Цирконијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Цирконијум (40Zr)
Y - Zr - Nb
 
Ti
Zr
Hf  
 
 
Zr-TableImage.png

Y,39.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода IVB, 5
густина, тврдоћа 6511 kg/m3, 5
боја сребрносива
Особине атома
атомска маса 91,224 u
атомски радијус 155 (206) pm
ковалентни радијус 148 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Kr]4d25s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 10, 2
оксидациони број 4
Особине оксида амфотерни
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2128 K
(1855 °C)
температура кључања 3609 K
(4409 °C)
молска запремина 14,02×10-3 m³/mol
топлота испаравања 58,2 kJ/mol
топлота топљења 16,9 kJ/mol
брзина звука 3.800 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,33 (Паулинг)
1,22 (Алред)
специфична топлота 0,27 J/(kg*K)
специфична проводљивост 2,36×106 S/m
топлотна проводљивост 22,7 W/(m*K)
I енергија јонизације 640,1 kJ/mol
II енергија јонизације 1.270 kJ/mol
III енергија јонизације 2.218 kJ/mol
IV енергија јонизације 3.313 kJ/mol
V енергија јонизације 7.752 kJ/mol
VI енергија јонизације 9.500 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Цирконијум (Zr, лат. zirconium) - је метал IVB групе.[1] Име је добио по истоименом минералу - цирконијуму (ZrSiO4). Цирконијум поседује и минерал баделеит (ZrO2).[2]

Заступљен је у земљиној кори у количини од 130 ppm (енг. parts per million).

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Цирконијум