Митрополија загребачко-љубљанска — разлика између измена
м Враћене измене 141.136.146.234 (разговор) на последњу измену корисника Sorabino ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 4: | Ред 4: | ||
| Помјесна црква = [[Српска православна црква]] |
| Помјесна црква = [[Српска православна црква]] |
||
| Грб = |
| Грб = |
||
| |
| Опис грба = |
||
| Слика = Zagreb,_Cro%C3%A0cia_(agost_2013)_-_panoramio_(4).jpg |
| Слика = Zagreb,_Cro%C3%A0cia_(agost_2013)_-_panoramio_(4).jpg |
||
| Опис = [[Саборна црква у Загребу|Саборни храм Преображења Господњег у Загребу]] |
| Опис = [[Саборна црква у Загребу|Саборни храм Преображења Господњег у Загребу]] |
||
Ред 32: | Ред 32: | ||
| Карта = Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg |
| Карта = Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg |
||
}} |
}} |
||
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. |
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. вијеку]] |
||
'''Митрополија загребачко-љубљанска''' је епархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] која обухвата северни део [[Хрватска|Хрватске]] и већи |
'''Митрополија загребачко-љубљанска''' је епархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] која обухвата северни део [[Хрватска|Хрватске]] и већи дио [[Словенија|Словеније]]. |
||
Надлежни архијереј је митрополит [[Порфирије Перић|Порфирије (Перић)]], а |
Надлежни архијереј је митрополит [[Порфирије Перић|Порфирије (Перић)]], а сједиште митрополије је у [[Загреб]]у гдје се налази и [[Саборна црква у Загребу|Саборна црква]]. |
||
== |
== Прошлост == |
||
Први помени о српском [[православље|православном]] свештенству на подручју данашње епархије потичу из 15. |
Први помени о српском [[православље|православном]] свештенству на подручју данашње епархије потичу из 15. вијека, односно из времена [[Катарина Бранковић|Катарине Бранковић]], кћерке [[Срби|српског]] [[деспот]]а [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. Године [[1434]]. она се удала за грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]], те је са собом повела православног свештеника из [[Смедерево|Смедерева]]. На њен је захтјев у [[Вараждин]]у [[1454]]. Преписана богослужбена књига ''„Апостол“'' на [[Српски језик|српско-словенском језику]], а чува се у [[Музеј Српске православне цркве|Музеју Српске православне цркве]] у [[Београд]]у. |
||
=== Марчанско владичанство === |
|||
=== Марчанска епархија === |
|||
Након обнове [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] [[1557]]. године у |
Након обнове [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] [[1557]]. године у вријеме патријарха [[Патријарх српски Макарије|Макарија Соколовића]], на подручју доње [[Славонија|Славоније]], која је била под турском влашћу, установљена је српска православна [[Пожешка епархија]] чији су митрополити имали сједиште у [[Манастир Ораховица|манастиру Ораховици]]. Током читаве друге половине 16. вијека, између Срба у турској (доњој) Славонији и Срба у хабзбуршкој (горњој) Славонији постојале су живе везе које су биле оснажене честим пресељавањем становништва. У јесен [[1595]]. године пожешки владика [[Василије (митрополит пожешки)|Василије]] напушта [[Османско царство|турску]] доњу Славонију и прелази под окриље хабзбуршке власти у горњу Славонију (Вараждински генералат). Његов долазак прихватиле су и војне власти. Тиме је постављен темељ за стварање посебне српске православног владичанства на подручју [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]]. |
||
Претпоставља се да су управо у то |
Претпоставља се да су управо у то вријеме учињени и први кораци ка стварању [[Манастир Марча|манастира Марче]]. Новостворена српска православна [[Марчанска епархија]] која је касније називана и "Вретанијском" постојала је током већег дјела [[17. вијек]]а. Насљедници владике Василија морали су да издрже тешку борбу против насилног наметања уније са Римокатоличком црквом. Владика [[Гаврило Мијакић]] је [[1671]]. године оптужен и заточен под наводном кривицом за учешће у противдржавној завјери хрватских грофова Зринског и Франкопна. Живот је завршио [[1686]]. године, а у међувремену Срби у Вараждинском генералату нису имали свог православног владику. |
