Битка за Врбањски мост — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 30. март 2022. у 15:06

Битка на Врбањском мосту била је оружани сукоб који се догодио 27. маја 1995. године између мировних снага Уједињених нација (УН) из састава француске војске и

елемената Војске Републике Српске (ВРС). Борбе су се догодиле на прелазу Врбањског моста преко реке Миљацке у Сарајеву, током рата у БиХ. ВРС је заузела осматрачнице Заштитних снага Уједињених нација (УНПРОФОР) са француском посадом на оба краја моста, узевши за таоце дванаест француских мировњака. Десет је одведено, а двоје су задржани на мосту као живи штит.

Вод од 30 француских мировњака предвођен тадашњим капетаном Франсоа Лекуантром поново је заузео мост уз подршку 70 француских пешака и директну ватру из оклопних возила. Током француског напада, елементи Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) су самоиницијативно отворили ватру на осматрачнице које је држала ВРС, случајно ранивши једног француског таоца. Током битке су погинула два француска војника, док је још 17 рањено. Четири војника ВРС су убијена, неколико њих рањено и четири заробљена. После битке, примећено је да је мање вероватно да ће снаге ВРС-а ангажовати француске мировне снаге УН распоређене у граду. Године 2017, Лекунтр, сада војни генерал , именован је за начелника француског штаба одбране.

Позадина

Мост Врбања се налазио на ничијој земљи између опкољене Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) и околне Армије Републике Српске (Војска Републике Српске, ВРС) током опсадe Сарајева. Био је окружен високим зградама, што га је чинило метом снајперске ватре од почетка Босанског рата.^[1]^[2] Дана 5. априла 1992. наоружана националистичка полиција Босанских срба је пуцала на демонстранте на мосту. Од последица су погинуле две жене, Суада Дилберовић и Олга Сучић, које многи сматрају првим жртвама рата.^[3]

У марту 1995. године, док је Северноатлантски пакт (НАТО) планирао нову стратегију подршке мировним операцијама Уједињених нација (УН) у Босни и Херцеговини, прекид ватре који је посредовао бивши предсједник Сједињених Америчких Држава Џими Картер између АРБиХ и ВРС је истекао и борбе су настављене. Како се борба постепено ширила, АРБиХ је покренула офанзиву великих размера око Сарајева. Као одговор, ВРС је запленила тешко наоружање из складишта које су чувале УН и почела да гранатира циљеве око града,^[4] што је навело команданта Команде Босне и Херцеговине, британског генерал-пуковника Руперта Смита, да затражи ваздушне нападе НАТО-а на ВРС. НАТО је одговорио 25. и 26. маја 1995. одбомбардовање депоније муниције ВРС у главном граду босанских Срба, Палама.^[5]^[6] Мисију су извели Ф-16 ваздухопловства Сједињених Америчких Држава и ЕФ-18А Хорнетс шпанског ваздухопловства наоружани ласерским навођеним бомбама.^[7] ВРС је тада заузела 377 талаца Заштитних снага Уједињених нација (УНПРОФОР) и користила их као живи штит за разне потенцијалне циљеве НАТО ваздушних напада у Босни и Херцеговини, присиљавајући НАТО да прекине ваздушне операције против ВРС.^[8] Од талаца УН-а које су узели босански Срби, 92 су били Французи.^[9]

Битка

ВРС напад

Дана 27. маја 1995. у 04:30, војници ВРС, који су се представљали као француски војници, заузели су осматрачнице УН на оба краја Врбањског моста без испаљеног метка. Носили су француске униформе, панцирне јакне, шлемове и лично оружје и возили су француски оклопни транспортер (АПЦ) – сви заробљени од трупа УН заточених изван града.^[10]^[11] Срби су разоружали дванаест француских мировњака на мосту под нишаном. Десет је одведено, а два таоца остала су на мосту као живи штит.^[10] Према пуковнику Ерику Сандалу, команданту 4. француског батаљона (ФРЕБАТ4) који је у то време обезбеђивао 3. пешадијски пук маринаца, „Када су Срби претњом, прљавим триковима узели наше војнике под своју контролу, почели су да се понашају као терористи, то не можете подржати. Морате да реагујете. Дође тренутак када морате да зауставите. Тачка. И јесмо."^[2]

Француска реакција

Први доказ који су француске трупе УН добиле да нешто није у реду на Врбањском мосту била је радио тишина са француске поште. Око 05:20, командир чете, капетан Франсоа Леконтр, не могавши да успостави радио везу са стубовима, одвезао се до моста да сазна шта се дешава.^[12] Сачекао га је српски стражар у француској униформи који је покушао да га зароби. Леконтре се брзо окренуо и одвезао до стадиона Скендерија, сједишта ФРЕБАТ4.^[2] Када је вест о преузимању моста стигла до новоизабраног француског председника Жака Ширака, он је заобишао командни ланац УН и наредио напад како би се мост вратио од Босанских Срба.^[9]

Француска команда у Босни и Херцеговини је одговорила слањем вода од 30 војника ФРЕБАТ4 из 3. пешадијског пука маринаца да поново заузме северни крај моста, уз подршку још 70 француских пешака, шест оклопних аутомобила ЕРЦ 90 Сагаие и неколико оклопних возила ВАБ. Јуришне снаге је предводио Леконтр, који се приближио северној ивици моста уобичајеном рутом конвоја УН. Четрнаест војника ВРС-а је било на положају у тренутку напада.^[13] Са причвршћеним бајонетима,^[14] француски маринци су прегазили бункер који је држала ВРС, по цену живота једног Француза, ред .Јацки Хумблот. Напад је подржан директном ватром од 90 милиметара из оклопних аутомобила и тешком митраљеском ватром. ВРС је одговорила минобацачким бомбама и ватром из противваздушног наоружања. Други француски војник који је погинуо у бици, редов Марсел Амару, убијен је од снајпера док је подржавао напад са сарајевског Јеврејског гробља. У сукобу је рањено седамнаест француских војника,^[15]^[16] док су четири војника ВРС погинула, неколико их је рањено, а четири заробљена.^[2]^[11]

У борбу су се самоиницијативно укључили снајперисти АРБиХ, који су случајно упуцали и ранили једног француског таоца. По завршетку ватре која је трајала 32 минута, ВРС је задржала контролу над јужним крајем моста, док су Французи заузели северни крај.^[10] ВРС је тада постигла примирје да поврати своје мртве и рањене, под претњом да ће убити француске таоце. Рањени француски војник је одмах пуштен и евакуисан у болницу УН. ВРС је на крају одустала и напустила јужни крај моста. Други француски војник држан као талац на мосту, каплар, успео је да побегне. Војници ВРС заробљени у акцији третирани су као ратни заробљеници и заточени у објекту УНПРОФОР-а.^[2]^[12]^[17]^[18]

Последице

Суочени са текућом талачком кризом, Смит и други највиши команданти УН почели су да мењају стратегију. УН су почеле прераспоређивање својих снага на одбрамбене локације, како би их било теже напасти и теже узети за таоце.^[19] 16. јуна 1995. донета је Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 998, којом су успостављене британско-француско-холандске снаге УН за брзо реаговање (УН РРФ) под Смитовим руководством. Овлашћени за јачину од 12.500 војника, УН РРФ је била тешко наоружана формација са агресивнијим правилима ангажовања, дизајнирана да предузме офанзивне акције ако је потребно да спречи узимање талаца и спроведе мировне споразуме.^[19]^[20] Преостали УН таоци узети широм земље ослобођени су два дана касније,^[21] као и четири војника ВРС-а заробљена код Врбањског моста.^[22]

