Срби у Републици Македонији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Срби у Републици Македонији
Македонски Срби
Jovan Oliver.jpg King Vukašin, Psača.jpg Marko Mrnjavcevic.JPG Св. Ѓорѓи Кратовски (Св. Атанасиј -Журче).jpg
Uros Knezevic, Cincar-Janko.jpg General Lazar Petrović.jpg Golub Janic mala.jpg Vojvoda Gligor Sokolović.jpg
Vojvoda Babunski.jpg Kosta Abrasevic.jpg Јован Трифуноски.jpeg Dragoslav Avramovic.jpg
Vera-Jocic-statue.JPG Siniša Vuković.jpg Vruc vetar 1.jpg PeroAntic66.png
Укупна популација

Срби у Македонији: 36.000 (2002)
100.000 [1] - 200.000 [2] (процена)

Македонци у Македонији: 1.297.981 (2002)
Популација
углавном северна и западна Македонија
Језици
македонски и српски
Религија
православље
Етничке групе
Македонци, Мијаци, Торбеши, Брсјаци
Део серија чланака о
Србима
Serbian Cross.svg

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена
Народна ношња

По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (ФБиХ) · Црна Гора
Хрватска (Далмација) · Македонија
АлбанијаМађарскаРумунија
БугарскаГрчкаСловенија
Немачка · Француска · Аустрија
Швајцарска · Скандинавија (Шведска)
Уједињено КраљевствоИталија
БенелуксШпанијаСловачка
ЧешкаКипарТурскаРусија
БелорусијаУкрајинаСАДКанада
Латинска Америка (Аргентина) • Аустралија
Нови ЗеландЈужна АфрикаУАЕ
По градовима
Беч · ПаризВанкуверТоронто
Чикаго · ЗагребДубровник
Мостар · Сарајево · Трст
Подгрупе и сродни народи
Бошњаци · Брсјаци
Бугари · Буњевци · Галипољски Срби
Горанци · Јањевци · Југословени
Крашовани · Македонци · Мијаци
Муслимани · Словенци · Торбеши
Хрвати · Црногорци · Шокци
Шопи

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)
Црна ГораМакедонија

Српска православна црква
Патријарси · Светитељи
Устројство · Манастири

Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
ужички · ромско-српски
српскословенски · славеносрпски
штокавски · нашински · шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п  р  у

Срби су аутохтон народ са статусом националне мањине у Републици Македонији.

Историја Срба на просторима Македоније[уреди]

Срби имају дугу историју на територији данашње Републике Македоније.

Србија у средњем вијеку[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Историја Србије у средњем веку, Стрез, Краљевина Србија у средњем веку, Српско царство, Маричка битка, Прилепско краљевство, Велбуждска кнежевина и Земља Бранковића

Мада је Скопље било за кратко вријеме прикључено српској рашкој држави још у доба Стефана Немање (1189), оно је тек послије још једног вијека стално присаједињено Старој Србији, почетком владе краља Милутина (1282 до 1321), Скопље је онда убрзо постало главни град српске државе.[3] Изузетан пример средњовековне српске архитектуре, црква светог Ђорђа (задужбина краља Милутина), се налази у општини Старо Нагоричане.

Део Старе Србије и античке Македоније (који чине данашњу Републику Македонију) је био део средњовековног Српског царства.

Ситуација у Македонији у саставу Османског царства[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Скопско крајиште, Бечки рат, Стара Србија, Српска акција у Македонији, Кумановски устанак, Брсјачка буна, Српски конзулат у Скопљу и Српски конзулат у Битољу

После пада већег дела Балкана под османску власт сви православни хришћани на полуострву нашли су се у оквиру једне државе.[тражи се извор од 11. 2013.]

Стара српска пријестолна митрополија Скопље спомиње се у саставу охридске архиепископије, а за врјеме обновљене пећке патријаршије она је била поново њена првопријестолна митрополија (1553—1690).[4]

Како су хришћани били у подређеном положају и без начина очувања многих традиција из ранијих векова, у многим крајевима губи се или слаби сећање на средњи век и средњовековну српску државу. Стога у 19. веку младе државе Србија и Бугарска улажу много средстава како би придобиле хришћане на простору Вардара.

Ситуација у Македонији у саставу Србије и Југославије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Први балкански рат, Други балкански рат, Краљевина Србија, Први светски рат, Македонска војно-инспекциона област, Краљевина Југославија, Јужна Србија (провинција) и Вардарска бановина
Подела Македоније 1913.
Освећивање монументалне Спомен – костурнице, поводом 25. годишњице од Кумановске битке, октобра 1937. на брду Зебрњак

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Република Македонија) је постала саставни део Србије (1913—1915). Грчка или „Егејска“ Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Бугарској.

Но, Бугари су сматрали да су Македонци Бугари, а Срби да су Јужни Срби. Унутрашња Македонска Револуционарна ОрганизацијаВМРО је основана 1893. са циљем да Македонија добије аутономију у оквирима Турске. У Првом светском рату (1914—1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва. После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1941).

Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.

У Другом светском рату је била окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније. 1945-1991 федерална је јединица Титове Југославије.[тражи се извор од 08. 2013.]

На Првој скупштини АСНОС-а новембра 1944. Македонија је призната за равноправну федералну јединицу у оквиру Југославије, а Македонци за засебну нацију. У интервјуу за НИН од 22. јануара 1993. први председник независне Републике Македоније Киро Глигоров је позитивно оценио ту одлуку, јер је према његовим речима тако, између осталог, „отворен простор за превазилажење хипотека из прошлости“.[5]

Република Македонија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Македонија у Народноослободилачкој борби, СФРЈ, СР Македонија и Република Македонија

Последњих деценија увиђа се стални пад броја Срба, највише проузрокован асимилацијом у већинске и етнички блиске Македонце. Према последњим пописима темпо смањивања је био следећи (у загради удео у укупном становништву Републике Македоније):

1971. 46.465 (2,85%)
1981. 44.613 (2,30%)
1991. 42.755 (2,10%)
1994. 39.620 (2,04%)
2002. 35.939 (1,78%)

Срби данас[уреди]

По попису из 2002. у Републици Македонији живи приближно 36.000 Срба и они се могу поделити у три групе:

  • аутохтоно („старо“) српско становништво живи махом на северу државе, око Куманова и северно од Скопља, где постоји низ села у којима чине већину или значајну мањину. Између датих Срба и околних Македонаца не постоји оштра разлика, а месни говор је на размеђи српског и македонског језика;
  • плански колонизовани Срби живе и у неколико малих сеоских заједница у долини Вардара, нарочито у области Ђевђелије и Неготина. Дато становништво је насељено после Првог светског рата из делова данашње Јужне Србије наместо исељеног турског становништва;
  • Значајан број Срба живи и по значајнијим градовима, готово свуда у занемарљивом уделу. Дато становништво је различитог порекла и са изразитом тенденцијом асимилације у Македонце (посебно по питању језика). Веома је бројна српска заједница у Скопљу (око 5% укупног становништва), где су се Срби током целог 20. века века насељавали као кадрови у бројним управним службама. Слично томе, и по другим градовима су Срби најчешће долазили као кадрови (нарочито војни), па су они данас обично образованији и „урбанији“ од просека за дату средину.
Становништво по општинама
Општина Српско становништво Удео Насеља са српским становништвом
** - српска већина, * - значајна српска мањина (>10%)
Општина Куманово 9.062 8,6% Куманово, Бедиње*, Брзак*, Горње Коњаре*, Доње Коњаре*, Карабичане**, Љубодраг*, Ново Село**, Речица**, Сушево**, Табановце**, Тромеђа**, Умин Дол**, Четирце**
Општина Аеродром 3.085 4,3% Скопље (део)
Општина Чучер-Сандево 2.426 28,6% Чучер-Сандево**, Бањани*, Бродец*, Горњани*, Кучевиште**, Побожје*
Општина Карпош 2.184 3,7% Скопље (део)
Општина Гази Баба 2.097 2,9% Скопље (део)
Општина Центар 2.037 4,5% Скопље (део)
Општина Ђорче Петров 1.730 4,2% Скопље (део), Вучји Дол
Општина Кисела Вода 1.426 2,5% Скопље (део)
Општина Бутел 1.033 2,9% Скопље (део)
Општина Старо Нагоричано 926 19,1% Старо Нагоричано**, Алгуња**, Мигленце**, Малотино*, Никуљане**, Пузајка*
Општина Илинден 912 5,7% Мралино*, Мршевци*
Општина Валандово 630 5,4% Балинци*, Јосифово*, Марвинци**
Општина Неготино 627 3,3% Неготино, Дуброво*, Криволак*, Пепелиште*, Тимјаник*, Тремник*
Општина Чаир 621 1,0% Скопље (део)
Општина Тетово 621 1,0% Тетово
Општина Битољ 540 1,0% Битољ
Општина Велес 540 1,0% Иванковци*, Рудник*
Општина Богданци 525 6,0% Богданци, Селемлија**
Општина Петровец 416 5,0% Огњанци*, Градманци*, Дивље*
Општина Росоман 409 9,9% Росоман*, Крушевица**, Паликура*, Сирково*
Општина Липково 370 1,4% Матејче
Општина Ђевђелија 367 1,6% Ђевђелија
Општина Охрид 360 0,7% Охрид
Општина Дојран 277 8,0% Стари Дојран*, Нови Дојран*, Сретеново*, Црничани**
Општина Кавадарци 218 0,6% Кавадарци, Рожден*
Општина Струмица 185 0,3% Струмица
Општина Прилеп 172 0,2% Прилеп
Општина Демир Капија 132 2,9% Демир Капија, Корешница*
Општина Јегуновце 109 1,0% Јегуновце

Међутим, представници Срба у Републици Македонији тврде да је број Срба знатно већи и да се креће од 100.000 па до 200.000.

Споменици културе[уреди]

Вероисповест Срба у Македонији[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Македонска православна црква, Нишки споразум (2002) и Православна охридска архиепископија

Срби у Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они не уживају и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне цркве је забрањено вршење црквене службе.

Познате личности[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак познатих Срба у Републици Македонији

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Спасојевић, Светислав (22. јануар 1993). „Македонија и свет“. НИН - Недељне информативне новине. 

Спољашње везе[уреди]