Срби у Републици Македонији
| Срби у Републици Македонији | ||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||
| Укупна популација | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Популација | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Језици | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Религија | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етничке групе | ||||||||||||||||||||||||||||||||
Срби су аутохтон народ са статусом националне мањине у Републици Македонији.
Садржај |
Историја Срба на просторима Македоније [уреди]
Срби имају дугу историју на територији данашње Републике Македоније. Део Старе Србије и античке Македоније (који чине данашњу Републику Македонију) је био део средњевековног Српског царства. Изузетан пример средњевековне српске архитектуре, црква светог Ђорђа (задужбина краља Милутина), се налази у општини Старо Нагоричане.
После пада већег дела Балкана под османску власт сви православни хришћани на полуострву нашли су се у оквиру једне државе. Како су хришћани били у подређеном положају и без начина очувања многих традиција из ранијих векова, у многим крајевима губи се или слаби сећање на средњи век и средњовековну српску државу. Стога у 19. веку младе државе Србија и Бугарска улажу много средстава како би придобиле хришћане на простору Вардара.
- Стара Србија
- Српска акција у Македонији
- Брсјачка буна
- Први балкански рат
- Други балкански рат
- Краљевина Србија
- Први светски рат
- Краљевина Југославија
- Вардарска бановина
- Македонија у Народноослободилачкој борби
- Социјалистичка Федеративна Република Југославија
- Социјалистичка Република Македонија
- Република Македонија
- Православна охридска архиепископија
Последњих деценија увиђа се стални пад броја Срба, највише проузрокован асимилацијом у већинске и етнички блиске Македонце. Према последњим пописима темпо смањивања је био следећи (у загради удео у укупном становништву Републике Македоније):
| 1971. | 46.465 (2,85%) |
| 1981. | 44.613 (2,30%) |
| 1991. | 42.755 (2,10%) |
| 1994. | 39.620 (2,04%) |
| 2002. | 35.939 (1,78%) |
Срби данас [уреди]
По попису из 2002. у Републици Македонији живи приближно 36.000 Срба и они се могу поделити у три скупине:
- аутохтоно ("старо") српско становништво живи махом на северу државе, око Куманова и северно од Скопља, где постоји низ села у којима чине већину или значајну мањину. Између датих Срба и околних Македонаца не постоји оштра разлика, а месни говор је на размеђи српског и македонског језика;
- плански колонизовани Срби живи и у неколико малих сеоских заједница у долини Вардара, нарочито у области Ђевђелије и Неготина. Дато становништво је насељено после Првог светског рата из делова данашње Јужне Србије наместо исељеног турског становништва;
- Значајан број Срба живи и по значајнијим градовима, готово свуда у занемарљивом уделу. Дато становништво је различитог порекла и са изразитом тенденцијом асимилације у Македонце (посебно по питању језика). Веома је бројна српска заједница у Скопљу (око 5% укупног становништва), где су се Срби током целог 20. века века насељавали као кадрови у бројним управним службама. Слично томе, и по другим градовима су Срби најчешће долазили као кадрови (нарочито војни), па су они данас обично образованији и „урбанији“ од просека за дату средину.