||
Током 17. |
Током 17. вијека, уз [[манастир Марча|манастир Марчу]], друго главно средиште [[Православље|православља]] на овим просторима био је и [[манастир Лепавина]]. Током [[1692]]. и [[1693]]. године, на том подручју боравио је српски патријарх [[Арсеније III Црнојевић]], који се најдуже задржао управо у Лепавини. Пошто државна власт у то време није дозвољавала постављање посебог српског владике за подручје Вараждинског генералата, патријарх Арсеније је пронашао друго рјешење. Приликом именовања [[Софроније Подгоричанин|Софронија Подгоричанина]] за пакрачко-славонског епископа ([[1705]]), под његову надложност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, ни ово рјешење није било по вољи државним властима, усљед чега су пакрачко-славонске владике наилазили на бројне потешкоће приликом остваривања своје надлежности у областима горње Славоније. Управо због тога, тамошњи православни народ је заједно са својим свештенством покренуо борбу за обнову посебног владичанства на подручју Вараждинског генералата. |
||
=== Лепавинско владичанство === |
|||
=== Лепавинска епархија === |
|||
Године [[1734]]. успостављена је [[Лепавинска епархија]] са првим |
Године [[1734]]. успостављена је [[Лепавинска епархија]] са првим сједиштем у [[Манастир Лепавина|манастиру Лепавина]], а потом у [[Северин (општина)|Северину]]. Њен први и једини епископ био је [[Симеон Филиповић]] (1734-1743). Након његове смрти, владичанство је током неколико година била администрирана. Године [[1750]]. ова владичанство је сједињено са [[Костајничка епархија|Костајничком епархијом]], која је [[1771]]. укинута и подељена, тако да је подручје некадашње Лепавинског владичанство прикључено [[Епархија славонска|Славонској епархији]] у чијем је саставу остало све до [[1931]]. године. |
||
=== Загребачко владичанство === |
|||
=== Загребачка митрополија === |
|||
Године [[1931]]. основана је [[Загреб]] |
Године [[1931]]. основана је [[Загреб]]ачко владичанство у рангу [[Митрополија|митрополије]], са сједиштем у Загребу. Први владика био је [[Доситеј Васић]]. Дана [[11. мај]]а [[1941]]. [[Усташе|усташке]] су власти ухапсиле [[доситеј Васић|митрополита Доситеја]], те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у [[Београд]], гдје је [[14. јануар]]а [[1945]]. и умро. |
||
Након [[Други светски рат|Другог |
Након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], приликом попуњавања упражњених владичанстава, на првом посљератном редовном засједању Светог архијерејског сабора [[1947]]., изабран је [[Дамаскин Грданички]] за надвладику загребачког. Послије његове смрти [[1969]]., владичанство дуго није имала сопственог [[митрополит]]а, него су њоме управљали владике других [[епархија]], све док на засједању [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] [[1977]]. године није повјерена тадашњем [[епископ лепавински|епископу лепавинском]] [[Јован Павловић|Јовану Павловићу]], који је [[1982]]. изабран и за митрополита загребачког. На његов приједлог, сљедеће године [[митрополија]] је преименована у Загребачко-љубљанску. |
||
Након што је овој |
Након што је овој надвладика [[1994]]. повјерена брига и за [[православље|православне]] [[Срби|Србе]] у [[Италија|Италији]], названа је ''„Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“''. Каснијим арондацијама епархија, [[Италија]] је изузета из њене надлежности и стављена под управу [[Епархија средњоевропска|Епархије средњоевропске]], а потом [[Епархија аустријско-швајцарска|Епархије аустријско-швајцарске]] са сједиштем у [[Беч]]у. |
||
Надвладичанство од [[2007]]. додјељује [[орден Кантакузине Катарине Бранковић]], од [[2005]]. У [[Загреб]]у постоји [[Српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“|Српска православна општа гимназија]] истог имена. |
