Споменик Вуку Караџићу

С Википедије, слободне енциклопедије
Споменик Вуку Караџићу у Београду

Споменик Вуку Караџићу јесте споменик у Београду и представља статуу Вука Караџића. Споменик се налази на раскрсници Булевара краља Александра и Рузвелтове улице.

Подизање споменика[уреди | уреди извор]

Идеју за подизање споменика дала је Српска књижевна задруга 1920. Више година су, преко прилога, прикупљана средства за изградњу овог споменика.

Предвиђено је да се споменик буде изливен у бронзи и постављен на гранитном постољу, а за израду споменика је требало да буде расписан опште југословенски конкурс.[1]

Тек је 1932. изливена фигура од бронзе и донета у Београд. Аутор је био академски вајар Ђорђе Јовановић.

Првим званичним Решењем из 1932. године, одређено је да се за подизање споменика Вуку Караџићу уступи место у средини парка пред универзитетом (данашњи Студентски парк), између Споменика Доситеју Обрадовићу и Јосифу Панчићу. Ипак 1937. године, непосредно пред обележавање стопедесетогодишњице Вуковог рођења, долази до промене одлуке о месту постављања Вуковог споменика. Као нова и коначна локација одређено је место на углу Булевара краља Александра и Рузвелтове улице у Парку Ћирила и Методија.[1]

Донатори новца за подизање споменика били су знаменити српски интелектуалци др Владимир Ћоровић, др Александар Белић, др Павле Поповић и градоначелник Београда Влада Илић.[2]

Споменик је висок 7,25 метара, а откривен је 7. новембра 1937. године, поводом 150 година од рођења Вука Караџића. По овом споменику названа је подземна железничка станица "Вуков споменик", а цео крај града се назива "код Вука".[3]

Споменик Вуку Караџићу припада групи репрезентативних и монументални јавних споменика подигнути заслужним личностима српског народа. Иако изведен током позног периода уметниковог опуса, споменик носи све квалитете ауторског израза. Због својих културно-историјских вредности. Споменик је утврђен за културно добро 1965. године.[4]

Обнављање споменика је било у новембру и децембру 2022. године.[5][6][7]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Документација ЗЗЗСКГБ.
  2. ^ Aleksandra Bogdanović (07. 11. 2017). „OSAMDESET GODINA VUKOVOG SPOMENIKA: Kada vidite KO JE DAO NOVAC ZA IZGRADNJU – bićete ponosni! | Dnevno.rs”. www.dnevno.rs (на језику: хрватски). Приступљено 30. 01. 2020. 
  3. ^ „О Звездари/знаменитости-споменици”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2013. г. Приступљено 19. 02. 2014. 
  4. ^ ОБНАВЉАЈУ ВУКА ПОСЛЕ 25 ГОДИНА: Ускоро поправка споменика посвећеном реформатору српског језика („Вечерње новости”, 10. октобар 2020)
  5. ^ В., С. (8. 11. 2022). „Бронзани кип реформатора српског језика биће скинут и обновљен у атељеу вајара Зорана Кузмановића”. Вечерње новости. Приступљено 14. 11. 2022. 
  6. ^ Васиљевић, Бранка (17. 11. 2022). „Вуков споменик на поправци у Смедереву”. Политика. Приступљено 19. 11. 2022. 
  7. ^ „Завршена рестаурација: Када се враћа Вук?”. Б92. 24. 12. 2022. Приступљено 25. 12. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]