Uskrs

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vaskrs hrišćanska Pasha
Resurrection (24).jpg
TipHrišćani obeležavaju Vaskrsenje Isusa Hrista, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.
Uobičajen nazivVaskrs je dan radosti i veselja, dan opšteg praštanja i druženja. Toga dana se svi u susretanju pozdravljaju sa „Hristos voskrese’’, a otpozdravljaju „Vaistinu voskrese’’.
ZnačenjeNajveći hrišćanski praznik, dan koji crkva slavi kao centralni događaj Hristove pobede nad smrću.
UstanovljenKako je u prva tri veka Hrišćanstva dolazilo do nesuglasica oko datuma slavljenja Vaskrsa (razlika između sinoptičara i jevanđeliste Jovana u pogledu datuma Hristove smrti), crkva je na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji (325), donela opštevažeću odluku ο datumu praznovanja Vaskrsa: Vaskrs se slavi u prvu nedelju posle prvog punog meseca koji dođe posle prolećne ravnodnevice, i posle jevrejske Pashe.
ObeležajuHrišćanska Pravoslavna crkva i Katolička crkva
202012. aprila Gregorijanski kalendar
19. april Julijanski kalendar
20214. aprila Gregorijanski kalendar
2. maja Julijanski kalendar
202217. aprila Gregorijanski kalendar
24. april Julijanski kalendar
20214. aprila Gregorijanski kalendar
2. maja Julijanski kalendar
TradicijaObičaj kod svih hrišćana je darivanje jaja, a vodilo računa da svaki ukućanin i gost dobije jaje sa određenom simbolikom; mladići i devojke bi dobijali jaje s venčićem kako bi pronašli životnog saputnika.
Povezan saMesopusna, Maslenica, Nedelja praštanja, Veliki post, Cveti, Svetla nedelja, Spasovdan, Sveto Trojstvo.

Vaskrs (stsl. въскръсъ, ređe i donekle arh. Veligdan) ili Uskrs, najveći je hrišćanski (crkveni) praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život — vaskrsenje. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (hebr. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Vaskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.

Iz istorijskih razloga (da datum Vaskrsa za sve pravoslavce određuje Jerusalimska patrijaršija, koja se i dalje drži julijanskog kalendara), i crkve koje inače koriste novojulijanski kalendar, kao što su Grčka, Rumunska i dr. slave Vaskrs po Pravoslavnoj pashaliji (način određivanja datuma praznovanja Vaskrsa), i nema veze ni sa julijanskim ni sa gregorijanskim kalendarom.

Značaj[uredi | uredi izvor]

Vaskrsenje Hristovo, crtež Lorenca Venecijana 1371, Milano.

Iz teološke perspektive, Vaskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom. Po tumačenju nekih protestanata, ne Vaskrs, već Veliki petak predstavlja najveći hrišćanski praznik, zato što se čovečanstvo već Isusovom smrti, a ne njegovim vaskrsnućem oslobodilo grehova. Ipak, ta teorija negira postojanje života posle smrti, pošto Isus po Svetom pismu smrt pobeđuje tek svojim vaskrsnućem. Mnogi hrišćani u tome i vide smisao i značenje Vaskrsa.

Običaji[uredi | uredi izvor]

Veliki petak[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Veliki petak

Pripreme za Vaskrs se razlikuju od običaja do običaja. Tradicionalno počinju na Veliki četvrtak, dan pričešća. Nastavljaju se Velikim petkom. Tog dana je Isus, koga vernici nazivaju Hristos, iz kuće prvosveštenika Kajafe odveden do rimskog prokuratora Pontija Pilata. On ga je osudio na Raspeće na krstu. Isus je razapet i umro na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Pred smrt rekao je: Oče, oprosti im. Ne znaju šta rade.[1]

Sveštenici u pravoslavnim crkvama iznose crvenu plaštanicu i polažu je ispred oltara. Do subote uveče, vernici su u prilici da plaštanicu celivaju (verski motivisano ljubljenje). Na Veliki petak se ne služe liturgije, a to je dan strogog posta, tokom koga hrišćani ne konzumiraju mast bez obzira na poreklo i svi se poslovi u domaćinstvu obustavljaju.[2]

Vaskršnja jaja[uredi | uredi izvor]

