Боријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Боријум (107Bh)
Sg - Bh - Hs
Re
Bh
 
Bh-TableImage.png
Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VIIB, 7
густина, тврдоћа ,
Особине атома
атомска маса 264 u
електронска конфигурација [Rn]5f146d57s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 32, 13, 2
оксидациони број без података
Физичке особине
агрегатно стање без података
Остале особине
Електронегативност без података
Најстабилнији изотопи

Боријум (Bh, лат. bohrium), претходно је носио име унилсептијум (Uns), је прелазни метал.[1] Назив је добио по данском физичару Нилсу Бору.[2]

Историја[уреди]

Први пут су га добили Руси у граду Дубна 1976. године. Најзаслужнији за то је Јури Оганесијан који је био вођа тима истраживача у Уједињеном институту за испитивање једара. Тамо је добијен изотоп 261Bh са временом распада око 10 ms. Атом боријума је добијен бомбардовањем бизмута -204 једрима хрома -54.

Године 1981. немачки тим научника под вођством Армбрустера и Минценберга је добио изотоп 262Bh.

Немци су предложили назив нилсбор, да би наградили Нилса Бора, а Руси су хтели да му дају име дубнијум. Несугласице су довеле до тога да елемент привремено добије име Unilseptium.

Године 1994. комитет IUPACа, је предложио име боријум. Ипак несугласице су постојале све до 1997. када је добио данашњи назив.

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Боријум