Пређи на садржај

Зграда старе телефонске централе у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграда старе телефонске централе
Зграда старе телефонске централе
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаСтари град
Држава Србија
Време настанка1908.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе града Београда
beogradskonasledje.rs

Зграда старе телефонске централе се налази у Београду, у Косовској улици 47. Изграђена је по пројекту Бранка Таназевића наменски за телефонску централу[1] и први је такав објекат у Србији. Завршена је 1908. године. Трећи спрат је дозидан после Првог светског рата. Зграда је под заштитом државе од 1981. као културно добро од великог значаја. Конзерваторски радови су изведени 1988.[2]

У просторно-структуралном погледу ослања се на традиције академизма, док је обликовање изведено у српско-византијском стилу.[3][4] Функционалне основе, у целини једноставне архитектонске композиције, акценат је стављен на обраду угаоног дела зграде са карактеристичном куполом. Фасада је решена асиметрично, са плитким ризалитом веће ширине на једном крају грађевине и широким прозорским отворима који заузимају већи део фасадног платна. Богато примењена плитка пластична декорација, сведена готово на раван фасаде, сачињена је од стилизованих мотива преузетих из наслеђа моравске школе (розете, преплети, геометријски мотиви, шаховска поља) која су вешто уклопљена са елементима сецесије.[5] Осим што представља успешно остварење српско-византијског стила у београдској архитектури и значајно ауторско дело једног од главних заговорника тог стила, ова зграда има и историјски значај као репрезентативни објекат специфичне намене који документује развој телефонске службе у Србији на почетку 20. века.[6]

Зграда се налазила на новчаници од 50.000.000 динара из 1993. године. Конзерваторски радови су изведени 1988. године.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Индустријска архитектура Београда и Србије: проблеми истраживања и тумачења. Београд: Годишњак града Београда LIX. 2012. стр. 11—36. 
  2. ^ Зграда старе телефонске централе — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
  3. ^ Јевремовић, Ж. (1935). Историјске знаменитости Београда и Земуна. Београд. 
  4. ^ Кадијевић, А. (1997). Један век тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века). Београд. 
  5. ^ Политика, Сецесија на београдским фасадама:27.05.2008.
  6. ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 224. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.