Како је УН РРФ распоређен у јуну и јулу, постало је јасно да се УН померају ка ставу наметања мира, а не мировном. Британци су послали артиљерију и ваздушно-мобилну бригаду укључујући и јуришне хеликоптере, а снаге нису фарбале своја возила у бело нити носиле плаве шлемове, као што је било уобичајено у мисијама УН. Дана 1. августа, након пада заштићених зона Уједињених нација (УНСА) Сребреница и Жепа под ВРС, високи британски, француски и амерички официри упозорили су команданта ВРС, генерала Ратка Младића, да ће сваки даљи напад на УНСА довести до НАТО и УН користећи „непропорционалну“ и „преовлађујућу“ силу.^[23]

Према речима највиших француских официра који су учествовали у борби, акција на Врбањском мосту показала је ВРС да се став УНПРОФОР-а променио. После битке, примећено је да је мање вероватно да ће снаге ВРС-а ангажовати француске мировне снаге УН распоређене у граду. Потпуковник Ерик Роусел, официр ФРЕБАТ4 који је учествовао у операцији, касније је рекао да су „од инцидента Срби необично тихи према нама“.^[2] Ширакове акције није подржала цела његова влада, а начелник штаба одбране, адмирал Жак Ланксад , запретио је оставком. Ланксада су подржали француски премијер Ален Жипе и министар одбране Шарл Миљон, али их је одбацио Ширак.^[24]

Дана 30. августа, на почетку НАТО-ове операције Намјерне снаге, комбинованом ваздушном и копненом кампањом против ВРС, РРФ УН-а је испалио 600 артиљеријских метака на артиљеријске положаје ВРС око Сарајева. УН РРФ је одиграо важну улогу у окончању опсаде и присиљавању босанских Срба за преговарачки сто касније те године.^[20] Дана 20. децембра 1995. године, УНПРОФОР је смијењен од стране НАТО снага за имплементацију, након успјешних преговора о мировним споразумима Дејтонског споразума.^[25] Споменик погинулим француским војницима у акцији откривен је 5. априла 1996, заједно са плочом у част Дилберовића и Сучића.^[26] Тог дана мост је преименован у знак сећања на две жене.^[27] Године 2017, Леконтр, који је постао познат бајонетом на мосту, а сада је генерал армије , именован је за начелника француског штаба одбране.^[14]

Позитивно јавно мњење у Француској о очувању мира у рату у Босни и даље је нешто изнад просека за европске земље током целе мисије, при чему је већина француског становништва снажно за војну интервенцију током читаве мисије. Ово је на крају пратила француска политика, која је кренула са позиције која је одбијала употребу силе.^[28]

Види још

Операција Аманда
Операција Булебанк

Извори

Литература

Књиге

Beale, Michael (1997). Bombs over Bosnia: The Role of Airpower in Bosnia-Herzegovina. Montgomery, Alabama: Air University Press. OCLC 946114396.
Bucknam, Mark (2003). Responsibility of Command. Montgomery, Alabama: Air University Press. ISBN 978-1-58566-115-2.
Burg, Steven L.; Shoup, Paul S. (1999). The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention. Armonk, New York: M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-3189-3.
Central Intelligence Agency, US Government (2002). Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, Volume 2. Durham, North Carolina: Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. ISBN 978-0-8223-2126-2.
Corwin, Phillip (1999). Dubious Mandate: A Memoir of the UN in Bosnia, Summer 1995. Durham, North Carolina: Duke University Press. ISBN 978-0-8223-2126-2.
Lasserre, I. (2019). Le réveil des armées (на језику: француски). JC Lattès. ISBN 978-2-7096-6232-1. Приступљено 2021-09-24.
Leroux-Martin, Philippe (2014). Diplomatic Counterinsurgency: Lessons from Bosnia and Herzegovina. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-02003-0.
Lowe, Vaughan; Roberts, Adam; Welsh, Jennifer; Zaum, Dominik (2010). The United Nations Security Council and War: The Evolution of Thought and Practice since 1945. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-161493-4.
Maksić, Adis (2017). Ethnic Mobilization, Violence, and the Politics of Affect: The Serb Democratic Party and the Bosnian War. Sarajevo, Bosnia and Herzegovina: Springer. ISBN 978-3-319-48293-4.
Morrison, Kenneth; Lowe, Paul (2021). Reporting the Siege of Sarajevo. Bloomsbury Publishing. ISBN 9781350081789.
Panon, X. (2012). Chirac - Le président aux cinq visages (на језику: француски). L'Archipel. ISBN 978-2-8098-0669-4. Приступљено 2021-09-24.
Rathbun, Brian C. (2018). Partisan Interventions: European Party Politics and Peace Enforcement in the Balkans. Ithaca, New York: Cornell University Press. ISBN 978-1-5017-2962-1.
Ripley, Tim (2001). Conflict in the Balkans, 1991–2000. Oxford, UK: Osprey Publishing. ISBN 978-1-84176-290-6.
Schmidt, Bettina; Schröder, Ingo (2001). Anthropology of Violence and Conflict. London, UK: Routledge. ISBN 978-0-415-22905-0.
Shiraev, Eric (2002). International Public Opinion and the Bosnia Crisis. Lanham, Maryland: Lexington Books. ISBN 978-0-7391-0480-4.
Sloan, Elinor Camille (1998). Bosnia and the New Collective Security. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-96165-7.

Интернет извори

Biegala, Eric (22. 7. 1995). „Le jour où les Casques bleus français se sont rebiffés” [The Day the French Peacekeepers Fought Back]. Le Point (на језику: француски). Приступљено 9. 12. 2018.
Cohen, Roger (6. 6. 1995). „Bosnia Battle Shows UN's Pride and Limits”. The New York Times. Приступљено 8. 12. 2018.
Daly, Emma (28. 5. 1995). „French humiliation sparks battle of Vrbanja bridge”. The Independent. Приступљено 31. 12. 2012.
Daly, Emma (7. 6. 1995). „The day the Serbs went a bridge too far”. The Independent. Приступљено 8. 12. 2018.
„Human Rights Watch World Report 1996: Bosnia-Hercegovina”. Human Rights Watch. 1996. Приступљено 29. 11. 2020.
Krilic, Samir (7. 4. 1996). „Memorial held for first victim of war in Bosnia”. Indiana Gazette. стр. 6 — преко Newspaper Archive.
„Macron names François Lecointre new armed forces chief”. France 24. 20. 7. 2017. Приступљено 8. 12. 2018.
„NATO Marks 20-year Anniversary of IFOR Peacekeeping Mission”. North Atlantic Treaty Organization. 18. 12. 2015. Приступљено 8. 12. 2018.
„Operation Deny Flight Fact Sheet”. North Atlantic Treaty Organization. 18. 7. 2003. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 30. 4. 2016.
Wilkinson, Tracy (28. 5. 1995). „Pitched Battles Erupt in Sarajevo: Bosnia: Rebel Serbs kill 3 French soldiers in deadliest clashes yet with peacekeepers. Paris threatens pullout. 220 U.N. troops now held hostage. Moscow dispatches envoys”. Los Angeles Times. Приступљено 8. 12. 2018.

Извори

^ Finkel, Alain; Leroux, Jérôme (2014-03-06). „Neue, einfache Algorithmen für Petrinetze”. Informatik-Spektrum. 37 (3): 229—236. ISSN 0170-6012. doi:10.1007/s00287-013-0753-5.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Finkel, Alain; Leroux, Jérôme (2014-03-06). „Neue, einfache Algorithmen für Petrinetze”. Informatik-Spektrum. 37 (3): 229—236. ISSN 0170-6012. doi:10.1007/s00287-013-0753-5.
^ Barnes, A.J.; Maksić, Z.B.; Meić, Z.; Orville-Thomas, W.J. (1992). „Preface”. Journal of Molecular Structure. 266: xv. ISSN 0022-2860. doi:10.1016/0022-2860(92)80042-g.
^ Fiesler, Emile; Beale, Russell, ур. (1997). Handbook of Neural Computation. IOP Publishing Ltd. ISBN 0-7503-0312-3.
^ Fraser, John; Thomas, Robert; Burg, Steven L.; Shoup, Paul S.; Anzulovic, Branimir (1999). „The Disintegration of Yugoslavia”. International Journal. 55 (1): 146. ISSN 0020-7020. doi:10.2307/40203461.
^ Kennedy, Gary W. (2003). Nato. Oxford Music Online. Oxford University Press.
^ Ripley, Brian D (2001). „The R Project in Statistical Computing”. MSOR Connections. 1 (1): 23—25. ISSN 1473-4869. doi:10.11120/msor.2001.01010023.
^ Bucknam, Mark A. (2003-03-01). „Responsibility of Command. How UN and NATO Commanders Influenced Airpower over Bosnia”. Fort Belvoir, VA.
^ ^а ^б Wilson, Robert Rathbun (2000). „Rathbun 2018, p. 141.”. Physics in Perspective. 2 (2): 141. ISSN 1422-6944. doi:10.1007/s000160050041.
^ ^а ^б ^в editor., Dietzenbacher, Erik, editor. Lahr, Michael L., editor. Lenzen, Manfred,. Recent developments in input-output analysis. ISBN 978-1-78643-081-6. OCLC 1178251917.
^ ^а ^б C., Mills, Terence (c. 2016). Economic forecasting : an Edward Elgar research review. Edward Elgar Publishing Limited. ISBN 978-1-78471-892-3. OCLC 988142085.
^ ^а ^б Chauvin, Brigitte; Cohen, Serge; Rouault, Alain, ур. (1996). „Trees”. doi:10.1007/978-3-0348-9037-3.
^ „SEG Newsletter 22 (July)”. SEG Discovery (22): 1—44. 1995-07-01. ISSN 2694-0655. doi:10.5382/segnews.1995-22.
^ ^а ^б „THE SUPPORTING ROOTS: STRUCTURE AND FUNCTION”. Arboricultural Journal. 21 (4): 370—370. 1997. ISSN 0307-1375. doi:10.1080/03071375.1997.9747182.
^ Auteur., Franco, Aurore (1981-....). (2013). Cinématique actuelle du Nord de l'Amérique Centrale : zone de jonction triple Nord Amérique-Cocos-Caraïbe. Atelier national de reproduction des thèses. OCLC 973386354.
^ Panon, Jean, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-03-30
^ Morrison, Kenneth; Lowe, Paul (2021). „Reporting the Siege of Sarajevo”. doi:10.5040/9781350081802.
^ Mark., Riebling,. Wedge : from Pearl Harbor to 9/11 : how the secret war between the FBI and CIA has endangered national security. Simon & Schuster, 2002. ISBN 978-1-4516-0385-9. OCLC 1285855525.
^ ^а ^б Bucknam, Mark A. (2003-03-01). „Responsibility of Command. How UN and NATO Commanders Influenced Airpower over Bosnia”. Fort Belvoir, VA.
^ ^а ^б Puget, J. (2010), Synthèse et conclusions, Elsevier, стр. 116—117, Приступљено 2022-03-30
^ 1951-, Mireault, Marie-Francine, (1996). Opération Windigo. Éditions HRW. OCLC 49159300.
^ David., Mendelow, A. (2000). Brain edema XI : proceedings of the 11th International Symposium, New Castle-upon-Tyne, United Kingdom, June 6-10, 1999. Springer-Verlag. ISBN 3-211-83561-X. OCLC 45500353.
^ Inhaltsangabe der Kapitel, Oldenbourg Wissenschaftsverlag, 1998-12-31, стр. 73—74, Приступљено 2022-03-30
^ Wilson, Robert Rathbun (2000). „Wilson”. Physics in Perspective. 2 (2): 141. ISSN 1422-6944. doi:10.1007/s000160050041.
^ „North Atlantic Treaty Organization (NATO)”. International Year Book and Statesmen's Who's Who. Приступљено 2022-03-30.
^ The role of the victim, Aarhus University Press, стр. 285—296, Приступљено 2022-03-30
^ Anthropology of violence and conflict. Bettina E. Schmidt, Ingo Schröder, European Association of Social Anthropologists. London: Routledge. 2001. ISBN 0-415-22905-7. OCLC 44932133.
^ International public opinion and the Bosnia crisis. Eric Shiraev, Richard Sobel. Lanham, Md.: Lexington Books. 2003. ISBN 0-7391-0479-9. OCLC 50123338.

[1] Finkel, Alain; Leroux, Jérôme (2014-03-06). „Neue, einfache Algorithmen für Petrinetze”. Informatik-Spektrum. 37 (3): 229—236. ISSN 0170-6012. doi:10.1007/s00287-013-0753-5.

[:0-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Finkel, Alain; Leroux, Jérôme (2014-03-06). „Neue, einfache Algorithmen für Petrinetze”. Informatik-Spektrum. 37 (3): 229—236. ISSN 0170-6012. doi:10.1007/s00287-013-0753-5.

[3] Barnes, A.J.; Maksić, Z.B.; Meić, Z.; Orville-Thomas, W.J. (1992). „Preface”. Journal of Molecular Structure. 266: xv. ISSN 0022-2860. doi:10.1016/0022-2860(92)80042-g.

[4] Fiesler, Emile; Beale, Russell, ур. (1997). Handbook of Neural Computation. IOP Publishing Ltd. ISBN 0-7503-0312-3.

[5] Fraser, John; Thomas, Robert; Burg, Steven L.; Shoup, Paul S.; Anzulovic, Branimir (1999). „The Disintegration of Yugoslavia”. International Journal. 55 (1): 146. ISSN 0020-7020. doi:10.2307/40203461.

[6] Kennedy, Gary W. (2003). Nato. Oxford Music Online. Oxford University Press.

[7] Ripley, Brian D (2001). „The R Project in Statistical Computing”. MSOR Connections. 1 (1): 23—25. ISSN 1473-4869. doi:10.11120/msor.2001.01010023.

[8] Bucknam, Mark A. (2003-03-01). „Responsibility of Command. How UN and NATO Commanders Influenced Airpower over Bosnia”. Fort Belvoir, VA.

[:1-9] а ^б Wilson, Robert Rathbun (2000). „Rathbun 2018, p. 141.”. Physics in Perspective. 2 (2): 141. ISSN 1422-6944. doi:10.1007/s000160050041.

[:2-10] а ^б ^в editor., Dietzenbacher, Erik, editor. Lahr, Michael L., editor. Lenzen, Manfred,. Recent developments in input-output analysis. ISBN 978-1-78643-081-6. OCLC 1178251917.

[:3-11] а ^б C., Mills, Terence (c. 2016). Economic forecasting : an Edward Elgar research review. Edward Elgar Publishing Limited. ISBN 978-1-78471-892-3. OCLC 988142085.

[:4-12] а ^б Chauvin, Brigitte; Cohen, Serge; Rouault, Alain, ур. (1996). „Trees”. doi:10.1007/978-3-0348-9037-3.

[13] „SEG Newsletter 22 (July)”. SEG Discovery (22): 1—44. 1995-07-01. ISSN 2694-0655. doi:10.5382/segnews.1995-22.

[:5-14] а ^б „THE SUPPORTING ROOTS: STRUCTURE AND FUNCTION”. Arboricultural Journal. 21 (4): 370—370. 1997. ISSN 0307-1375. doi:10.1080/03071375.1997.9747182.

[15] Auteur., Franco, Aurore (1981-....). (2013). Cinématique actuelle du Nord de l'Amérique Centrale : zone de jonction triple Nord Amérique-Cocos-Caraïbe. Atelier national de reproduction des thèses. OCLC 973386354.

[16] Panon, Jean, Oxford University Press, 2011-10-31, Приступљено 2022-03-30

[17] Morrison, Kenneth; Lowe, Paul (2021). „Reporting the Siege of Sarajevo”. doi:10.5040/9781350081802.

[18] Mark., Riebling,. Wedge : from Pearl Harbor to 9/11 : how the secret war between the FBI and CIA has endangered national security. Simon & Schuster, 2002. ISBN 978-1-4516-0385-9. OCLC 1285855525.

[:6-19] а ^б Bucknam, Mark A. (2003-03-01). „Responsibility of Command. How UN and NATO Commanders Influenced Airpower over Bosnia”. Fort Belvoir, VA.

[:7-20] а ^б Puget, J. (2010), Synthèse et conclusions, Elsevier, стр. 116—117, Приступљено 2022-03-30

[21] 1951-, Mireault, Marie-Francine, (1996). Opération Windigo. Éditions HRW. OCLC 49159300.

[22] David., Mendelow, A. (2000). Brain edema XI : proceedings of the 11th International Symposium, New Castle-upon-Tyne, United Kingdom, June 6-10, 1999. Springer-Verlag. ISBN 3-211-83561-X. OCLC 45500353.

[23] Inhaltsangabe der Kapitel, Oldenbourg Wissenschaftsverlag, 1998-12-31, стр. 73—74, Приступљено 2022-03-30

[24] Wilson, Robert Rathbun (2000). „Wilson”. Physics in Perspective. 2 (2): 141. ISSN 1422-6944. doi:10.1007/s000160050041.

[25] „North Atlantic Treaty Organization (NATO)”. International Year Book and Statesmen's Who's Who. Приступљено 2022-03-30.

[26] The role of the victim, Aarhus University Press, стр. 285—296, Приступљено 2022-03-30

[27] Anthropology of violence and conflict. Bettina E. Schmidt, Ingo Schröder, European Association of Social Anthropologists. London: Routledge. 2001. ISBN 0-415-22905-7. OCLC 44932133.

