| Киријум (96Cm) |
|
|
|
| Општи подаци |
| Припадност скупу |
актиноиди |
| група, периода |
, 7 |
| густина, тврдоћа |
, |
| Особине атома |
| атомска маса |
247 u |
| електронска конфигурација |
[Rn]5f76d17s2 |
| e- на енергетским нивоима |
2, 8, 18, 32, 25, 9, 2 |
| оксидациони број |
3, 4 |
| Физичке особине |
| агрегатно стање |
чврсто |
| Остале особине |
| Електронегативност |
1,3 (Паулинг) |
| Најстабилнији изотопи |
Киријум (Cm, латински - curium) -је актиноид.[1] Име је добио по презимену Марије Склодовске-Кири (Maria Skłodowska-Curie) и Петра Курие (Pierre Curie). Киријум је хемијски веома активан, разлаже воду, и његова хемијска активност је слична мангану. Киријум се обично јавља са оксидационим бројем + IV. Његове соли су растворљиве у води. Гради растворљиве нитриде, нитрите, сулфиде, сулфите, хлориде, бромиде, нерастворљива једињења са угљеником силицијумом и фосфором. У природи се јавља у количинама приближно истим као калифорнијум. Целокупна количина киријума на Земљи износи 0,0001 грама. Киријум настаје бомбардовањем плутонијума 241 хелијумом 4. Гради јон 2+. Овај јон је врло јако редукционо средство. Оксидује злато,јод, бром, хлор, сумпор као и многе метале.[2]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе [уреди]
