ACTH receptor

Меланокортин 2 рецептор (адренокортикотропски хормон)
Меланокортин 2 рецептор (адренокортикотропски хормон)
Идентификатори
Симболи	МЦ2Р; АЦТХР; МГЦ125798
Вањски ИД	ОМИМ: 607397 МГИ: 96928 ХомолоГене: 444 ИУПХАР: MC2 ГенеЦардс: МЦ2Р Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• родопсину-слична рецепторска активност; • рецепторска активност; • адренокортикотропска рецепторска активност;
Целуларна компонента	• интегрално са мембраном плазме; • мембрана;
Биолошки процес	• пренос сигнала; • Г-протеин сигнализација, спрегнута са цикличним нуклеотидним другим гласником;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	4158
Енсембл	ЕНСГ00000185231
УниПрот	Q01718
РефСеq (мРНА)	НМ_000529
РефСеq (протеин)	НП_000520
Локација (УЦСЦ)	Цхр 18:; 13.87 - 13.91 Мб
ПубМед претрага	[1]

ACTH рецептор је тип меланокортин рецептора (тип 2), такође познат као MC₂, који је специфичан за ACTH.^[1]

Он је распрострањен у zona fasciculata људског адреналног кортекса. ACTH везивање за рецептор стимулише продукцију кортизола. (У контрасту с тим, продукција алдостерона из zona glomerulosa је стимулисана примарно ангиотензином II.)

ACTH receptor koristi cAMP као секундарни гласник.^[2]

Мутације овог рецептора узрокују глукокортикоидну дефицијенцију типа 1, у којој пацијенти имају високе ACTH нивое у серуму, и ниске нивое кортизола.^[3]^[4]

Види још[уреди | уреди извор]

Меланокортин рецептор

Литература[уреди | уреди извор]

^ Беусцхлеин Ф, Фасснацхт M, Клинк А, Аллолио Б, Реинцке M (2001). „АЦТХ-рецептор еxпрессион, регулатион анд роле ин адреноцортиал тумор форматион”. Еур. Ј. Ендоцринол. 144 (3): 199—206. ПМИД 11248736. дои:10.1530/еје.0.1440199.
^ Елиас ЛЛ, Цларк АЈ (2000). „Тхе еxпрессион оф тхе АЦТХ рецептор”. Бразилиан Јоурнал оф Медицал анд Биологицал Ресеарцх. 33 (10): 1245—1248. ПМИД 11004726. дои:10.1590/С0100-879X2000001000015.
^ Цларк АЈ, МцЛоугхлин L, Гроссман А (1993). „Фамилиал глуцоцортицоид дефициенцy ассоциатед wитх поинт мутатион ин тхе адреноцортицотропин рецептор”. Ланцет. 341 (8843): 461—462. ПМИД 8094489. дои:10.1016/0140-6736(93)90208-X.
^ Тсигос C, Араи К, Хунг W, Цхроусос ГП (1993). „Хередитарy исолатед глуцоцортицоид дефициенцy ис ассоциатед wитх абнормалитиес оф тхе адреноцортицотропин рецептор гене”. Ј. Цлин. Инвест. 92 (5): 2458—2461. ПМЦ 288430 . ПМИД 8227361. дои:10.1172/ЈЦИ116853.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Цоне РД; Моунтјоy КГ; Роббинс ЛС; et al. (1993). „Цлонинг анд фунцтионал цхарацтеризатион оф а фамилy оф рецепторс фор тхе меланотропиц пептидес.”. Анн. Н. Y. Ацад. Сци. 680: 342—63. ПМИД 8390157. дои:10.1111/ј.1749-6632.1993.тб19694.x.
Аллолио Б, Реинцке M (1997). „Адреноцортицотропин рецептор анд адренал дисордерс.”. Хорм. Рес. 47 (4-6): 273—8. ПМИД 9167964. дои:10.1159/000185476.
Татро ЈБ (1997). „Рецептор биологy оф тхе меланоцортинс, а фамилy оф неуроиммуномодулаторy пептидес.”. Неуроиммуномодулатион. 3 (5): 259—84. ПМИД 9218248. дои:10.1159/000097281.
Моунтјоy КГ, Роббинс ЛС, Мортруд МТ, Цоне РД (1992). „Тхе цлонинг оф а фамилy оф генес тхат енцоде тхе меланоцортин рецепторс.”. Сциенце. 257 (5074): 1248—51. ПМИД 1325670. дои:10.1126/сциенце.1325670.
Цларк АЈ, МцЛоугхлин L, Гроссман А (1993). „Фамилиал глуцоцортицоид дефициенцy ассоциатед wитх поинт мутатион ин тхе адреноцортицотропин рецептор.”. Ланцет. 341 (8843): 461—2. ПМИД 8094489. дои:10.1016/0140-6736(93)90208-X.
Тсигос C, Араи К, Хунг W, Цхроусос ГП (1993). „Хередитарy исолатед глуцоцортицоид дефициенцy ис ассоциатед wитх абнормалитиес оф тхе адреноцортицотропин рецептор гене.”. Ј. Цлин. Инвест. 92 (5): 2458—61. ПМЦ 288430 . ПМИД 8227361. дои:10.1172/ЈЦИ116853.
Гантз I; Тасхиро Т; Барцрофт C; et al. (1994). „Лоцализатион оф тхе генес енцодинг тхе меланоцортин-2 (адреноцортицотропиц хормоне) анд меланоцортин-3 рецепторс то цхромосомес 18п11.2 анд 20q13.2-q13.3 бy флуоресценце ин ситу хyбридизатион.”. Геномицс. 18 (1): 166—7. ПМИД 8276410. дои:10.1006/гено.1993.1448.
Гантз I; Конда Y; Тасхиро Т; et al. (1993). „Молецулар цлонинг оф а новел меланоцортин рецептор.”. Ј. Биол. Цхем. 268 (11): 8246—50. ПМИД 8463333.
Навилле D; Барјхоуx L; Јаиллард C; et al. (1996). „Демонстратион бy трансфецтион студиес тхат мутатионс ин тхе адреноцортицотропин рецептор гене аре оне цаусе оф тхе хередитарy сyндроме оф глуцоцортицоид дефициенцy.”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 81 (4): 1442—8. ПМИД 8636348. дои:10.1210/јц.81.4.1442.
Навилле D; Јаиллард C; Барјхоуx L; et al. (1997). „Геномиц струцтуре анд промотер цхарацтеризатион оф тхе хуман АЦТХ рецептор гене.”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 230 (1): 7—12. ПМИД 9020063. дои:10.1006/ббрц.1996.5911.
Yанг YК; Оллманн MM; Wилсон БД; et al. (1997). „Еффецтс оф рецомбинант агоути-сигналинг протеин он меланоцортин ацтион.”. Мол. Ендоцринол. 11 (3): 274—80. ПМИД 9058374. дои:10.1210/ме.11.3.274.
Навилле D; Барјхоуx L; Јаиллард C; et al. (1997). „Стабле еxпрессион оф нормал анд мутант хуман АЦТХ рецептор: студy оф АЦТХ биндинг анд цоуплинг то аденyлате цyцласе.”. Мол. Целл. Ендоцринол. 129 (1): 83—90. ПМИД 9175632. дои:10.1016/С0303-7207(97)04043-4.
Пенхоат А; Навилле D; Јаиллард C; et al. (1997). „Пресенце оф мултипле фунцтионал полyаденyлатион сигналс ин тхе 3'-унтранслатед регион оф хуман цортицотропин рецептор цДНА.”. Биоцхим. Биопхyс. Ацта. 1356 (3): 249—52. ПМИД 9194567. дои:10.1016/С0167-4889(97)00031-1.
Исхии Т; Огата Т; Сасаки Г; et al. (2000). „Новел мутатионс оф тхе АЦТХ рецептор гене ин а фемале адулт патиент wитх адренал унреспонсивенесс то АЦТХ.”. Цлин. Ендоцринол. (Оxф). 53 (3): 389—92. ПМИД 10971458. дои:10.1046/ј.1365-2265.2000.01040.x.
Флüцк ЦЕ, Мартенс ЈW, Цонте ФА, Миллер WЛ (2002). „Цлиницал, генетиц, анд фунцтионал цхарацтеризатион оф адреноцортицотропин рецептор мутатионс усинг а новел рецептор ассаy.”. Ј. Цлин. Ендоцринол. Метаб. 87 (9): 4318—23. ПМИД 12213892. дои:10.1210/јц.2002-020501.
Сwордс ФМ; Баиг А; Малцхофф ДМ; et al. (2003). „Импаиред десенситизатион оф а мутант адреноцортицотропин рецептор ассоциатед wитх аппарент цонститутиве ацтивитy.”. Мол. Ендоцринол. 16 (12): 2746—53. ПМИД 12456795. дои:10.1210/ме.2002-0099.
Страусберг РЛ; Феинголд ЕА; Гроусе ЛХ; et al. (2003). „Генератион анд инитиал аналyсис оф море тхан 15,000 фулл-ленгтх хуман анд моусе цДНА сеqуенцес.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 99 (26): 16899—903. ПМЦ 139241 . ПМИД 12477932. дои:10.1073/пнас.242603899.
„Меланоцортин Рецепторс: MC₂”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

МЦ2+Рецептор на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)

[pmid11248736-1] Беусцхлеин Ф, Фасснацхт M, Клинк А, Аллолио Б, Реинцке M (2001). „АЦТХ-рецептор еxпрессион, регулатион анд роле ин адреноцортиал тумор форматион”. Еур. Ј. Ендоцринол. 144 (3): 199—206. ПМИД 11248736. дои:10.1530/еје.0.1440199.

[2] Елиас ЛЛ, Цларк АЈ (2000). „Тхе еxпрессион оф тхе АЦТХ рецептор”. Бразилиан Јоурнал оф Медицал анд Биологицал Ресеарцх. 33 (10): 1245—1248. ПМИД 11004726. дои:10.1590/С0100-879X2000001000015.

[pmid8094489-3] Цларк АЈ, МцЛоугхлин L, Гроссман А (1993). „Фамилиал глуцоцортицоид дефициенцy ассоциатед wитх поинт мутатион ин тхе адреноцортицотропин рецептор”. Ланцет. 341 (8843): 461—462. ПМИД 8094489. дои:10.1016/0140-6736(93)90208-X.

[pmid8227361-4] Тсигос C, Араи К, Хунг W, Цхроусос ГП (1993). „Хередитарy исолатед глуцоцортицоид дефициенцy ис ассоциатед wитх абнормалитиес оф тхе адреноцортицотропин рецептор гене”. Ј. Цлин. Инвест. 92 (5): 2458—2461. ПМЦ 288430 . ПМИД 8227361. дои:10.1172/ЈЦИ116853.

[1]

[2]

[3]

[4]