27. септембар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
| Ред 5: | Ред 5: | ||
| commonscat = 27 September |
| commonscat = 27 September |
||
}} |
}} |
||
* [[1540]]. — [[Папа Павле III]] одобрио је булом -{„Regimini militantis eccleciae“}- оснивање [[исусовци|језуит]]ског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, [[1534]]. у [[Париз]]у основао [[ |
* [[1540]]. — [[Папа Павле III]] одобрио је булом -{„Regimini militantis eccleciae“}- оснивање [[исусовци|језуит]]ског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, [[1534]]. у [[Париз]]у основао [[Игнасио де Лојола]]. |
||
* [[1922]]. — Грчки краљ [[Константин I Грчки|Константин I]] абдицирао је због војног пораза у рату са [[Турска|Турском]], две године након што се вратио на престо. Краљ је постао [[1913]], а први пут је абдицирао [[1917]]. када је његова одлука о неутралности [[Грчка|Грчке]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]] изазвала незадовољство у земљи и међу западним савезницима. |
* [[1922]]. — Грчки краљ [[Константин I Грчки|Константин I]] абдицирао је због војног пораза у рату са [[Турска|Турском]], две године након што се вратио на престо. Краљ је постао [[1913]], а први пут је абдицирао [[1917]]. када је његова одлука о неутралности [[Грчка|Грчке]] у [[Први светски рат|Првом светском рату]] изазвала незадовољство у земљи и међу западним савезницима. |
||
* [[1937]]. — Основана [[Осма београдска гимназија]] |
* [[1937]]. — Основана [[Осма београдска гимназија]] |
||
Верзија на датум 13. август 2013. у 00:13
27. септембар (27.9.) је 270. дан у години по грегоријанском календару (271. у преступној години). До краја године има још 95 дана.
Догађаји
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
- 1540. — Папа Павле III одобрио је булом „Regimini militantis eccleciae“ оснивање језуитског католичког реда који је, као Друштво исусоваца, 1534. у Паризу основао Игнасио де Лојола.
- 1922. — Грчки краљ Константин I абдицирао је због војног пораза у рату са Турском, две године након што се вратио на престо. Краљ је постао 1913, а први пут је абдицирао 1917. када је његова одлука о неутралности Грчке у Првом светском рату изазвала незадовољство у земљи и међу западним савезницима.
- 1937. — Основана Осма београдска гимназија
- 1939. — Након тродневног даноноћног бомбардовања, Немци су у Другом светском рату савладали 19-дневни отпор Варшављана и заузели град.
- 1940. — Немачка, Италија и Јапан потписали су у Берлину десетогодишњи војни и економски пакт познат под називом Осовина Берлин-Рим-Токио.
- 1947. — У Варшави је основан Информациони биро комунистичких и радничких партија (Информбиро). Саветодавно и координационо тело девет европских комунистичких и радничких партија основано је на иницијативу СССР-а, а седиште му је до пролећа 1948. било у Београду, потом у Букурешту.
- 1962. — У Јемену је у војном удару пуковник Абдула ал Салал оборио монархију и прогласио Јеменску Арапску Републику. Са престола је збачен последњи јеменски имам Мохамед Бадр, недељу дана након што је наследио умрлог оца имама Ахмада.
- 1964. — Воренова комисија је после десетомесечне истраге саопштила да је Ли Харви Освалд био једини атентатор на председника САД Џона Кенедија, 22. новембра 1963. у Даласу. Каснија истраживања су показала да Освалд, који је убијен два дана после атентата, сигурно није био једини атентатор, а можда није ни учествовао у атентату.
- 1968. — Португалски диктатор Антонио де Оливеира Салазар, који је 1932. завео ауторитарни режим у Португалу, повукао се са места премијера након можданог удара.
- 1970. — На иницијативу председника Египта Гамала Абдела Насера, краљ Јордана Хусеин и вођа Палестинског ослободилачког покрета Јасер Арафат потписали су у Каиру споразум о окончању грађанског рата у Јордану.
- 1990. — Иран и Велика Британија су обновили дипломатске односе, које је Техеран прекинуо у марту 1989. због књиге „Сатански стихови“ британског писца индијског порекла Салмана Рушдија, али су они подигнути на амбасадорски ниво тек 1998, кад су иранске власти одустале од „фатве“, смртне казне којом је запрећено Рушдију.
- 1996. — Снаге фундаменталистичког исламског покрета Талибана заузеле су главни град Авганистана, Кабул, и обесиле бившег шефа државе Наџибулаха.
- 1997. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
- 1998. — Обећавши да ће решити проблем масовне незапослености, лидер немачких социјалдемократа Герхард Шредер победио је Хелмута Кола на изборима и постао нови канцелар Немачке.
- 2000. —
- Више десетина хиљада људи у центру Београда и око пола милиона широм Србије бурно су поздравили проглашење изборне победе Демократске опозиције Србије (ДОС) на изборима 24. септембра, као и одлуку лидера опозиције да не прихвати други круг председничких избора који су најавили следбеници Слободана Милошевића.
- У експлозији гаса у руднику угља у јужној кинеској провинцији Гуиџу погинуло је 118 рудара.
- 2001. — Нападач у полицијској униформи упао је на седницу локалне скупштине швајцарског кантона Зуг, убио 13 и ранио 15 људи. Атентатор је потом извршио самоубиство.
Рођења
- 1389. - Козмо Медичи, владар Фиренце
- 1601. — Луј XIII, француски краљ.
- 1862. — Луис Бота, јужноафрички генерал и државник.
- 1901. — Иван Милутиновић, црногорски и југословенски комунист и револуционар.
- 1902. — Милан Дединац, српски писац и позоришни критичар.
- 1947. — Мит Лоуф, је амерички музичар и глумац.
Смрти
- 1891. — Иван Александрович Гончаров, руски писац.
- 1917. — Едгар Дега, француски сликар, графичар и вајар.
- 2001. — Драгиша Ивановић инжењер, професор, ректор Београдског универзитета, учесник Априлског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник, народни херој Југославије.
- 2007. — Ненад Богдановић, градоначелник Београда.
Празници и дани сећања
- Међународни празници
- 1825. — Првом у свету јавном железничком пругом, Дарлингтон-Стоктон, у североисточној Енглеској, кренуо је воз с првом парном локомотивом, којом је управљао њен конструктор Џорџ Стивенсон.