Detaljnije: Uskršnja jaja

Na Veliki petak farbaju se vaskršnja jaja, najviše crvenom bojom, koja simbolizuje Isusovu krv. Jaja se od nedelje jedu, poklanjaju i njima se tuca (kuca). U nekim zemljama, običaj je da se umesto farbanih poklanjaju jaja i druge figure od čokolade. Preuzet iz paganskih običaja, u zapadnim kulturama jaja „donosi“ vaskršnji zec.[3]

Prvo crveno jaje koje se ofarba naziva se čuvarkuća ili strašnik. Stavlja se na posebno mesto u kući, obično blizu ikone i kandila.[4]

Boje koje se koriste mogu biti industrijske, prirodne (lukovina, latice i listovi biljaka), a ukrasi, ako ih uopšte ima, variraju od tečnih boja do šljokica, ukrasnih folija i nalepnica.[1]

Dani Vaskrsa[uredi | uredi izvor]

Vaskršnja liturgija u Kazanjskoj katedrali u Moskvi.

Nakon Velikog petka sledi Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti. Taj dan je Hristos proveo u Hadu, te ga vernici obeležavaju u molitvi i tišini. To je ujedno i poslednji dan nedelje stradanja i smrti. Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik vaskrsnuća.[5]

Tako počinje nedelja, prvi dan Vaskrsa. Pravoslavci u Srbiji se tog dana pozdravljaju rečima Hristos vaskrse, na šta se odgovara Vaistinu vaskrse. To su pozdravi preuzeti iz srpskoslovenskog. Rasprostranjeni su i oni preuzeti iz ruskoslovenskog, a to su pozdrav Hristos voskrese i otpozrav Vaistinu voskrese. Nedelja je dan kojeg je Isus vaskrsao. Slave se i drugi (pashalni ponedeljak) i treći dan Vaskrsa (pashalni utorak). Inače, cela ta sedmica naziva se Velikom, odnosno Strasnom nedeljom. Pravoslavci Vaskrs proslavljaju Svetom liturgijom, a katolici Svetom misom.[6]

Poreklo naziva[uredi | uredi izvor]

Slovenski[uredi | uredi izvor]

Vaskrs i vaskrsenje su crkvenoslovenski nazivi (srpska redakcija), dok su Uskrs i uskrsnuće narodni oblici.[7] U upotrebi se u Srbiji mogu čuti još i Voskres i voskresenije, kao crkvenoslovenski nazivi iz ruske redakcije i Veligden na jugu Srbije (prizrensko-timočki dijalekt).

Sem naziva Vaskrs, u ruskom je u upotrebi iz grčkog jezika preuzet naziv Pasha (grč. πάσχα), dok se sama Pasha naziva Pesah. U južnoslovenskim i drugim istočnoslovenskim jezikcima postoji i naziv Veligden (bug. Великден, mkd. Велигден, blr. Вялікдзень, ukr. Великдень, stsl. Великъ дьнь), prema starom pravopisu neizjednačeno Velikden, u značenju veliki dan.

Slovenački i zapadnoslovenski jezici koriste naziv Velika noć, odnosno Velikonoćje (sloven. Velika noč, polj. Wielkanoc, češ. Velikonoce, svk. Veľkonočé). Svi nazivi sem Pasha i Vaskrs narodnog su porekla.

Germanski[uredi | uredi izvor]

Čekajući na osveštanje hrane u Ruskoj Imperiji, crtež Nikolaja Pimonenka iz 1891.

Pojmovi za Vaskrs u nemačkom (Ostern) i engleskom (Easter) su verovatno istog porekla. Po pitanju etimologije postoji više teorija:

  • Po rečniku porekla reči Duden (njem. Duden), reč Ostern potiče iz vremena pre prihvatanja hrišćanstva od strane germanskih naroda a označavala je poljansku (nem. Heiden) prolećnu proslavu, čiji naziv moguće potiče od imena poljanske boginje proleća. Njeno ime je u staroengleskim tekstovima pisano kao Eostrae i srodno je sa nazivima iz drugih jezika: vedski usrā, starogrčki ēōs, litvanski aušra ili latinski *ausora>aurora slovenski (uklj. srpski) зора.
  • Po predanju iz 8. veka (Beda Veneralibis — de temporum ratione 15) parafraziranom u „Nemačkom rečniku braće Grim“, ova boginja je bila boginja svetlosti i proslava u njenu čast je za povod imala prolećnu ravnodnevnicu. U istom rečniku se napominje, da je ova boginja mogla biti i izmišljena i da je njeno postojanje samo „moguće“.[8]
  • Pošto se u srednjem veku vaskršnje krštenje obavljalo zorom, u germanskom govornom području se za označavanje Vaskrsa ustalila reč slična reči za istok. Tako Honorije Avgustodunezije (Honorius Augustodunensis) u 12. veku naziva Vaskrs (Ostern) po istoku (Osten), strani sveta na kojoj izlazi sunce, simbol vaskrsenja i neprolaznosti. U prilog tome, govori i odnos istih engleskih reči, easter i east.

Datumi[uredi | uredi izvor]

Izračunavanje datuma Vaskrsa[uredi | uredi izvor]

Po pitanju datuma praznovanja hrišćanske Pashe, među hrišćanima su vođeni sporovi o tome kada treba slaviti Vaskrs. A kada je hrišćanstvo početkom 4. veka steklo objektivnu slobodu u Rimskom carstvu, pored ostalih spornih pitanja rešavano je i pitanje datuma praznovanja Pashe, kao najvažnijeg i središnjeg hrišćanskog praznika. Tako je Prvi vaseljenski sabor hrišćanske crkve, održan u Nikeji 325. godine, pored ostalih pitanja rešavao i pashalni spor. Saborska odluka o vaskrsu može se svesti na četiri osnovne tačke: Vaskrs se slavi posle prolećne ravnodnevnice; hrišćani ne slave Vaskrs kada i Jevreji svoj Pesah; Vaskrs se slavi posle punog (uštap) meseca; Vaskrs se slavi uvek u nedelju. Kada se steknu ova četiri navedena uslova i kriterijuma, a po posebnim proračunima matematičkim i astronomskim, izračunava se kada pada Vaskrs u određenoj godini. Vaskrs je kao pokretni praznik i od njegovog datuma zavise datumi, pre svega pripremnih sedmica Velikog ili Časnog posta, zatim sedmica po vaskrsu do Vaznesenja i Duhova, od čega opet zavisi dužina trajanja posta Svetih Apostola.[9]

Datumi kada se slavi Vaskrs,
20002040. (gregorijanski kalendar)
god. zapadni hrišćani istočni hrišćani
2000. 23. april 30. april
2001. 15. april
2002. 31. mart 5. maj
2003. 20. april 27. april
2004. 11. april
2005. 27. mart 1. maj
2006. 16. april 23. april
2007. 8. april
2008. 23. mart 27. april
2009. 12. april 19. april
2010. 4. april
2011. 24. april
2012. 8. april 15. april
2013. 31. mart 5. maj
2014. 20. april
2015. 5. april 12. april
2016. 27. mart 1. maj
2017. 16. april
2018. 1. april 8. april
2019. 21. april 28. april
2020. 12. april 19. april
2021. 4. april 2. maj
2022. 17. april 24. april
2023. 9. april 16. april
2024. 31. mart 5. maj
2025. 20. april
2026. 5. april 12. april
2027. 28. mart 2. maj
2028. 16. april
2029. 1. april 8. april
2030. 21. april 28. april
2031. 13. april
2032. 28. mart 2. maj
2033. 17. april 24. april
2034. 9. april
2035. 25. mart 29. april
2036. 13. april 20. april
2037. 5. april
2038. 25. april
2039. 10. april 17. april
2040. 1. april 6. maj

Gregorijanski[uredi | uredi izvor]

Napomena: datumi su dati po gregorijanskom kalendaru

  • 1875. apr. 25.
  • 1876. apr. 16.
  • 1877. apr. 8.
  • 1878. apr. 28.
  • 1879. apr. 13.
  • 1880. maj 2.
  • 1881. apr. 24.
  • 1882. apr. 9.
  • 1883. apr. 29.
  • 1884. apr. 20.
  • 1885. apr. 5.
  • 1886. apr. 25.
  • 1887. apr. 17.
  • 1888. maj 6.
  • 1889. apr. 21.
  • 1890. apr. 13.
  • 1891. maj 3.
  • 1892. apr. 17.
  • 1893. apr. 9.
  • 1894. apr. 29.
  • 1895. apr. 14.
  • 1896. apr. 5.
  • 1897. apr. 25.
  • 1898. apr. 17.
  • 1899. apr. 30.
  • 1900. apr. 22.
  • 1901. apr. 14.
  • 1902. apr. 27.
  • 1903. apr. 19.
  • 1904. apr. 10.
  • 1905. apr. 30.
  • 1906. apr. 15.
  • 1907. maj 5.
  • 1908. apr. 26.
  • 1909. apr. 11.
  • 1910. maj 1.
  • 1911. apr. 23.
  • 1912. apr. 7.
  • 1913. apr. 27.
  • 1914. apr. 19.
  • 1915. apr. 4.
  • 1916. apr. 23.
  • 1917. apr. 15.
  • 1918. maj 5.
  • 1919. apr. 20.
  • 1920. apr. 11.
  • 1921. maj 1.
  • 1922. apr. 16.
  • 1923. apr. 8.
  • 1924. apr. 27.
  • 1925. apr. 19.
  • 1926. maj 2.
  • 1927. apr. 24.
  • 1928. apr. 15.
  • 1929. maj 5.
  • 1930. apr. 20.
  • 1931. apr. 12.
  • 1932. maj 1.
  • 1933. apr. 16.
  • 1934. apr. 8.
  • 1935. apr. 28.
  • 1936. apr. 12.
  • 1937. maj 2.
  • 1938. apr. 24.
  • 1939. apr. 9.
  • 1940. apr. 28.
  • 1941. apr. 20.
  • 1942. apr. 5.
  • 1943. apr. 25.
  • 1944. apr. 16.
  • 1945. maj 6.
  • 1946. apr. 21.
  • 1947. apr. 13.
  • 1948. maj 2.
  • 1949. apr. 24.
  • 1950. apr. 9.
  • 1951. apr. 29.
  • 1952. apr. 20.
  • 1953. apr. 5.
  • 1954. apr. 25.
  • 1955. apr. 17.
  • 1956. maj 6.
  • 1957. apr. 21.
  • 1958. apr. 13.
  • 1959. maj 3.
  • 1960. apr. 17.
  • 1961. apr. 9.
  • 1962. apr. 29.
  • 1963. apr. 14.
  • 1964. maj 3.
  • 1965. apr. 25.
  • 1966. apr. 10.
  • 1967. apr. 30.
  • 1968. apr. 21.
  • 1969. apr. 13.
  • 1970. apr. 26.
  • 1971. apr. 18.
  • 1972. apr. 9.
  • 1973. apr. 29.
  • 1974. apr. 14.
  • 1975. maj 4.
  • 1976. apr. 25.
  • 1977. apr. 10.
  • 1978. apr. 30.
  • 1979. apr. 15.
  • 1980. apr. 6.
  • 1981. apr. 26.
  • 1982. apr. 18.
  • 1983. maj 8.
  • 1984. apr. 22.
  • 1985. apr. 14.
  • 1986. maj 4.
  • 1987. apr. 19.
  • 1988. apr. 10.
  • 1989. apr. 30.
  • 1990. apr. 15.
  • 1991. apr. 7.
  • 1992. apr. 26.
  • 1993. apr. 18.
  • 1994. maj 1.
  • 1995. apr. 23.
  • 1996. apr. 14.
  • 1997. apr. 27.
  • 1998. apr. 19.
  • 1999. apr. 11.
  • 2000. apr. 30.
  • 2001. apr. 15.
  • 2002. maj. 5.
  • 2003. apr. 27.
  • 2004. apr. 11.
  • 2005. maj. 1.
  • 2006. apr. 23.
  • 2007. apr. 8.
  • 2008. apr. 27.
  • 2009. apr. 19.
  • 2010. apr. 4.
  • 2011. apr. 24.
  • 2012. apr. 15.
  • 2013. maj. 5.
  • 2014. apr. 20.
  • 2015. apr. 12.
  • 2016. maj. 1.
  • 2017. apr. 16.
  • 2018. apr. 8.
  • 2019. apr. 28.
  • 2020. apr. 19.
  • 2021. maj. 2.
  • 2022. apr. 24.
  • 2023. apr. 16.
  • 2024. maj. 5.
  • 2025. apr. 20.
  • 2026. apr. 12.
  • 2027. maj. 2.
  • 2028. apr. 16.
  • 2029. apr. 8.
  • 2030. apr. 28.
  • 2031. apr. 13.
  • 2032. maj. 2.
  • 2033. apr. 24.
  • 2034. apr. 9.
  • 2035. apr. 29.
  • 2036. apr. 20.
  • 2037. apr. 5.
  • 2038. apr. 25
  • 2039. apr. 17.
  • 2040. maj. 6.
  • 2041. apr. 21.
  • 2042. apr. 13.
  • 2043. maj. 3.
  • 2044. apr. 24.
  • 2045. mar. 9.
  • 2046. apr. 26.
  • 2047. apr. 21.
  • 2048. apr. 5.
  • 2049. apr. 25.
  • 2050. apr. 17.
  • 2051. maj. 7.
  • 2052. apr. 21.
  • 2053. apr. 13.
  • 2054. maj. 3.

Julijanski[uredi | uredi izvor]

Napomena: datumi su dati po julijanskom kalendaru

  • 1875. apr. 13.
  • 1876. apr. 4.
  • 1877. mar. 27.
  • 1878. apr. 16.
  • 1879. apr. 1.
  • 1880. apr. 20.
  • 1881. apr. 12.
  • 1882. mar. 28.
  • 1883. apr. 17.
  • 1884. apr. 8.
  • 1885. mar. 24.
  • 1886. apr. 13.
  • 1887. apr. 5.
  • 1888. apr. 24.
  • 1889. apr. 9.
  • 1890. apr. 1.
  • 1891. apr. 21.
  • 1892. apr. 5.
  • 1893. mar. 28.
  • 1894. apr. 17.
  • 1895. apr. 2.
  • 1896. mar. 24.
  • 1897. apr. 13.
  • 1898. apr. 5.
  • 1899. apr. 18.
  • 1900. apr. 9.
  • 1901. apr. 1.
  • 1902. apr. 14.
  • 1903. apr. 6.
  • 1904. mar. 28.
  • 1905. apr. 17.
  • 1906. apr. 2.
  • 1907. apr. 22.
  • 1908. apr. 13.
  • 1909. mar. 29.
  • 1910. apr. 18.
  • 1911. apr. 10.
  • 1912. mar. 25.
  • 1913. apr. 14.
  • 1914. apr. 6.
  • 1915. mar. 22.
  • 1916. apr. 10.
  • 1917. apr. 2.
  • 1918. apr. 22.
  • 1919. apr. 7.
  • 1920. mar. 29.
  • 1921. apr. 18.
  • 1922. apr. 3.
  • 1923. mar. 26.
  • 1924. apr. 14.
  • 1925. apr. 6.
  • 1926. apr. 19.
  • 1927. apr. 11.
  • 1928. apr. 2.
  • 1929. apr. 22.
  • 1930. apr. 7.
  • 1931. mar. 30.
  • 1932. apr. 18.
  • 1933. apr. 3.
  • 1934. mar. 26.
  • 1935. apr. 15.
  • 1936. mar. 30.
  • 1937. apr. 19.
  • 1938. apr. 11.
  • 1939. mar. 27.
  • 1940. apr. 15.
  • 1941. apr. 7.
  • 1942. mar. 23.
  • 1943. apr. 12.
  • 1944. apr. 3.
  • 1945. apr. 23.
  • 1946. apr. 8.
  • 1947. mar. 31.
  • 1948. apr. 19.
  • 1949. apr. 11.
  • 1950. mar. 27.
  • 1951. apr. 16.
  • 1952. apr. 7.
  • 1953. mar. 23.
  • 1954. apr. 12.
  • 1955. apr. 4.
  • 1956. apr. 23.
  • 1957. apr. 8.
  • 1958. mar. 31.
  • 1959. apr. 20.
  • 1960. apr. 4.
  • 1961. mar. 27.
  • 1962. apr. 16.
  • 1963. apr. 1.
  • 1964. apr. 20.
  • 1965. apr. 12.
  • 1966. mar. 28.
  • 1967. apr. 17.
  • 1968. apr. 8.
  • 1969. mar. 31.
  • 1970. apr. 13.
  • 1971. apr. 5.
  • 1972. mar. 27.
  • 1973. apr. 16.
  • 1974. apr. 1.
  • 1975. apr. 21.
  • 1976. apr. 12.
  • 1977. mar. 28.
  • 1978. apr. 17.
  • 1979. apr. 9.
  • 1980. mar. 24.
  • 1981. apr. 13.
  • 1982. apr. 5.
  • 1983. apr. 25.
  • 1984. apr. 9.
  • 1985. apr. 1.
  • 1986. apr. 21.
  • 1987. apr. 6.
  • 1988. mar. 28.
