7. новембар

7. новембар (7.11.) је 311. дан године по грегоријанском календару (312. у преступној години). До краја године има још 54 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 680 — У Цариграду отпочео са радом Шести васељенски сабор под покровитељством византијског цара Константина IV
• 1185 — Византијски генерал Алексије Врана је нанео тежак пораз Норманима у бици код Деметрича, чиме је окончана норманска инвазија.
• 1659 — Француска и Шпанија закључиле Пиринејски мир, завршен рат две земље избио 1635.
• 1875 — Британски истраживач Вернеј Камерон стигао на атлантску обалу Африке. Први Европљанин који је прешао Африку од обале до обале. На пут кренуо 1873. из Занзибара.
• 1917 — Под вођством Владимира Лењина, лидера бољшевика, у Петрограду почела Октобарска револуција и срушена привремена руска влада Александра Керенског.
• 1940 — Срушио се висећи мост у теснацу Такома, услед резонанције са ветром, отворен 1. јула те године.
• 1944 — Френклин Делано Рузвелт је изабран рекордни четврти пут, за председника САД.
• 1946 — Завршена прва савезна радна акција омладине Југославије, на железничкој прузи Брчко-Бановићи. Око 70.000 младих из целе земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило пругу дугу 90 km.
• 1956 — Током Суецке кризе, Генерална скупштина Уједињених нација изгласала резолуцију којом је Уједињеном Краљевству, Француској и Израелу наложено да одмах повуку трупе из Египта.
• 1972 — Ричард Никсон други пут изабран за председника САД.
• 1973 — САД и Египат успоставили пуне дипломатске односе, прекинуте после Шестодневног рата 1967, у ком је израелска армија поразила египатске снаге и заузела Синај, подручје Газе и Голанску висораван у Сирији.
• 1983 — Почела је вежба НАТО пакта Моћни стрелац 83, што је совјетско руководство протумачило као увод у напад нуклеарним оружјем.
• 1987 — У Тунису, у државном удару који је предводио премијер Зин ел Абидин ибн Али, оборен Хабиб Бургиба, председник државе од стицања независности 1956. Али је за 84-годишњег лидера, који је 1974. проглашен доживотним председником Туниса, рекао да је исувише сенилан да би владао.
• 1990 — Мери Робинсон на првим председничким изборима после 17 година, постала прва председница Ирске.
• 1996 — У паду нигеријског путничког авиона Боинг 727, око 40 km источно од Лагоса, погинули сви путници и чланови посаде, њих 142.
• 2000 — Председнички избори у САД због спора око резултата довели земљу у политичку кризу без преседана. Одлуком Врховног суда САД 13. децембра за председника изабран републикански кандидат Џорџ Буш Млађи.
• 2001 — Белгијска национална авио-компанија Сабена поднела захтев за банкрот. Прва европска авио-компанија која је то урадила због великих губитака после напада у САД 11. септембра 2001.
• 2002 — У Ирану забрањено рекламирање свих америчких производа.
  • На референдуму на Гибралтару великом већином гласова одбијен британско-шпански план о подели суверенитета над том колонијом, што је изазвало застој у преговорима Лондона и Мадрида.
• 2007 — Пред Хашким трибуналом почело суђење лидеру Српске радикалне странке, Војиславу Шешељу.

Рођења

• 1867 — Марија Кири, пољско-француска физичарка и хемичарка, добитница Нобелове награде за физику (1903) и хемију (1911). (прем. 1934)
• 1879 — Лав Троцки, руски револуционар, политички теоретичар и политичар. (прем. 1940)
• 1886 — Арон Нимцович, руски шахиста. (прем. 1935)
• 1888 — Чандрасекара Венката Раман, индијски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1930). (прем. 1970)
• 1997 — Херман Џ. Манкевиц, амерички сценариста и драматург. (прем. 1953)
• 1903 — Конрад Лоренц, аустријски природњак, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (1973). (прем. 1989)
• 1913 — Албер Ками, француски писац, филозоф и новинар. (прем. 1960)
• 1918 — Дринка Павловић, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. (прем. 1943)
• 1919 — Капиталина Ерић, српска глумица. (прем. 2009)
• 1926 — Џоун Садерланд, аустралијска оперска певачица. (прем. 2010)
• 1929 — Ерик Р. Кандел, аустријско-амерички неуронаучник и неуропсихијатар, добитник Нобелове награде за физиологију или медицину (2000).
• 1938 — Дејан Ђуровић, српски глумац и радио-ТВ водитељ.
• 1942 — Џин Шримптон, енглески модел и глумица.
• 1943 — Мајкл Берн, енглески глумац.
• 1943 — Џони Мичел, канадска музичарка.
• 1944 — Луиђи Рива, италијански фудбалер. (прем. 2024)
• 1950 — Владислав Богићевић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1950 — Линдси Данкан, шкотска глумица.
• 1967 — Давид Гета, француски музичар, музички продуцент и ди-џеј.
• 1968 — Слађана Делибашић, српска певачица и плесачица, најпознатија као чланица групе Ђогани.
• 1970 — Марк Росе, швајцарски тенисер.
• 1976 — Марк Филипусис, аустралијски тенисер.
• 1978 — Рио Фердинанд, енглески фудбалер.
• 1984 — Лана Јурчевић, хрватска певачица.
• 1988 — Александар Долгополов, украјински тенисер.
• 1988 — Тајни Темпа, енглески хип хоп музичар.
• 1990 — Давид де Хеа, шпански фудбалски голман.
• 1990 — Кортни Мари Ендруз, америчка музичарка.
• 1992 — Миа Димшић, хрватска музичарка.
• 1992 — Горан Закарић, босанскохерцеговачки фудбалер.
• 1994 — Милица Николић, српска џудисткиња.
• 1996 — Лорд, новозеландска музичарка.
• 2000 — Калум Хадсон-Одои, енглески фудбалер.

Смрти

• 1817 — Жан Андре Делик, швајцарски геолог и метеоролог. (рођ. 1727)
• 1919 — Хуго Хасе, немачки политичар и канцелар (рођ. 1863)
• 1962 — Елеонора Рузвелт, америчка књижевница, супруга председника Франклина Делано Рузвелта. (рођ. 1884)
• 1980 — Стив Меквин, амерички глумац. (рођ. 1930)
• 1992 — Александер Дубчек, словачки државник. (рођ. 1921)
• 2005 — Срђан Барић, композитор, музички уредник РТБ-а. (рођ. 1927)
• 2011 — Џо Фрејзер, амерички боксер. (рођ. 1944)
• 2016 — Ленард Коен, канадски кантаутор и песник (рођ. 1934)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква данас прославља
  • Свети мученици Маркијан и Мартирије

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума