Киријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Киријум (96Cm)
Am - Cm - Bk
Gd
Cm
 
Cm-TableImage.png
Општи подаци
Припадност скупу актиноиди
група, периода  , 7
густина, тврдоћа ,
Особине атома
атомска маса 247 u
електронска конфигурација [Rn]5f76d17s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 25, 9, 2
оксидациони број 3, 4
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
Остале особине
Електронегативност 1,3 (Паулинг)
Најстабилнији изотопи

Киријум (Cm, латински - curium) -је актиноид.[1] Име је добио по презимену Марије Склодовске-Кири (Maria Skłodowska-Curie) и Петра Курие (Pierre Curie). Киријум је хемијски веома активан, разлаже воду, и његова хемијска активност је слична мангану. Киријум се обично јавља са оксидационим бројем + IV. Његове соли су растворљиве у води. Гради растворљиве нитриде, нитрите, сулфиде, сулфите, хлориде, бромиде, нерастворљива једињења са угљеником силицијумом и фосфором. У природи се јавља у количинама приближно истим као калифорнијум. Целокупна количина киријума на Земљи износи 0,0001 грама. Киријум настаје бомбардовањем плутонијума 241 хелијумом 4. Гради јон 2+. Овај јон је врло јако редукционо средство. Оксидује злато, јод, бром, хлор, сумпор као и многе метале.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]


Спољашње везе[уреди]