  • 1989. apr. 17.
  • 1990. apr. 2.
  • 1991. mar. 25.
  • 1992. apr. 13.
  • 1993. apr. 5.
  • 1994. apr. 18.
  • 1995. apr. 10.
  • 1996. apr. 1.
  • 1997. apr. 14.
  • 1998. apr. 6.
  • 1999. mar. 29.
  • 2000. apr. 17.
  • 2001. apr. 2.
  • 2002. apr. 23.
  • 2003. apr. 14.
  • 2004. mar. 29.
  • 2005. apr. 18.
  • 2006. apr. 10.
  • 2007. mar. 26.
  • 2008. apr. 14.
  • 2009. apr. 6.
  • 2010. mar. 22.
  • 2011. apr. 6.
  • 2012. apr. 2.
  • 2013. apr. 22.
  • 2014. apr. 7.
  • 2015. mar. 30.
  • 2016. apr. 18.
  • 2017. apr. 3.
  • 2018. mar. 26.
  • 2019. apr. 15.
  • 2020. apr. 6.
  • 2021. apr. 19.
  • 2022. apr. 11.
  • 2023. apr. 3.
  • 2024. apr. 22.
  • 2025. apr. 7.
  • 2026. mar. 30.
  • 2007. apr. 19.
  • 2008. apr. 3.
  • 2009. mar. 26.
  • 2030. apr. 15.
  • 2031. mar. 31.
  • 2032. apr. 19.
  • 2033. apr. 11.
  • 2034. mar. 27.
  • 2035. apr. 16.
  • 2036. apr. 7.
  • 2037. mar. 23.
  • 2038. apr. 12.
  • 2039. mar. 4.
  • 2040. apr. 23.
  • 2041. apr. 8.
  • 2042. mar. 31.
  • 2043. apr. 20.
  • 2044. apr. 11.
  • 2045. mar. 27.
  • 2046. apr. 16.
  • 2047. apr. 8.
  • 2048. mar. 23.
  • 2049. apr. 12.
  • 2050. apr. 4.
  • 2051. mar. 24.
  • 2052. apr. 8.
  • 2053. mar. 31.
  • 2054. apr. 20.

Galerija vasrkšnjih jaja[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Veliki petak - post i farbanje jaja”. B92. Pristupljeno 04. 05. 2013. 
  2. ^ „U Srbiji se obeležava Veliki petak”. B92. Pristupljeno 04. 05. 2013. 
  3. ^ „Why Does The Easter Bunny Deliver Chocolate Eggs?”. Huffington Post. Pristupljeno 04. 05. 2013. 
  4. ^ „ČUVARKUĆA: Zašto farbamo jaje i čuvamo ga godinu dana?”. Oseti Srbiju (na jeziku: srpski). 2020-04-18. Pristupljeno 2020-04-30. 
  5. ^ „Danas je Velika subota”. RTS. Pristupljeno 04. 05. 2013. 
  6. ^ „Katolici proslavljaju Uskrs”. B92. Pristupljeno 04. 05. 2013. 
  7. ^ Klajn, Ivan (2008). Rečnik jezičkih nedoumica. str. odrednica Vaskrs, pp. 33. ISBN 978-86-515-0212-8. 
  8. ^ Bd. 13, Sp. 1371 Pristupljeno 27. 4. 2013.
  9. ^ Izračunavanje datuma Vaskrsa

Napomena: Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz Ohridskog prologa Nikolaja Velimirovića.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]