Tajland

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Kraljevina Tajland
ราชอาณาจักรไทย
Flag of Thailand.svg
Garuda Emblem of Thailand.svg

Krilatica:
nema
Himna:
Phleng Chat
{{{alt}}}
Glavni grad Bangkok
13°44′N 100°30′E / 13.733° SGŠ; 100.500° IGD / 13.733; 100.500Koordinate: 13°44′N 100°30′E / 13.733° SGŠ; 100.500° IGD / 13.733; 100.500
Službeni jezik tai jezik[1]
Vladavina
Kralj Maha Vačiralongkorn
Predsednik Vlade Prajut Čan-Oča
Istorija
Nezavisnost 7. april 1782.
Geografija
Površina
 — ukupno 514.000 km2(49)
 — voda (%) 0,4
Stanovništvo
 — 2015. 67,959,000[2][3](21)
 — gustina 126/km2(80)
Економија
Валута тајландски бахт[4]
 — стоти део валуте ‍THB‍
Ostale informacije
Vremenska zona UTC +7
Internet domen .th
Pozivni broj +66
Zalazak sunca u Bankoku

Tajland, službeno Kraljevina Tajland je država u jugoistočnoj Aziji.<ref>United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications</ref> Pre 1939. ova država se zvala Sijam. Na jugu izlazi na Tajlandski zaliv, deo Južnog kineskog mora. Graniči se na zapadu sa Mjanmarom, na severu i istoku sa Laosom, na istoku sa Kambodžom i na jugu sa Malezijom.

Tajland je monarhija na čelu koje je kralj Bumibol Aduljadej, Rama IX, a njime upravlja vojna hunta koja je preuzela vlast maja 2014.[5] Kralj je deveti morah iz Čakri dinastije, i vlada od 1946, te je trenutno najduže služeći šef države.[6] Titule kralja Tajlanda su šef države, šef oružanih snaga, pristalica Budizma, i branitelj religija.[7] Mada je konstitucioni sistem uspostavljen 1932, monarhija i oružane snage su nastavile da vrše periodične intervencije u politici.

Sa totalnom površinom od oko 513.000 km2, Tajland je po veličini 51. zemlja u svetu. On je 20. najnaseljenija zemlja u svetu, sa oko 66 miliona ljudi. Glavni i najveći grad je Bangkok, koji je Tajlandski politički, komercijalni, industrijski, i kulturni centar. Oko 75–95% stanovništva su etnički Tajlanđani, što obuhvata četiri glavne regionalne grupe: centralni Tajlanđani, severoistorčni Tajlanđani (Khon [Lao] Isan),[8] severni Tajlanđani (Khon Mueang); i južni Tajlanđani. Tajlandski Kinezi, sa znatnim kineskim nasleđem čine 14% populacije,[9] dok Tajlanđani sa delimičnim kineskim poreklom sačinjavaju do 40% populacije.[10] Tajlandski Malajci predstavljaju 3% stanovništva, dok je ostatak sačinjen od Mona, Kmera i raznih brdskih plemena. Zvanični jezik u zemlji je tajlandski, a glavna religija je Budizam, koju praktikuje oko 95% stanovništva.

Tajland je doživeo brz ekonomskih rast između 1985 i 1996, postavši novo industrijalizovana zemlja i veliki izvoznik. Industrijska proizvodnja, poljoprivreda, i turizam su vodeći sektori ekonomije.[11][12] Među ASEAN zemljama, Tajland se rangira na drugom mestu po kvalitetu života[13] i HDI zemlje je podignut na „visok“ nivo. Njegova velika populacija i rastući ekonomski uticaj su ga učinili srednjom silom u regionu i širom sveta.[14]

Geografija[uredi]

Pogled na Luang Prabang masiv, koji se prostire diž Tajland/Lao granice, u Nan provinciji u Severnom Tajlandu
Satelitski snimak poplava u Tajlandu, oktobra 2011.

Sa 513.120 km2 (198.120 sq mi),[1] Tajland je 51. zemlja po velični u svetu. On je nešto malo manji od Jemena i malo veći od Španije.

