Списак српских владара — разлика између измена
Изглед
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
нема научне потпоре, потенцијално псеудоисторија |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
* [[Дерван]], српски кнез у [[Чешко Полабље|Полабљу]] ([[631]]/[[632]] — [[636]]){{sfn|Curta|2001|p=331}}<ref>[[Псеудофредегарова хроника]], [[8. век]]</ref> |
* [[Дерван]], српски кнез у [[Чешко Полабље|Полабљу]] ([[631]]/[[632]] — [[636]]){{sfn|Curta|2001|p=331}}<ref>[[Псеудофредегарова хроника]], [[8. век]]</ref> |
||
* [[Непознати кнез]], вероватно брат кнеза Дрвана, (од око [[630]] — [[634]]. до око [[651]] — [[655]]){{sfn|Логос|2017|p=33-37, 70, 75-76}} и савременик цара [[Ираклије|Ираклија]] (610—641) |
* [[Непознати кнез]], вероватно брат кнеза Дрвана, (од око [[630]] — [[634]]. до око [[651]] — [[655]]){{sfn|Логос|2017|p=33-37, 70, 75-76}} и савременик цара [[Ираклије|Ираклија]] (610—641) |
||
== Легендарни српски владари <ref>С. Радојчић, Портрети српских владара у средњем веку, Београд |
|||
1997</ref>== |
|||
* [[Свевлад]], легендарни кнез (7. век){{sfn|Живковић|2006|p=23}} |
|||
* [[Селимир]], легендарни кнез, вероватно [[Непознати кнез]] (од око [[630]] — [[634]]. до око [[651]] — [[655]]) |
|||
* [[Владин (кнез)|Владин]], легендарни кнез (од око [[651]] — [[655]]. до после [[680]]) |
|||
* [[Ратимир (легендарни српски владар)|Ратимир]], легендарни кнез (од после 680 до почетка 8. века) |
|||
* Четири кнеза, легендарни кнежеви (од почетка 8. века до око 780)<ref>{{Cite book|ref=harv|last=Живковић|first=Тибор|authorlink=Тибор Живковић|year=2006|title=Портрети српских владара (IX-XII век)|url=https://books.google.rs/books?id=d-KTAAAACAAJ|location=Београд|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|p=205}}</ref> |
|||
== Списак владара са подручја Србије == |
== Списак владара са подручја Србије == |
Верзија на датум 21. јун 2021. у 21:56
Списак српских владара обухвата српске владаре (жупане, кнезове, деспоте, краљеве и цареве) поређане према државама којима су владали.
Списак српских владара пре досељења на Балкан
- Дерван, српски кнез у Полабљу (631/632 — 636)[1][2]
- Непознати кнез, вероватно брат кнеза Дрвана, (од око 630 — 634. до око 651 — 655)[3] и савременик цара Ираклија (610—641)
Списак владара са подручја Србије
- За списак историјски спорних владара из дела Попа Дукљанина погледати чланак: Летопис Попа Дукљанина.
Овај чланак је део серије о Србима |
Српска култура |
---|
- Вишеслав, кнез (око 780 — око 814)[4][5]
- Радослав Вишеславић, кнез (око 814 — око 820),[6] син Вишеслава
- Просигој, кнез (око 820 — око 830)[4][7], син Радославов
- Властимир, кнез (око 830 — око 851)[4][7], син Просигојев
- Мутимир, кнез (око 851—891), син Властимиров
- Прибислав Мутимировић, кнез (891—892), син Мутимиров
- Петар Гојниковић, кнез (892—917), син Мутимировог брата Гојника
- Павле Брановић, кнез (917—920), унук Мутимиров, од сина Брана
- Захарија Прибислављевић, велики жупан (920—924), син Прибиславов
Србија под Бугарском (924–927)
- Часлав Клонимировић, кнез (927—950/960)
- Тихомир, велики жупан (950/960—969)[8]
Србија под Византијом (969 - око 998, око 1018— око 1084) и Самуиловим царством (око 998 — око 1018)
- Јован, протоспатар, стратег и катепан Раса (971 — 976)[9]
- Константин Диоген, стратег Србије и Сирмијума (1018 — 1029)[10]
- Петрислав, жупан (1067/8—1075)[7]
- Вукан, жупан (око 1083—1112),
- Урош I Вукановић, велики жупан (1112—1146), синовац Вуканов
