. 8. 2010.. 
  63. ^ Захир Уд-Дин Мухамед Бабур]] (1525). „Догађаји 910. године (p.4)“. Бабурнама. Packard Humanities Institute Приступљено 22. 8. 2010.. 
  64. ^ „А.—Индијски краљеви Кабула“. Сер Х. М. Елиот. London: Packard Humanities Institute. 1867–1877 Приступљено 18. 9. 2010.. 
  65. ^ Хамдулах Муставфи Казвински (1340). „Географски део NUZHAT-AL-QULU-а“. Превео Ги леСтранж. Packard Humanities Institute Приступљено 19. 8. 2011.. 
  66. ^ „А.—Индијски краљеви Кабула (с.3)“. Сер Х. М. Елиот. London: Packard Humanities Institute. 1867–1877 Приступљено 18. 9. 2010.. 
  67. ^ „Династија Газнавида, Историја Ирана, Iran Chamber Society“. Iranchamber.com. Archived from the original on 24. новембар 2010 Приступљено 14. 11. 2010.. 
  68. ^ „Градови Ценралне Азије“. Faculty.washington.edu. 29. 9. 2007. Приступљено 6. 5. 2012.. 
  69. ^ Пејџ, Сузан (18. 2. 2009.). „Обамин рат: Распоређивање 17.000 подиже улог у Авганистану“. Usatoday.com Приступљено 19. 5. 2012.. 
  70. ^ „Династија Тимурида“. Britannica.com Приступљено 19. 5. 2012.. 
  71. ^ Отфиноски, Стивен (2004). Авганистан. Infobase Publishing. стр. 8, 130. ISBN 978-0-8160-5056-7. 
  72. ^ Браун, Едвард Г.. „Књижевна историја Персије, издање 4: Модерна времена (1500—1924), глава IV. Скица историје Персије током последња два века (1722—1922)“. Packard Humanities Institute Приступљено 9. 9. 2010.. 
  73. ^ „Хотакији“. Encyclopædia Britannica Online Приступљено 9. 9. 2010.. 
  74. ^ „Династија Дурани“. Encyclopædia Britannica Online Приступљено . септембар 2010. 
  75. ^ „Историја Ирана: Династија Афшарида (Надер Шах)“. Iranchamber.com. Archived from the original on 24. новембар 2010 Приступљено 14. 11. 2010.. 
  76. ^ „Позадина: Авганистан“. Чињенице о свету. CIA Приступљено 24. 6. 2010.. 
  77. ^ „Ахмед Шах и Дурани царство“. Library of Congress Country Studies on Afghanistan. 1997. Archived from the original on 22. 7. 2012. Приступљено 25. 8. 2010.. 
  78. ^ „Ахмед Шах Дурани“. Encyclopædia Britannica Online Приступљено 9. 9. 2010.. 
  79. ^ Енгелс, Фридрих (1857). „Авганистан“. Енди Бланден. The New American Cyclopaedia, Vol. I Приступљено 25. 8. 2010.. 
  80. ^ Tanner (2009), str. 126.
  81. ^ Nalwa (2009), str. 198.
  82. ^ Soldier and Traveller. Memoirs of Alexander Gardner, Colonel of Artillery in the service of Maharaja Ranjit Singh. With an introduction by the Right Hon. Sir R. Temple.. Elibron Classics. стр. 116-. ISBN 978-0-543-01103-9. 
  83. ^ Chahryar (2003), str. 296.
  84. ^ Husejn, Rizvan (2005). Pakistan i važnost islamskog militantizma u Avganistanu. Ashgate Publishing. pp. 108–109. ISBN 978-0-7546-4434-7.
  85. ^ Kalinovski, Artemi M. (2011). Dugi rastanak: Sovjetsko povlačenje iz Avganistana. Harvard University Press. . ISBN 978-0-674-05866-8. pp. 25-28.
  86. ^ a b "Avganistan". Library of Congress Country Studies. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  87. ^ "<Božiji vojnici: Hladni rat (Deo 1/5)". CNN. 1998. Pristupljeno 2013-07-29. Pristupljeno: 11. oktobar 2011.
  88. ^ UNICEF, Mine: Smrtonosno nasleđe, arhivirani original: 5. avgust 2013
  89. ^ "Mine u Avganistanu: Opasnost stara decenijama". Defenseindustrydaily.com. 1. februar 2010. Proverenini original: 2014-01-11. Pristupljeno: 6. maj 2012.
  90. ^ "Program primanja izbeglica za Bliski istok i Južnu Aziju". Biro za stanovništvo, izbeglice i migracije. Pristupljeno 2014-04-13. Pristupljeno: 29. decembar 2013.
  91. ^ "Avganistan: Istorija – Kolumbija enciklopedija". Infoplease.com. 11. septembar 2001. Pristupljeno 2012-08-10. Pristupljeno: 19. maj 2012.
  92. ^ Saikal, Amin; Farhadi, Ravan; Nourzhanov, Kirill (28 November 2006). Modern Afghanistan: A History of Struggle and Survival. I. B. Tauris. стр. 352. ISBN 978-1-84511-316-2. 
  93. ^ a b "Okrvavljene ruke, Zločini počinjeni u Kabulu i avganistanski legat nekažnjavanja". Human Rights Watch. Proveren original: 2009-12-12.
  94. ^ Gatman, Roj (2008): Kako sm propustili priču: Osama Bin Laden, talibani i otimanje Avganistana, Zadužbina američkog Instituta za mir, 1. izd., Washington D.C.
  95. ^ "Izvori o 11. septembru, Tom VII: Fajl o talibanima". gwu.edu. 2003. Pristupljeno 2013-10-31. Pristupljeno: 16. decembar 2013.
  96. ^ a b "Bacajući senke: Ratni zločin i zločini protiv čovečanstva: 1978–2001". Afghanistan Justice Project. 2005. Pristupljeno 2013-10-04. Pristupljeno: 16. decembar 2013.
  97. ^ a b v "II. POZADINA". Human Rights Watch. Pristupljeno 2008-11-02. Pristupljeno: 16. decembar 2013.
  98. ^ "II. POZADINA". Human Rights Watch. Pristupljeno 2008-11-02. Pristupljeno: 16- decembar 2013.
  99. ^ Amnesty International. "Dokument – Avganistan: više informacija o strahovanju za bezbednost i nova briga: Namerna i proizvoljna ubistva: Civili u Kabulu." 16. novembar 1995 Pristupljeno: Amnesty.org Provereno: 26. jul 2013
  100. ^ "Gladovanje do smrti – Avganistan". YouTube. 2. avgust 2007. Pristupljeno 2014-04-25. Pristupljeno: 10. jun 2013.
  101. ^ Kol, Tajni ratovi (Njujork: Penguin, 2005), 14.
  102. ^ a b "Talibanski rat protiv žena. Kriza zdravlja i ljudskih prava u Avganistanu". Lekari za ljudska prava. 1998. Pristupljeno 14. jun 2007.
  103. ^ "Masudov poslednji pokušaj – Avganistan". YouTube. 8. avgust 2007. Pristupljeno 25. februar 2014. Pristupljeno: 10. jun 2013.
  104. ^ Newsday (Oktobar 2001). "Talibanski masakri navedeni za UN". Chicago Tribune. Pristupljeno 13. oktobar 2013.
  105. ^ Newsday (2001). "Poverljivi izveštaj UN daje detalje o masovnim ubistvima civila seljaka". newsday.org. Pristupljeno 12. jun 2008. Pristupljeno: 12. oktobar 2001.
  106. ^ a b Marsela Grad. Masud: Intimni portret legendarnog avganistanskog lidera (1. mart 2009 ed.). Webster University Press. s. 310.
  107. ^ Dokumenti beleže godine pakistanske podrške Talibana, Ekstremista". George Washington University. 2007. Pristupljeno 3. decembar 2013. Pristupljeno: 16. decembar 2013
  108. ^ "Unutar talibanskih redova". Nacionalna geografija. 2007. Pristupljeno 29. jul 2013.
  109. ^ "Ahmed Šah Masud". History Commons. 2010. Pristupljeno 25. januar 2014. Pristupljeno: 16. decembar 2013.
  110. ^ Malej, Vilijam (2009). Avganistanski ratovi. Palgrejv Makmilan. s. . ISBN 978-0-230-21313-5. pp. 288.
  111. ^ a b Rašid, Ahmed (11. septembar 2001). "Avganistanski vođa pobune možda ubijen u eksploziji". Telegraf (London). Pristupljeno 8. novembar 2013.
  112. ^ a b "PRIKAZ KLjIGE: Unutrašnje praćenje avganistanskih ratova, Halid Ahmed". Daily Times. 2008. Pristupljeno 22. oktobar 2013.
  113. ^ "Brigada 055". CNN. Pristupljeno 29. jul 2013.
  114. ^ Marsela Grad (1. mart 2009). Masud: Intimni portret legendarnog avganistanskog vođe. Webster University Press. s. 310.
  115. ^ "Među talibanima". Nacionalna Geografija. 2007. Pristupljeno 29. jul 2013.
  116. ^ "Masud u Evropskom parlamentu, 2001". EU media. 2001. Pristupljeno 28. jul 2013. Pristupljeno: 16. decembar 2013.
  117. ^ Rori Mekarti u islamabadu (17. oktobar 2001). "Nova ponuda za Bin Ladena". London: Guardian. Pristupljeno 28. jun 2013. Pristupljeno: 17. jul 2012.
  118. ^ Tajler, Patrik (8. oktobar 2001). "Izazvana nacija: Napad; Amerika i Engleska napadaju Avganistan,ciljajući na baze i terorističke kampove; Buš upozorava 'Talibani će platiti'". New York Times. Pristupljeno 11. april 2014. Pristupljeno: 28. februar 2010.
  119. ^ Odluka Saveta bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija br. 1386. S/RES/1386(2001) 31. maj 2001. Pristupljeno: 21. septembar 2007. – (UNSCR 1386)
  120. ^ "Misija Sjedinjenih Država u Avganistanu". Nato.usmission.gov. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  121. ^ Fosler, Džuli. "USAID Avganistan". Afghanistan.usaid.gov. Pregledani original: 17. oktobar 2010. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  122. ^ "Učešće Kanade u Avganistanu: Pozadina". Afghanistan.gc.ca. 9. jul 2010. Pregledani original: 19. novembar 2011. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  123. ^ "Pakistan optužen za pomoć talibanima". ABC News. 31. jul 2008. Pregledani original: 21. decembar 2013. Prisupljeno: 28. septembar 2010.
  124. ^ Krili, Rob; Spilijus, Aleks (26. jul 2010). "Vikiliks: Pakistan optužen za pomoć talibanima tokom napada na Avganistn". The Telegraph (London). Pregledani original: 29. januar 2014. Pristupljeno: 28. septembar 2010.
  125. ^ "Nemačka započinje deportaciju avganistanskih izbeglica". wsws.org. 25. jun 2005. Pregledan original: 02. oktobar 2012. Pristupljeno: 2. oktobar 2011.
  126. ^ "Živeći u strahu od deportacije". DW-World.De. 22. januar 2006. Pregledani original: 29. januar 2012. Pristupljeno: 2. oktobar 2011.
  127. ^ Vajte, Grif (8. decembar 2009). "Zvaničnici koje nadgledaju talibani nude konkretnu alternativu". The Washington Post. Pristupljeno: 30. mart 2010.
  128. ^ Trofimov, Jaroslav (11. septembar 2010). "Karzaj deli Avganistan u pokušaju da se dočepa Taalibana". The Wall Street Journal. Pregledani original: 12. septembar 2010. Pristupljeno: 11. septembar 2010.
  129. ^ "Predsednik Karzaj se obraća Naciji na temu pokušaja mira u Avganistanu". Ambasada Aganistana u Vašingtonu. Pristupljeno 12. oktobar 2011. Pristupljeno: 10. oktobar 2011.
  130. ^ "Paneta: SAD će goniti militante u Pakistanu". USA Today. Septembar 2011. Pristupljeno: 21. septembar 2011.
  131. ^ "SAD krivi pakistansku agenciju u Kabulu za napad". Rojters. 22. septembar 2011. Pristupljeno 25. septembar 2011. Pristupljeno: 22. septembar 2011.
  132. ^ "U miru ima više problema od Talibana". Asia Times. 12. januar 2012. Pregledani original: 07. oktobar 2013.
  133. ^ "Rohrabahen vodi u Avganistanu stratešku sesiju dvostranačke delegacije sa vođana Nacionalnog fronta u Berlinu". 9. januar 2012. Pregledani original: 31. decembar 2013.
  134. ^ "Populacija Avganistana". Svetska knjiga činjenica. CIA. 2010. Pregledani original: 08. april 2014. Pristupljeno: 6. novembar 2011.
  135. ^ "Avganistan – Biro za predviđanje populacije". Biro za predviđanje populacije. Pristupljeno 02. decembar 2012. Pristupljeno: 29. decembar 2009.
  136. ^ Haber M, Plat, Ašrafian Bonab M, Juhana, Sorija-Hernanc (2012). "Etničke grupe Avganistana imaju identično Y-hromozomsko nasleđe izgrađeno istorijskim događajima". U Kajzer, Manfred. PLoS ONE 7 (3): e34288. doi:10.1371/journal.pone.0034288. PMC 3314501. PMID 22470552. Pregledani original: 2014-03-28.
  137. ^ "Šesnaesti član avganistanskog ustava iz 2004. godine". 2004. Pristupljeno: 13. jun 2012. "Među jezicima kao što su Pašto, Dari, Uzbečki, Turkmenski, Baluči, Bašaj, Nuristanski, Pamiri, Arapski i drugi jezici koji se govore na ovom području, Pašto i Dari su jedini zvanični jezici ove države."
  138. ^ a b "Profil zemlje: Avganistan". Kongresna biblioteka studija zemalja, o Avganistanu. Avgust 2008. Pristupljeno: 10. oktobar 2010.
  139. ^ a b "Populacija". Svetska knjiga činjenica. CIA. Pristupljeno: 24. septembar 2011.
  140. ^ Poglavlje 1: Verska pripadnost; Pristupljeno: 4. septembar 2013, Arhivirano: 9. oktobar 2013.
  141. ^ "Mapiranje globalne muslimanske populacije: Izveštaj o veličini i rasprostranjenosti svetske muslimanske populacije". Pju istraživački centar. 7. oktobar 2009. Arhivirani original: 30. avgust 2010. Pristupljeno: 3. septembar 2010.
  142. ^ "Avganistan". Svetska knjiga činjenica. Arhivirani original: 2014-04-08. Pristupljeno: 3. septembar 2010.
  143. ^ Klimberg, Maks (1. oktobar 2004). "Nuristan". Enciklopedija Iranika (internet ed.). SAD: Univerzitet Kolumbija. Pristupljeno originalu: 2013-07-26.
  144. ^ Lavina Melvani, Njujork. "Hindusi napuštaju Avganistan". Hinduizam danas. Arhivirani original: 2007-01-11. Pristupljeno: 19. maj 2012.
  145. ^ Madžmuder, Sandžoj (25. septembar 2003). "Siki se muče u Avganistanu". BBC vesti. Arhivirani original: 2009-02-22. Pristupljeno: 19. maj 2012.
  146. ^ N. S. Ajzenman (27. januar 2005). "Avganistanski Jevrej ostaje jedini u zemlji". Washingtonpost.com. Pristupljeno: 19. maj 2012.
  147. ^ "Novi Vrhovni sud može obeležiti istinski odlazak". E-ariana.com. 13. avgust 2008. Arhivirani original: 2013-12-30. Pristupljeno: 19. maj 2012.
  148. ^ "Indeks shvatanja korupcije, 2010, rezultati". Transperensi internašnal. 2010. Arhivirani original: 1. mart 2011. Pristupljeno: 27. februar 2011.
  149. ^ "Korupcija je široko rasprostranjena u Avganistanu, kaže anketa". UNODC.org. 19. januar 2010. Argivirani original: 2014-04-16. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  150. ^ "Karzaj obećava da će se pozabaviti problemom korupcije". CBC.ca. 9. novembar 2009. Arhivirani original: 2013-12-30. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  151. ^ Miler, Greg (10. septembar 2010). "Napor SAD da pomogne Avganistanu u borbi protiv korupcije ima komplikovane veze". Vašington Post. Pristupljeno: 26. septembar 2011.
  152. ^ "Skandal Kabulske banke: SAD zahteva preuzimanje mera". Pajhwok.com. 10. novembar 2011. Arhivirani original: 2013-12-30. Pristupljeno: 4. februar 2012.
  153. ^ Mekdonald, Šarlot (10. septembar 2009). "Avganistanska komisija predlaže poništavanje prvih glasačkih listića". Gugl. Arhivirani original: 2014-03-05. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  154. ^ a b Kuper, Helen (2. novembar 2009). "Karzaj opet pobeđuje, s obzirom da je avganistanski oticaj odbačen". Nytimes.com. Arhivirani original: 2011-05-11. Pristupljeno: 4. februar 2012.
  155. ^ Sidik, Abubakar (20. avgust 2009). "Pomešani ishod,primećeno nasilje na dan izbora u Avganistanu, s obzirom da počinje prebrojavanje glasova". GlobalSecurity.org. Arhivirani original: 28. decembar 2009. Pristupljeno: 24. decembar 2009.
  156. ^ "RAWA Foto galerija: Oni su odgovorni za avganistansku tragediju". RAWA. Arhivirani original: 19. oktobar 2010. Pristupljeno: 11. oktobar 2010.
  157. ^ "Žene u parlamentima: Svetske klasifikacije". Ipu.org. 30. novembar 2009. Arhivirani original: 2014-03-28. Pristupljeno: 29. decembar 2009.
  158. ^ "Objašnjavajući izbore, Nezavisna izborna komisija Avganistana". Iec.org.af. 9. oktobar 2004. Arhivirani original: 27. avgust 2010. Pristupljeno: 4. februar 2012.
  159. ^ "Avganistanski zvaničnici optužuju Pakistan za napade na ambasadu". Harijet. Arhivirani original: 30.decembar 2013. Pristupljeno: 13. jul 2011.
  160. ^ Rešavanje pakistansko-avganistanskog zastoja, Američki institut za mir, Avganistan i Pakistan su imali uglavnom antagonističke odnose tokom svih vlada.
  161. ^ Abasin Zahiron. (20. maj 2012). "Iran i Pakistan pokušavaju da oslabe Avganistan, kako MP kaže". Padžvok Avgan vesti. Arhivirani original: 05. novembar 2013. Prustupljeno: 20. maj 2012.
  162. ^ "Svet | Pakistan potpiruje nasilje u Avganistanu: savetnik". Dawn.Com. 15. oktobar 2009. Arhivirani original: 21. oktobar 2009. Pristupljeno: 29. decembar 2009.
  163. ^ Jusufzaj, Vasim (2. avgust 2011). "Stabilan Avganistan je u interesu regiona: Zardari". Pajhwok.com. Arhivirani original: 30. decembar 2013. Pristupljeno: 19. maj 2012.
  164. ^ "Koji je najbolji put za snabdevanje Avganistana koji nema izlaz na more". Cena benzina. 30. januar 2012. Arhivirani original: 1. februar 2012. Pristupljeno: 31. januar 2012.
  165. ^ "Bezbednost regiona oko Kaspijskog more". Murad Esenov, Štampa univerziteta Oksford. 2001. Arhivirani original: 02. januar 2010. Pristupljeno: 31. januar 2012.
  166. ^ "Uključivanje regionalnih igrača u Avganistanu>" (PDF). Arhivirani original: 19. februar 2010. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  167. ^ a b "Manmohan Sing obećao 500 miliona dolara Avganistanu". Bi-Bi-Si vesti. 12. maj 2011. Arhivirani original: 11. avgust 2013. Pristupljeno: 13. jul 2011.
  168. ^ "potrebna nam je pomoć Indije u Avganistanu". Forbes.com. 23. novembar 2009. Arhivirani original: 2. decembar 2010. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  169. ^ Kejti Dajgl (4. oktobar 2011). "Avganistan potpisuje prvi strategijski pakt sa Indijom". News.yahoo.com. Associated Press. Arhivirani original: 31. decembar 2013. Pristupljeno: 4. februar 2012.
  170. ^ Pakistan, brat blizanac, razgovori koji će se nastaviti: Karzaj. Padžvok Avgan Vesti. Sudžoj Dar. 5. oktobar 2011. Pristupljeno: 31. decembar 2013.
  171. ^ a b Pelerindejt, Šeril (23. maj 2011). "Broj avganistanskih bezbednosnih službi raste, Kvalitet". Arhivirani original:14. april 2014. Pristupljeno: 10. jul 2011.
  172. ^ "Za SAD, proširenje avganistanskih snaga je veliki izazov". NPR. Arhivirani original: 30. decembar 2013. Pristupljeno: 19. maj 2012.
  173. ^ 16. novembar 2009 (16. novembar 2009). "Avganistan formira veliku antikorupcijsku jedinicu". voanews.com. Arhivirani original: 20. novembar 2009. Pristupljeno: 29. decembar 2009.
  174. ^ Ministarstvo za borbu protiv narkotika, Arhivirano: 28. marta 2014.
  175. ^ a b "Avganistan". Svetska knjiga činjenica. Central Intelligence Agency (CIA). Pristupljeno originalu: 14. decembar 2012.
  176. ^ "Avganistan: Milioni još uvek ne mogu sebi da priušte hranu". IRIN. 12. mart 2009. Pristupljeno originalu: 27. avgust 2010. Pristupljeno: 11. oktobar 2010.
  177. ^ "Avganistan". Svetska knjiga činjenica. Central Intelligence Agency (CIA). Pristupljeno originalu: 14. decembar 2012,
  178. ^ "Poljoprivreda". USAID. Pristupljeno originalu: 29. septembar 2013. Pristupljeno: 20. oktobar 2010.
  179. ^ Izvoz Avganistana, P. Dž. Tobaja. 17. novembar 2009.