Tajland je dom nekoliko različitih geografskih područja, koja delomično odgovaraju pokrajinskim grupama. Sever zemlje je planinska oblast Tajlandsko gorje, gde je najviša tačka Doi Intanon u Tanon Tong Čaj lancu sa 2565 m nadmorske visine. Severoistočno, Isan se sastoji od Koratovog platoa, ograničenog na istoku Mekong. Centar zemlje dominira predominantno ravna dolina reke Čao Praja, koja se uliva u Tajlandski zaliv. Ta dolina je jezgro tajlandske države; ovde živi većina stanovništva. Tajlandu pripada i severni deo Malajskog poluostrva.

Južni Tajland se sastoji od uskog Kra Istmusa koji se širi u Malajsko poluostrvo. Politički, postoji šest geografskih regiona koji se mođusobno razlikuju po populaciji, osnovnim resursima, prirodnim svojstvima, i nivou društvenog i ekonomskog razvoja. Raznovrsnost regiona je najnaglašeniji atribut Tajlandske fizičke postave.

Reke Čao Praja i Mekong su nezamenjivi vodeni tokovi ruralnog Tajlanda. Reke i njihove pritoke se koriste za proizvodnju useva na industrijskoj skali. Tajlandski zaliv pokriva 320.000 km2 i u njega se ulivaju reke Čao Praja, Mae Klong, Bang Pakong, i Tapi. On doprinosi turističkom sektoru zahvaljući njegovim čistim plitkim vodama duž obale u južnom regionu i Kra Istmusu. Istočna obala Tajlandskog zaliva je industrijski centar Tajlanda sa glavnom dubokovodnom lukom kraljevstva u Satahipu i najprometnijom komercijalnom lukom, Lam Čabang.

Andamansko more je dragoceni prirodni resurs u kome se nalazi veliki broj popularnih i luksuznih odmarališta u Aziji. Puket, Krabi, Ranong, Phang Nga, i Trang i druga ostrva sva leže duž oblala Andamanskog mora. Ona su uprkos cunamija iz 2004 turistički magnet za posetioce iz celog sveta.

Ponovo su se pojavili planovi za izgradnju kanala koji bi povezao Andamansko more i Tajlandski zaliv, poput Sueskog i Panamskog kanala. Ideja je naišla na pozitivni prijem kod Tajvanskih političara jer bi se time umanjile naknade koje naplaćuje Singapurška luka, povoljšale veze sa Kinom i Indijom, skratilo vreme transporta, eliminisali piratski napadi u Malajskom prolazu, i u saglasnosti je sa namerom Tajvanske vlade da zemlja postane logističko sedište južnoistočne Azije. Tvrdi se da bi kanal poboljšao ekonomske prilike južnog Tajlanda, koje su u velikoj meri zavistane od prihoda od turizma, i to bi takođe promenilo strukturu Tajvanske ekonomije. Kanal bi bio ogroman inženjerski project i očekuje se da bi koštao US $20–30 milijardi.

Klima[uredi]

U Tajlandu preovladava tropska monsunska klima.[15] Na jugu je vlažna ekvatorijalna klima. Kišovita sezona traje od juna do oktobra. U Bangkoku su registrovane prosečne temperature između 20 i 32 °C u januaru i između 24 i 32 stepena u avgustu. Zbog visoke vlažnosti vazduha niže temperature se teško podnose. Na severu je vlažnost vazduha značajno manja, a klima blaža.

Jugozapadni monsuni koji stižu između maja i jula (izuzev na jugu) signalizaju dolazak kižne sezone (ruedu fon). Ona traje do oktobra i oblaci redukuju temperaturu. Vlažnost vazduha u to vreme je visoka. Novembar i december označavaju dolazak suve sezone i noćne temperature u predelima se velikom nadmorskom visinom mogu povremeno da padnu do nivoa blagog mraza. Temperature počinju da se penju u januaru.