| Општина | Српско становништво | Удео | Насеља са српским становништвом ** - српска већина, * - значајна српска мањина (>10%) |
|---|---|---|---|
| Општина Куманово | 9.062 | 8,6% | Куманово, Бедиње*, Брзак*, Горње Коњаре*, Доње Коњаре*, Карабичане**, Љубодраг*, Ново Село**, Речица**, Сушево**, Табановце**, Тромеђа**, Умин Дол**, Четирце** |
| Општина Аеродром | 3.085 | 4,3% | Скопље (део) |
| Општина Чучер-Сандево | 2.426 | 28,6% | Чучер-Сандево**, Бањани*, Бродец*, Горњани*, Кучевиште**, Побожје* |
| Општина Карпош | 2.184 | 3,7% | Скопље (део) |
| Општина Гази Баба | 2.097 | 2,9% | Скопље (део) |
| Општина Центар | 2.037 | 4,5% | Скопље (део) |
| Општина Ђорче Петров | 1.730 | 4,2% | Скопље (део), Вучји Дол |
| Општина Кисела Вода | 1.426 | 2,5% | Скопље (део) |
| Општина Бутел | 1.033 | 2,9% | Скопље (део) |
| Општина Старо Нагоричано | 926 | 19,1% | Старо Нагоричано**, Алгуња**, Мигленце**, Малотино*, Никуљане**, Пузајка* |
| Општина Илинден | 912 | 5,7% | Мралино*, Мршевци* |
| Општина Валандово | 630 | 5,4% | Балинци*, Јосифово*, Марвинци** |
| Општина Неготино | 627 | 3,3% | Неготино, Дуброво*, Криволак*, Пепелиште*, Тимјаник*, Тремник* |
| Општина Чаир | 621 | 1,0% | Скопље (део) |
| Општина Тетово | 621 | 1,0% | Тетово |
| Општина Битољ | 540 | 1,0% | Битољ |
| Општина Велес | 540 | 1,0% | Иванковци*, Рудник* |
| Општина Богданци | 525 | 6,0% | Богданци, Селемлија** |
| Општина Петровец | 416 | 5,0% | Огњанци*, Градманци*, Дивље* |
| Општина Росоман | 409 | 9,9% | Росоман*, Крушевица**, Паликура*, Сирково* |
| Општина Липково | 370 | 1,4% | Матејче |
| Општина Ђевђелија | 367 | 1,6% | Ђевђелија |
| Општина Охрид | 360 | 0,7% | Охрид |
| Општина Дојран | 277 | 8,0% | Стари Дојран*, Нови Дојран*, Сретеново*, Црничани** |
| Општина Демир Капија | 132 | 2,9% | Корешница* |
-
Етнички састав Републике Македоније (попис 2002.) - насеља са српском већином назначена светло плавом бојом
-
Језички састав Републике Македоније (попис 2002.) - насеља са српском већином назначена светло плавом бојом
Споменици културе [уреди]
-
Историјске статуе пре 1941, на левој, Краљ Петар I, Ослободилац, на десној Краљ Александар I, Ујединитељ;
-
Црква св. Ђорђа у Старом Нагоричану, Задужбина краља Милутина
-
Поречки манастир
-
Зебрњак сомен обележје данас
Вероисповест Срба у Македонији [уреди]
Срби у Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они не уживају и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне цркве је забрањено вршење црквене службе.
Познати Срби из Македоније [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Списак познатих Срба у Републици Македонији |
Средњовековна Србија [уреди]
Османско царство и Нововековна српска држава [уреди]
- Ђорђе Кратовац
- Максим Скопљанац
- Вуча Жикић
- Цинцар Марко Костић
- Цинцар Јанко Поповић
- Коста Шуменковић
- Коста Групчевић
- Деспот Баџовић
- Голуб Јанић
- Мицко Крстић
- Јован Долгач
- Матеја Шуменковић
- Глигор Соколовић
- Анђелко Крстић
- Доксим Михаиловић
- Јован Станојковић-Довезенски
- Јован Бабунски
- Коста Абрашевић
- Тома Смиљанић-Брадина
- Тасе Коневић
- Петко Илић
- Чича Павле Младеновић
- Илија Стружа Анђелковић-Нин
- Владан Ђорђевић
- Димитрије Цинцар-Марковић
- Дитко Алексић
- Ђорђе Дримколски
- Васа Јовановић
- Доситеј Новаковић
- Стеван Симић
Краљевина и СФР Југославија [уреди]
- Јован Трифуновски
- Драгослав Аврамовић
- Љубомир Максимовић
- Синиша Вуковић
- Коста Брадић
- Петар Џаџић
- Младен Србиновић
- Љиљана Алексић-Пејковић
- Вера Јоцић
- Ирена Арсић
- Драгослав Шекуларац
- Љубиша Самарџић
- Слободан Алигрудић
- Драгомир Фелба
- Љубомир Ћипранић
- Драган Лаковић
- Тијана Дапчевић
- Маја Оџаклијевска
- Ипче Ахмедовски
Види још [уреди]
- Демократска партија Срба у Македонији
- Зебрњак
- Српска заједница у Македонији
- Српска напредна странка у Македонији
- Прва српска конференција (1908)
- Галипољски Срби
- Македонци
- Србомани
- Централни савез српских организација у Македонији