- Урош II Вукановић, велики жупан (1146—1155)
- Деса Вукановић, жупан (1155—1162), велики жупан (1162—1165)
- (?) Урош II Вукановић, велики жупан (1156–1162)
- (?) Белош Вукановић, велики жупан (1162)
- Тихомир Завидовић, велики жупан (1165—1166)
- Стефан Немања, велики жупан (1165/66-1196)[11]
- Стефан Немања II Немањић (Првовенчани),[а] велики жупан (1196—1202) и (1204—1217, или 1219), краљ (1217, или 1219—1227)[13]
- Вукан Немањић, велики жупан (1202—1204)
- Стефан Радослав, краљ (1227—1233/34)[14]
- Стефан Владислав, краљ (1233/34—1241/42)[15]
- Стефан Урош I, краљ (1241/42—1276)[16]
- Јелена Анжујска, краљица (1276—1314), владарка Зете, Требиња, Плава и Поибарја
- Стефан Драгутин, краљ Србије (1276—1282), краљ Срема (1284—1316)
- Стефан Владислав II, краљ Срема (1316. и 1321-1325), син Драгутинов
- Стефан Урош II Милутин, краљ Србије (1282—1321)
- Стефан Урош III Дечански, краљ Србије (1321—1331)
- Стефан Душан, краљ Србије (1331—1345), цар (1345—1355)
- Стефан Урош V, цар (1355—1371)
- Симеон Урош Немањић, цар Епира и Тесалије (1359—1371)
- Јован Урош, цар Епира (1371—1372), син цара Симеона (Синише)
- Вукашин Мрњавчевић, краљ (1365—1371)
- Марко Краљевић, краљ (1371—1395)
- Лазар Хребељановић, кнез (1371—1389)
- Вук Бранковић, господар Косова (1371—1398)
- „Царица” Милица Хребељановић, (1389—1393)
- Стефан Лазаревић, кнез (1393—1402), деспот (1402—1427)
- Ђурађ Бранковић, деспот Србије (1427—1456)
- Јерина Бранковић, деспотица-регент (1456—1457)
- Лазар Бранковић, деспот Србије (1456/1457—1458)
- Стефан Бранковић, деспот Србије (1458)
- Стефан Томашевић, краљевић Босне и деспот Србије (1458—1459)
Србија под Османским царством (1459–1804)
- Вук Бранковић, деспот Србије (1471—1485)
- Ђорђе Бранковић, деспот Србије (1486—1496)
- Јован Бранковић, деспот Србије (1496—1502)
- Иваниш Бериславић, деспот Србије (1504—1514)
- Стефан Бериславић, деспот Србије (1520—1535)
- Јован Ненад, самозвани српски цар (1526—1527)
- Радослав Челник, војвода сремски (1527—1530), врховни војсковођа цара Јована Ненада
- Радич Божић, деспот Србије (1527—1528)
- Павле Бакић, деспот Србије (1537)
- Стефан Штиљановић, деспот Србије (1537—1540)
- Јован Монастерлија, подвојвода Срба у Аустрији (1691—1706)
Списак владара након Првог српског устанка
Слика | Име | Династија | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|---|
Карађорђе Петровић | Карађорђевићи | 16. новембар 1768. | 26.јул 1817. | 14. фебруар 1804. — 7. октобар 1813. | Био је вођа првог српског устанка. | |
Милош Обреновић | Обреновићи | 18. март 1780. | 26. септембар 1860. | 6. новембар 1817 — 25. јун 1839. | Био је вођа другог српског устанка. | |
Милан Обреновић | Обреновићи | 21. октобар 1819. | 8. јул 1839. | 13. јун 1839. — 8. јул 1839. | Преминуо је од непознате болести. | |
Михаило Обреновић | Обреновићи | 16. септембар 1823. | 29. мај 1868. | 8. јул 1839 — 14. септембар 1842. | ||
Александар Карађорђевић | Карађорђевићи | 11. октобар 1806. | 3. мај 1885. | 14. септембар 1842. — 23. децембар 1858. | Син Карађорђа Петровића. | |
Милош Обреновић | Обреновићи | 18. март 1780. | 26. септембар 1860. | 23. децембар 1858 — 26. септембар 1860. | 2.пут је постао кнез. | |
Михаило Обреновић | Обреновићи | 16. септембар 1823. | 29. мај 1868. | 26. септембар 1860 — 10. јун 1868. | Извршен атентат на њега у Кошутњаку. Други пут је постао кнез. | |
Милан Обреновић | Обреновићи | 22. август 1854. | 11. фебруар 1901. | 10. јун 1868. — 6. март 1882. | Био је први краљ након Првог српског устанка. | |
