24. јануар

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 41. — У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу. Омражен због расипности, мегаломаније и деспотизма у своје време, у историју је ушао као једна од најгротескнијих царских личности.
• 1859. — У граду Фокшан, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе. За заједничког владара изабран је молдавски кнез Александар Куза.
• 1838. — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово.
• 1915. — Британски ратни бродови су у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.
• 1924. — Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина.
• 1927. — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској.
• 1937. — Краљевина Југославија и Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству.
• 1946. — На основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Велика Британија и Канада, основана је Комисија за атомску енергију.
• 1972. — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.
• 1978. — Совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама.
• 1983. — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора.
• 1986. — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генерала Тита Окела. Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе.
• 1994. — Програмом Драгослава Аврамовића заустављена хиперинфлација у СРЈ.
• 1998. — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Лиаонинг погинуло је 77 људи.
• 1999. — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу.
• 2000. — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић.
• 2002. — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982.
• 2001. — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс.
• 2003. — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуналу.
• 2006. — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером) након 12 година власти либерала.

Рођења

• 76. — Хадријан, римски цар. († 138.)
• 1705. — Фаринели, кастрат, један од најчувенијих италијанских сопрана. († 1782.)
• 1712. — Фридрих II Велики, пруски краљ. († 1786.)
• 1847. — Радомир Путник, српски војвода. († 1917.)
• 1858. — Коста Главинић, инжењер, професор Велике школе у Београду, председник београдске општине. († 1939.)
• 1887. — Жанка Стокић, српска глумица. († 1947.)
• 1905. — Јован Туцаков, професор Фармацеутског факултета у Београду, академик. († 1978.)
• 1928. — Дезмонд Морис је британски зоолог и етолог, као и писац популарних антрополошких књига.
• 1933. — Асим Ферхатовић, југословенски фудбалер. († 1987.)
• 1941. — Слободанка Цаца Алексић, редитељ, управник и уметнички директор Позоришта " Пуж".
• 1955. — Раде Марковић, српски илустратор, карикатуриста, стрипски цртач, дизајнер, писац текстова из историје и теорије уметности.
• 1959. — Настасја Кински, немачка глумица. Према њеним тврдњама, рођена је 1961.
• 1977. — Андрија Герић, српски одбојкаш.
• 1986. — Миша Бартон, америчко-енглеска глумица.
• 1988. — Џејд Јуен, енглеска глумица и певачица.

Смрти

• 1965. — Винстон Черчил, енглески државник и писац.
• 1983. — Џорџ Кјукор, амерички филмски режисер.
• 2004. — Хелмут Њутон, немачки фотограф (*1920.)
• 2012. — Теодорос Ангелопулос, грчки редитељ (*1936.).

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Теодосија Великог
  • Блаженог Михаила

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума