Срби у Републици Македонији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Део серија чланака о
Србима
Serbian Cross.svg

Српска култура
Књижевност · Музика
Уметност · Кинематографија
Кухиња · Племена
Народна ношња

По регијима или земљама
(укључујући дијаспору)
Србија (Војводина · Космет)
БиХ (ФБиХ) · Црна Гора
Хрватска (Далмација) · Македонија
Мађарска · Румунија · Албанија
Словенија · Грчка · Бугарска
Немачка · Француска · Аустрија
Швајцарска · Канада · САД · Мексико
Аустралија · Африка · Русија
Украјина · Енглеска · Шведска
Аргентина · Турска · Словачка
По градовима
Беч · Будимпешта · Париз
Ванкувер · Чикаго · Загреб
Мостар · Сарајево · Темишвар · Трст
Коморан
Подгрупе и сродни народи
Бокељи · Бошњаци · Буњевци
Горанци · Јањевци · Крашовани
Македонци ·Муслимани · Торлаци
Хрвати · Црногорци · Шокци
Југословени · Јужни Словени

Српске земље
Србија (Војводина · Космет)
ЦГ · БиХ (РС · Брчко · ФБиХ)

Српска православна црква
Патријарси · Светитељи
Устројство · Манастири

Српски језици и наречја
српски · српскохрватски
ужички · ромско-српски
старословенски · славеносрпски
штокавски · торлачки · шатровачки

Историја · Владари
Порекло Срба

Прогањање Срба
Србофобија · Јасеновац
Независна Држава Хрватска
Крагујевачки октобар

п  р  у

Срби су аутохтон народ са статусом националне мањине у Републици Македонији.

Историја Срба на просторима Македоније[уреди]

Срби имају дугу историју на територији данашње Републике Македоније.

Србија у средњем вијеку[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Историја Србије у средњем веку, Стрез, Краљевина Србија у средњем веку, Српско царство, Маричка битка, Прилепско краљевство, Велбуждска кнежевина и Земља Бранковића

Мада је Скопље било за кратко вријеме прикључено српској рашкој држави још у доба Стефана Немање (1189), оно је тек послије још једног вијека стално присаједињено Старој Србији, почетком владе краља Милутина (1282 до 1321), Скопље је онда убрзо постало главни град српске државе.[1] Изузетан пример средњовековне српске архитектуре, црква светог Ђорђа (задужбина краља Милутина), се налази у општини Старо Нагоричане.

Део Старе Србије и античке Македоније (који чине данашњу Републику Македонију) је био део средњовековног Српског царства.

Ситуација у Македонији у саставу Османског царства[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Скопско крајиште, Бечки рат, Стара Србија, Српска акција у Македонији, Кумановски устанак, Брсјачка буна, Српски конзулат у Скопљу и Српски конзулат у Битољу

После пада већег дела Балкана под османску власт сви православни хришћани на полуострву нашли су се у оквиру једне државе.[тражи се извор од 11. 2013.]

Стара српска пријестолна митрополија Скопље спомиње се у саставу охридске архиепископије, а за врјеме обновљене пећке патријаршије она је била поново њена првопријестолна митрополија (1553—1690).[2]

Како су хришћани били у подређеном положају и без начина очувања многих традиција из ранијих векова, у многим крајевима губи се или слаби сећање на средњи век и средњовековну српску државу. Стога у 19. веку младе државе Србија и Бугарска улажу много средстава како би придобиле хришћане на простору Вардара.

Ситуација у Македонији у саставу Србије и Југославије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Први балкански рат, Други балкански рат, Краљевина Србија, Први светски рат, Македонска војно-инспекциона област, Краљевина Југославија, Јужна Србија (провинција) и Вардарска бановина
Подела Македоније 1913.
Освећивање монументалне Спомен – костурнице, поводом 25. годишњице од Кумановске битке, октобра 1937. на брду Зебрњак

Бугарска се сматрала оштећеном при подели Македоније, те је започела Други балкански рат. Када су Србија, Грчка, Румунија и Турска победиле Бугарску у Другом балканском рату, Вардарска Македонија (данас Република Македонија) је постала саставни део Србије (1913—1915). Грчка или „Егејска“ Македонија је припала Грчкој, а Пиринска Бугарској.

Но, Бугари су сматрали да су Македонци Бугари, а Срби да су Јужни Срби. Унутрашња Македонска Револуционарна ОрганизацијаВМРО је основана 1893. са циљем да Македонија добије аутономију у оквирима Турске. У Првом светском рату (1914—1918) је као део Краљевине Србије била на страни Антанте. Окупирана је од стране Бугарске, која је почела да врши бугаризацију домаћег становништва. После рата је постала део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1941).

Чланови ВМРО-а су заједно са усташама извршили атентат на краља Југославије Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.

У Другом светском рату је била окупирана од стране Бугарске, која је била члан Хитлеровске коалиције. Западни део Вардарске Македоније је ушао у састав Велике Албаније. 1945-1991 федерална је јединица Титове Југославије.[тражи се извор од 08. 2013.]

