Бета-1 адренергички рецептор

Адренергички, бета-1, рецептор
Адренергички, бета-1, рецептор
Идентификатори
Симболи	АДРБ1; АДРБ1Р; Б1АР; БЕТА1АР; РХР
Вањски ИД	ОМИМ: 109630 МГИ: 87937 ХомолоГене: 20171 ИУПХАР: β1-адреноцептор ГенеЦардс: АДРБ1 Гене
Онтологија гена
Молекуларна функција	• родопсину-слична рецепторска активност; • рецепторска активност; • адреноцепторска активност; • бета1-адренергичка рецепторска активност; • протеинско везивање;
Целуларна компонента	• мембранска фракција; • ћелијска мембрана; • интегрално са ћелијском мембраном; • мембрана; • интегрално са мембраном;
Биолошки процес	• позитивна регулација брзине контракција срца епинефрин-норепинефрином; • повишење јачине срчаних контракција епинефрин-норепинефрином; • дијетом индукована термогенеза; • норепинефрин-епинефринска вазодилација током регулације крвног притиска; • пренос сигнала; • сигнални пут Г-протеин спрегнутог рецептора; • активација аденилат циклазе; • респонс на хладноћу; • стварање топлоте; • негативна регулација величине тела; • одговор на страх; • диференцијација смеђих масних ћелија;
Преглед РНК изражавања
	подаци
Ортолози
Врста	Човек
Ентрез	153
Енсембл	ЕНСГ00000043591
УниПрот	П08588
РефСеq (мРНА)	НМ_000684
РефСеq (протеин)	НП_000675
Локација (УЦСЦ)	Цхр 10:; 115.79 - 115.8 Мб
ПубМед претрага	[1]

Бета-1 адренергички рецептор (β₁ адренорецептор), или ADRB1, је бета-адренергички рецептор. АДРБ1 је такође ознака за људски ген који га кодира.^[1] Он је Г-протеин спрегнути рецептор који везује Gs хетеротримерни Г протеин.

Рецептор[уреди | уреди извор]

Дејства[уреди | уреди извор]

Дејства β₁ рецептора обухватају:

стимулише вискозне, амилазом-засићене секреције пљувачних жлезда^[2]
Повећава срчани излаз
- Повећава брзину срца^[3]
- Повећава контрактилност атријалног миокарда.
- Повећава контрактилност^[3] вентрикуларног миокарда.
- Повећава провођење^[3] атриовентрикуларног чвора (АВ чвор)
Ослобађање ренина из јукстагломеруларних ћелија^[3].
Липолиза у адипозном ткиву^[3].
Рецептор је такође присутан у церебралном кортексу.

Агонисти[уреди | уреди извор]

Изопреналин има већи афинитет за β₁ од норадреналина, који се везује са већим афинитетом од адреналина. Селективни агонисти бета-1 рецептора су:

Антагонисти[уреди | уреди извор]

β1-селективни антагонисти (Бета блокатори) су:

Механизам[уреди | уреди извор]

G_s узрокује активацију аденилат циклазе, што доводи до повећања цАМП концентрације.

Ген[уреди | уреди извор]

Установљено је да специфични полиморфизми овог гена утичу на брзину рада срца и да могу да имају удела у срчаној инсуфицијенцији.^[1]

Интеракције[уреди | уреди извор]

За бета-1 адренергички рецептор је показано да интерагује са DLG4^[6] и GIPC1.^[7]

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Ентрез Гене: АДРБ1 адренергиц, бета-1-, рецептор”.
^ ^а ^б ^в ^г Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. стр. 163. ISBN 978-0-443-07145-4.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Фитзпатрицк, Давид; Пурвес, Дале; Аугустине, Георге (2004). „Табле 20:2”. Неуросциенце (Тхирд изд.). Сундерланд, Масс: Синауер. ISBN 978-0-87893-725-7.
^ Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. ISBN 978-0-443-07145-4. Паге 163
^ Америцан Социетy оф Хеалтх-Сyстем Пхармацистс, Инц. (1. 1. 2005). „Бисопролол”. МедлинеПлус Друг Информатион. У.С. Натионал Либрарy оф Медицине, Натионал Институтес оф Хеалтх. Архивирано из оригинала 20. 5. 2008. г. Приступљено 6. 6. 2008.
^ Ху, L А; Танг Y; Миллер W Е; Цонг M; Лау А Г; Лефкоwитз Р Ј; Халл Р А (2000). „бета 1-адренергиц рецептор ассоциатион wитх ПСД-95. Инхибитион оф рецептор интернализатион анд фацилитатион оф бета 1-адренергиц рецептор интерацтион wитх Н-метхyл-D-аспартате рецепторс”. Ј. Биол. Цхем. УНИТЕД СТАТЕС. 275 (49): 38659—66. ИССН 0021-9258. ПМИД 10995758. дои:10.1074/јбц.М005938200.
^ Ху, Лиаоyуан А; Цхен Wеи; Мартин Негин П; Wхален Ерин Ј; Премонт Рицхард Т; Лефкоwитз Роберт Ј (2003). „ГИПЦ интерацтс wитх тхе бета1-адренергиц рецептор анд регулатес бета1-адренергиц рецептор-медиатед ЕРК ацтиватион”. Ј. Биол. Цхем. Унитед Статес. 278 (28): 26295—301. ИССН 0021-9258. ПМИД 12724327. дои:10.1074/јбц.М212352200.

