1936
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1936 на Викимедијиној остави.
| |
1936. је била преступна година.
Догађаји
Фебруар
- 16. фебруар — На парламентарним изборима у Шпанији победио Народни фронт, коалиција социјалиста, комуниста, републиканаца и других мањих партија.
- 26. фебруар — Адолф Хитлер у Немачкој отворио прву фабрику за производњу "народног возила", "фолксваген".
Март
- 7. март — Уласком војске у демилитаризовану Рајнску област Немачка је демонстративно прекршила споразуме из Локарна и Версајски мир закључене после Првог светског рата.
Април
- 4. април — У Београду, првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и Владе Милана Стојадиновића, у сукобу студената-комуниста са члановима националистичке организације Орјуна у згради Медицинског факултета убијен је студент права и члан КПЈ Жарка Маринковића (1911—1936). У знак сећања на овај догађај, 4. април се обележава као Дан студената Београдског универзитета.
Јул
- 17. јул — Војним пучем у Мелији у Шпанском Мароку против недавно изабране левичарске владе Народног фронта премијера Мануела Асање у Шпанији је почео Шпански грађански рат.
Август
- 1. август — Почеле XI Летње олимпијске игре, у Берлину.
- 4. август — Премијер Грчке Јоанис Метаксас је суспендовао парламент и устав и упоставио Четвртоавгустовски режим.
- Од 10. августа до 26. августа одржан је шаховски турнир у Нотингему, Енглеска. Победник турнира је био Михаил Ботвиник.
Октобар
- 11. октобар — Основана корпорација „Уралвагонзавод“
Новембар
- 25. новембар — Немачка и Јапан су потписале Антикоминтерна пакт којим су се обавезале на борбу против ширења комунизма.
Децембар
- 12. децембар — Маршал Џанг Сјуељанг је ухапсио кинеског генералисимуса Чанг Кај Шека.
- Википедија:Непознат датум — Основан Београдски зоолошки врт.
Рођења
Јануар
- 1. јануар — Вили Вајт, америчка атлетичарка († 2007)
- 8. јануар — Божидар Шујица, југословенски и српски песник
- 19. јануар — Махмут Бакали, друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Косова († 2006)
Фебруар
- 11. фебруар — Берт Рејнолдс, амерички глумац
Март
- 5. март — Канан Банана, методистички свештеник и први председник Зимбабве († 2003)
- 19. март — Урсула Андрес, швајцарска глумица
Април
- 9. април — Валери Соланас, америчка феминисткиња, позната по покушају убиства Ендија Ворхола († 1988)
- 9. април — Љубомир Ћипранић, српски глумац († 2010)
- 15. април — Ремон Пулидор, француски бициклиста.
- 16. април — Шабан Бајрамовић, певач ромске и српске музике, познат као „Краљ ромске музике“ († 2008)
- 24. април — Акваси Африфа, гански политичар († 1979)
- 28. април — Борислав Боро Алексић, српски графичар, сликар и ликовни педагог
Мај
- 2. мај — Норма Алеандро, аргентинска глумица
- 3. мај — Младен Недељковић Млађа, српски глумац († 2005)
- 7. мај — Иван Јагодић, српски позоришни, филмски глумац († 2010)
- 9. мај — Гленда Џексон, британска глумица и политичарка
- 17. мај — Денис Хопер, амерички глумац и режисер († 2010)
- 27. мај — Иво Брешан, хрватски књижевник
Јун
Јул
- 8. јул — Габи Новак, хрватска певачица забавне музике
- 15. јул — Џорџ Војнович, амерички сенатор
Август
- 6. август — Дражан Јерковић, хрватски и југословенски фудбалер, репрезентативац, тренер, селектор и спортски директор († 2008)
- 18. август — Роберт Редфорд, амерички филмски глумац
- 26. август — Бенедикт Андерсон, професор на Корнел универзитету, писац националистичке литературе
- 29. август — Џон Макејн, амерички политичар
Октобар
- 6. октобар — Бети Јурковић, хрватска певачица
- 17. октобар — Хазем ел Беблави, египатски политичар и премијер Египта од 16. јула 2013. године
- 25. октобар — Арнфин Несет, норвешки медицински техничар, један од најозлоглашенијих серијских убица у скандинавској историји
Новембар
- 9. новембар — Михаил Таљ, шаховски велемајстор и светски шампион у шаху († 1992)
Децембар
- 1. децембар — Фрањо Јурчец, хрватски глумац
- 6. децембар — Петер Биргер, немачки теоретичар књижевности
- 28. децембар — Александар Ђокић, српски бруталистички, постмодерни архитекта († 2002)
Смрти
Јануар
- 18. јануар — Радјард Киплинг, енглески књижевник
- 20. јануар — Џорџ V, британски краљ
- 23. јануар — Теодор Тарановски, руски историчар и правник.
Фебруар
- 26. фебруар — Такахаши Корекијо, јапански политичар
- 26. фебруар — Саито Макото, јапански адмирал
- 27. фебруар — Иван Павлов, руски психолог
- 28. фебруар — Шарл Никол, француски бактериолог
Март
- 11. март — Дејвид Бити, британски адмирал
- 18. март — Елефтериос Венизелос, грчки политичар
- 21. март — Александар Глазунов, руски композитор
Април
- 4. април — Жарко Мариновић, студент права и члан КПЈ (*1911)
- 8. април — Роберт Барањ, аустријски лекар
- 28. април — Фуад I, египатски краљ
Мај
- 8. мај — Освалд Шпенглер, немачки филозоф
Јун
- 18. јун — Максим Горки, руски књижевник
- 28. јун — Александар Беркман, руски анархиста
Јул
- 24. јул — Георг Михаелис, немачки политичар
Август
- 1. август — Луј Блерио, француски пилот и конструктор авиона
- 15. август — Грација Делада, италијанска књижевница
- 19. август — Федерико Гарсија Лорка, шпански књижевник
- 25. август — Лав Камењев, совјетски политичар
- 25. август — Григориј Зиновјев, совјетски политичар
Септембар
- 16. септембар — Карл Буреш, аустријски политичар. (* 1878)
Октобар
- 6. октобар — Ђула Гембеш, мађарски политичар
Новембар
- 20. новембар — Буенавентура Дурути, шпански револуционар и анархиста. (* 1896)
- 20. новембар — Хозе Антонио Примо де Ривера, шпански политичар
Децембар
- 10. децембар — Луиђи Пирандело, италијански књижевник
- 27. децембар — Ханс фон Сект, немачки генерал
Нобелове награде
- Физика — Виктор Франц Хес и Карл Дејвид Андерсон
- Хемија — Петрус Јозефус Вилхелмус Деби
- Медицина — Сер Хенри Халет Дејл и Ото Леви
- Књижевност — Јуџин О’Нил
- Мир — Карлос Сааведра Ламас (Аргентина)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године