Vladimir Pištalo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
dr

Vladimir Pištalo
Vladimir Pšitalo, 2018. godine
Datum rođenja(1960-05-08)8. maj 1960. (63 god.)
Mesto rođenjaSarajevo, NR BiH, FNR Jugoslavija
Obrazovanjedoktor istorijskih nauka
UniverzitetNju Hempšir, Daram, SAD
ZanimanjePisac, urednik, univerzitetski profesor
Značajni radovi
  • Milenijum u Beogradu (2000)
  • Tesla, mladost (2006)
  • Tesla, portret među maskama (2008)
  • Venecija (2011)
  • Sunce ovog dana: pismo Andriću (2017)
  • Značenje džokera (2019)
Titulaupravnik Narodne biblioteke Srbije
PrethodnikLaslo Blašković
RoditeljiBorivoj Pištalo
Mirjana Pištalo (rođ. Vuković)
Nagrade

Vladimir Pištalo (Sarajevo, 8. maj 1960) srpski je književnik i američki univerzitetski profesor. Trenutni je upravnik Narodne biblioteke Srbije.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je u Sarajevu 8. maja 1960. godine u porodici Borivoja Pištala, univerzitetskog profesora, i Mirjane Pištalo (rođene Vuković), profesorke.[1] Osnovnu školu završio je u Kraljevu (1966–1970) i Beogradu (1970–1974). Gimnaziju (1974–1979) je završio u Beogradu. Studirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu i na Pravnom fakultetu u Sarajevu, gde je diplomirao u januaru 1985. Godine 1993. migrirao je u SAD, a 1995, kao „stranac izuzetnih sposobnosti”, postao je „stalni rezident” SAD. Odbranio magistarski rad iz oblasti sociologije umetnosti u julu 1995, te doktorsku disertaciju iz istorije pitanja o tri identiteta srpskih iseljenika (srpskom, američkom i jugoslovenskom) u decembru 2000. na Univerzitetu Nju Hempširu u SAD.[2]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Pre nego što je otputovao u Sjedinjene Američke Države 1993, radio je kao urednik u časopisu Književna reč (1986–1990), urednik kulturne rubrike Železničkih novina (1987–1992), urednik u magazinu Delo (1990–1992) i aktivno i kritički komentarisao krvavi raspad Jugoslavije u svojoj kolumni u časopisu Vreme.

U SAD radio je kao vođa projekta Održivi razvoj i kultura na Institutu za održivi razvoj Univerziteta u Nju Hempširu, Duram, (1996–2000). Bio je predavač američke, ruske i svetske istorije na Univerzitetu u Novom Hempširu, Duram, (1997–2002). Na privatnom Beker koledžu, u Vusteru, Masačusets, bio je profesor američke i svetske istorije (2002–2020).[3] Na sednici Vlade Srbije 4. februara 2021. imenovan je za vršioca dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije,[4] a od decembra 2021. je upravnik Narodne biblioteke Srbije. Kao upravnik Narodne biblioteke Srbije, zalaže se za obnovu Biblioteke na Kosančićevom vencu.[5]

Književni rad[uredi | uredi izvor]

Objavio je prvu priču u Književnom magazinu 1978. kad mu je bilo 18 godina i prvu knjigu 1981. kad je imao 21 godinu. Kao student postaje ko-osnivač književne grupe Beogradska Manufaktura Snova. Objavio je 15 knjiga u žanrovskom rasponu od poetske proze do romana. Njegova najpoznatija dela su romani Tesla, portret među maskama, Milenijum u Beogradu i Venecija i ona se prevode, ili su već prevedena, na više svetskih jezika.[6] Roman Tesla, portret među maskama ima čak 16 prevoda, a Milenijum u Beogradu 7 prevoda. Francuski prevod romana Milenijum u Beogradu bio je u najužem izboru za prestižnu godišnju nagradu „Femina“ za najbolji prevedeni roman na francuskom jeziku za 2008. godinu.[7] Milenijum u Beogradu zaokružuje izmene književnog stava i proznog rukopisa koje su započele još početkom 90-tih knjigom Kraj veka.[8] Njegov roman Sunce ovog dana: pismo Andriću, za veoma kratko vreme postao je ključan za razumevanje dela Vladimira Pištala. Napisao je delo koje govori istovremeno o Srbiji i Americi, razumevanju sveta pisanja i vidljivog sveta.[9]

Ostale aktivnosti i članstva[uredi | uredi izvor]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Dela[uredi | uredi izvor]

Tesla, portret među maskama (levo) i Tesla, a portrait with masks (desno).

Knjige poetske proze[uredi | uredi izvor]

Vladimir Pištalo, Sunce ovoga dana, pismo Andriću (2017).
Vladimir Pištalo, Značenje džokera (2019).

