Нептунијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нептунијум (93Np)
U - Np - Pu
Pm
Np
 
Np-TableImage.png

Neptunium2.jpg

Општи подаци
Припадност скупу актиноиди
група, периода  , 7
густина, тврдоћа 20250 kg/m3, bd
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 237 u
атомски радијус 175 pm
ковалентни радијус без података
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Rn]5f46d17s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 22, 9, 2
оксидациони број 6, 5, 4, 3
Особине оксида амфотерни
Кристална структура три облика:,
ромбоидна,
тетрагонална и ,
регуларна
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 910 K (637 °C)
температура кључања 4.273 K (4000 °C)
молска запремина 11,59×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 336,6 kJ/mol
топлота топљења 5,19 kJ/mol
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 1,36 (Паулинг)
1,22 (Алред)
специфична топлота без података
специфична проводљивост 0,822×106 S/m
топлотна проводљивост 46,3 W/(m*K)
I енергија јонизације 604,5 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Нептунијум (Np, лат. neptunium) - је актиноид.[1] Име је добио по планети Нептун.[2]

Нептун је радиоактиван елемент сребрне боје, није застуљен у природи. Регује са. кисеоником, воденом паром и киселинама. Са базама не реагује.

Нептунијум је откривен 1940. у САД, али је то откриће објављено тек 6 година касније

Референце[уреди]

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Нептунијум