Литература[уреди | уреди извор]

Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. ISBN 978-0-443-07145-4.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Фриелле Т, Кобилка Б, Лефкоwитз РЈ, Царон МГ (1989). „Хуман бета 1- анд бета 2-адренергиц рецепторс: струцтураллy анд фунцтионаллy релатед рецепторс деривед фром дистинцт генес.”. Трендс Неуросци. 11 (7): 321—4. ПМИД 2465637. дои:10.1016/0166-2236(88)90095-1.
Мусзкат M (2007). „Интеретхниц дифференцес ин друг респонсе: тхе цонтрибутион оф генетиц вариабилитy ин бета адренергиц рецептор анд цyтоцхроме П4502Ц9.”. Цлин. Пхармацол. Тхер. 82 (2): 215—8. ПМИД 17329986. дои:10.1038/сј.цлпт.6100142.
Yанг-Фенг ТЛ; Xуе ФY; Зхонг WW (1990). „Цхромосомал организатион оф адренергиц рецептор генес.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 87 (4): 1516—1520. ПМЦ 53506 . ПМИД 2154750. дои:10.1073/пнас.87.4.1516.
Форсе РА, Леибел Р, Гагнер M (1989). „Тхе еффецт оф Есцхерицхиа цоли ендотоxин он тхе адренергиц цонтрол оф липолyсис ин тхе хуман адипоцyте.”. Ј. Сург. Рес. 46 (1): 41—8. ПМИД 2536864. дои:10.1016/0022-4804(89)90180-7.
Фриелле Т; Цоллинс С; Даниел КW (1987). „Цлонинг оф тхе цДНА фор тхе хуман бета 1-адренергиц рецептор.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 84 (22): 7920—7924. ПМЦ 299447 . ПМИД 2825170. дои:10.1073/пнас.84.22.7920.
Стилес ГЛ; Страссер РХ; Лавин ТН (1983). „Тхе цардиац бета-адренергиц рецептор. Струцтурал симиларитиес оф бета 1 анд бета 2 рецептор субтyпес демонстратед бy пхотоаффинитy лабелинг.”. Ј. Биол. Цхем. 258 (13): 8443—8449. ПМИД 6305985.
Хоехе МР; Оттеруд Б; Хсиех WТ (1995). „Генетиц маппинг оф адренергиц рецептор генес ин хуманс.”. Ј. Мол. Мед. 73 (6): 299—306. ПМИД 7583452. дои:10.1007/БФ00231616.
Елиес Р; Феррари I; Wаллукат Г (1996). „Струцтурал анд фунцтионал аналyсис оф тхе Б целл епитопес рецогнизед бy антирецептор аутоантибодиес ин патиентс wитх Цхагас' дисеасе.”. Ј. Иммунол. 157 (9): 4203—4211. ПМИД 8892658.
Олденхоф Ј; Вицкерy Р; Анафи M (1998). „СХ3 биндинг домаинс ин тхе допамине Д4 рецептор.”. Биоцхемистрy. 37 (45): 15726—36. ПМИД 9843378. дои:10.1021/би981634.
Масон ДА, Мооре ЈД, Греен СА, Лиггетт СБ (1999). „А гаин-оф-фунцтион полyморпхисм ин а Г-протеин цоуплинг домаин оф тхе хуман бета1-адренергиц рецептор.”. Ј. Биол. Цхем. 274 (18): 12670—4. ПМИД 10212248. дои:10.1074/јбц.274.18.12670.
Мооре ЈД; Масон ДА; Греен СА (1999). „Рациал дифференцес ин тхе фреqуенциес оф цардиац бета(1)-адренергиц рецептор полyморпхисмс: аналyсис оф ц145А>Г анд ц1165Г>C.”. Хум. Мутат. 14 (3): 271. ПМИД 10477438. дои:10.1002/(СИЦИ)1098-1004(1999)14:3<271::АИД-ХУМУ14>3.0.ЦО;2-Q.
Танг Y; Ху ЛА; Миллер WЕ (1999). „Идентифицатион оф тхе ендопхилинс (СХ3п4/п8/п13) ас новел биндинг партнерс фор тхе бета1-адренергиц рецептор.”. Проц. Натл. Ацад. Сци. У.С.А. 96 (22): 12559—64. ПМЦ 22990 . ПМИД 10535961. дои:10.1073/пнас.96.22.12559.
Подлоwски С; Wензел К; Лутхер ХП (2000). „Бета1-адреноцептор гене вариатионс: а роле ин идиопатхиц дилатед цардиомyопатхy?”. Ј. Мол. Мед. 78 (2): 87—93. ПМИД 10794544. дои:10.1007/с001090000080.
Схиина Т, Каwасаки А, Нагао Т, Куросе Х (2000). „Интерацтион wитх бета-аррестин детерминес тхе дифференце ин интернализатион бехавор бетwеен бета1- анд бета2-адренергиц рецепторс.”. Ј. Биол. Цхем. 275 (37): 29082—90. ПМИД 10862778. дои:10.1074/јбц.М909757199.
Ху ЛА; Танг Y; Миллер WЕ (2001). „бета 1-адренергиц рецептор ассоциатион wитх ПСД-95. Инхибитион оф рецептор интернализатион анд фацилитатион оф бета 1-адренергиц рецептор интерацтион wитх Н-метхyл-D-аспартате рецепторс.”. Ј. Биол. Цхем. 275 (49): 38659—66. ПМИД 10995758. дои:10.1074/јбц.М005938200.
Бöрјессон M, Магнуссон Y, Хјалмарсон А, Андерссон Б (2001). „А новел полyморпхисм ин тхе гене цодинг фор тхе бета(1)-адренергиц рецептор ассоциатед wитх сурвивал ин патиентс wитх хеарт фаилуре.”. Еур. Хеарт Ј. 21 (22): 1853—1858. ПМИД 11052857. дои:10.1053/еухј.1999.1994.
Xу Ј; Паqует M; Лау АГ (2001). „бета 1-адренергиц рецептор ассоциатион wитх тхе сyнаптиц сцаффолдинг протеин мембране-ассоциатед гуанyлате кинасе инвертед-2 (МАГИ-2). Дифферентиал регулатион оф рецептор интернализатион бy МАГИ-2 анд ПСД-95.”. Ј. Биол. Цхем. 276 (44): 41310—7. ПМИД 11526121. дои:10.1074/јбц.М107480200.
Ху ЛА; Цхен W; Премонт РТ (2002). „Г протеин-цоуплед рецептор кинасе 5 регулатес бета 1-адренергиц рецептор ассоциатион wитх ПСД-95.”. Ј. Биол. Цхем. 277 (2): 1607—1613. ПМИД 11700307. дои:10.1074/јбц.М107297200.
Ранаде К; Јоргенсон Е; Схеу WХ (2002). „А полyморпхисм ин тхе бета1 адренергиц рецептор ис ассоциатед wитх рестинг хеарт рате.”. Ам. Ј. Хум. Генет. 70 (4): 935—42. ПМЦ 379121 . ПМИД 11854867. дои:10.1086/339621.
Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. стр. 163. ISBN 978-0-443-07145-4.
Фитзпатрицк, Давид; Пурвес, Дале; Аугустине, Георге (2004). „Табле 20:2”. Неуросциенце (Тхирд изд.). Сундерланд, Масс: Синауер. ISBN 978-0-87893-725-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