Divlje životinje[uredi]

Populacija azijskih slonova u Tajlandskoj divljini je po proceni spala na 2,000–3,000.[16]

Slon je nacionalni simbol Tajlanda. Mada je bilo 100.000 pripitomljenih slonova u Tajlandu 1850, populacija slonova je pala na oko 2,000.[16] Zverokradice su dugo lovile slonove radi slonovače, mesa, i kože. Mladi slonovi su često hvatani da bi se koristili kao turističke atrakcije ili kao radne životinje, mada je njihova upotreba opala od kada je vlada zabranila seču drva 1989. Sada ima više slonova u zarobljeništvu nego u divljini, i ekoloških aktivisti tvrde da se slonovi u zarobljeništvu često loše tretiraju.[17]

Krivolov zaštićenih vrsta ostaje veliki problem. Lovci su desetkovali populacije tigrova, leoparda, i drugih velikih mačaka zbog njihovih vrednih krzna. Mnoge životinje (uključujući tigrove, medvede, krokodile, i kraljevske kobre) se uzgajaju ili love zbog mesa, koja se smatra delikatesom, i radi njihovih navodnih lekovitih svojstva. Iako je takva trgovina nezakonita, čuveno Bangkoško tržište Čatučak je još uvek poznato po prodaji ugroženih vrsta.[18]

Praksa držanja divljih životinja kao kućnih ljubimaca ozbiljno ugrožava nekoliko vrsta. Mladunci životinja se obično hvataju i prodaju, što često zahteva ubijanje majke. Jednom u zatočeništvu i van njihovog prirodnog staništa, mnogi kućni ljubimci umru ili se ne reprodukuju. Ugrožene populacije uključuju azijskog crnog medveda, malajskog sunčanog medveda, belorukog gibona, Hylobates pileatus i binturonga.[19]

Istorija[uredi]

Glavni članak: Istorija Tajlanda
Teritorijalni gubici Tajlanda (Sijama) tokom druge polovine XIX i početkom XX veka.

Prvo domaće kraljevstvo bilo je Sukotai koje se početkom 13. veka osamostalilo od Kmerskog carstva. Teravada budizam proglašen je tada državnom religijom. Od sredine 14. veka do 1767. dominiralo je kraljevstvo Ajutaja, a nakon poraza od burmanskih snaga tajlandsku državu je 1769. ponovo ujedinio kralj Taksin. Njegov general Čakri preuzeo je presto 1782. i osnovao dinastiju iz koje potiče i današnji kralj.

Tajland danas

U doba kolonijalnih osvajanja evropskih sila u 19. veku Tajland je uspeo očuvati nezavisnost, iako se obično smatrao delom britanske interesne sfere. Nakon državnog udara 1932. postao je ustavna monarhija, a na vlasti su se uglavnom smenjivale vojne vlade. U doba Drugog svetskog rata Tajland je, nastojeći iskoristiti slabost poražene Francuske, godine 1940. zbog graničnih sporova vodio rat sa višijskim snagama u Indokini. Sukob je završio tajlandskim porazom, ali je Tajland ubrzo postao japanski saveznik, pa je njegova teritorija korištena u japanskim pohodima na Malaju i Burmu. Nakon kapitulacije Japana godine 1945. nije okupiran zbog podrške SAD kojima je bio potreban pouzdani antikomunistički saveznik u jugoistočnoj Aziji. Nakon krvavih studentskih nemira 1970-ih u Tajlandu su započele reforme u smeru demokratizacije. Politički stabilna civilna vlada formirana je 1992. Bio je pogođen Azijskom finansijskom krizom 1997. Valuta je devalvirala više od dva puta.

Tajland je svoj savez sa SAD potvrdio učešćem u Ratu protiv terorizma, ali je i sam postao bojište zbog islamističke pobune na jugu zemlje. Iako je uspešno vodio ekonomiju zemlje dugogodišnjega predsednika vlade Taksina Šinavatru su optužili za podršku predsedniku Bušu, za nesposobnost da se obračuna sa gerilom na jugu i posebno za utaju novca. Vojska je iskoristila njegovo odsustvo iz zemlje, pa je 2006. izvršen vojni puč, u kome je srušena vlada Taksina Šinavatre. Na vlast je došla vojna hunta, koja je ukinula ustav i diktirala novi ustav. Demokratija je ponovo uspostavljena krajem 2007. Stalna politička kriza održavala se u zemlji sve do izbora jula 2011. aprila 2010 izbili su veliki nasilni protesti opozicije, u kojima je poginulo 87 ljudi, a ranjenoo oko 1.400 ljudi. Opozicija predvođena Šinavatrinom sestrom Jinglak Šinavatrom ubedljivo je pobedila na izborima održanim jula 2011.

Stanovništvo[uredi]

Većinu stanovništva čine etnički Tai, čiji je jezik član tajske jezičke grupe (srodan jeziku lao) i koji su uglavnom budisti. Osim njih, u zemlji živi i velik broj Laošana skoncentrisanih u severoistočnom delu zemlje. Brojna kineska zajednica ima veliki uticaj u privrednom životu zemlje. Na severu žive planinski narodi, među kojima se ističu Hmong i Karen.

Religija[uredi]

Teravada budisti u Tajlandu

Prema poslednjem popisu (2000) 95% Tajlanđana su teravada budisti. Muslimani su druga najveća verska grupa (4,6%). Neke provincije i gradovi imaju većinsko muslimansko stanovništvo npr. Čampon. Hrišćana (uglavnom katolika) ima oko 0,75%.

Privreda[uredi]

Zalazak sunca u Bankoku

U poslednje dve decenije tajlandska privreda je zabeležila jednu od najvećih stopa rasta na svetu, sa prekidom u doba azijske finansijske krize 1997—1998 Izvoz industrijskih proizvoda, posebno elektronike, odeće i obuće, vozila, nameštaja, hrane, plastike i igračaka čini oko 60% BDP-a. Zbog jakoga izvoza Tajland je brzo prevladao ekonomsku krizu iz 1998. Sve je važniji i turizam. BDP je u 2004. bio 8.100 USD po stanovniku, mereno po PPP-u. Turisti potroše 10% svoga novca na seksualne usluge.[20]

Administrativna podela[uredi]

Tajland je podeljen u 76 provincija (จังหวัด, changwat), koje su grupisane u 5 grupa provincija po lokaciji. Postoje 2 distrikta sa specijalnim statusom: glavni grad Bangkok (Krung Tep Maha Nakon) i Pataja. Bangkok je na provincijskom nivou i stoga se često računa kao provincija.

Svaka provincija se deli u distrikte i oni se dalje delu u pod-distrikte (tambons). Godine 2006 bilo je 877 distrikta (อำเภอ, amphoe) i 50 distrikta Bangkoka (เขต, khet). Neki delovi provincija na granici sa Bangkokom se smatraju širim Bangkokom (ปริมณฑล, pari monthon). Te provincije su Nontaburi, Patum Tani, Samut Prakan, Nakon Patom i Samut Sakon. Ime provincijskog glavnog grada (เมือง, mueang) je isto kao i ime provincije.

A clickable map of Thailand exhibiting its provincijas.
Chiang Rai provincija Chiang Mai provincija Mae Hong Son provincija Phayao provincija Lampang provincija Phrae provincija Lamphun provincija Nan provincija Uttaradit provincija Bueng Kan provincija Nong Khai provincija Udon Thani provincija Nakhon Phanom provincija Sakon Nakhon provincija Kalasin provincija Mukdahan provincija Loei provincija Khon Kaen provincija Nong Bua Lamphu provincija Tak provincija Sukhothai provincija Phitsanulok provincija Phichit provincija Uthai Thani provincija Kamphaeng Phet provincija Nakhon Sawan provincija Phetchabun provincija Chaiyaphum provincija Maha Sarakham provincija Roi Et provincija Yasothon provincija Amnat Charoen provincija Ubon Ratchathani provincija Sisaket provincija Surin provincija Buriram provincija Nakhon Ratchasima provincija Lopburi provincija Chainat provincija Singburi provincija Kanchanaburi provincija Suphan Buri provincija Ang Thong provincija Saraburi provincija Ayutthaya provincija Nakhon Nayok provincija Prachin Buri provincija Pathum Thani provincija Nakhon Pathom provincija Ratchaburi provincija Sa Kaew provincija Chachoengsao provincija Chonburi provincija Rayong provincija Chanthaburi provincija Trat provincija Phetchaburi provincija Prachuap Khiri Khan provincija Chumphon provincija Ranong provincija Surat Thani provincija Phang Nga provincija Phuket provincija Krabi provincija Nakhon Si Thammarat provincija Trang provincija Phatthalung provincija Satun provincija Songkhla provincija Pattani provincija Yala provincija Narathiwat provincija Samut Prakan provincija Bangkok Nonthaburi provincija Samut Sakhon provincija Samut Songkhram provincijaMapa Tajlanda i njegovih provincija.
O slici


Južni region[uredi]

Takođe pogledajte: Južno Tajlandska pobuna
Južne provincije Tajlanda sa malajsko muslimanskim većinskim oblastima.

Tajland je kontrolisao Malajsko poluostrvo do krajnjeg juga Malaka tokom 1400-tih i držao veći deo poluostrva, uključujući Temasek (Singapur), neka od Andamanskih ostrva, i koloniju na Javi, ali se na kraju povukao kada su Britanci koristili silu da bi garantovali njihovo sizerenstvo nad sultanatom.

Severne države sultanata su predstavljale godišnje darove tajlandskom kralju u obliku zlatnih cvetova — gest priznavanja vazalstva. Britanci su intervenisali u Malajskoj državi i sa Anglo-Sijamskim ugovorom pokušali da izgrade železničku prugu od juga do Bangkoka. Tajland se odrekao suvereniteta nad onim što su danas severne malajske provincije Kedah, Perlis, Kelantan, i Terengganu u korist Britanaca. Provincije Satun i Patani su pripale Tajlandu.

Malajske poluostrvske provincije su Japanci okupirali tokom Drugog svetskog rata. One su bile infiltrirane Malajskom komunističkom partijom (CPM) od 1942 do 2008. CPM je izgubila podršku Vijetnama i Kine nakon kulturne revolucije. Moguće je da su nedavni pobunjenički ustanci nastavak separatističke borbe koja je započela nakon Drugog svetskog rata uz Sukarnovu podršku za PULO. Većina žrtava od vremena pobuna su budistički i muslimanski posmatrači.

Međunarodni odnosi[uredi]

Međunarodnim odnosima Tajlanda rukovidi ministar spoljnih poslova.

Tailand u potpunosti učestvuje u međunarodnim i regionalnim organizacijama. On je NATO saveznik, mada se nalazi na prioritetnoj je listi nadgledanja po osnovi Specijalnog 301 izveštaja Sjedinjenih Država. Zemlja je i dalje aktivni član ASEAN (Asocijacije južnoistočnih azijskih nacija). Tajland je razvio bliske veze sa ostalim članovima ASEAN-a: Indonezijom, Malezijom, Filipinima, Singapurom, Brunejima, Laosom, Kambodžom, Burmom, i Vijetnamom, čiji ministri spoljnih poslova i ekonomije održavaju godišnje sastanke. Regionalna kooperacija se odvija po pitanjima ekonomije, trgovine, bankarstva, politike, i kulture. Godine 2003, Tajland je služio kao domaćin APEC (Azijske pacifičke ekonomske kooperacije). Dr. Supachai Panitchpakdi, bivši zamenik premijera Tajlanda, trenutno služi kao generalni sekretar u Konferenciji za trgovinu i razvoj Ujedinjenih Nacija (UNCTAD). Godine 2005. predstavnici Tajlanda su prisustvovali inauguralnom Istočno azijskom samitu.