[28] International public opinion and the Bosnia crisis. Eric Shiraev, Richard Sobel. Lanham, Md.: Lexington Books. 2003. ISBN 0-7391-0479-9. OCLC 50123338.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
- {{Радови у току}}
 '''Битка на Врбањском мосту''' била је оружани сукоб који се догодио 27. маја [[1995]]. године између мировних снага [[Уједињене нације|Уједињених нација]] (УН) из састава француске војске и
@@ Ред 9: / Ред 6: @@
 == Позадина ==
-Мост Врбања се налазио на [[Ничија земља|ничијој земљи]] између опкољене [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] (АРБиХ) и околне Армије Републике Српске ([[Војска Републике Српске]], ВРС) током [[Опсада Сарајева|опсадe Сарајева]]. Био је окружен високим зградама, што га је чинило метом снајперске ватре од почетка босанског рата. Дана 5. априла [[1992]]. наоружана националистичка полиција Босанских срба је пуцала на демонстранте на мосту. Од последица су погинуле две жене, Суада Дилберовић и Олга Сучић, које многи сматрају првим жртвама рата.
+Мост Врбања се налазио на [[Ничија земља|ничијој земљи]] између опкољене [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]] (АРБиХ) и околне Армије Републике Српске ([[Војска Републике Српске]], ВРС) током [[Опсада Сарајева|опсадe Сарајева]]. Био је окружен високим зградама, што га је чинило метом снајперске ватре од почетка [[Рат у Босни и Херцеговини|Босанског рата]].<ref>{{Cite journal|last=Finkel|first=Alain|last2=Leroux|first2=Jérôme|date=2014-03-06|title=Neue, einfache Algorithmen für Petrinetze|url=http://dx.doi.org/10.1007/s00287-013-0753-5|journal=Informatik-Spektrum|volume=37|issue=3|pages=229–236|doi=10.1007/s00287-013-0753-5|issn=0170-6012}}</ref><ref name=":0">{{Cite journal|last=Finkel|first=Alain|last2=Leroux|first2=Jérôme|date=2014-03-06|title=Neue, einfache Algorithmen für Petrinetze|url=http://dx.doi.org/10.1007/s00287-013-0753-5|journal=Informatik-Spektrum|volume=37|issue=3|pages=229–236|doi=10.1007/s00287-013-0753-5|issn=0170-6012}}</ref> Дана 5. априла [[1992]]. наоружана националистичка полиција Босанских срба је пуцала на демонстранте на мосту. Од последица су погинуле две жене, Суада Дилберовић и Олга Сучић, које многи сматрају првим жртвама рата.<ref>{{Cite journal|last=Barnes|first=A.J.|last2=Maksić|first2=Z.B.|last3=Meić|first3=Z.|last4=Orville-Thomas|first4=W.J.|date=1992|title=Preface|url=http://dx.doi.org/10.1016/0022-2860(92)80042-g|journal=Journal of Molecular Structure|volume=266|pages=xv|doi=10.1016/0022-2860(92)80042-g|issn=0022-2860}}</ref>
-У марту [[1995]]. године, док је [[НАТО|Северноатлантски пакт]] (НАТО) планирао нову стратегију подршке мировним операцијама [[Уједињене нације|Уједињених нација]] (УН) у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], прекид ватре који је посредовао бивши предсједник [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] [[Џими Картер]] између [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]] и [[Војска Републике Српске|ВРС]] је истекао и борбе су настављене. Како се борба постепено ширила, [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]] је покренула офанзиву великих размера око [[Сарајево|Сарајева]]. Као одговор, [[Војска Републике Српске|ВРС]] је запленила тешко наоружање из складишта које су чувале [[Уједињене нације|УН]] и почела да гранатира циљеве око града, што је навело команданта Команде [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], британског генерал-пуковника Руперта Смита, да затражи ваздушне нападе [[НАТО]]-а на [[Војска Републике Српске|ВРС]]. НАТО је одговорио 25. и 26. маја [[1995]]. одбомбардовање депоније муниције [[Војска Републике Српске|ВРС]] у главном граду босанских Срба, [[Пале|Палама]]. Мисију су извели Ф-16 ваздухопловства [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] и ЕФ-18А Хорнетс шпанског ваздухопловства наоружани ласерским навођеним бомбама. [[Војска Републике Српске|ВРС]] је тада заузела 377 талаца [[УНПРОФОР|Заштитних снага Уједињених нација]] (УНПРОФОР) и користила их као живи штит за разне потенцијалне циљеве [[НАТО]] ваздушних напада у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], присиљавајући НАТО да прекине ваздушне операције против [[Војска Републике Српске|ВРС]]. Од талаца [[Уједињене нације|УН]]-а које су узели босански Срби, 92 су били Французи.
+У марту [[1995]]. године, док је [[НАТО|Северноатлантски пакт]] (НАТО) планирао нову стратегију подршке мировним операцијама [[Уједињене нације|Уједињених нација]] (УН) у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], прекид ватре који је посредовао бивши предсједник [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] [[Џими Картер]] између [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]] и [[Војска Републике Српске|ВРС]] је истекао и борбе су настављене. Како се борба постепено ширила, [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]] је покренула офанзиву великих размера око [[Сарајево|Сарајева]]. Као одговор, [[Војска Републике Српске|ВРС]] је запленила тешко наоружање из складишта које су чувале [[Уједињене нације|УН]] и почела да гранатира циљеве око града,<ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1887/0750303123|title=Handbook of Neural Computation|date=1997|publisher=IOP Publishing Ltd|isbn=0-7503-0312-3|editor-last=Fiesler|editor-first=Emile|editor-last2=Beale|editor-first2=Russell}}</ref> што је навело команданта Команде [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], британског генерал-пуковника Руперта Смита, да затражи ваздушне нападе [[НАТО]]-а на [[Војска Републике Српске|ВРС]]. НАТО је одговорио 25. и 26. маја [[1995]]. одбомбардовање депоније муниције [[Војска Републике Српске|ВРС]] у главном граду босанских Срба, [[Пале|Палама]].<ref>{{Cite journal|last=Fraser|first=John|last2=Thomas|first2=Robert|last3=Burg|first3=Steven L.|last4=Shoup|first4=Paul S.|last5=Anzulovic|first5=Branimir|date=1999|title=The Disintegration of Yugoslavia|url=http://dx.doi.org/10.2307/40203461|journal=International Journal|volume=55|issue=1|pages=146|doi=10.2307/40203461|issn=0020-7020}}</ref><ref>{{Cite book|url=http://dx.doi.org/10.1093/gmo/9781561592630.article.j738700|title=Nato|last=Kennedy|first=Gary W.|date=2003|publisher=Oxford University Press|series=Oxford Music Online}}</ref> Мисију су извели Ф-16 ваздухопловства [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]] и ЕФ-18А Хорнетс шпанског ваздухопловства наоружани ласерским навођеним бомбама.<ref>{{Cite journal|last=Ripley|first=Brian D|date=2001|title=The R Project in Statistical Computing|url=http://dx.doi.org/10.11120/msor.2001.01010023|journal=MSOR Connections|volume=1|issue=1|pages=23–25|doi=10.11120/msor.2001.01010023|issn=1473-4869}}</ref> [[Војска Републике Српске|ВРС]] је тада заузела 377 талаца [[УНПРОФОР|Заштитних снага Уједињених нација]] (УНПРОФОР) и користила их као живи штит за разне потенцијалне циљеве [[НАТО]] ваздушних напада у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], присиљавајући НАТО да прекине ваздушне операције против [[Војска Републике Српске|ВРС]].<ref>{{Cite journal|last=Bucknam|first=Mark A.|date=2003-03-01|title=Responsibility of Command. How UN and NATO Commanders Influenced Airpower over Bosnia|url=http://dx.doi.org/10.21236/ada415991|location=Fort Belvoir, VA}}</ref> Од талаца [[Уједињене нације|УН]]-а које су узели босански Срби, 92 су били Французи.<ref name=":1">{{Cite journal|last=Wilson|first=Robert Rathbun|date=2000|title=Rathbun 2018, p. 141.|url=http://dx.doi.org/10.1007/s000160050041|journal=Physics in Perspective|volume=2|issue=2|pages=141|doi=10.1007/s000160050041|issn=1422-6944}}</ref>
 == Битка ==
 === ВРС напад ===
-Дана 27. маја [[1995]]. у 04:30, војници [[Војска Републике Српске|ВРС]], који су се представљали као француски војници, заузели су осматрачнице [[Уједињене нације|УН]] на оба краја Врбањског моста без испаљеног метка. Носили су француске униформе, панцирне јакне, шлемове и лично оружје и возили су француски оклопни транспортер (АПЦ) – сви заробљени од трупа УН заточених изван града. Срби су разоружали дванаест француских мировњака на мосту под нишаном. Десет је одведено, а два таоца остала су на мосту као живи штит. Према пуковнику Ерику Сандалу, команданту 4. француског батаљона (ФРЕБАТ4) који је у то време обезбеђивао 3. пешадијски пук маринаца, „Када су Срби претњом, прљавим триковима узели наше војнике под своју контролу, почели су да се понашају као терористи, то не можете подржати. Морате да реагујете. Дође тренутак када морате да зауставите. Тачка. И јесмо."
+Дана 27. маја [[1995]]. у 04:30, војници [[Војска Републике Српске|ВРС]], који су се представљали као француски војници, заузели су осматрачнице [[Уједињене нације|УН]] на оба краја Врбањског моста без испаљеног метка. Носили су француске униформе, панцирне јакне, шлемове и лично оружје и возили су француски оклопни транспортер (АПЦ) – сви заробљени од трупа УН заточених изван града.<ref name=":2">{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/1178251917|title=Recent developments in input-output analysis|last=editor.|first=Dietzenbacher, Erik, editor. Lahr, Michael L., editor. Lenzen, Manfred,|isbn=978-1-78643-081-6|oclc=1178251917}}</ref><ref name=":3">{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/988142085|title=Economic forecasting : an Edward Elgar research review|last=C.|first=Mills, Terence|date=c. 2016|publisher=Edward Elgar Publishing Limited|isbn=978-1-78471-892-3|oclc=988142085}}</ref> Срби су разоружали дванаест француских мировњака на мосту под нишаном. Десет је одведено, а два таоца остала су на мосту као живи штит.<ref name=":2" /> Према пуковнику Ерику Сандалу, команданту 4. француског батаљона (ФРЕБАТ4) који је у то време обезбеђивао 3. пешадијски пук маринаца, „Када су Срби претњом, прљавим триковима узели наше војнике под своју контролу, почели су да се понашају као терористи, то не можете подржати. Морате да реагујете. Дође тренутак када морате да зауставите. Тачка. И јесмо."<ref name=":0" />
 === Француска реакција ===
 [[Датотека:Sarajevo Grbavica.JPG|мини|313x313пискел|Борбама оштећено сарајевско приградско насеље Грбавица код Врбања моста на ријеци Миљацки]]
-Први доказ који су француске трупе [[Уједињене нације|УН]] добиле да нешто није у реду на Врбањском мосту била је радио тишина са француске поште. Око 05:20, командир чете, капетан Франсоа Леконтр, не могавши да успостави радио везу са стубовима, одвезао се до моста да сазна шта се дешава. Сачекао га је српски стражар у француској униформи који је покушао да га зароби. Леконтре се брзо окренуо и одвезао до стадиона [[Скендерија]], сједишта ФРЕБАТ4. Када је вест о преузимању моста стигла до новоизабраног француског председника [[Жак Ширак|Жака Ширака]], он је заобишао командни ланац [[Уједињене нације|УН]] и наредио напад како би се мост вратио од Босанских Срба.
+Први доказ који су француске трупе [[Уједињене нације|УН]] добиле да нешто није у реду на Врбањском мосту била је радио тишина са француске поште. Око 05:20, командир чете, капетан Франсоа Леконтр, не могавши да успостави радио везу са стубовима, одвезао се до моста да сазна шта се дешава.<ref name=":4">{{Cite journal|date=1996|editor-last=Chauvin|editor-first=Brigitte|editor2-last=Cohen|editor2-first=Serge|editor3-last=Rouault|editor3-first=Alain|title=Trees|url=http://dx.doi.org/10.1007/978-3-0348-9037-3|doi=10.1007/978-3-0348-9037-3}}</ref> Сачекао га је српски стражар у француској униформи који је покушао да га зароби. Леконтре се брзо окренуо и одвезао до стадиона [[Скендерија]], сједишта ФРЕБАТ4.<ref name=":0" /> Када је вест о преузимању моста стигла до новоизабраног француског председника [[Жак Ширак|Жака Ширака]], он је заобишао командни ланац [[Уједињене нације|УН]] и наредио напад како би се мост вратио од Босанских Срба.<ref name=":1" />
-Француска команда у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] је одговорила слањем вода од 30 војника ФРЕБАТ4 из 3. пешадијског пука маринаца да поново заузме северни крај моста, уз подршку још 70 француских пешака, шест оклопних аутомобила ЕРЦ 90 Сагаие и неколико оклопних возила ВАБ. Јуришне снаге је предводио Леконтр, који се приближио северној ивици моста уобичајеном рутом конвоја [[Уједињене нације|УН]]. Четрнаест војника [[Војска Републике Српске|ВРС]]-а је било на положају у тренутку напада. Са причвршћеним бајонетима, француски маринци су прегазили бункер који је држала [[Војска Републике Српске|ВРС]], по цену живота једног Француза, ред .Јацки Хумблот. Напад је подржан директном ватром од 90 милиметара из оклопних аутомобила и тешком митраљеском ватром. ВРС је одговорила минобацачким бомбама и ватром из противваздушног наоружања. Други француски војник који је погинуо у бици, редов Марсел Амару, убијен је од снајпера док је подржавао напад са сарајевског Јеврејског гробља. У сукобу је рањено седамнаест француских војника,  док су четири војника [[Војска Републике Српске|ВРС]] погинула, неколико их је рањено, а четири заробљена.
+Француска команда у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] је одговорила слањем вода од 30 војника ФРЕБАТ4 из 3. пешадијског пука маринаца да поново заузме северни крај моста, уз подршку још 70 француских пешака, шест оклопних аутомобила ЕРЦ 90 Сагаие и неколико оклопних возила ВАБ. Јуришне снаге је предводио Леконтр, који се приближио северној ивици моста уобичајеном рутом конвоја [[Уједињене нације|УН]]. Четрнаест војника [[Војска Републике Српске|ВРС]]-а је било на положају у тренутку напада.<ref>{{Cite journal|date=1995-07-01|title=SEG Newsletter 22 (July)|url=http://dx.doi.org/10.5382/segnews.1995-22|journal=SEG Discovery|issue=22|pages=1–44|doi=10.5382/segnews.1995-22|issn=2694-0655}}</ref> Са причвршћеним бајонетима,<ref name=":5">{{Cite journal|date=1997|title=THE SUPPORTING ROOTS: STRUCTURE AND FUNCTION|url=http://dx.doi.org/10.1080/03071375.1997.9747182|journal=Arboricultural Journal|volume=21|issue=4|pages=370–370|doi=10.1080/03071375.1997.9747182|issn=0307-1375}}</ref> француски маринци су прегазили бункер који је држала [[Војска Републике Српске|ВРС]], по цену живота једног Француза, ред .Јацки Хумблот. Напад је подржан директном ватром од 90 милиметара из оклопних аутомобила и тешком митраљеском ватром. ВРС је одговорила минобацачким бомбама и ватром из противваздушног наоружања. Други француски војник који је погинуо у бици, редов Марсел Амару, убијен је од снајпера док је подржавао напад са сарајевског Јеврејског гробља. У сукобу је рањено седамнаест француских војника,<ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/973386354|title=Cinématique actuelle du Nord de l'Amérique Centrale : zone de jonction triple Nord Amérique-Cocos-Caraïbe|last=Auteur.|first=Franco, Aurore (1981-....).|date=2013|publisher=Atelier national de reproduction des thèses|oclc=973386354}}</ref><ref>{{Citation|title=Panon, Jean|url=http://dx.doi.org/10.1093/benz/9780199773787.article.b00135484|publisher=Oxford University Press|date=2011-10-31|accessdate=2022-03-30}}</ref> док су четири војника [[Војска Републике Српске|ВРС]] погинула, неколико их је рањено, а четири заробљена.<ref name=":0" /><ref name=":3" />
-У борбу су се самоиницијативно укључили снајперисти [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]], који су случајно упуцали и ранили једног француског таоца. По завршетку ватре која је трајала 32 минута, [[Војска Републике Српске|ВРС]] је задржала контролу над јужним крајем моста, док су Французи заузели северни крај. [[Војска Републике Српске|ВРС]] је тада постигла примирје да поврати своје мртве и рањене, под претњом да ће убити француске таоце. Рањени француски војник је одмах пуштен и евакуисан у болницу [[Уједињене нације|УН]]. [[Војска Републике Српске|ВРС]] је на крају одустала и напустила јужни крај моста. Други француски војник држан као талац на мосту, каплар, успео је да побегне. Војници [[Војска Републике Српске|ВРС]] заробљени у акцији третирани су као ратни заробљеници и заточени у објекту [[УНПРОФОР]]-а.