„β₁-адреноцептор”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 06. 06. 2015. г.

[entrez-1] а ^б „Ентрез Гене: АДРБ1 адренергиц, бета-1-, рецептор”.

[Rang163-2] а ^б ^в ^г Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. стр. 163. ISBN 978-0-443-07145-4.

[purves-3] а ^б ^в ^г ^д Фитзпатрицк, Давид; Пурвес, Дале; Аугустине, Георге (2004). „Табле 20:2”. Неуросциенце (Тхирд изд.). Сундерланд, Масс: Синауер. ISBN 978-0-87893-725-7.

[autogenerated1-4] Ранг, Х. П. (2003). Пхармацологy. Единбургх: Цхурцхилл Ливингстоне. ISBN 978-0-443-07145-4. Паге 163

[bisoprolol-5] Америцан Социетy оф Хеалтх-Сyстем Пхармацистс, Инц. (1. 1. 2005). „Бисопролол”. МедлинеПлус Друг Информатион. У.С. Натионал Либрарy оф Медицине, Натионал Институтес оф Хеалтх. Архивирано из оригинала 20. 5. 2008. г. Приступљено 6. 6. 2008.

[pmid10995758-6] Ху, L А; Танг Y; Миллер W Е; Цонг M; Лау А Г; Лефкоwитз Р Ј; Халл Р А (2000). „бета 1-адренергиц рецептор ассоциатион wитх ПСД-95. Инхибитион оф рецептор интернализатион анд фацилитатион оф бета 1-адренергиц рецептор интерацтион wитх Н-метхyл-D-аспартате рецепторс”. Ј. Биол. Цхем. УНИТЕД СТАТЕС. 275 (49): 38659—66. ИССН 0021-9258. ПМИД 10995758. дои:10.1074/јбц.М005938200.

[pmid12724327-7] Ху, Лиаоyуан А; Цхен Wеи; Мартин Негин П; Wхален Ерин Ј; Премонт Рицхард Т; Лефкоwитз Роберт Ј (2003). „ГИПЦ интерацтс wитх тхе бета1-адренергиц рецептор анд регулатес бета1-адренергиц рецептор-медиатед ЕРК ацтиватион”. Ј. Биол. Цхем. Унитед Статес. 278 (28): 26295—301. ИССН 0021-9258. ПМИД 12724327. дои:10.1074/јбц.М212352200.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]