намесници:Миливоје Петровић Блазнавац, Јован Ристић, Јован Гавриловић | ||||||
Александар Обреновић | Обреновићи | 14. август 1876. | 29. мај 1903. | 6. март 1889. — 29. мај 1903. | Убијен у Мајском преврату. | |
Петар I Карађорђевић | Карађорђевићи | 11. јул 1844. | 16. август 1921. | 15. јун 1903 — 1. децембар 1918. | Основао Краљевину Југославију 1.децембра 1918.године. |
Списак владара Краљевине Југославије
Слика | Име | Династија | Датум рођења | Датум смрти | Владавина | Напомене |
---|---|---|---|---|---|---|
Петар I | Карађорђевићи | 11. јул 1844. | 16. август 1921. | 15. јун 1903 — 16. август 1921. | У последњим годинама владавине, уместо краља Петра као регент владао је Александар I. | |
Александар | Карађорђевићи | 16. децембар 1888. | 9. октобар 1934. | 16. август 1921. — 9. октобар 1934. | Прогласио се за краља Југославије 1929, пре тога био краљ Срба, Хрвата и Словенаца | |
Петар II | Карађорђевићи | 6. септембар 1923. | 3. новембар 1970. | 9. октобар 1934 — 29. новембар 1945. | Кнез Павле владао као намесник 1934 - 1941, био краљ у егзилу од 17. априла 1941. |
Списак владара Црне Горе
- Петрислав, први познати владар Дукље (971—1000)[17]
- Јован Владимир, кнез Дукље (1000—1016)
- Драгомир, кнез Дукље (1016—1018)
- Стефан Војислав (Доброслав I), кнез Дукље (1019—1043/4)
- Неда, кнегиња Дукље (1043/4-1046)[18]
- Гојислав Војислављевић, кнез Дукље (1043/4-1046)[18]
- Михаило Војислављевић, кнез Дукље (1046—1077), краљ (1077—1081) - први српски краљ
- Константин Бодин, краљ Дукље (1081—1099) и цар Бугарске (1072—1073), син краља Михаила
- Михаило II Војислављевић (1099—1102)[19]
- Доброслав II, краљ Дукље (1099—1102)
- Кочапар, краљ Дукље (1102—1103)
- Владимир Војислављевић, краљ Дукље (1102/3—1113/4)
- Ђорђе Бодиновић, краљ Дукље (1113/4—1118) и (1125—1131)
- Грубеша, краљ Дукље (1118—1125)
- Градихна, краљ Дукље (1131—1142/3)
- Радослав Градишнић, кнез Дукље (1142/3—1163)
- Михаило III Војислављевић, кнез Дукље (1163—1186)
- Десислава, књегиња Дукље (1186—1189)
- Дукља у Србији (1186–1360)
- Вукан Немањић, краљ Дукље (1186—1208)
- Ђорђе Немањић, краљ Дукље (1208—1248) син краља Вукана
- Стефан Вукановић Немањић, краљ Дукље (1248—1252) син краља Вукана
- Балша I, господар Зете (1356—1362)
- Страцимир Балшић, господар Зете (1362—1372)
- Ђурађ I Балшић, господар Зете (1362—1378/9)
- Балша II Балшић, господар Зете (1378/9—1385)
- Ђурађ II Балшић, господар Зете (1385—1403)
- Балша III Балшић, господар Зете (1403—1421)
- Стефан I Црнојевић, владар Зете (1451—1465)
- Иван Црнојевић, владар Зете (1465—1490)
- Ђурађ Црнојевић, владар Зете (1490—1496)
- Стефан II Црнојевић, владар Зете (1496—1499)
- Зета под Османским царством (1499–1697)
- Скендербег Станко Бушатлија, санџак бег у Зети (1513/4—1530)
- Данило I Петровић Његош, владика Црне Горе (1697—1735)
- Сава Петровић Његош, владика Црне Горе (1735—1781)
- Шћепан Мали, владар Црне Горе (1767—1773)
- Петар I Петровић Његош, владар Црне Горе (1782—1830)
- Петар II Петровић Његош, владар Црне Горе (1830—1851)
- Данило Петровић, владар Црне Горе (1851—1852), кнез (1852—1860)
- Никола I Петровић, кнез Црне Горе (1860—1910), краљ (1910—1918)
Списак владара Босне
- Стефан, кнез Босне (1083—1101)
- Борић, бан Босне (1154–1163/4)
- Кулин, бан Босне (1180–1204)
- Матеј Нинослав, бан Босне (1232–1250)
- Пријезда I Котроманић, бан Босне (1250–1287)
- Пријезда II, бан Босне (1287–1290)
- Стефан I Котроманић, бан Босне (1290–1313/4.)
- Стефан II Котроманић, бан Босне (1322–1353)
- Стефан Твртко I Котроманић, бан Босне (1353–1377), краљ (1377–1391)
- Стефан Дабиша, краљ Босне (1391–1395)
- Јелена Груба, краљица Босне (1395–1398)
- Остоја Котроманић, краљ Босне (1398–1404)
- Стефан Твртко II Котроманић, краљ Босне (1404–1409)
- Остоја Котроманић, краљ Босне (1409–1418)
- Стефан Остојић, краљ Босне (1418–1421)
- Стефан Твртко II Котроманић, краљ Босне (1421–1443)
- Стефан Томаш, краљ Босне (1443–1461)
- Стефан Томашевић, краљ Босне (1461–1463)
- Босна под Османским царством (1463–1878)
- Матија Шабанчић (1465—1471)
- Матија Војсалић (1471—1476)
- Никола Илочки (1471—1477)
- Босна и Херцеговина под Аустроугарском (1878–1918)
- Босна и Херцеговина у Краљевини Југославији (1918–1941)
- Босна и Херцеговина у НДХ (1941–1945)
- Босанскохерцеговачки владари од 1945. године
Списак владара Травуније
- Белоје, жупан (пре око 842. до око 847.)[20]
- Крајина, кнез (око 847. – друга половина 9. века)[20]
- Хвалимир, кнез (друга половина 9. века – почетак 10. века)[21]
- Чучимир, кнез (почетак 10. века – 931.)[20][21]
- Драгомир, кнез (пре 1000—1018)[7]
- Травунија уједињена у Хум (Захумље) (1081. године)
- Травунија у Србији (од 1149[20] – до 1326.[22] године)
- Травунија у Босни (од 1326. године – до 1448. године)
- Травунија у Херцеговини (од 1448. године)
Списак владара Херцеговине
- Михајло Вишевић, кнез (око 910–931)[23]
- Љутовид, стратег Рашке, Босне, Травуније и Захумља (1039–1054)[24]
- Хум у Србији (1149—1326)
- Мирослав Завидовић, велики кнез Хумски (1190—1199)
- Растко Немањић, жупан Хумски (1191)
- Хум у Босни (1326–1392)
- Сандаљ Хранић Косача, велики војвода босански (1392–1435)
- Стефан Вукчић Косача, херцег (1435–1466)
- Владислав Херцеговић, херцег (1466–1482), син Стефана Вукчића
- Влатко Херцеговић, херцег (1466–1482), син Стефана Вукчића
- Херцеговина под Османским царством (1482–1878)
- Босна и Херцеговина (од 1878. године)
Напомене
- ^ Као лично име за Првовенчаног (Немању Другог) често се пише „Стефан Немањић“. Ипак, „Стефан Немањић“ је и краљ Драгутин (Стефан Д. Немањић), и краљ Дечански (Стефан У. III Д. Немањић) и сви остали владари из те породице. Изгледа да није у складу са правописом за једног од владара из породице Немањића као лично име употребити само „Стефан“, или само „Стефан Немањић“. „Стефан“ се може исправно користи само заједно са личним именом, у овом случају „Стефан Немања Други“, или са надимком „Стефан Првовенчани“. Немањићи (и њихови писари) су користили облике као „Симеон Немања Први“ и „Урош Трећи“, али никада нису користили облике као „Стефан Други“ и слично. Из тога се види да су за Немањиће (и њиховe писаре) лична имена владара из те породице Немања и Урош, али не и „Стефан“. „Стефан“ је употребљавано у значењу функције у држави, то јест само као „Овенчани“ (Крунисани). Због тога, „Стефан Немањић“ је само уопштено „Овенчани Немањић“, а лично име морало је бити: Немања (Други), Радослав и слично.[12]
Види још
Референце
- ^ Curta 2001, стр. 331.