  180. ^ http://www.unodc.org/pdf/publications/afg_opium_economy_w
  181. ^ Svetska knjiga činjenica. Pristupljeno: 23. oktobar 2011
  182. ^ Gal, Šarlota (7. jul 2010). "Avganistanske kompanije kažu da ih S. A. D. nisu platile". Njujork Tajms. Pristupljeno originalu: 2. april 2013. Pristupljeno: 30. septembar 2011
  183. ^ "oficijelni sajt grada Novi Kabul". DCDA. Pristupljeno originalu: 30. decembar 2013. Pristupljeno: 4. februar 2012.
  184. ^ "Grad Gazi Amanulah Kan". najeebzarab.af. 2009. Pristupljeno originalu: 29. april 2013. Pristupljeno: 15. avgust 2011.
  185. ^ "Studija slučaja: Ajno Mina". Designmena.com. Pristupljeno originalu: 6. januar 2014. Pristupljeno: 4. februar 2012.
  186. ^ Humani avganistanski grad? En Marlou, Forbs magazin, 2. septembar 2009. Pristupljeno: 31. decembar 2013.
  187. ^ "Ekonomski rast". USAID. Pristupljeno originalu: 29. septembar 2013. Pristupljeno: 25. septembar 2011.
  188. ^ "Avganistan, komšije otkrivaju plan Puta Svile". Rojters. 22. septembar 2011. Pristupljeno originalu: 27. septembar 2011. Pristupljeno: 24. septembar 2011.
  189. ^ Deklan Volš (30. avgust 2007). "Ujedinjene nacije su užasnute porastom trgovine opijuma u Helmandu". Gardijan (London). Pristupljeno originalu: 15. januar 2008. Pristupnjeno 19. maj 2012.
  190. ^ "Proizvodnja opijuma u Avganistanu dosta opada". UNDOC. Pristupljeno originalu: 16. april 2014.
  191. ^ O'Hanlon, Majkl E. "Depoziti bi mogli pomoći obolelom Avganistanu", Brukings institucija, 16. jun 2010. Pristupljeno: 23. septembar 2011. putem Vejbak mašine.
  192. ^ Klet, T. R. (Mart 2006). Procena neotkrivenih naftnih resursa severnog Avganistana, 2006 (tehnički izveštaj). USGS-Ministarstvo rudarstva Avganistana; Industrija ujedinjene nafte & Tim za procenu gasnih resursa. Papir sa činjenicama 2006–3031. Pristupljeno originalu: 27. jul 2013. Pristupljeno: 13. oktobar 2011.
  193. ^ Piters, Stiven Dž. (Oktobar 2007). Preliminarka procena negorivih mineralnih resursa u Avganistanu, 2007 (tehnički izveštaj). USGS Projekat AVganistan/Amrička geološka anketa/Avganistanska geološka anketa. Papir sa činjenicama 2007–3063. Pristupljeno originalu: 27. jul 2013. Pristupljeno: 13. oktobar 2011.
  194. ^ "Minerali u Avganistanu" (PDF). Britanska geološka anketa. Pristupljeno originalu: 26. jul 2013. Pristupljeno: 4. decembra 2010.
  195. ^ "Rudno bogatstvo Avganistana". Institut za ekološku diplomatiju i izveštavanje o bezbednosti. 2011. Pristupljeno originalu: 12. decembar 2013. Pristupljeno: 16. decembar 2013.
  196. ^ Taker, Ronald D. (2011). Mineralorija retkih zemljanih elemenata, Geohemija, i preliminarna procena resursa kompleksa kanašinskog karbonatita, provincija Helmand, Avganistan (tehnički izveštaj). USGS. Otvoreni izveštaj 2011–1207. Pristupljeno originalu: 27. jul 2013. Pristupljeno: 13. oktobar 2011.
  197. ^ "Kina, a ne Amerika, će najverovatnije imati koristi od rudnih bogatstva Avganistana". Dejli Fajnans. Pristupljeno: 14. jun 2010
  198. ^ "Indijska grupa je dobila prava da se bavi rudarstvom u Hadžigaku u Avganistanu". Biznisvik. Pristupljeno: 6. decembar 2011.
  199. ^ "Neuskorišćene rude Avganistana vrede 3 biliona dolara". Independent (London). 18. jun 2010. Pristupljeno originalu: 23. januar 2014. Pristupljeno: 15. oktobar 2011.