Република Македонија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Македонија у Народноослободилачкој борби, СФРЈ, СР Македонија и Република Македонија

Последњих деценија увиђа се стални пад броја Срба, највише проузрокован асимилацијом у већинске и етнички блиске Македонце. Према последњим пописима темпо смањивања је био следећи (у загради удео у укупном становништву Републике Македоније):

1971. 46.465 (2,85%)
1981. 44.613 (2,30%)
1991. 42.755 (2,10%)
1994. 39.620 (2,04%)
2002. 35.939 (1,78%)

Срби данас[уреди]

По попису из 2002. у Републици Македонији живи приближно 36.000 Срба и они се могу поделити у три групе:

  • аутохтоно ("старо") српско становништво живи махом на северу државе, око Куманова и северно од Скопља, где постоји низ села у којима чине већину или значајну мањину. Између датих Срба и околних Македонаца не постоји оштра разлика, а месни говор је на размеђи српског и македонског језика;
  • плански колонизовани Срби живи и у неколико малих сеоских заједница у долини Вардара, нарочито у области Ђевђелије и Неготина. Дато становништво је насељено после Првог светског рата из делова данашње Јужне Србије наместо исељеног турског становништва;
  • Значајан број Срба живи и по значајнијим градовима, готово свуда у занемарљивом уделу. Дато становништво је различитог порекла и са изразитом тенденцијом асимилације у Македонце (посебно по питању језика). Веома је бројна српска заједница у Скопљу (око 5% укупног становништва), где су се Срби током целог 20. века века насељавали као кадрови у бројним управним службама. Слично томе, и по другим градовима су Срби најчешће долазили као кадрови (нарочито војни), па су они данас обично образованији и „урбанији“ од просека за дату средину.
Становништво по општинама
Општина Српско становништво Удео Насеља са српским становништвом
** - српска већина, * - значајна српска мањина (>10%)
Општина Куманово 9.062 8,6% Куманово, Бедиње*, Брзак*, Горње Коњаре*, Доње Коњаре*, Карабичане**, Љубодраг*, Ново Село**, Речица**, Сушево**, Табановце**, Тромеђа**, Умин Дол**, Четирце**
Општина Аеродром 3.085 4,3% Скопље (део)
Општина Чучер-Сандево 2.426 28,6% Чучер-Сандево**, Бањани*, Бродец*, Горњани*, Кучевиште**, Побожје*
Општина Карпош 2.184 3,7% Скопље (део)
Општина Гази Баба 2.097 2,9% Скопље (део)
Општина Центар 2.037 4,5% Скопље (део)
Општина Ђорче Петров 1.730 4,2% Скопље (део), Вучји Дол
Општина Кисела Вода 1.426 2,5% Скопље (део)
Општина Бутел 1.033 2,9% Скопље (део)
Општина Старо Нагоричано 926 19,1% Старо Нагоричано**, Алгуња**, Мигленце**, Малотино*, Никуљане**, Пузајка*
Општина Илинден 912 5,7% Мралино*, Мршевци*
Општина Валандово 630 5,4% Балинци*, Јосифово*, Марвинци**
Општина Неготино 627 3,3% Неготино, Дуброво*, Криволак*, Пепелиште*, Тимјаник*, Тремник*
Општина Чаир 621 1,0% Скопље (део)
Општина Тетово 621 1,0% Тетово
Општина Битољ 540 1,0% Битољ
Општина Велес 540 1,0% Иванковци*, Рудник*
Општина Богданци 525 6,0% Богданци, Селемлија**
Општина Петровец 416 5,0% Огњанци*, Градманци*, Дивље*
Општина Росоман 409 9,9% Росоман*, Крушевица**, Паликура*, Сирково*
Општина Липково 370 1,4% Матејче
Општина Ђевђелија 367 1,6% Ђевђелија
Општина Охрид 360 0,7% Охрид
Општина Дојран 277 8,0% Стари Дојран*, Нови Дојран*, Сретеново*, Црничани**
Општина Кавадарци 218 0,6% Кавадарци, Рожден*
Општина Струмица 185 0,3% Струмица
Општина Прилеп 172 0,2% Прилеп
Општина Демир Капија 132 2,9% Демир Капија, Корешница*
Општина Јегуновце 109 1,0% Јегуновце

Споменици културе[уреди]

Вероисповест Срба у Македонији[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Македонска православна црква, Нишки споразум (2002) и Православна охридска архиепископија

Срби у Македонији су православне вероисповести. Мада је Србима признато право националне мањине, они не уживају и верске слободе. Верска толеранција у односу на српску заједницу готово да не постоји. Због раскола који се догодио, свештенству Српске православне цркве је забрањено вршење црквене службе.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Народна енциклопедија, 1925 г. - књига 4. - страница 127.
  2. ^ Народна енциклопедија, 1925 г. - књига 4. - страница 128.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]