Пређи на садржај

Милица Хребељановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м ciscenje
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м popunjavanje kutijice sa wikidate
Ред 4: Ред 4:
| опис_слике = Кнегиња Милица, фреска из манастира [[Манастир Љубостиња|Љубостиња]], 1402—1405. године
| опис_слике = Кнегиња Милица, фреска из манастира [[Манастир Љубостиња|Љубостиња]], 1402—1405. године
| датум_рођења = око [[1335]].
| датум_рођења = око [[1335]].
| место_рођења =
| место_рођења = [[Манастир Љубостиња]]
| држава_рођења = [[Србија]]
| држава_рођења = [[Србија]]
| датум_смрти = {{Датум смрти|1405|11|11|1335|1|1}}
| датум_смрти = {{Датум смрти|1405|11|11|1335|1|1}}
| место_смрти =
| место_смрти = [[Манастир Љубостиња]]
| држава_смрти = [[Српска деспотовина]]
| држава_смрти = [[Српска деспотовина]]
| сахрањен =
| сахрањен =
| функција =
| функција =
| владавина =
| владавина =
| претходник =
| претходник = [[]]
| наследник =
| наследник = [[]]
| династија =
| династија = [[Немањићи]]
| отац = [[Југ Богдан|Вратко Немањић]]
| отац = [[Југ Богдан|Вратко Немањић]]
| мајка =
| мајка = [[]]
| супружник = [[Лазар Хребељановић]]
| супружник = [[Лазар Хребељановић]]
| деца = [[Стефан Лазаревић]]<br />[[Вук Лазаревић]]<br />[[Мара Лазаревић Бранковић|Мара]]<br />[[Јелена Лазаревић Балшић Хранић|Јелена]]<br />[[Драгана Лазаревић Шишман|Драгана]]<br />[[Теодора Лазаревић|Теодора]]<br />[[Оливера Лазаревић|Оливера]]
| деца = [[Стефан Лазаревић]]<br />[[Вук Лазаревић]]<br />[[Мара Лазаревић Бранковић|Мара]]<br />[[Јелена Лазаревић Балшић Хранић|Јелена]]<br />[[Драгана Лазаревић Шишман|Драгана]]<br />[[Теодора Лазаревић|Теодора]]<br />[[Оливера Лазаревић|Оливера]]

Верзија на датум 30. септембар 2016. у 11:12

Милица Хребељановић
Кнегиња Милица, фреска из манастира Љубостиња, 1402—1405. године
Лични подаци
Датум рођењаоко 1335.
Место рођењаМанастир Љубостиња, Србија
Датум смрти11. новембар 1405.(1405-11-11) (70 год.)
Место смртиМанастир Љубостиња, Српска деспотовина
Породица
СупружникЛазар Хребељановић
ПотомствоСтефан Лазаревић
Вук Лазаревић
Мара
Јелена
Драгана
Теодора
Оливера
РодитељиВратко Немањић
[[]]
ДинастијаНемањићи
Претходник[[]]
Наследник[[]]

Кнегиња Милица Хребељановић, рођена Немањић (или Преподобна Евгенија, рођена око 1335 — 11. новембар 1405) је била владарка Србије, жена српског кнеза Лазара, средњевековна списатељица и православна светитељка.

Биографија

Пореклом је из владарске породице Немањића. Њен отац био је кнез Вратко, у народној традицији познатији као Југ Богдан. Вратко је био праунук Немањиног сина Вукана и унук Вукановог сина Димитрија у монаштву Давида. Давид је сазидао манастир Давидовицу и празнује се као светитељ у Српској православној цркви сваког 7. октобра.

Владислав Тителбах, Царица Милица, данас у Народном музеју у Кикинди)

Милица је рођена око 1335. године, а око 1353. удала се за Лазара Хребељановића. После смрти цара Уроша Лазар постаје кнез Рашке са престоницом у Крушевцу. Имали су седморо деце.

Кад јој је муж 1389. погинуо у Косовској бици, Милица је управљала народом и државом, јер су јој синови били још деца. То су за државу била тешка времена. Када је њен старији син Стефан одрастао, постао је владар. Тада је могла да напусти државне послове. Отишла је са својом рођаком Јефимијом у манастир Љубостињу, који је сама основала. У њему се замонашила и добила име Евгенија. Пред смрт примила је монашки завет велике схиме и добила ново име Ефросинија. У манастиру Љубостињи провела је своје последње дане, ту је преминула 11. новембра 1405. године. У том манастиру је и сахрањена.

Српска православна црква је прославља као светитељку 19. јула по црквеном календару или 1. августа по новом календару. Истог дана прославља се и њен син деспот Стефан Лазаревић.

Кнегиња Милица се бавила и дипломатском делатношћу, заједно је са Јефимијом 1398. ишла код султана Бајазита да заступа интересе свога сина Стефана. Том приликом је, уз помоћ тада већ утицајне ћерке, Бајазитове супруге Оливере издејствовала пренос моштију Свете Петке из Видина у Београд. Мошти су биле смештене у Капелу Свете Петке на Калемегдану, данас су оне у румунском граду Јаши.

Бавила се и књижевношћу, позната су њена дела „Молитва матере“ и „Удовству мојему женик“. Сматра се да су књижевни дар од ње наследили ћерка Јелена Балшић и син деспот Стефан.[1]

Деца

Милица и Лазар су имали седморо деце, два сина и пет ћерки:

Популарна култура

Њен лик се појављује у следећим филмовима:

Занимљивости

  • У народном предању кнез Лазар се често назива царем пошто је био највећи обласни господар и наследник цара Уроша. У складу са тим се и Милица често назива царица Милица.
  • Рубин Крушевац производи вино које носи име српске владарке.

Види још

Референце

  1. ^ Лепе и умне понос рода свог („Српско наслеђе“)
  2. ^ а б в г Шаблон:АИ-РТ
  3. ^ а б в Веселиновић & Љушић 2001.
  4. ^ а б в г „Genealogy - Balkan states: The Lazarevici”. Приступљено 25. 2. 2010. 
  5. ^ а б в „Medieval Lands project - Serbia: Lazar I [1385]-1389, Stefan 1389-1427”. Приступљено 25. 2. 2010. 
  6. ^ Ивић 1928.

Литература

Спољашње везе

Милица Хребељановић на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милица_Хребељановић&oldid=12077215”