+У борбу су се самоиницијативно укључили снајперисти [[Армија Републике Босне и Херцеговине|АРБиХ]], који су случајно упуцали и ранили једног француског таоца. По завршетку ватре која је трајала 32 минута, [[Војска Републике Српске|ВРС]] је задржала контролу над јужним крајем моста, док су Французи заузели северни крај.<ref name=":2" /> [[Војска Републике Српске|ВРС]] је тада постигла примирје да поврати своје мртве и рањене, под претњом да ће убити француске таоце. Рањени француски војник је одмах пуштен и евакуисан у болницу [[Уједињене нације|УН]]. [[Војска Републике Српске|ВРС]] је на крају одустала и напустила јужни крај моста. Други француски војник држан као талац на мосту, каплар, успео је да побегне. Војници [[Војска Републике Српске|ВРС]] заробљени у акцији третирани су као ратни заробљеници и заточени у објекту [[УНПРОФОР]]-а.<ref name=":0" /><ref name=":4" /><ref>{{Cite journal|last=Morrison|first=Kenneth|last2=Lowe|first2=Paul|date=2021|title=Reporting the Siege of Sarajevo|url=http://dx.doi.org/10.5040/9781350081802|doi=10.5040/9781350081802}}</ref><ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/1285855525|title=Wedge : from Pearl Harbor to 9/11 : how the secret war between the FBI and CIA has endangered national security|last=Mark.|first=Riebling,|publisher=Simon & Schuster, 2002|isbn=978-1-4516-0385-9|oclc=1285855525}}</ref>
 == Последице ==
-Суочени са текућом талачком кризом, Смит и други највиши команданти [[Уједињене нације|УН]] почели су да мењају стратегију. УН су почеле прераспоређивање својих снага на одбрамбене локације, како би их било теже напасти и теже узети за таоце. 16. јуна [[1995]]. донета је Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 998, којом су успостављене британско-француско-холандске снаге УН за брзо реаговање (УН РРФ) под Смитовим руководством. Овлашћени за јачину од 12.500 војника, УН РРФ је била тешко наоружана формација са агресивнијим правилима ангажовања, дизајнирана да предузме офанзивне акције ако је потребно да спречи узимање талаца и спроведе мировне споразуме. Преостали УН таоци узети широм земље ослобођени су два дана касније, као и четири војника [[Војска Републике Српске|ВРС]]-а заробљена код Врбањског моста.
+Суочени са текућом талачком кризом, Смит и други највиши команданти [[Уједињене нације|УН]] почели су да мењају стратегију. УН су почеле прераспоређивање својих снага на одбрамбене локације, како би их било теже напасти и теже узети за таоце.<ref name=":6">{{Cite journal|last=Bucknam|first=Mark A.|date=2003-03-01|title=Responsibility of Command. How UN and NATO Commanders Influenced Airpower over Bosnia|url=http://dx.doi.org/10.21236/ada415991|location=Fort Belvoir, VA}}</ref> 16. јуна [[1995]]. донета је Резолуција Савета безбедности Уједињених нација 998, којом су успостављене британско-француско-холандске снаге УН за брзо реаговање (УН РРФ) под Смитовим руководством. Овлашћени за јачину од 12.500 војника, УН РРФ је била тешко наоружана формација са агресивнијим правилима ангажовања, дизајнирана да предузме офанзивне акције ако је потребно да спречи узимање талаца и спроведе мировне споразуме.<ref name=":6" /><ref name=":7">{{Citation|title=Synthèse et conclusions|url=http://dx.doi.org/10.1016/b978-2-84299-938-4.00012-8|publisher=Elsevier|date=2010|accessdate=2022-03-30|pages=116–117|first=J.|last=Puget}}</ref> Преостали УН таоци узети широм земље ослобођени су два дана касније,<ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/49159300|title=Opération Windigo.|last=1951-|first=Mireault, Marie-Francine,|date=1996|publisher=Éditions HRW|oclc=49159300}}</ref> као и четири војника [[Војска Републике Српске|ВРС]]-а заробљена код Врбањског моста.<ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/45500353|title=Brain edema XI : proceedings of the 11th International Symposium, New Castle-upon-Tyne, United Kingdom, June 6-10, 1999|last=David.|first=Mendelow, A.|date=2000|publisher=Springer-Verlag|isbn=3-211-83561-X|oclc=45500353}}</ref>
-Како је УН РРФ распоређен у јуну и јулу, постало је јасно да се [[Уједињене нације|УН]] померају ка ставу наметања мира, а не мировном. Британци су послали артиљерију и ваздушно-мобилну бригаду укључујући и јуришне хеликоптере, а снаге нису фарбале своја возила у бело нити носиле плаве шлемове, као што је било уобичајено у мисијама [[Уједињене нације|УН]]. Дана 1. августа, након пада заштићених зона Уједињених нација (УНСА) Сребреница и Жепа под [[Војска Републике Српске|ВРС]], високи британски, француски и амерички официри упозорили су команданта ВРС, генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]], да ће сваки даљи напад на УНСА довести до [[НАТО]] и [[Уједињене нације|УН]] користећи „непропорционалну“ и „преовлађујућу“ силу.
+Како је УН РРФ распоређен у јуну и јулу, постало је јасно да се [[Уједињене нације|УН]] померају ка ставу наметања мира, а не мировном. Британци су послали артиљерију и ваздушно-мобилну бригаду укључујући и јуришне хеликоптере, а снаге нису фарбале своја возила у бело нити носиле плаве шлемове, као што је било уобичајено у мисијама [[Уједињене нације|УН]]. Дана 1. августа, након пада заштићених зона Уједињених нација (УНСА) Сребреница и Жепа под [[Војска Републике Српске|ВРС]], високи британски, француски и амерички официри упозорили су команданта ВРС, генерала [[Ратко Младић|Ратка Младића]], да ће сваки даљи напад на УНСА довести до [[НАТО]] и [[Уједињене нације|УН]] користећи „непропорционалну“ и „преовлађујућу“ силу.<ref>{{Citation|title=Inhaltsangabe der Kapitel|url=http://dx.doi.org/10.1515/9783486784206-005|publisher=Oldenbourg Wissenschaftsverlag|date=1998-12-31|accessdate=2022-03-30|pages=73–74}}</ref>
-Према речима највиших француских официра који су учествовали у борби, акција на Врбањском мосту показала је [[Војска Републике Српске|ВРС]] да се став УНПРОФОР-а променио. После битке, примећено је да је мање вероватно да ће снаге [[Војска Републике Српске|ВРС]]-а ангажовати француске мировне снаге [[Уједињене нације|УН]] распоређене у граду. Потпуковник Ерик Роусел, официр ФРЕБАТ4 који је учествовао у операцији, касније је рекао да су „од инцидента Срби необично тихи према нама“. [[Жак Ширак|Ширакове]] акције није подржала цела његова влада, а начелник штаба одбране, адмирал Жак Ланксад , запретио је оставком. Ланксада су подржали француски премијер Ален Жипе и министар одбране Шарл Миљон, али их је одбацио Ширак.
+Према речима највиших француских официра који су учествовали у борби, акција на Врбањском мосту показала је [[Војска Републике Српске|ВРС]] да се став УНПРОФОР-а променио. После битке, примећено је да је мање вероватно да ће снаге [[Војска Републике Српске|ВРС]]-а ангажовати француске мировне снаге [[Уједињене нације|УН]] распоређене у граду. Потпуковник Ерик Роусел, официр ФРЕБАТ4 који је учествовао у операцији, касније је рекао да су „од инцидента Срби необично тихи према нама“.<ref name=":0" /> [[Жак Ширак|Ширакове]] акције није подржала цела његова влада, а начелник штаба одбране, адмирал Жак Ланксад , запретио је оставком. Ланксада су подржали француски премијер Ален Жипе и министар одбране Шарл Миљон, али их је одбацио Ширак.<ref>{{Cite journal|last=Wilson|first=Robert Rathbun|date=2000|title=Wilson|url=http://dx.doi.org/10.1007/s000160050041|journal=Physics in Perspective|volume=2|issue=2|pages=141|doi=10.1007/s000160050041|issn=1422-6944}}</ref>
-Дана 30. августа, на почетку [[НАТО]]-ове операције [[НАТО бомбардовање Републике Српске|Намјерне снаге]], комбинованом ваздушном и копненом кампањом против [[Војска Републике Српске|ВРС]], РРФ УН-а је испалио 600 артиљеријских метака на артиљеријске положаје [[Војска Републике Српске|ВРС]] око [[Сарајево|Сарајева]]. УН РРФ је одиграо важну улогу у окончању опсаде и присиљавању босанских Срба за преговарачки сто касније те године. Дана 20. децембра [[1995]]. године, УНПРОФОР је смијењен од стране НАТО снага за имплементацију, након успјешних преговора о мировним споразумима [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]]. Споменик погинулим француским војницима у акцији откривен је 5. априла [[1996]], заједно са плочом у част Дилберовића и Сучића. Тог дана мост је преименован у знак сећања на две жене. Године 2017, Леконтр, који је постао познат бајонетом на мосту, а сада је генерал армије , именован је за начелника француског штаба одбране.
