29. јул

29. јул (29.07.) је 210. дан године по грегоријанском календару (211. у преступној години). До краја године има још 155 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1014. — Византијски цар Василије II је у бици на Беласици нанео тежак пораз војци цара Самуила.
• 1148. — Опсада Дамаска је окончана тешким поразом крсташа и водила је до прекида Другог крсташког рата.
• 1526. — У походу на Угарску, турска војска после тронедељне опсаде заузела Петроварадин. Турци потом освојили суседне градове у Срему и код Осијека изградили мост на реци Драви, прешли у Угарску и 29. августа потукли, код Мохача, војску краља Лајоша II.
• 1588. — Енглеска флота под командом лорда Хауарда и сер Франсиса Дрејка поразила шпанску Непобедиву армаду код Гравелена.
• 1878. — Почела аустроугарска окупација Босне и Херцеговине, на основу договора европских сила на Берлинском конгресу.
• 1900. — Анархиста Гаетано Бреши у Монци убио италијанског краља Умберта I. Наследио га син Виктор Емануел III. Атентатор 1901. извршио самоубиство.
• 1937. — Јапанске трупе окупирале, у Другом кинеско-јапанском рату, кинески град Тјенцин.
• 1940. — Почела битка за Британију Немачке на Уједињено Краљевство у Другом светском рату.
• 1941. — Вишијевска Француска и Јапан потписали споразум о заједничком протекторату над Индокином. Француска наставила управљање Индокином, а Јапан послао трупе.
• 1946. — У Паризу почела мировна конференција земаља-победница у Другом светском рату. Мировни уговори, усаглашени током заседања конференције од 29. јула до 16. октобра, потписани 10. фебруара 1947.
• 1948. — На стадиону „Вембли“ у Лондону отворене прве Олимпијске игре после Другог светског рата.
• 1967. — Током Вијетнамског рата, у пожару оштећен амерички носач авиона Форестал при чему је погинуло 130 људи.
• 1973. — Грци се на референдуму, који је расписала војна хунта, изјаснили за укидање монархије, а вођа војне хунте, пуковник Јоргос Пападопулос, постао председник Грчке.
• 1981. — У катедрали светог Павла у Лондону венчали се наследник британског престола принц од Велса Чарлс и Дајана Спенсер.
• 1985. — Алан Гарсија инаугурисан за новог председника Перуа и с 36 година постао најмлађи шеф државе на свету.
• 1992. — Бивши источнонемачки комунистички лидер Ерих Хонекер дошао у Берлин после осам месеци боравка у чилеанској амбасади у Москви, да се суочи са оптужницом за смрт многих немачких грађана који су преко Берлинског зида покушали да побегну у тадашњи Западни Берлин.
• 1994. — Бивши италијански премијер Бетино Кракси осуђен на осам и по година затвора под оптужбом за превару. Кракси пресуду дочекао у избеглиштву у Тунису, где је и умро.
• 1996. — Кина извела нуклеарну пробу јачине 4,3 степена Рихтерове скале на Лоп Нору, а потом обећала да ће се убудуће придржавати мораторијума на нуклеарне пробе.
• 1999. — У Сарајеву почео самит Пакта за стабилност Југоисточне Европе. Делегације 39 земаља и представници 17 међународних организација 30. јула усвојили декларацију о демократизацији и економској обнови Балкана. Србији, која није позвана на Самит, поручено да може да се прикључи Пакту када прихвати демократске промене.
• 2005. — Астрономи су објавили откриће Ериде.

Рођења

• 1805. — Алексис де Токвил, француски историчар и политичар. († 1859.)
• 1880. — Варнава (Росић), патријарх Српске православне цркве († 1937.)
• 1883. — Бенито Мусолини, италијански диктатор и фашиста. († 1945.)
• 1905. — Даг Хамаршелд, шведски политичар. († 1961.)
• 1925. — Микис Теодоракис, грчки композитор.
• 1950. — Маричика Пујка, румунска атлетичарка.
• 1963. — Грејем Пол, енглески фудбалски судија.
• 1976. — Јелена Јовичић, српска глумица.
• 1980. — Фернандо Гонзалез, чилеански тенисер.
• 1981. — Фернандо Алонсо, возач Формуле1.
• 1982. — Катарина Марковић, српска глумица.
• 1990. — Иван Ленђер, пливач, репрезентативац Србије.

Смрти

• 1108. — Филип I Француски, француски краљ (* 1052.)
• 1095. — Ладислав I Свети, краљ Мађарске (1077—1095). (* 1040.)
• 1856. — Роберт Шуман, немачки композитор. (* 1810.)
• 1877. — Јован Гавриловић је био српски историчар и политичар (* 1796.)
• 1890. — Винсент ван Гог, холандски сликар. (* 1853.)
• 1979. — Херберт Маркузе, немачки политички филозоф и теоретичар друштва, један од оснивача Франкфуртске школе (* 1898.)
• 1983. — Дејвид Нивен, британски позоришни и филмски глумац. Добитник „Оскара“. (* 1910.)
• 1983. — Луис Буњуел, шпански филмски режисер. (* 1900.)
• 1994. — Дороти Хоџкин, енглески хемичар. (* 1910.)
• 2000. — Светозар Стијовић, српски лингвиста (* 1939.)
• 2001. — Едвард Гјерек, лидер пољске комунистичке партије.
• 2005. — Милан Миле Лојпур, певач и гитариста (* 1930.)
• 2008. — Мате Парлов, један од најтрофејнијих југословенских боксера. (* 1948.)
• 2011. — Мухарем Первић, књижевник и публициста, књижевни и позоришни критичар (* 1934.)
• 2018. — Оливер Драгојевић, југословенски и хрватски музичар (* 1947.)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума