Лутецијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лутецијум (71Lu)
Yb - Lu - Hf
Y
Lu
Lr  
 
 
Lu-TableImage.png

Lu,71.jpg

Општи подаци
Припадност скупу лантаноиди
група, периода IIIB, 6
густина, тврдоћа 9840 kg/m3, 2,5
боја сребрнобела
Особине атома
атомска маса 174,967 u
атомски радијус 175 (217) pm
ковалентни радијус 160 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Xe]4f145d16s2
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 32, 9, 2
оксидациони број 3
Особине оксида слабо базни
Кристална структура хексагонална
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 1936 K (1663 °C)
температура кључања 3.668 K (3395 °C)
молска запремина 17,78×10-3 m³/mol
топлота испаравања 355,9 kJ/mol
топлота топљења 18,6 kJ/mol
брзина звука без података
Остале особине
Електронегативност 1,27 (Паулинг)
1,14 (Алред)
специфична топлота 150 J/(kg*K)
специфична проводљивост 1,85×106 S/m
топлотна проводљивост 16,4 W/(m*K)
I енергија јонизације 523,5 kJ/mol
II енергија јонизације 1.340 kJ/mol
III енергија јонизације 2022,3 kJ/mol
IV енергија јонизације 4.370 kJ/mol
V енергија јонизације 6.445 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Лутецијум (Lu, латински - lutetium) је лантаноид.[1][2] Име је добио од латинског назива за Париз.

Заступљеност: лутецијум је заступљен у земљиној кори у количини од 0,51 ppm.

Најважнији минерали су му:

  • монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr,Lu)PO4 и
  • (Ce,La,Nd,Y,Pr,Lu)CO3F

Извори[уреди]

  1. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  2. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]