+Дана 30. августа, на почетку [[НАТО]]-ове операције [[НАТО бомбардовање Републике Српске|Намјерне снаге]], комбинованом ваздушном и копненом кампањом против [[Војска Републике Српске|ВРС]], РРФ УН-а је испалио 600 артиљеријских метака на артиљеријске положаје [[Војска Републике Српске|ВРС]] око [[Сарајево|Сарајева]]. УН РРФ је одиграо важну улогу у окончању опсаде и присиљавању босанских Срба за преговарачки сто касније те године.<ref name=":7" /> Дана 20. децембра [[1995]]. године, УНПРОФОР је смијењен од стране НАТО снага за имплементацију, након успјешних преговора о мировним споразумима [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског споразума]].<ref>{{Cite web|url=http://dx.doi.org/10.1163/1570-6664_iyb_sim_org_2294|title=North Atlantic Treaty Organization (NATO)|website=International Year Book and Statesmen's Who's Who|access-date=2022-03-30}}</ref> Споменик погинулим француским војницима у акцији откривен је 5. априла [[1996]], заједно са плочом у част Дилберовића и Сучића.<ref>{{Citation|title=The role of the victim|url=http://dx.doi.org/10.2307/j.ctv62hgvm.25|publisher=Aarhus University Press|accessdate=2022-03-30|pages=285–296}}</ref> Тог дана мост је преименован у знак сећања на две жене.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/44932133|title=Anthropology of violence and conflict|date=2001|publisher=Routledge|others=Bettina E. Schmidt, Ingo Schröder, European Association of Social Anthropologists|isbn=0-415-22905-7|location=London|oclc=44932133}}</ref> Године 2017, Леконтр, који је постао познат бајонетом на мосту, а сада је генерал армије , именован је за начелника француског штаба одбране.<ref name=":5" />
-Позитивно јавно мњење у [[Француска|Француској]] о очувању мира у рату у [[Босна и Херцеговина|Босни]] и даље је нешто изнад просека за европске земље током целе мисије, при чему је већина француског становништва снажно за војну интервенцију током читаве мисије. Ово је на крају пратила француска политика, која је кренула са позиције која је одбијала употребу силе.
+Позитивно јавно мњење у [[Француска|Француској]] о очувању мира у рату у [[Босна и Херцеговина|Босни]] и даље је нешто изнад просека за европске земље током целе мисије, при чему је већина француског становништва снажно за војну интервенцију током читаве мисије. Ово је на крају пратила француска политика, која је кренула са позиције која је одбијала употребу силе.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/50123338|title=International public opinion and the Bosnia crisis|date=2003|publisher=Lexington Books|others=Eric Shiraev, Richard Sobel|isbn=0-7391-0479-9|location=Lanham, Md.|oclc=50123338}}</ref>
 == Види још ==
@@ Ред 48: / Ред 45: @@
 * {{cite book|title=Bombs over Bosnia: The Role of Airpower in Bosnia-Herzegovina|first=Michael|last=Beale|publisher=Air University Press|year=1997|location=Montgomery, Alabama|oclc=946114396}}
 * {{cite book|title=Responsibility of Command|last=Bucknam|first=Mark|publisher=Air University Press|year=2003|isbn=978-1-58566-115-2|location=Montgomery, Alabama}}
-* {{cite book|last1=Burg|first1=Steven L. |last2=Shoup|first2=Paul S.|name-list-style=amp |title=The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention|url=https://books.google.com/books?id=-4eKmp_qu_QC&pg=PA329|year=1999|publisher=M.E. Sharpe|location=Armonk, New York|isbn=978-0-7656-3189-3}}
+* {{cite book|last1=Burg|first1=Steven L.|last2=Shoup|first2=Paul S.|name-list-style=|title=The War in Bosnia-Herzegovina: Ethnic Conflict and International Intervention|url=https://books.google.com/books?id=-4eKmp_qu_QC&pg=PA329|year=1999|publisher=M.E. Sharpe|location=Armonk, New York|isbn=978-0-7656-3189-3}}
 * {{cite book|last=Central Intelligence Agency|first=US Government|title=Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict, Volume 2|year=2002|publisher=Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis|location=Durham, North Carolina|isbn=978-0-8223-2126-2|url-access=registration|url=https://archive.org/details/dubiousmandateme00corw}}
 * {{cite book|last=Corwin|first=Phillip|title=Dubious Mandate: A Memoir of the UN in Bosnia, Summer 1995|year=1999|publisher=Duke University Press|location=Durham, North Carolina|isbn=978-0-8223-2126-2|url-access=registration|url=https://archive.org/details/dubiousmandateme00corw}}
 * {{cite book | last=Lasserre | first=I. | title=Le réveil des armées | publisher=JC Lattès | year=2019 | isbn=978-2-7096-6232-1 | url=https://books.google.com/books?id=hHeCDwAAQBAJ&pg=PT35 | language=fr | access-date=2021-09-24}}
 * {{cite book|last= Leroux-Martin|first=Philippe|title=Diplomatic Counterinsurgency: Lessons from Bosnia and Herzegovina|url=https://books.google.com/books?id=wktkAgAAQBAJ&pg=PA37|year=2014|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge, UK|isbn=978-1-107-02003-0}}
-* {{cite book|last1= Lowe|first1=Vaughan|last2= Roberts|first2=Adam|last3= Welsh|first3=Jennifer|last4=Zaum|first4=Dominik|name-list-style=amp|title=The United Nations Security Council and War: The Evolution of Thought and Practice since 1945|year=2010|publisher=Oxford University Press|location=Oxford, UK|isbn=978-0-19-161493-4}}
+* {{cite book|last1=Lowe|first1=Vaughan|last2=Roberts|first2=Adam|last3=Welsh|first3=Jennifer|last4=Zaum|first4=Dominik|name-list-style=|title=The United Nations Security Council and War: The Evolution of Thought and Practice since 1945|year=2010|publisher=Oxford University Press|location=Oxford, UK|isbn=978-0-19-161493-4}}
 * {{cite book|last=Maksić|first=Adis |title=Ethnic Mobilization, Violence, and the Politics of Affect: The Serb Democratic Party and the Bosnian War|url=https://books.google.com/books?id=FrZ9DgAAQBAJ|year=2017|publisher=Springer|location=Sarajevo, Bosnia and Herzegovina|isbn=978-3-319-48293-4}}
-* {{cite book|last1= Morrison|first1=Kenneth|last2= Lowe|first2=Paul|name-list-style=amp|title=Reporting the Siege of Sarajevo|year=2021|publisher=Bloomsbury Publishing|isbn=9781350081789}}
+* {{cite book|last1=Morrison|first1=Kenneth|last2=Lowe|first2=Paul|name-list-style=|title=Reporting the Siege of Sarajevo|year=2021|publisher=Bloomsbury Publishing|isbn=9781350081789}}
 * {{cite book | last=Panon | first=X. | title=Chirac - Le président aux cinq visages | publisher=L'Archipel | year=2012 | isbn=978-2-8098-0669-4 | url=https://books.google.com/books?id=YWXLDwAAQBAJ&pg=PT152 | language=fr | access-date=2021-09-24}}
 * {{cite book|last=Rathbun|first=Brian C.|title=Partisan Interventions: European Party Politics and Peace Enforcement in the Balkans|year=2018|publisher=Cornell University Press|location=Ithaca, New York|isbn=978-1-5017-2962-1}}
 * {{cite book|title=Conflict in the Balkans, 1991–2000|first=Tim|last=Ripley|publisher=Osprey Publishing|location=Oxford, UK|year=2001|isbn=978-1-84176-290-6}}
-* {{cite book|last1=Schmidt|first1=Bettina|last2=Schröder|first2=Ingo|name-list-style=amp|year=2001|title=Anthropology of Violence and Conflict|publisher=Routledge|location=London, UK|isbn=978-0-415-22905-0}}
+* {{cite book|last1=Schmidt|first1=Bettina|last2=Schröder|first2=Ingo|name-list-style=|year=2001|title=Anthropology of Violence and Conflict|publisher=Routledge|location=London, UK|isbn=978-0-415-22905-0}}
 * {{cite book|last=Shiraev|first=Eric|title=International Public Opinion and the Bosnia Crisis|url=https://books.google.com/books?id=RsY3pK_993EC&pg=PA107|year=2002|publisher=Lexington Books|location=Lanham, Maryland|isbn=978-0-7391-0480-4}}
 * {{cite book|last= Sloan|first=Elinor Camille|title=Bosnia and the New Collective Security|year=1998|publisher=Greenwood Publishing Group|location=Westport, Connecticut|isbn=978-0-275-96165-7}}
@@ Ред 75: / Ред 72: @@
 * {{cite news|url=http://articles.latimes.com/1995-05-28/news/mn-7017_1_french-peacekeepers|title= Pitched Battles Erupt in Sarajevo: Bosnia: Rebel Serbs kill 3 French soldiers in deadliest clashes yet with peacekeepers. Paris threatens pullout. 220 U.N. troops now held hostage. Moscow dispatches envoys|first= Tracy|last= Wilkinson|work=Los Angeles Times|date=28 May 1995|access-date=8 December 2018|ref={{harvid|Wilkinson 28 May 1995}}}}
+== Извори ==
 {{Шаблон:Рат у Босни и Херцеговини}}
 {{Шаблон:Ратови и битке у којима су учествовали Срби}}