2. децембар
2. децембар (2.12.) је 336. дан године по грегоријанском календару (337. у преступној години). До краја године има још 29 дана.
Догађаји
децембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |
- 1254 — Краљ Сицилије Манфред победио у бици код Фође папску војску и задржао своје краљевство.
- 1804 — Папа Пије VII у Паризу крунисао Наполеона Бонапарту за цара Француске.
- 1805 — Француска војска под командом Наполеона Бонапарте је поразила руску и аустријску војску у бици код Аустерлица.
- 1823 — Председник САД Џејмс Монро у Конгресу САД објавио Монроову доктрину, којим је проглашена изолационистичка политика САД.
- 1848 — Аустријски цар Фердинанд I абдицирао у корист свог синовца Франца Јозефа I.
- 1852 — У Француској проглашено Друго царство с царем Шарлом Лујем Наполеоном III Бонапартом.
- 1859 — Милитатни аболационистички вођа Џон Браун је обешен због свог препада од 16. октобра на Харперс Фери.
- 1901 — Амерички проналазач Кинг Кемп Џилет патентирао први ножић за бријање с двоструком оштрицом.
- 1908 — Пу Ји је постао кинески цар у својој другој години.
- 1917 — Русија и Централне силе су потписале примирје у Брест-Литовску и започели мировне преговоре који су довели до Брест-Литовског мира.
- 1942 — На Универзитету у Чикагу, где су нуклеарни физичари предвођени Енриком Фермијем радили на тајном пројекту израде атомске бомбе, први пут је демонстрирана нуклеарна ланчана фисија.
- 1950 — Одлуком Уједињених нација бивша италијанска колонија Еритреја ушла у састав Етиопије као аутономна област.
- 1954 — Сенат Сједињених Америчких Држава изрекао јавни прекор сенатору Џозефу Макартију због његовог свирепог понашања током истражног поступка против хиљада људи који су били осумњичени да су комунисти.
- 1971 —
- Совјетски васионски брод без људске посаде “Марс III” спустио се на Марс.
- Од шест емирата у Персијском заливу, Абу Дабија, Дубаија, Шарџе, Аџмана, Ума ал Кајвајн и Фуџејра основана федерација Уједињених Арапских Емирата.
- 1972 — У пожару који је избио током музичког фестивала у јужнокорејском главном граду Сеулу погинуло најмање 50 особа.
- 1975 — У Лаосу власт преузели комунисти и прогласили крај 600 година старе монархије.
- 1982 — Хирург Вилијам де Врис на клиници Универзитета Јуте у америчком граду Солт Лејк Ситију је применио прво вештачко срце од полиуретана. Пацијент, пензионисан зубар Барни Кларк, живео с тим срцем 112 дана.
- 1990 — После уједињења Немачке, коалиција десног центра канцелара Хелмута Кола однела убедљиву победу на првим свенемачкима изборима од 1932.
- 1994 — Филипински ферибот с више од 600 путника потонуо у Манилском заливу после судара с теретним бродом. Живот изгубило 140 особа.
- 1998 — СФОР у Бијељини ухапсио Радислава Крстића, активног генерала Војске Републике Српске, и предао га Међународном суду за ратне злочине у Хагу. Хашки суд оптужио Крстића за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници 1995. и осудио га 2. августа 2001. на 46 година затвора.
- 2001 — Највећа енергетска компанија у САД, корпорација Енрон, поднела молбу њујоршком суду за заштиту од банкрота. То је био највећи банкрот у историји САД, а изазвао је велики удар на финансијским тржиштима широм света.
- 2003 — Трибунал у Хагу изрекао казну од 27 година затвора Момиру Николићу, првом официру ВРС који је признао кривицу за учешће у убиству преко 7.000 муслимана у Сребреници у лето 1995.
Рођења
- 1859 — Жорж Сера, француски сликар († 1891)
- 1907 — Исмет Мујезиновић, југословенски и босанскохерцеговачки сликар († 1984)
- 1923 — Марија Калас, америчка оперска певачица. († 1977)
- 1932 — Серђо Бонели, италијански стрип аутор и издавач. (†2011)
- 1935 — Љубомир Симовић, српски књижевник
- 1944 — Ибрахим Ругова, албански политичар († 2006)
- 1946 — Ђани Версаче, италијански модни дизајнер. († 1997)
- 1948 — Антоњин Паненка, чешки фудбалски репрезентативац.
- 1968 — Нејт Мендел, амерички басиста из групе Фу Фајтерс
- 1970 — Дмитриј Радченко, руски фудбалер.
- 1971 — Франческо Толдо, италијански фудбалер.
- 1973 — Моника Селеш, америчка тенисерка пореклом из бивше Југославије.
- 1973 — Јан Улрих, немачки бициклиста.
- 1981 — Бритни Спирс, америчка певачица.
- 1981. — Лезли-Ен Брант, јужноафричка глумица.
- 1981. — Данијел Прањић, хрватски фудбалер.
Смрти
- 1547 — Хернан Кортез, шпански освајач. (*1485).
- 1859 — Џон Браун, амерички борац за укидање црначког ропства.
- 1814 — Маркиз де Сад, француски аристрократа и књижевник
- 1969 — Климент Ворошилов, совјетски војни командант и политичар.
- 1981 — Хуго Клајн, Шекспиролог
- 1993 — Пабло Ескобар, шеф колумбијског нарко-картела.
- 2000 — Мића Поповић, српски и југословенски сликар и графичар.
- 2011 — Павле Јурина, југословенски и хрватски рукометаш. († 1954)
Празници и дани сећања
- Српска православна црква данас прославља