Заоставштина Драгомира Глишића

С Википедије, слободне енциклопедије
Заоставштина Драгомира Глишића
Кућа Драгомира Глишића
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСавски венац
Држава Србија
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Заоставштина Драгомира Глишића чине кућа са двориштем и атеље са деведесет шест уљаних слика, тридесет цртежа и осталим покретним предметима (сликарски прибор, библиотека, лични предмети, намештај). Заоставштина представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Породична кућа Драгомира Глишића (1872—1957), сликара и ратног фотографа, изграђена је деведесетих година 19. века, са сликарским атељејем наменски грађеним и функционално обликован, подигнут је тридесетих година 20. века. Амбијент атељеа је потпуно аутентичан.

Сликарева заоставштина састављена је тако да се кроз њу хронолошки и тематски могу пратити развојни пут и интересовања сликарева у току целокупног стваралаштва у коме је настао велики број портрета, пејзажа, великих фигуралних композиција, мртвих природа. У заоставштини није заступљено Глишићево ратно сликарство из периода Балканских ратова и Првог светског рата. Оно се са другим документима и материјалом из тога времена налази у Војном музеју у Београду.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]