- ^ Псеудофредегарова хроника, 8. век
- ^ Логос 2017, стр. 33-37, 70, 75-76.
- ^ а б в Благојевић & Медаковић 2000.
- ^ Логос 2017, стр. 75, 88 са напоменом 481.
- ^ Ћирковић 2008, стр. 14.
- ^ а б в г Живковић 2006.
- ^ Живковић 2006, стр. 73.
- ^ Б. Крсмановић, Љ. Максимовић, С. Рајковић; The Byzantine province in change : (on the threshold between the 10th and the 11th century), Belgrade : Serbian Academy of Sciences and Arts, Institute for Byzantine Studies ; Athens : National Hellenic research foundation, Institute for Byzantine research (2008)
- ^ Историја српског народа 1. стр. 172-174
- ^ Новаковић 1958, стр. 179, 186-187.
- ^ Логос 2017, стр. 127-133.
- ^ Логос 2017, стр. 160-168 са напоменом 818. Опис крунисања Првовенчаног у сачуваним писаним изворима није потпуно јасан. Зато су се појавила мишљења да је крунисан два пута, то јест и 1217. и 1221. године. Постоји и треће мишљење да је било само једно крунисање вероватно крајем 1219. године, или најкасније почетком 1220.
- ^ Логос 2017, стр. 169-172.
- ^ Логос 2017, стр. 171-173, 178, 183.
- ^ Логос 2017, стр. 173, 178, 183.
- ^ Cawley, Charles (11. 1. 2007). „Montenegro”. Medieval Lands. The Foundation for Medieval Genealogy. Приступљено 12. 4. 2008.
- ^ а б Поп Дукљанин 1988.
- ^ Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- ^ а б в г Шаблон:ТЖ-ПСВ
- ^ а б Venance Grumel, La chronologie, Paris 1958, 390 p.
- ^ Мишић 1997, стр. 25–32.
- ^ Станоје Станојевић: "Историја Срба", 1910.
- ^ Јован Скилица, „Хроника“
Литература
- Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371. Београд: Вајат.
- Благојевић, Милош (2004). Немањићи и Лазаревићи и српска средњовековна државност. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Благојевић, Милош (2011). „Немањићи и државност Дукље-Зете-Црне Горе” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 83: 7—24. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 06. 2018. г. Приступљено 22. 05. 2019.
- Благојевић, Милош (2011). Српска државност у средњем веку. Београд: Српска књижевна задруга.
- Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2002). Родослови српских династија. Нови Сад: Платонеум.
- Веселиновић, Андрија; Љушић, Радош (2008). Српске династије (2. изд.). Београд: Службени гласник.
- Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара (IX-XII век). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- Логос, Александар А. (2017). Историја Срба I (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-37-4.
- Мијушковић, Славко, ур. (1988) [1967]. Љетопис попа Дукљанина (2. изд.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга.
- Мишић, Синиша (1997). Стон и Пељешац од 1326. до 1333. године. Историјски часопис. 42-43. Историјски институт. стр. 25—32. GGKEY:8N4K5PNPTJC.
- Новаковић, Реља (1958). „Кад се родио и кад је почео да влада Стеван Немања?”. Историски гласник. 11 (3-4): 165—192.
- Острогорски, Георгије (1949). „Порфирогенитова хроника српских владара и њени хронолошки подаци”. Историски часопис. 1 (1948): 24—29.
- Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга.
- Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370.
- Ћирковић, Сима (1964в). Херцег Стефан Вукчић-Косача и његово доба. Београд: Научно дело.
- Ћирковић, Сима (1982). „Последњи Бранковићи”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 445—464.
- Ћирковић, Сима (1982). „Последњи деспоти”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 479—490.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Ćirković, Sima (2004). The Serbs. Malden: Blackwell Publishing.
- Ћирковић, Сима; Михаљчић, Раде, ур. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge.
- Curta, Florin (2001). The Making of the Slavs: History and Archaeology of the Lower Danube Region, c. 500-700. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 331. ISBN 978-0-521-80202-4.
Спољашње везе
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Родословне таблице српских династија и властеле.
- Српски владари (језик: српски)
- Српски владари (језик: енглески)
- Србија средњег века (језик: енглески)
- Списак српских суверена (језик: енглески)
- Историјски атлас Србије (језик: енглески)