Tajland

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga


Koordinate: 6°-20° SG Š, 97°-105° IGD

Kraljevina Tajland
ราชอาณาจักรไทย
Zastava Tajlanda Grb Tajlanda
Zastava Grb
krilatica: nema
Himna
Phleng Chat
Položaj Tajlanda
Glavni grad Bangkok
13°44′N 100°30′E
Službeni jezik tai jezik
Kralj: Rama IX
Premijer: Jinglak Šinavatra
Nezavisnost: 7. april 1782.
Površina  
 — ukupno 514.000 km² (49)
 — voda (%) 0,4
Stanovništvo  
 — 2013. 70.498.494 (19)
 — gustina 126/km² (80)
Valuta tajlandski baht (THB)
Vremenska zona UTC +7
Internet domen .th
Pozivni broj +66

Tajland, službeno Kraljevina Tajland je država u jugoistočnoj Aziji[1]. Pre 1939. ova država se zvala Sijam. Na jugu izlazi na Tajlandski zaliv, deo Južnog kineskog mora. Graniči se na zapadu sa Mjanmarom, na severu i istoku sa Laosom, na istoku sa Kambodžom i na jugu sa Malezijom.

Geografija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Geografija Tajlanda

Položaj[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Geologija i reljef[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Planine zauzimaju severni i zapadni deo zemlje (najviši vrh je Inthanon, 2.565 m). Na severoistoku se nalazi brežuljkasto uzvišenje Korat koje reka Mekong deli od Laosa. Središnji deo zemlje zauzima široka dolina reke Čao Praja. Dolina predstavlja jezgro tajlandske države; ovde živi većina stanovništva. Tajlandu pripada i severni deo Malajskog poluostrva.

Vode[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Flora i fauna[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Zemljište[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Klima[uredi]

Wiki letter w.svg Ovaj članak, ili jedan njegov deo, treba još da se proširi.
Pogledajte stranu za razgovor za razlog. Kada se poboljšavanje završi, možete skloniti ovo obaveštenje.

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Tajlanda
Teritorijalni gubici Tajlanda (Sijama) tokom druge polovine XIX i početkom XX veka.

Prvo domaće kraljevstvo bilo je Sukotai koje se početkom 13. veka osamostalilo od Kmerskog carstva. Teravada budizam proglašen je tada državnom religijom. Od sredine 14. veka do 1767. dominiralo je kraljevstvo Ajutaja, a nakon poraza od burmanskih snaga tajlandsku državu je 1769. ponovo ujedinio kralj Taksin. Njegov general Čakri preuzeo je presto 1782. i osnovao dinastiju iz koje potiče i današnji kralj.

Tajland danas

U doba kolonijalnih osvajanja evropskih sila u 19. veku Tajland je uspeo očuvati nezavisnost, iako se obično smatrao delom britanske interesne sfere. Nakon državnog udara 1932. postao je ustavna monarhija, a na vlasti su se uglavnom smenjivale vojne vlade. U doba Drugog svetskog rata Tajland je, nastojeći iskoristiti slabost poražene Francuske, godine 1940. zbog graničnih sporova vodio rat sa višijskim snagama u Indokini. Sukob je završio tajlandskim porazom, ali je Tajland ubrzo postao japanski saveznik, pa je njegova teritorija korištena u japanskim pohodima na Malaju i Burmu. Nakon kapitulacije Japana godine 1945. nije okupiran zbog podrške SAD-a kojima je trebao pouzdani antikomunistički saveznik u jugoistočnoj Aziji. Nakon krvavih studentskih nemira 1970-ih u Tajlandu su započele reforme u smeru demokratizacije. Politički stabilna civilna vlada formirana je 1992. Bio je pogođen Azijskom finansijskom krizom 1997. Valuta je devalvirala više od dva puta.

Tajland je svoj savez sa SAD potvrdio učešćem u Ratu protiv terorizma, ali je i sam postao bojište zbog islamističke pobune na jugu zemlje. Iako je uspešno vodio ekonomiju zemlje dugogodišnjega predsednika vlade Taksina Šinavatru su optužili za podršku predsedniku Bušu, za nesposobnost da se obračuna sa gerilom na jugu i posebno za utaju novca. Vojska je iskoristila njegovo odsustvo iz zemlje, pa je 2006. izvršen vojni puč, u kome je srušena vlada Taksina Šinavatre. Na vlast je došla vojna hunta, koja je ukinula ustav i diktirala novi ustav. Demokratija je ponovo uspostavljena krajem 2007. Stalna politička kriza održavala se u zemlji sve do izbora jula 2011. aprila 2010 izbili su veliki nasilni protesti opozicije, u kojima je poginulo 87 ljudi, a ranjenoo oko 1.400 ljudi. Opozicija predvođena Šinavarinom sestrom Jinglak Šinavatrom ubedljivo je pobedila na izborima održanim jula 2011.

Stanovništvo[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Demografija Tajlanda

Većinu stanovništva čine etnički Tai, čiji je jezik član tajske jezičke grupe (srodan jeziku lao) i koji su uglavnom budisti. Osim njih, u zemlji živi i velik broj Laošana skoncentrisanih u severoistočnom delu zemlje. Brojna kineska zajednica ima veliki uticaj u privrednom životu zemlje. Na severu žive planinski narodi, među kojima se ističu Hmong i Karen.

Religija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Budizam u Tajlandu
Teravada budisti u Tajlandu

Prema poslednjem popisu (2000) 95% Tajlanđana su teravada budisti. Muslimani su druga najveća verska grupa (4,6%). Neke provincije i gradovi imaju većinsko muslimansko stanovništvo npr. Čampon. Hrišćana (uglavnom katolika) ima oko 0,75%

Privreda[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Privreda Tajlanda
Zalazak sunca u Bankoku

U poslednje dve decenije tajlandska privreda je zabeležila jednu od najvećih stopa rasta na svetu, sa prekidom u doba azijske finansijske krize 1997. – 1998. Izvoz industrijskih proizvoda, posebno elektronike, odeće i obuće, vozila, nameštaja, hrane, plastike i igračaka čini oko 60% BDP-a. Zbog jakoga izvoza Tajland je brzo prevladao ekonomsku krizu iz 1998. Sve je važniji i turizam. BDP je u 2004. bio 8.100 USD po stanovniku, mereno po PPP-u. Prostitucija čini značajnu privrednu granu, tako da čini 2,7% BDP-a.[2] Turisti potroše 10% svoga novca na seksualne usluge.[3]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :

title=Vikiputovanja

Vikiputovanja imaju više informacija na vezi: