20. jun

20. jun (20.6.) je 171. dan godine po gregorijanskom kalendaru (172. u prestupnoj godini). Do kraja godine ima još 194 dana.

Događaji[uredi | uredi izvor]

jun
P U S Č P S N
  1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
  • 451Bitka na Katalaunskim poljima: Zapadnorimski vojskovođa Aecije zaustavlja navalu Atilinih Huna na Galiju.
  • 1214 — Izdavanjem posebne povelje osnovan univerzitet Oksford, najstariji u zemljama engleskog govornog područja.
  • 1459Turci ulaze u nebranjeno Smederevo i Srpska despotovina prestaje da postoji.
  • 1756 — U ćeliji zatvora u Kalkuti ugušila se 123 od 146 britanskih vojnika koje je uhapsio indijski guverner Bengala. Zatvor kasnije postao poznat kao „crna rupa Kalkute“.
  • 1789 — Poslanici Trećeg staleža novoproklamovane Narodne skupštine u Francuskoj zakleli se da se neće razići dok ne donesu novi ustav, što je bio uvod u početak Francuske revolucije.
  • 1819 — U engleski grad Liverpul uplovio brod „Savana“, prvi parobrod koji je preplovio Atlantski okean. Putovanje od američke luke Savana, u Džordžiji, trajalo 27 dana i 11 časova.
  • 1891Britanija i Holandija definisali granice kolonijalnih poseda na ostrvu Borneo.
  • 1928Puniša Račić je u atentatu u Narodnoj skupštini ubio dvojicu poslanika HSS, smrtno ranio Stjepana Radića i ranio još trojicu poslanika HSS.
  • 1944 — Porazom japanske flote okončana pomorska bitka u Filipinskom moru u Drugom svetskom ratu.
  • 1960 — Kratkotrajna Federacija Mali, koju su činili Sudanska Republika (danas Mali) i Senegal, dobila je nezavisnost od Francuske.
  • 1960 — Američki bokser Flojd Paterson u meču u Njujorku nokautirao Šveđanina Ingemara Johansona i postao prvi bokser koji je uspeo da vrati titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji.
  • 1963SSSR i SAD se dogovorile o uspostavljanju „crvenog telefona“ posle Kubanske krize.
  • 1972 — 19 pripadnika Bugojanske grupe je tajno prešlo jugoslovensko-austrijsku granicu.
  • 1973 — U Argentinu se posle 18 godina izbeglištva vratio bivši predsednik Huan Domingo Peron. Za predsednika ponovo izabran u septembru 1973.
  • 1991Parlament Nemačke tesnom većinom izglasao premeštanje prestonice iz Bona, koji je bio glavni grad Zapadne Nemačke, u Berlin. Istočna i Zapadna Nemačka ujedinile se u oktobru 1990.
  • 1992
    • Lideri Češke i Slovačke Vaclav Klaus i Vladimir Mečjar postigli dogovor o podeli Čehoslovačke u dve države.
    • Predsedništvo Bosne i Hercegovine proglasilo ratno stanje, objavilo opštu mobilizaciju i uvelo radnu obavezu.
  • 2000
    • Francuski sud oslobodio optužbi nemačkog lekara Hansa Muenka, koji je radio u laboratoriji u logoru Aušvic, uz obrazloženje da je suviše star za sudski proces. Oslobađajuću presudu protiv njega 1947. doneo sud u Krakovu, u Poljskoj, gde je uhapšen posle rata, a potom pušten na slobodu.
    • Francuska medijska kuća Vivendi, odnosno njena kablovska TV Kanal plus i kanadska kompanija Sigram postigli dogovor o ujedinjenju u poslu vrednom 33,7 milijardi dolara, kojim je praktično stvorena nova globalna medijska snaga.
  • 2001
    • Skupština Srbije usvojila Zakon o jednokratnom porezu na ekstraprofit i ekstraimovinu stečenu korišćenjem posebnih pogodnosti u vreme režima Slobodana Miloševića.
    • Peruanski sud osudio Amerikanca Lorija Berensona na 20 godina zatvora zbog saradnje s levičarskom gerilom u brzo ugušenoj pobuni za svrgavanje Kongresa Perua.
    • General Pervez Mušaraf položio predsedničku zakletvu, zamenivši Muhameda Rafika Tarara, koji je na funkciji predsednika Pakistana figurirao od vojnog udara koji je 1999. izvršio Mušaraf.
  • 2002 — U eksploziji gasa u rudniku u kineskoj provinciji Hejlungđang, na severoistoku Kine, poginulo 115 osoba.
  • 2003 — Predsednik Italije Karlo Azeljo Ćampi potpisao zakon kojim je petorici italijanskih lidera omogućeno da se kod krivičnog gonjenja pozovu na imunitet. Tim potezom zaustavljeno suđenje premijeru Silviju Berluskoniju zbog korupcije.
  • 2015 — Srbija postala prvak sveta u fudbalu do 20 godina, porazivši Brazil rezultatom 2:1.
  • 2021 — U vojnom delu kompanije Sloboda Čačak došlo je do eksplozije tokom koje je troje ljudi lakše povređeno. Eksplozija se desila u pogonu u kome nije bilo električne struje, znači da u tom pogonu nije bilo nikakvih električnih vodova koje bi mogli da dovedu do nekih varnice koje bi izazvale eksploziju. Tako da se eksplozija desila pod jako čudnim okolnostima, a nadležni organi ispituju uzrok eksplozije, uključujući i mogućnost sabotaže.

Rođenja[uredi | uredi izvor]

Smrti[uredi | uredi izvor]

Praznici i dani sećanja[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi izvor]


  1. ^ „Jovan Hristić”. poezijasustine.rs. Pristupljeno 28. 1. 2022.