|||
[[Васељенски патријарх Вартоломеј I]] је посетио митрополију у Хрватској септембра 2016. године.<ref>[http://spc.rs/sr/istorijska_poseta_carigradskog_patrijarha_hrvatskoj_0 Историјска посета Цариградског патријарха Хрватској (СПЦ, 12. септембар 2016)]</ref> |
[[Васељенски патријарх Вартоломеј I]] је посетио митрополију у Хрватској септембра 2016. године.<ref>[http://spc.rs/sr/istorijska_poseta_carigradskog_patrijarha_hrvatskoj_0 Историјска посета Цариградског патријарха Хрватској (СПЦ, 12. септембар 2016)]</ref> |
||
== |
== Владике и надвладике == |
||
[[Датотека:Manastir Lepavina28aug2004.jpg|мини|290п|д|[[Манастир Лепавина]]]] |
[[Датотека:Manastir Lepavina28aug2004.jpg|мини|290п|д|[[Манастир Лепавина]]]] |
||
Српски јерарси који су током |
Српски јерарси који су током прошлости имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске: |
||
=== [[Марчанска епархија|Епископи марчански]] === |
=== [[Марчанска епархија|Епископи марчански]] === |
||
Ред 73: | Ред 73: | ||
* [[Гаврило Мијакић]] (1661—1671). |
* [[Гаврило Мијакић]] (1661—1671). |
||
Након 1705. године, |
Након 1705. године, владика пакрачко-славонски. |
||
=== [[Лепавинска епархија|Епископи лепавински]] === |
=== [[Лепавинска епархија|Епископи лепавински]] === |
||
Ред 83: | Ред 83: | ||
* [[Јосиф Стојановић]] (1754—1771). |
* [[Јосиф Стојановић]] (1754—1771). |
||
Након 1771. године, поново |
Након 1771. године, поново владике пакрачко-славонски. |
||
=== |
=== Надвладика загребачки и загребачко-љубљански === |
||
{| {{table}} |
{| {{table}} |
||
|- style="background: #ececec;" |
|- style="background: #ececec;" |
||
Ред 129: | Ред 129: | ||
|} |
|} |
||
== Устројство |
== Устројство надвладичанства == |
||
* [[Загребачко архијерејско намесништво|Загребачко]], |
* [[Загребачко архијерејско намесништво|Загребачко]], |
||
* [[Бјеловарско архијерејско намесништво|Бјеловарско]], |
* [[Бјеловарско архијерејско намесништво|Бјеловарско]], |
||
Ред 135: | Ред 135: | ||
* [[Љубљанско архијерејско намесништво|Љубљанско]]. |
* [[Љубљанско архијерејско намесништво|Љубљанско]]. |
||
У Загребачко |
У Загребачко намјесништво спадају црквене општине: [[Загреб]]ачка, [[Војаковац|Војаковачка]] и [[Сисак|Сисачка]]. |
||
Митрополиту у управљању епархијом помажу [[Епархијски савјет|Епархијски савет]] и [[Епархијски управни одбор]]. Усто, ту је и [[Епархијски црквени суд]]. Свим овим |
Митрополиту у управљању епархијом помажу [[Епархијски савјет|Епархијски савет]] и [[Епархијски управни одбор]]. Усто, ту је и [[Епархијски црквени суд]]. Свим овим тијелима на челу је надвладика. |
||
== Саборни храм == |
== Саборни храм == |
||
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је [[Саборна црква у Загребу|Црква Преображења Господњег]] на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој [[Католичка црква|римокатоличкој]] Цркви Св. Маргарете која је припадала [[Загребачка надбискупија|Загребачкој бискупији]], а спомиње се на овом |
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је [[Саборна црква у Загребу|Црква Преображења Господњег]] на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој [[Католичка црква|римокатоличкој]] Цркви Св. Маргарете која је припадала [[Загребачка надбискупија|Загребачкој бискупији]], а спомиње се на овом мјесту од [[1334]]. као жупна црква уз коју су се одржавали ''„маргаретски сајмови“'' (одржавали су се од [[1337]]). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а [[1794]]. продана је [[Грци|грчким]] православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве прошлости саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска. |
||
Дана [[4. мај]]а [[2007]]. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин. |
Дана [[4. мај]]а [[2007]]. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин. |
||
Ред 157: | Ред 157: | ||
* [[Православље у Италији]] |
* [[Православље у Италији]] |
||
== |
== Повезнице == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
== |
== Извори == |
||
{{refbegin|2}} |
{{refbegin|2}} |
||
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Рајко|authorlink=Рајко Веселиновић|chapter=Срби у Хрватској у XVI и XVII веку|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=427-490}} |
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Рајко|authorlink=Рајко Веселиновић|chapter=Срби у Хрватској у XVI и XVII веку|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=427-490}} |
||
Ред 192: | Ред 192: | ||
* [http://www.mitropolija-zagrebacka.org Званична страница Митрополије загребачко-љубљанске] |
* [http://www.mitropolija-zagrebacka.org Званична страница Митрополије загребачко-љубљанске] |
||
* [https://web.archive.org/web/20090820163920/http://www.spc.rs/Genocid/Zagrebacko/zagrebackoc.html Загребачко-љубљанска митрополија] |
* [https://web.archive.org/web/20090820163920/http://www.spc.rs/Genocid/Zagrebacko/zagrebackoc.html Загребачко-љубљанска митрополија] |
||
* [http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=1083] |
|||
* [http://spco-koper.si/istorijat-eparhije/] |
|||
* [https://www.zapadnisrbi.com/images/PDF/Otpor-marcanskoj-uniji-Lepavinsko-severinska-eparhija-Dusan-Kasic.pdf] |
|||
{{Српска православна црква}} |
{{Српска православна црква}} |
||
Верзија на датум 13. јануар 2019. у 17:18
Митрополија загребачко-љубљанска Српска православна црква | |
---|---|
Основни подаци | |
Седиште | Загреб |
Држава | Југославија (1931—1991) Италија (1994—2011) Хрватска (1991—данас) Словенија (1991—данас) |
Основана | 1931. |
Број намесништава | 4 |
Број манастира | 4 |
[[1] Званични веб-сајт] | |
Архијереј | |
Чин архијереја | Митрополит |
Титула архијереја | Митрополит загребачко-љубљански |
Митрополија загребачко-љубљанска је епархија Српске православне цркве која обухвата северни део Хрватске и већи дио Словеније.
Надлежни архијереј је митрополит Порфирије (Перић), а сједиште митрополије је у Загребу гдје се налази и Саборна црква.
Прошлост
Први помени о српском православном свештенству на подручју данашње епархије потичу из 15. вијека, односно из времена Катарине Бранковић, кћерке српског деспота Ђурђа Бранковића. Године 1434. она се удала за грофа Улриха II Цељског, те је са собом повела православног свештеника из Смедерева. На њен је захтјев у Вараждину 1454. Преписана богослужбена књига „Апостол“ на српско-словенском језику, а чува се у Музеју Српске православне цркве у Београду.
Марчанско владичанство
Након обнове Српске патријаршије 1557. године у вријеме патријарха Макарија Соколовића, на подручју доње Славоније, која је била под турском влашћу, установљена је српска православна Пожешка епархија чији су митрополити имали сједиште у манастиру Ораховици. Током читаве друге половине 16. вијека, између Срба у турској (доњој) Славонији и Срба у хабзбуршкој (горњој) Славонији постојале су живе везе које су биле оснажене честим пресељавањем становништва. У јесен 1595. године пожешки владика Василије напушта турску доњу Славонију и прелази под окриље хабзбуршке власти у горњу Славонију (Вараждински генералат). Његов долазак прихватиле су и војне власти. Тиме је постављен темељ за стварање посебне српске православног владичанства на подручју Вараждинског генералата.
Претпоставља се да су управо у то вријеме учињени и први кораци ка стварању манастира Марче. Новостворена српска православна Марчанска епархија која је касније називана и "Вретанијском" постојала је током већег дјела 17. вијека. Насљедници владике Василија морали су да издрже тешку борбу против насилног наметања уније са Римокатоличком црквом. Владика Гаврило Мијакић је 1671. године оптужен и заточен под наводном кривицом за учешће у противдржавној завјери хрватских грофова Зринског и Франкопна. Живот је завршио 1686. године, а у међувремену Срби у Вараждинском генералату нису имали свог православног владику.
Током 17. вијека, уз манастир Марчу, друго главно средиште православља на овим просторима био је и манастир Лепавина. Током 1692. и 1693. године, на том подручју боравио је српски патријарх Арсеније III Црнојевић, који се најдуже задржао управо у Лепавини. Пошто државна власт у то време није дозвољавала постављање посебог српског владике за подручје Вараждинског генералата, патријарх Арсеније је пронашао друго рјешење. Приликом именовања Софронија Подгоричанина за пакрачко-славонског епископа (1705), под његову надложност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, ни ово рјешење није било по вољи државним властима, усљед чега су пакрачко-славонске владике наилазили на бројне потешкоће приликом остваривања своје надлежности у областима горње Славоније. Управо због тога, тамошњи православни народ је заједно са својим свештенством покренуо борбу за обнову посебног владичанства на подручју Вараждинског генералата.
Лепавинско владичанство
Године 1734. успостављена је Лепавинска епархија са првим сједиштем у манастиру Лепавина, а потом у Северину. Њен први и једини епископ био је Симеон Филиповић (1734-1743). Након његове смрти, владичанство је током неколико година била администрирана. Године 1750. ова владичанство је сједињено са Костајничком епархијом, која је 1771. укинута и подељена, тако да је подручје некадашње Лепавинског владичанство прикључено Славонској епархији у чијем је саставу остало све до 1931. године.
Загребачко владичанство
Године 1931. основана је Загребачко владичанство у рангу митрополије, са сједиштем у Загребу. Први владика био је Доситеј Васић. Дана 11. маја 1941. усташке су власти ухапсиле митрополита Доситеја, те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у Београд, гдје је 14. јануара 1945. и умро.
Након Другог свјетског рата, приликом попуњавања упражњених владичанстава, на првом посљератном редовном засједању Светог архијерејског сабора 1947., изабран је Дамаскин Грданички за надвладику загребачког. Послије његове смрти 1969., владичанство дуго није имала сопственог митрополита, него су њоме управљали владике других епархија, све док на засједању Светог архијерејског сабора 1977. године није повјерена тадашњем епископу лепавинском Јовану Павловићу, који је 1982. изабран и за митрополита загребачког. На његов приједлог, сљедеће године митрополија је преименована у Загребачко-љубљанску.
Након што је овој надвладика 1994. повјерена брига и за православне Србе у Италији, названа је „Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“. Каснијим арондацијама епархија, Италија је изузета из њене надлежности и стављена под управу Епархије средњоевропске, а потом Епархије аустријско-швајцарске са сједиштем у Бечу.
Надвладичанство од 2007. додјељује орден Кантакузине Катарине Бранковић, од 2005. У Загребу постоји Српска православна општа гимназија истог имена.
Васељенски патријарх Вартоломеј I је посетио митрополију у Хрватској септембра 2016. године.[1]
Владике и надвладике
Српски јерарси који су током прошлости имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске:
Епископи марчански
- Максим Предојевић (1630—1642),
- Гаврило Предојевић (1642—1644),
- Василије Предојевић (1644—1648),
- Сава Станиславић (1648—1661) и
- Гаврило Мијакић (1661—1671).
Након 1705. године, владика пакрачко-славонски.
Епископи лепавински
- Симеон Филиповић (1734—1743).
- (1743-1750) администрирање
Епископи костајнички
- Арсеније Теофановић (1750—1753),
- Јосиф Стојановић (1754—1771).
Након 1771. године, поново владике пакрачко-славонски.
Надвладика загребачки и загребачко-љубљански
Портрет | Име и презиме | Време старешина | Напомене |
---|---|---|---|
Доситеј Васић | 1931-45 | ||
Арсеније Брадваревић | 1945-47, администрирао митрополијом | ||
Датотека:ДамаскинГрденички.jpg | Дамаскин Грданички | 1947-69 | |
Емилијан Мариновић | 1969-77, администрирао митрополијом | ||
Јован Павловић | 1977-2014 | администрирао митрополијом до 1982. | |
Фотије Сладојевић | 2014, администрирао митрополијом | ||
Порфирије Перић | од 2014. |
Устројство надвладичанства
У Загребачко намјесништво спадају црквене општине: Загребачка, Војаковачка и Сисачка.
Митрополиту у управљању епархијом помажу Епархијски савет и Епархијски управни одбор. Усто, ту је и Епархијски црквени суд. Свим овим тијелима на челу је надвладика.
Саборни храм
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је Црква Преображења Господњег на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој римокатоличкој Цркви Св. Маргарете која је припадала Загребачкој бискупији, а спомиње се на овом мјесту од 1334. као жупна црква уз коју су се одржавали „маргаретски сајмови“ (одржавали су се од 1337). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а 1794. продана је грчким православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве прошлости саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска.
Дана 4. маја 2007. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин.
Манастири
Види још
- Српска православна црква у Хрватској
- Српска православна црква Светог Николе у Ријеци
- Црква Светих Ћирила и Методија у Љубљани
- Православље у Италији
Повезнице
Извори
- Веселиновић, Рајко (1993). „Срби у Хрватској у XVI и XVII веку”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 427—490.
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Гавриловић, Владан (2012). „Примери унијаћења српског народа у Хрватској до краја XVIII века” (PDF). Српске студије (3): 207—218.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од бечког рата до рата 1716-1718”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 62—77.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од аустро-турског рата 1716-1718. до рата 1737-1739”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 176—191.
- Гавриловић, Славко (1986). „Срби у Хрватској од Београдског мира до краја XVIII века”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 217—232.
- Гавриловић, Славко (1995). „О унијаћењу и покатоличавању Срба у Хрватској, Славонији и Угарској (XIII-XIX век)”. Зборник о Србима у Хрватској. 3: 7—44.
- Гавриловић, Славко (1996а). „Унијаћење Срба у Хрватској, Славонији и Барањи (XVI-XVIII век)”. Српски народ ван граница данашње СР Југославије од краја XV века до 1914. године. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 37—47.
- Гавриловић, Славко (1996b). „Проблем унијаћења и кроатизације Срба”. Република Српска Крајина. Топуско-Книн-Београд: Српско културно друштво "Сава Мркаљ", Српско културно друштво "Зора", Радничка штампа. стр. 111—126.
- Грујић, Радослав (1908). Пропаст манастира Марче. Загреб: Српска штампарија.
- Грујић, Радослав (1909). Апологија српскога народа у Хрватској и Славонији и његових главних обележја. Нови Сад.
- Ивић, Алекса (1909). Сеоба Срба у Хрватску и Славонију: Прилог испитивању српске прошлости током 16. и 17. века. Сремски Карловци.
- Ивић, Алекса (1923). „Миграције Срба у Хрватску током 16., 17. и 18. столећа”. Српски етнографски зборник. 28: 1—158.
- Ивић, Алекса (1923). „Марчанска епископија од Симеона Вретање до Гаврила Предојевића (1609-1642)”. Браство. 17: 156—165.
- Ивић, Алекса (1924). „Марчанска епископија од Гаврила Предојевића до Гаврила Мијакића (1642-1660)”. Браство. 18: 86—100.
- Ивић, Алекса (1925). „Марчанска епископија од 1662 до 1670”. Браство. 19: 196—216.
- Ивић, Алекса (1926). „Марчанска епископија: Трагедија епископа Мијакића и његових калуђера”. Браство. 20: 68—82.
- Ивић, Алекса (1926). „Миграције Срба у Славонију током 16., 17. и 18. столећа”. Српски етнографски зборник. 36: 1—228.
- Кашић, Душан Љ. (1967). Срби и православље у Славонији и сјеверној Хрватској. Загреб: Савез удружења православног свештенства Хрватске.
- Кашић, Душан Љ. (1971). Српски манастири у Хрватској и Славонији. Београд: Српска Патријаршија.
- Кашић, Душан Љ. (1986). Отпор Марчанској унији: Лепавинско-северинска епархија. Београд: Православље.
- Кашић, Душан Љ. (1988). Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији. Загреб: Савез удружења православних свештеника Хрватске.
- Крестић, Василије (1991). Историја Срба у Хрватској и Славонији 1848-1914. Београд: Политика.
- Milošević, Slobodan D. (1985). „O prekrštavanju pravoslavnog stanovništva u NDH u vreme Drugog svetskog rata” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 3 (2): 71—92.
- Škiljan, Filip (2014). „Preveravanje Srba na području sjeverozapadne Hrvatske 1941. i 1942. godine” (PDF). Tokovi istorije: Časopis Instituta za noviju istoriju Srbije (1): 135—173.