Zadnjih godina, Tajland je imao sve aktivniju ulogu na međunarodnoj sceni. Kad je Istočni Timor stekao nezavisnost od Indonezije, Tajland je po prvi put u svojoj istoriji poslao trupe za pomoć međunarodnom mirovnom naporu. Njegove trupe su ostale tamo kao deo UN mirovnih snaga. Kao deo svojih napora da poboljša međunarodne veze, Tajland je stupio u kontakt za takvim regionalnim organizacijama kao što su Organizacija američkih država (OAS) i Organizacija za bezbednosti i kooperaciju u Evropi (OSCE). Tajland je doprineo naporima za obnovu u Avganistana i Iraka slanjem trupa.

Taksin je inicirao pregovore radi ostvarivanja nekoliko sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom, Australijom, Bahranom, Indijom, i SAD. Ovaj zadnji sporazum je posebno kritikovan, s tvrdnjama da nekonkurentne Tajvanske industrije mogu da budu uništene.[21]

Taksin je isto tako najavio da će Tajland oprostiti stranu pomoć, i da će raditi sa zemljama donatorima na pomoći u razvoju suseda u široj Mekong podregiji.[22] Taksin je pokušao da stavi Tajland u poziciju regionalnog lidera, putem iniciranja raznih razvojnih projekata u siromašnijim susednim zemljama, kao što je Laos. Više kontroverzno je da je on uspostavio bliske, prijateljske odnose s burmanskom diktaturom.[23]

Tajland je pristupio invaziji Iraka predovođenoj Sjedinjenim Državama, šaljući humanitarni kontingent sa 423 vojnika.[24] Trupe su povučene 10 septembra 2004. Dva vojnika su poginula u Iraku u pobunjeničkim napadu.

Abhisit je imenovao Kasit Piromya lidera Narodne alijanse za demokratiju za minstra spoljnih poslova. Aprila 2009. je izvio sukob između Tajvanskih i kambodžanskih trupa na teritoriji u neposrednom susedstvu 900 godina starih ruina kambodžijskog Preah Vihear hinduističkog hrama u blizini granice. Kambodžiska vlada je tvrdila da je njena armija ubila najmanje četiri Tajvanca i zarobila deset, mada je Tajvanska vlada demantovala da su tajvanski vojnici ubijeni ili povređeni. Dva kambodžiska i tri tajvanska vojnika su poginula. Obe armije su okrivljivale jedna drugu za početak pucanja i poricale ulazak tuđu teritoriju.[25][26]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 Thailand, The World Factbook.
  2. „World Population Prospects: The 2015 Revision, Key Findings and Advance Tables” (PDF). United Nations Department of Economic and Social Affairs/Population Division. str. 17. Pristupljeno 10. 1. 2016. 
  3. National Statistics Office, "100th anniversary of population censuses in Thailand: Population and housing census 2010: 11th census of Thailand". popcensus.nso.go.th.
  4. „Thailand”. International Monetary Fund. Pristupljeno 16. 4. 2016. 
  5. „Thailand's Junta Chief Chosen as Prime Minister”. Thailand News.Net. 21. 8. 2014. Pristupljeno 21. 8. 2014. 
  6. „A Royal Occasion speeches”. Worldhop.com Journal. 1996. Pristupljeno 5. 7. 2006. 
  7. The Secretariate of the House of Representatives (2007). „Constitution of the Kingdom of Thailand B.E 2550” (PDF). The Secretariat of the House of Representatives. Pristupljeno 7. 11. 2012. 
  8. McCargo, D.; Hongladarom, K. (2004). „Contesting Isan‐ness: Discourses of politics and identity in Northeast Thailand” (PDF). Asian Ethnicity. 5 (2): 219. doi:10.1080/1463136042000221898. 
  9. West, Barbara A. (2009), Encyclopedia of the Peoples of Asia and Oceania, Facts on File, str. 794, ISBN 1-4381-1913-5 
  10. Luangthomkun, Theraphan (2007). „The Position of Non-Thai Languages in Thailand”. Language, Nation and Development in Southeast Asia. ISEAS Publishing: 191. 
  11. Thailand and the World Bank, World Bank on Thailand country overview.
  12. The Guardian, Country profile: Thailand, 25 Apr 2009.
  13. Chueyprasit, Orapa; Chaite Naasiri (27. 3. 2014). „Thailand ranks 2nd in ASEAN for the best quality of life”. National News Bureau of Thailand. Pristupljeno 28. 3. 2014. 
  14. Jonathan H. Ping Middle Power Statecraft (p 104)
  15. Woodward, Susan L. (1997). „Tropical Savannas”. Biomes of the World. S. L. Woodward. Pristupljeno 23. 2. 2014. 
  16. 16,0 16,1 „Tajland's Elephants”. Thai Elephant Conservation Center. Pristupljeno 3. 3. 2015. 
  17. Hile, Jennifer (6. 10. 2002). „Activists Denounce Tajland's Elephant "Crushing" Ritual”. National Geographic Today. Pristupljeno 7. 6. 2007. 
  18. Teena Amrit Gill (18. 2. 1997). „Endangered Animals on Restaurant Menus”. Albion Monitor/News. Pristupljeno 7. 6. 2007. 
  19. „Thai Forests: Dept. National Parks, Wildlife & Plants”. Thai Society for the Conservation of Wild Animals. 
  20. Paradise revealed - Taipei Times, Pristupljeno 17. 4. 2013.
  21. „FTA Watch Group website”. Ftawatch.org. Pristupljeno 25. 4. 2010. 
  22. Ciorciari, John D. (10. 3. 2004). „Thaksin's Chance for Leading Role in the Region”. The Straits Times. Singapore. 
  23. 'Thaksin to face charges over Burma telecom deal. ICT News, 2 August 2007
  24. „Thailand sends troops to bolster US occupation of Iraq”. World Socialist Web Site. Pristupljeno 2015-01-28. 
  25. The Telegraph, Troops from Thailand and Cambodia fight on border, 3 April 2009
  26. Bloomberg, Thai, Cambodian Border Fighting Stops, Thailand Says, 3 April 2009

