Нептунијум

Из Википедија

U - Np - Pu
Pm
Np
 

Општи подаци
Име, симбол,атомски број Нептунијум, Np, 93
Припадност скупу актиноида
група, периода  , 7
густина, тврдоћа 20250 kg/m3, bd
Боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 237 u
атомски радијус 175 pm
ковалентни радијус без података
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Rn]5f46d17s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 22, 9, 2
оксидациони број 6, 5, 4, 3
Особине оксида амфотерни
кристална структура три облика:,
ромбоидна,
тетрагонална и ,
регуларна
физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 910 K (637 °C)
температура кључања 4273 K (4000 °C)
молска запремина 11,59×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 336,6 kJ/mol
топлота топљења 5,19 kJ/mol
притисак засићене паре без података
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 1,36 (Паулинг)
1,22 (Алред)
специфична топлота без података
специфична проводљивост 0,822×106 S/m
топлотна проводљивост 46,3 W/(m*K)
I енергија јонизације 604,5 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р.
235Np (веш.) 396,1 дана з.е. 0,124 235U
α 5,192 231Pa
236Np (веш.) 1,54×105 дана з.е. 0,940 236U
β- 0,940 236Pu
α 5,020 232Pa
237Np (веш.) 2,144×106 година α 4,959 233Pa
Тамо где другачије није назначено,
употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница:

заст.=заступљеност у природи,
в.п.р.=време полу распада,
н.р.=начин распада,
е.р.=енергија распада,
п.р.=производ распада,
з.е=заробљавање електрона

Нептунијум (Np, лат. neptunium) - је актиноид. Име је добио по планети Нептун (планета).

Нептун је радиоактиван елемент сребрне боје, није застуљен у природи. Регује са . кисеоником, воденом паром и киселинама. Са базама не реагује.

Нептунијум је откривен 1940 у САД, али је то откриће објављено тек 6 година касније

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D0%BF%D1%82%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC"