Пређи на садржај

Тахикинински рецептор 3

С Википедије, слободне енциклопедије
Тахикинински рецептор 3
Идентификатори
Симболи ТАЦР3; МГЦ148060; МГЦ148061; НК3Р; ТАЦ3РЛ
Вањски ИД ОМИМ162332 МГИ892968 ХомолоГене824 ИУПХАР: НК3 ГенеЦардс: ТАЦР3 Гене
Преглед РНК изражавања
подаци
Ортолози
Врста Човек Миш
Ентрез 6870 21338
Енсембл ЕНСГ00000169836 ЕНСМУСГ00000028172
УниПрот П29371 Q6НXX1
РефСеq (мРНА) НМ_001059 НМ_021382
РефСеq (протеин) НП_001050 НП_067357
Локација (УЦСЦ) Цхр 4:
104.73 - 104.86 Мб
Цхр 3:
134.77 - 134.87 Мб
ПубМед претрага [1] [2]

Тахикинински рецептор 3, или TACR3, је протеин који је код човека кодиран TACR3 геном.[1][2]

Функција[уреди | уреди извор]

Овај ген припада фамилији гена који дејствују као рецептори за тахикинине. Рецепторски афинитети су одређени варијацијама 5'-краја секвенце. Рецептори из ове фамилије су интерагују са Г протеинима и садрже 7 хидрофобних трансмембранских региона. Овај ген кодира рецептор за тахикинин неурокинин 3, који је такође познат као неурокинин Б.[2]

Селективни лиганди[уреди | уреди извор]

Неколико селективних лиганда је доступно за NK3, при чему су два једињења: осанетант и талнетант у клиничким испитивањима за лечење шизофреније и других индикација.[3]

Агонисти[уреди | уреди извор]

  • Сенктид - 7-аминокиселински полипептид, NK3 селективан

Антагонисти[уреди | уреди извор]

  • Осанетант
  • Талнетант
  • SB-222,200 - потентан и селективан антагонист, Ки = 4.4 nM, 3-Метил-2-фенил-N-[(1S)-1-фенилпропил]-4-хинолинкарбоксамид
  • SB-218,795 - селективнији од СБ-222,200, Ки = 13 nM, (R)-[(2-фенил-4-хинолинилкарбонил)амино]-метил естер бензенсирчетна киселина

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хуанг РР, Цхеунг АХ, Мазина КЕ, Страдер CD, Фонг ТМ (1992). „цДНА сеqуенце анд хетерологоус еxпрессион оф тхе хуман неурокинин-3 рецептор”. Биоцхем. Биопхyс. Рес. Цоммун. 184 (2): 966—72. ПМИД 1374246. дои:10.1016/0006-291X(92)90685-Е. 
  2. ^ а б „Ентрез Гене: ТАЦР3 тацхyкинин рецептор 3”. 
  3. ^ Qуартара L, Алтамура M (2006). „Тацхyкинин рецепторс антагонистс: фром ресеарцх то цлиниц”. Цурр Друг Таргетс. 7 (8): 975—92. ПМИД 16918326. дои:10.2174/138945006778019381. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]