Literatura[uredi]

  • David K. Wyatt: Thailand – A Short History. 2. Auflage, Yale University Press, New Haven u.a. 2003. ISBN 0-300-08475-7.
  • Chris Baker und Pasuk Phongpaichit: A History of Thailand. 2. Auflage, Cambridge University Press, Cambridge. 2005. ISBN 0-521-75915-3.
  • Barend Jan Terwiel: Thailand's Political History. From the 13th Century to Recent Times. River Books, Bangkok. 2011. ISBN 978-974-9863-96-1.
  • Volker Grabowsky: Kleine Geschichte Thailands. C.H.Beck, München. 2010. ISBN 978-3-406-60129-3. (Rezension)
  • Jürgen Hohnholz: Die Gewässer. In: Jürgen Hohnholz (Hrsg.): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft. Tübingen 1980
  • Karl-Heinz Pfeffer: Thailand: Naturpotenzial – Nutzung und Gefährdung. In: Jürgen Hohnholz, Karl-Heinz Pfeffer (Hrsg.): Studium Generale – Thailand. Tübingen. 2003. ISBN 3-88121-066-0.
  • M. Domrös: Die Vegetation. In: Jürgen Hohnholz (Hrsg.): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft, Tübingen 1980
  • Denis Gray: National Parks of Thailand. Communications Resources Ltd., Bangkok . 1991. ISBN 974-88670-9-9.
  • M. Domrös: Die Tierwelt. In: Jürgen Hohnholz (Hrsg.): Thailand – Geographie – Geschichte – Kultur – Religion – Staat – Gesellschaft – Politik – Wirtschaft. Tübingen 1980
  • К. Кинель, Д. Мишукова. Таиланд. Королевство храмов и дворцов. М., Вече, 2011 (Исторический путеводитель).
  • Погадаев, В. Страна королевских слонов — в: Азия и Африка сегодня. — 2003. — N9

Spoljašnje veze[uredi]