28. август
28. август (28.08.) је 240. дан у години по грегоријанском календару (241. у преступној години). До краја године има још 125 дана.
Догађаји
| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 475 — Западноримски војсковођа Флавије Орест свргао и протерао цара Јулија Непота и поставио на престо свог десетогодишњег сина Ромула Августула.
- 1619 — Фердинанд II постао је римско-немачки цар. Његова владавина је обележена борбом против протестантизма, што је подстакло ширење Тридесетогодишњег рата.
- 1805 — На скупштини устаничких старешина у Борку је донета одлука о оснивању Правитељствујушчег совјета сербског као централног органа власти у устаничкој Србији.
- 1849 — Аустријске трупе под командом Јохана Јозефа Радецког савладале су отпор Данијела Манина и заузеле Венецију, која је у марту 1848. прогласила независност. Аустријска власт одржала се до 1866. када је подручје Венеције припојено Краљевини Италији.
- 1850 — У Вајмару је први пут изведена опера Рихарда Вагнера „Лоенгрин“. Оркестром је дириговао Франц Лист.
- 1903 — Оснивачка скупштина Кола српских сестара
- 1910 — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем.
- 1916 — Немачка је у Првом светском рату објавила рат Румунији, а Италија Немачкој.
- 1922 — Радио-станица WEAF у Њујорку емитовала је, први пут у свету, рекламни оглас који је трајао 10 минута.
- 1936 — Завршен шаховски турнир у Нотингему победом Михаила Ботвиника.
- 1944 — Последњи немачки војници у Марсељу у Француској предали су се у Другом светском рату Савезницима; ослобођен је Тулон.
- 1963 — Борац за људска права Мартин Лутер Кинг одржао је пред 200.000 учесника протестног „Марша слободе“ на Вашингтон чувени говор под називом „Сањао сам сан“.
- 1973 — У земљотресу југозападно од Сиудад Мексика погинуло је више од 500, а рањено око 1000 људи.
- 1975 — Француска је послала војску и полицију на Корзику да угуше демонстрације на којима је тражена аутономија. Французи су купили Корзику од Дјенове 1768. и од тада је део француске државе изузев периода 1794 — 1796, када је острво било под британском окупацијом. Шездесетих година 20. века ојачао је покрет за аутономијом.
- 1985 — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
- 1990 — Ирак је прогласио окупирани Кувајт 19. провинцијом Ирака.
- 1994 — На референдуму у Републици Српској 94 % Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину.
- 1995 — Од експлозије гранате на сарајевској пијаци Маркале погинуло је 37, а рањено 85 људи. Представници УН у Сарајеву оптужили су Србе за масакр цивила, а два дана касније авиони НАТО бомбардовали су положаје Војске Републике Српске. Ово намештено гранатирање било је повод за улазак НАТО пакта у рат против Републике Српске и наставак акције НАТО пакта и Хрватске против Републике Српске Крајине започете двадесетак дана раније. Тим акцијама потпуно је протерано српско становништво са територије Книнске Крајине, као и српско становништво из западних и југозападних делова Босне и Херцеговине. Република Српска је војнички поражена и била је принуђена да потпише мир у коме је изгубила више од трећине своје дотадашње територије.
- 2001 — Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године.
Рођења
- 1749 — Јохан Волфганг фон Гете, немачки писац. († 1832).
- 1761 — Сава Текелија, први Србин доктор права, оснивач „Текелијанума“, председник Матице српске, добротвор, племић, трговац, правник, филантроп и ктитор. († 1842)
- 1914 — Милош Минић, правник и друштвено-политички радник у послератној Југославији. († 2003)
- 1917 — Џек Кирби, амерички илустратор, писац и уређивач стрипова. († 1994)
- 1949 — Светислав Пешић, српски кошаркашки тренер.
- 1957 — Иво Јосиповић, трећи председник Републике Хрватске, хрватски композитор, и универзитетски професор
- 1962 — Зоран Чава Димитријевић, југословенски фудбалер. († 2006)
- 1962 — Дејвид Финчер, амерички филмски режисер
- 1965 — Шанаја Твејн, канадска кантри и поп певачица и кантауторка.
- 1968 — Били Бојд, шкотски глумац
- 1974 — Карстен Јанкер, немачки фудбалер.
- 1977 — Хуан Гарсија, шпански рукометни репрезентативац.
- 1982 — Тијаго Мота, италијанско-бразилски фудбалер.
- 1990 — Бојан Кркић, шпански фудбалер, који тренутно игра за Рому.
- 1991 — Андреја Пејић, аустралијска манекенка, раније андрогини манекен.
- 1991 — Марко Вешовић, црногорски фудбалер.
Смрти
- 430 — Аурелије Августин, епископ и филозоф. (* 354).
- 876 — Лудвиг II Немачки, краљ Источне Франачке (Немачке). (* 804)
- 1645 — Хуго Гроцијус, холандски правник, писац и хуманиста. (* 1583)
- 1839 — Вилијам Смит, енглески геолог. (* 1769)
- 1942 — Сава Шумановић, српски сликар. (* 1896)
- 1987 — Џон Хјустон, амерички филмски режисер. (* 1906)
- 1991 — Герман, патријарх Српске православне цркве. (* 1899)
- 2006 — Мелвин Шварц, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (* 1932)
Празници и дани сећања
- Велика Госпојина - Успење Пресвете Богородице, велики број породица, цркава и манастира СПЦ слави овај празник као своју славу.
- 1910 — На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу, кнежевина Црна Гора је проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем.
