Момчило Прстојевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Момчило Прстојевић
Лични подаци
Датум рођења(1949-03-03)3. март 1949.(75 год.)
Мјесто рођењаСарајево, СР БиХ
ФНРЈ
ОбразовањеВојна академија Копнене војске
Породица
СупружникЗoрка
Војна каријера
СлужбаСФРЈ
Република Српска
СРЈ
Југословенска народна армија (?—1992)
Војска Републике Српске (1992—2002)
Војска Југославија
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Чингенерал-мајор
Учешће у ратовимаРат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини
Нато агресија на СРЈ

Одликовања

Момчило Прстојевић, (Сарајево, 3. март 1949) је генерал-мајор Војске Републике Српске у пензији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1949. у Сарајеву, од оца Васе, радник, и мајке Косе, службенице.[1] Ожењен је и има двоје дјеце. По националности је Србин. Крсна слава породице је Свети великомученик Георгије - Ђурђиц (16. новембар).

Основну школу "Иван Горан Ковачић" завршио је у Сарајеву 1964; Гимназију "Браћа Рибар" у Сарајеву 1968; Војну академију Копнене Војске, смјер саобраћајна служба (25. класа), у Београду завршио је 1972 врлодобрим успјехом; курс енглеског језика у Школи страних језика ЈНА у Београду, 1978; курс помоћника команданта за политички рад у батаљону у Београду 1980; курс команданата батаљона у Загребу 1982; Командно-штабну академију (38. класа) у Београду 1987; Школу националне одбране (42. класа) завршио је у Београду 1999. године са одличним успјехом. Произведен је у чин потпоручника саобраћајне службе 1972, а унапријеђен у чин поручника 1974; капетана 1977; капетана прве класе 1980; мајора 1984; потпуковника 1989; пуковника 1994; генерал-мајора 2002. године.[2]

У току службовања био је на дужностима: командир вода; командир чете; замјеник команданта батаљона; командант батаљона; референт Саобраћајне службе у команди Корпуса КоВ; начелник Саобраћајне службе у команди Корпуса Копнене Војске; помоћник команданта за позадину у команди Корпуса КоВ; начелник Оперативно-позадинске управе, уједно и замјеник начелника Сектора за позадину Генералштаба Војске Републике Српске; командант Логистичке базе Генералштаба Војске Републике Српске.

Службовао је у гарнизонима: Чапљина, Ужице, Невесиње, Ужице, Билећа, Требиње, Билећа, Хан Пијесак, Власеница, Бијељина, Косовска Митровица, Клина, Приштина, Бања Лука и Бијељина.

Учествовао је у борбеним дејствима у одбрани српског народа: од 6. септембра 1991. до 13. марта 1992. године и од 13. септембра 1992. до 1. маја 1993. године на дужности начелника Саобраћајне службе у Команди корпуса; од 1. маја 1993. до 14. децембра 1995. године на дужности помоћника команданта за позадину у команди корпуса и од 24. марта 1999. до 26. јуна 1999. године у одбрани од NATO агресије на Савезну Републику Југославију на дужности у команди Приштинског корпуса.

Пензионисан је 28. фебруара 2002. године. Са породицом живи у Ужицу.[1]

Послије пензионисања радио је по уговору као командант логистичке базе (годину дана), а од 2009. до 2013. године радио је у Холдинг корпорацији "Комград" Београд на дужности директора за некретнине, пројекте и инвестиције у Соко Бањи и Копаонику.[2]

Дјела[уреди | уреди извор]

Објавио је књиге:

  • "Логистика Војске Републике Српске, I књига"; Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2001.
  • "Логистика Војске Републике Српске, II књига", Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2003.

Одликовања и признања[уреди | уреди извор]

Више пута је похваљиван и награђиван. Током службе оцјењиван је осам пута, једном оцјеном добар, пет пута оцјеном истиче се и два пута оцјеном нарочито се истиче.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Блажановић Јово, Генерали Војске Републике Српске, Бања Лука : Борачка организација Републике Српске, 2005
  2. ^ а б Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  3. ^ „Предсједница Републике Српске одликовала поводом Дана Републике Српске заслужне институције и појединце”. Предсједник Републике Српске. 8. 1. 2022. Архивирано из оригинала 11. 03. 2022. г. Приступљено 08. 01. 2022.