  200. ^ Rajzen, Džejms (17. jun 2010). "Amerika otkriva ogromna rudna bogatstva u Avganistanu". Njujork Tajms. Pristupljeno originalu: 15. novembar 2010. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  201. ^ "Avganistanci tvrde da je američki tim otkrio rudna bogatstva sa puno potencijala". Bi-Bi-Si vesti. 14. jun 2010. Pristupljeno originalu: 9. avgust 2013. Pristupljeno: 13. oktobar 2011.
  202. ^ Rajzen, Džejms (17. jun 2010). "Amerika otkriva ogromna rudna bogatstva u Avganistanu". Njujork Tajms. Pristupljeno originalu: 15. novembar 2010. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  203. ^ "Avganistan je odjednom bogat: Amerika otkriva bilion dolara profita u rudnim bogatstvima". Ksdk.com. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  204. ^ Sengupta, Kim (15. jun 2010). "Resursi mogu Avganistan načiniti najbogatijim rudarskim regionom u svetu". Independent (London). Pristupljeno originalu: 16. decembar 2013. Pristupljeno: 14. novembar 2010.
  205. ^ Mape, Železnice Avganistana, http://www.andrewgrantham.co.uk/afghanistan/tag/map/
  206. ^ Tri predsednika pokreću izgradnju internacije železničke linije, 06. jun 2013, http://www.railwaygazette.com/news/infrastructure/single-view/view/three-presidents-launch-construction-of-international-rail-link.html?sword_list[]=afghan&no_cache=1
  207. ^ Tolo vesti – Izgradnja Kabul-Torham železničke linije će uskoro početi, kaže ministarstvo rudarstva, Tamim Šahir. 18. oktobar 2011. Pristupljeno: 9. novembar 2013. putem Vejbak mašine
  208. ^ Pruga Haf-Herat, http://www.raillynews.com/2013/khaf-herat-railway/
  209. ^ "45 ljudi mrtvo u saobraćajnoj nesreći u Avganistanu". theguardian.com. 26. april 2013. Pristupljeno: 4. novembar 2014.
  210. ^ "Statistika". Ministarstvo komunikacija (Avganistan). 2006. Pristupljeno originalu: 29. mart 2014. Pristupljeno: 17. januar 2012
  211. ^ Hetab, Muhamed Hasan (10. maj 2014). "Lansiran avganistanski satelit". Padžhvok Avgan vesti. Pristupljeno: 10. maj.
  212. ^ "Avganistan". Svetska zdravstvena organizacija (WHO). Pristupljeno originalu: 26. oktobar 2013. Pristupljeno: 6. jul 2013. "Prosečni životni vek za oba pola je 59/61"
  213. ^ CIA – Svetska knjiga činjenica. Pristupljeno: 28. mart 2014. putem Vejbak Mašine
  214. ^ CIA – Svetska knjiga činjenica. Pristupljeno: 28. mart 2014. putem Vejbak Mašine
  215. ^ CIA – Svetska knjiga činjenica. Pristupljeno: 28. mart 2014. putem Vejbak Mašine
  216. ^ "Smrtna stopa majki u Avganistanu u padu, ukazuju ankete". Bi-Bi-Si vesti. 30. novembar 2011. Pristupljeno originalu: 8. maj 2012.
  217. ^ Tan I Lin (6. maj 2008). "Avganistanski medicinski fakultet s poteškoćama se diže iz mrtvih". Rojters. Pristupljeno originalu: 21. januar 2010. Pristupljeno: 29. decembar 2009.
  218. ^ Piter, Tom A. (17. decembar 2011). "Poroćaj i zdravlje majki se popravlja u Avganistanu". CSM. Pristupljeno originalu: 31. decembar 2013. Pristupljeno: 12. januar 2012.
  219. ^ "Zdravlje". Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID). Pristupljeno originalu: 29. septembar 2013. Pristupljeno: 20. oktobar 2010.
  220. ^ Piter, Tom A. (17. decembar 2011). "Poroćaj i zdravlje majki se popravlja u Avganistanu". CSM. Pristupljeno originalu: 31. decembar 2013. Pristupljeno: 12. januar 2012.
  221. ^ En Mari DiNArdo, LPA/PIPOS (31. mart 2006). "Osnaživanje populacije sa invaliditetom Avganistana – 31. mart 2006". Usaid.gov. Pristupljeno originalu: 8. maj 2004. Pristupljeno: 19. maj 2012.
  222. ^ Richard Norton-Taylor (13 February 2008). "Avganistanska kriza sa izbeglicama je ignorisana" Gardijan (London). Pristupljeno originalu: 15. decembar 2010. Pristupljeno: 19. maj 2012.
