Ниобијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ниобијум (41Nb)
Zr - Nb - Mo
 
V
Nb
Ta  
 
 
Nb-TableImage.png

Nb,41.jpg

Општи подаци
Припадност скупу прелазни метали
група, периода VB, 5
густина, тврдоћа 8570 kg/m3, 6
боја сребрносива
Особине атома
атомска маса 92,90638 u
атомски радијус 145 (198) pm
ковалентни радијус 137 pm
ван дер Валсов радијус без података
електронска конфигурација [Kr]4d45s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 18, 12, 1
оксидациони број 5, 3
Особине оксида средње кисели
Кристална структура регуларна просторно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 2750 K
(2477 °C)
температура кључања 5017 K
(4744 °C)
молска запремина 10,83×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 696,6 kJ/mol
топлота топљења 26,4 kJ/mol
брзина звука 3480 m/s (293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 1,60 (Паулинг)
1,23 (Алред)
специфична топлота 265 J/(kg*K)
специфична проводљивост 6,93×106 S/m
топлотна проводљивост 53,7 W/(m*K)
I енергија јонизације 652,1 kJ/mol
II енергија јонизације 1.380 kJ/mol
III енергија јонизације 2.416 kJ/mol
IV енергија јонизације 3.700 kJ/mol
V енергија јонизације 4.877 kJ/mol
VI енергија јонизације 9.847 kJ/mol
VII енергија јонизације 12.100 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Ниобијум (Nb, латински niobium) - је метал VB групе.[1] Име је добио по личности из грчке митологије - Ниобе, Танталове ћерке.

Нобијумов минерал је колумбит (Fe,Mn)Nb2O6.[2] Заступљен је у земљиној кори у количини од 20 ppm (енг. parts per million).

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ниобијум