Zbirke priča[uredi | uredi izvor]

Romani[uredi | uredi izvor]

Zbirka eseja[uredi | uredi izvor]

Ostalo[uredi | uredi izvor]

Zastupljen u zbornicima i antologijama[uredi | uredi izvor]

Preveo[uredi | uredi izvor]

Čarls Simić, Hotel Nesanica, Književna opština Vršac 1994 – (s engleskog jezika) COBISS.SR-ID – 173131783[mrtva veza]

Priredio[uredi | uredi izvor]

Nova izdanja knjiga Vladimira Pištala objavljuju se u Izdavačkoj kući „Agora“ u ediciji Izabrana dela Vladimira Pištala.[25]

Prevodi dela Vladimira Pištala[uredi | uredi izvor]

Vladimir Pištalo. Millennium in Belgrade (2018).

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Poreklo prezimena Pištalo”. Poreklo. 6. 3. 2012. Pristupljeno 23. 2. 2022. 
  2. ^ Profesionalna biografija na LinkedIn-u.
  3. ^ „Vladimir Pištalo”. Na pola puta. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  4. ^ „Vladimir Pištalo v. d. upravnik Narodne biblioteke Srbije”. Politika. 4. 2. 2021. Pristupljeno 24. 2. 2022. 
  5. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Zašto ne obnovimo Biblioteku na Kosančićevom vencu?”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-04-04. 
  6. ^ Vladimir Pištalo – VENECIJA, roman na sajtu www.agora-books.co.rs
  7. ^ „Pištalo ušao u najuži izbor”. Novosti. 27. 10. 2008. Pristupljeno 19. 2. 2022. 
  8. ^ Vrbavac, Jasmina (2007). Tri i po: kritike (1. izd.). Zrenjanin, Novi Sad: Agora. str. 84—85. 
  9. ^ „Vladimir Pištalo – Neverovatno se dešava”. Pečat. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  10. ^ „Nagrada „Miloš N. Đurić””. Udruženje književnih prevodilaca Srbije. Arhivirano iz originala 19. 02. 2022. g. Pristupljeno 19. 2. 2022. 
  11. ^ „Ninovu nagradu dobio Vladimir Pištalo”. Vreme. Pristupljeno 4. 2. 2020. 
  12. ^ „Pištalu nagrada za Dan Narodne biblioteke Srbije”. Radio-televizija Republike Srpske. 28. 02. 2010. Pristupljeno 22. 7. 2012. 
  13. ^ „„Kočićevo pero“ Vladimiru Pištalu”. Radio-televizija Republike Srpske. 16. 7. 2012. Pristupljeno 16. 7. 2012. 
  14. ^ „Nagrada „Moma Dimić” za Pištalovu „Veneciju””. Politika. 9. 7. 2012. Pristupljeno 19. 2. 2022. 
  15. ^ „Vladimir Pištalo dobitnik nagrade “Grigorije Božović””. Bookvar. 29. 5. 2018. Pristupljeno 19. 2. 2022. 
  16. ^ „Nagrada ”Meša Selimović” pripala Vladimiru Pištalu”. Politika Online. Pristupljeno 2020-02-22. 
  17. ^ VREDNO PRIZNANjE: Vladimiru Pištalu uručena nagrada "Todor Manojlović" („Večernje novosti”, 11. maj 2021)
  18. ^ „Svečana dodela nagrada "Teodor Pavlović" u Matici srpskoj”. RTV. 7. 12. 2022. Pristupljeno 8. 12. 2022. 
  19. ^ Simić, J. (8. 12. 2022). „"TEODOR" PIŠTALU I GRABOVCU: Banatski kulturni centar uručio književna priznanja i najavio manifestaciju”. Večernje novosti. Pristupljeno 1. 1. 2023. 
  20. ^ „Vladimir Pištalo dobitnik nagrade Borisav Stanković”. Novosti. Pristupljeno 23. 3. 2023. 
  21. ^ „Vladimiru Pištalu nagrada Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske”. RTV. 12. 4. 2023. Pristupljeno 15. 4. 2023. 
  22. ^ „Odluka o ovogodišnjem dobitniku nagrade "Beskrajni plavi krug"”. Matica srpska (na jeziku: srpski). 25. 11. 2023. Pristupljeno 25. 11. 2023. 
  23. ^ „NAGRADA ZA NAJBOLjU KNjIGU U 2023. GODINI ROMANU “PESMA O TRI SVETA” Vladimiru Pištalu nagrada “Dr Špiro Matijević””. Dnevnik (na jeziku: srpski). Pristupljeno 20. 2. 2024. 
  24. ^ „PESMA TRI SVETA ILI ŽENSKI ODISEJ: Predstavljen novi roman Vladimira Pištala”. NOVOSTI (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-10-12. 
  25. ^ „Izabrana dela Vladimira Pištala”. IK Agora. Pristupljeno 23. 2. 2022. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Funkcije u institucijama kulture
Direktor Narodne biblioteke Srbije
2021—
Trenutno
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Владимир_Пиштало&oldid=27668401”