  223. ^ "Avganistan: Ljudi sa invaliditetom pozivaju na integraciju" Pristupljeno: 20. septembar 2011. putem Vejbak Mašine
  224. ^ Virdžinija Hauseger Mahbubino zaveštanje, ABC TV 7.30 Izveštaj. 2009. ABC.net.au. Pristupljeno: 26. jul 2013. putem Vejbak mašine
  225. ^ "Ministarstvo visokog obrazovanja Avganistana". Pristupljeno originalu: 31. maj 2011. Pristupljeno: 23. jun 2011.
  226. ^ "Obrazovanje". Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID). Arhivirani original: 29. septembar 2013. Pristupljeno: 11. avgust 2011.
  227. ^ "Obrazovanje". Agencija SAD za međunarodni razvoj (USAID). Arhivirani original: 29. septembar 2013. Pristupljeno: 11. avgust 2011.
  228. ^ Planirano je da se poveća broj upisanih studenata na 115,000 do 2014. godine, videti: Entoni Velč i Ataulah Vahidjar. Evolucija, Revolucija, Rekonstrukcija: Prekinuti razvoj visokog obrazovanja u Avganistanu. U: M. F. Bak i M. Kabaum (ed.), 2013, Ideen und Realitaeten von Universitaeten, str. 83—105, ovde str. 97 i 100. Njujork: Piter Lang. ISBN 978-3-631-62381-7.
  229. ^ "Vardak traži 3 milijarde dolara radi izgradnje školskih zgrada". Padžhvok Afgan Vesti. 18. maj 2013. Arhivirani original: 30. decembar 2013. Pristupljeno: 13. avgust 2013.
  230. ^ "Porast pismenosti u Avganistanu osigurava tranziciju". Army.mil. Arhivirani original: 9. decembar 2013. Retrieved 4 February 2012.
  231. ^ "Porast pismenosti u Avganistanu osigurava tranziciju". Army.mil. Arhivirani original: 9. decembar 2013. Retrieved 4 February 2012.
  232. ^ "Profil zemlje: Avganistan". Biblioteka kongresa: Studije o zemljama. Avgust 2008. Arhivirani original: 8. april 2014. Pristupljeno: 16. avgust 2010
  233. ^ Barbara Robson, Džulijen Lipson, Farid Junus, Marijam Mehdi. "Avganistanci: njihova istorija i kultura". Sjedinjene Američke Države: Centar za primenjenu lingvistiku. 30. jun 2002. Arhivirani original: 5. januar 2007. Pristupljeno: 25. septembar 2010.
  234. ^ Biblioteka kongresa: Avganistan - etničke grupe (Paštuni)
  235. ^ Banting, Erin (2003). Avganistan : zemlja. Krebtri izdavačka kuća. s. 32. ISBN 978-0-7787-9335-9. Arhivirani original: 31. decembar 2013.
  236. ^ "[3]". Enciklopedija Britanika. Arhivirano: 30. oktobar 2013.
  237. ^ "Avganistan: Kuči nomadi u potrazi za boljim dogvoorom". IRIN Asia. 18. februar 2008. Arhivirano: 10. septembar 2011
  238. ^ G.V. Brandolini. Kulturno nasleđe Avganistana. Orizzonte terra, Bergamo. 2007. s. 64.
  239. ^ "Avganistanski arheolozi pronašli budistički lokalitet tokom rata". Said Salahudin. Njuz Dejli. 17. avgust 2010. Arhivirani original: 18. avgust 2010. Pristupljeno: 16. avgust 2010.
  240. ^ "Nađeni budistički ostaci u Avganistanu". Pres TV. 17. avgust 2010. Arhivirani original: 20. avgust 2010. Pristupljeno: 16. avgust 2010.
  241. ^ "Klasični persijski i paštunski pesnici". Afghan-web.com. Arhivirani original: 6. oktobar 2013. Pristupljeno: 4. februar 2012.
  242. ^ Dartnel, M. I. Internet pobuna: Internet aktivizam i globalni sukob. University of Toronto Press, 2006. ISBN 978-0-8020-8553-5.
  243. ^ Izveštaj o štampi u Avganistanu 2008, Freedom House. Arhivirano: 23. jun 2011.
  244. ^ "Biografije umetnika". Afghanland.com. Arhivirani original: 9. avgust 2013. Pristupljeno: 17. oktobar 2011.
  245. ^ Hauslohner/Pagman, Ebigejl (4. jun 2010). "Ženski kriket: Novi sport u Avganistanu". Tajm. Arhivirani original: 17. avgust 2013. Pristupljeno: 14. septembar 2011.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :