26. децембар

26. децембар (26.12.) је 360. дан године по грегоријанском календару (361. у преступној години). До краја године има још 5 дана.

Догађаји

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

• 1351. — У току рата између Хабсбурговаца и Швајцараца грађани Цириха су победили у бици код Детвила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника.
• 1805. — Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу.
• 1825. — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији.
• 1874. — Феликс де Блохаузен постао премијер Луксембурга.
• 1898. — Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум.
• 1908. — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији.
• 1922. — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као "Лењинов тестамент", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.
• 1941. — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу "отвореним градом". Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.
• 1943. — Британска Краљевска ратна морнарица је у Другом светском рату потопила "Шарнхорст".
• 1968. — У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово.
• 1971. — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветерана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци.
• 1975. — Летом на линији Москва-Алма Ата, Тупољев Ту-144 је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају.
• 1989. — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа.
• 1990. — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу.
• 1991. — У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962.
• 1994. — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсељу ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста.
• 1998. — Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.
• 1998. — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин.
• 2000. — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи.
• 2001. — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије.
• 2003. — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.

Рођења

• 1716. — Томас Греј, енглески писац. († 1771.)
• 1791. — Чарлс Бебиџ, енглески математичар, отац рачунарства. († 1871.)
• 1883. — Морис Утрило, енглески сликар. († 1955.)
• 1891. — Хенри Милер, амерички књижевник. († 1980.)
• 1893. — Мао Цедунг, кинески револуционар и државник. († 1976.)
• 1938. — Мирко Ковач, црногорски књижевник. († 2013.)
• 1940. — Фил Спектор, амерички музички продуцент, композитор и музичар
• 1951. — Жарко Варајић, бивши српски кошаркаш
• 1955. — Златко Лагумџија, босанскохерцеговачки политичар
• 1963. — Ларс Улрих, данско-амерички бубњар
• 1968. — Александар Кнежевић, српски рукометни репрезентативац и тренер
• 1971. — Џаред Лето, амерички глумац и музичар
• 1974. — Јасмин Агић, хрватски фудбалер
• 1975. — Матео Сорања, италијански кошаркаш
• 1979. — Фабијан Карини, уругвајски фудбалер
• 1975. — Марсело Риос, чилеански тенисер
• 1985. — Марија Јовановић, црногорска рукометашица
• 1987. — Михаил Кукушкин, казахстански тенисер
• 1989. — Немања Станковић, српски виолончелиста

Смрти

• 268. — Дионисије, папа
• 418. — Зосим, папа
• 1530. — Бабур, први цар Могулског царства. (* 1483.)
• 1848. — Џорџ Стивенсон, енглески инжењер и изумитељ (* 1781.)
• 1867. — Јожеф Кошич, словенанчки писац, песник, историчар, етнолог и католички свештеник. (* 1788.)
• 1890. — Хајнрих Шлиман, немачки археолог (*1822)
• 1972. — Хари Труман, председник САД (*1884)
• 1985. — Дајана Фоси, амерички зоолог и заштитница планинских горила (*1932)
• 1977. — Хауард Хокс, амерички филмски режисер. (* 1896.)
• 2006. — Џералд Форд, 38. амерички предсједник. (* 1913.)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума