КК Црвена звезда

КК Црвена звезда Телеком
сезона 2014/15.
Надимак	Црвено-бели
Лига	Јадранска лига Кошаркашка лига Србије Евролига
Основан	1945.
Дворана	Хала Пионир (капацитет: 8.150/5.900) Комбанк Арена (капацитет: 25.000/18.500)
Локација	Београд, Србија
Боје клуба
Председник	Небојша Човић
Тренер	Дејан Радоњић
Прваци	(1) Куп победника купова (15) Национално првенство (8) Национални куп
Веб-сајт	kkcrvenazvezda.rs
Домаћи Гостујући

КК Црвена звезда је кошаркашки клуб из Београда. Клуб је део Спортског друштва Црвена звезда иако је након интеграције са ФМП-ом то доведено у питање. Црвена звезда се такмичи у Кошаркашкој лиги Србије и домаћем Купу Радивоја Кораћа, и то је једини српски тим који никад није испадао из прве националне лиге. Такође, она чини Јадранску кошаркашку асоцијацију и такмичи се у АБА лиги, која одређује који ће се тимови такмичити у Евролиги, а који ће се такмичити у УЛЕБ Еврокупу. Према УЛЕБ-овој листи Звезда је најбоље рангиран клуб од свих српских клубова, као и свих клубова из Јадранске лиге.

Црвена звезда као домаћин утакмице игра у хали Пионир, саграђеној 1973, са капацитетом од 8.150 места, док утакмице у Европским такмичењима игра и у Комбанк арени са предвиђеним капацитетом од 18.500 седећих места. Навијачи Црвене звезде се називају Делије.

Историја

1950-те

Кошаркашки клуб Црвена звезда као посебна секција основан је истог дана када и Спортско друштво, 4. марта 1945. године. Први руководилац кошаркашке секције била је Мира Петровић. Међутим, веома брзо је бригу о Звездиним кошаркашима преузео Мирко Аксентијевић-Бата. Због последица рањавања током Другог светског рата, он није могао да игра, али зато је целокупно своје време посветио организацији рада кошаркашке секције. Убрзо му се прикључио и Небојша Поповић, па су њих двојица заједно радили на унапређењу кошаркашке екипе Црвене звезде.

У првим месецима свога постојања Црвене звезде највише се радило на логистици: поправљао терен, набављали кошеве, шили дресови и остало. Али када је све то учињено, започета је селекција играча који ће освојити велики број одличја. Првих десет година постојања, представља златно доба КК Црвена звезда. Освојено је десет узастопних титула државног првака. Синоним за кошарку био је Мали Калемегдан, где је Звезда и играла у првим годинама свога постојања. Један од најчешћих гледаоца на трибинама био је и једини српски Нобеловац Иво Андрић, коме је нуђено да буде председник клуба. Тадашњи тим био је предвођен петорком: Небојша Поповић, Тулио Роклицер, Александар Гец, Ладислав Демшар и Срђан Калембер. Поред врхунских резултата београђани ће памтити тадашњу екипу и по духовитим потезима којима су одушевљавали гледаоце. Срђан Калембер ће заједно са саиграчем Миланом Бјегојевићем остати упамћен као играч са највише националних титула освојених са Црвеном звездом и то укупно 9 у периоду од 1946. па до 1954. године. Ови успеси су били утолико већи са обзиром на декрет тадашње власти, по којима су сви Звездини играчи који су били војна лица морали да пређу у редове ривалског клуба Партизана. Међу њима најпознатији су: браћа Шапер, Ратко Влаховић, Брацо Алагић и Александар Николић. Александар ће се међутим вратити у Црвену зведу после само једне сезоне и учествовати у освајању три националне титуле. Пар година касније у Партизан је прешао и Борислав Станковић како би добио пасош.

Свих тих година првенство је играно по турнирском систему са мањим променама за сваку сезону. Тако је у сезони 1947. уведено играње квалификација. Тада је Црвена звезда остварила једну од најубедљивијих победа у првенствима и то над Пролетером из Приштине од 110:15. 1952. године је уведен систем играња кроз регионалне групе, а затим се играо завршни турнир у Зрењанину. Звезда је победила све своје противнике и заслужено одбранила титулу. Црвена звезда је током тих првих 10 година поред 10 освојених титула у 149 утакмица остварила 125 победа, 4 нерешених утакмица и 20 пораза.

1960-те

Десетогодишњи низ освајања домаћих првенстава Звездиних кошаркаша окончана је 1956. године. Многи тимови су покушавали да прекину овај низ, али је то коначно пошло за руком екипи зрењанинског Пролетера. Наредних осам сезона од 1957. до 1964., првенством су доминирале екипе ОКК Београда и љубљанске Олимпије које су се тих година смењивале на трону. У том периоду Црвена звезда је у потпуности изменила састав. Поред играчког кадра, тренера Небојшу Поповића заменио је Александар Гец, а затим и Милан Бјегојевић. Резултати су били променљиви, од 3. места 1957., 1958., па до 8. места 1962. и 1963., да би опет били трећи 1964. Дакле, Звездини кошаркаши су за само пар година стигли од вишегодишњег шампиона, до позиције да се у сезонама 1962. и 1963. боре за опстанак. Ни наредне четири сезоне од 1965. до 1968. нису донеле велики резултатски успех, али су те године обележили кошаркаши Задра са три титуле, док је једном шампион била Олимпија.

1965. године Кошаркашки савез Југославије је донео одлуку да се првенства играју у затвореним халама и то почевши од сезоне 1967/68. Тако је 1967. године у новембру на Малом Калемегдану одиграна последња званична утакмица и то против Работничког из Скопља. Након тога Звезда је своје утакмице играла на Сајмишту док се није изградила Хала спортова на Новом Београду.

Тих сезона био је евидентан напредак Звездиних кошаркаша, а полако је стасавала и једна нова генерација, коју су предводили Владимир Цветковић, Зоран Славнић, Љубодраг Симоновић, Драган Капичић. Коначно је у сезони 1968/69. освојена 11. титула Југословенског првенства. Те године су по два пута савладани тадашњи шампион Задар и Партизан. Титулу је након 14. година Звезди донела већ поменута генерација, у којој су били и Драгиша Вучинић и Иван Сарјановић, а са клупе их је предводио Милан Бјегојевић. Наредна сезона 1969/70. није донела одбрану шампионског трона, титула је у драматичној трци са Олимпијом и Југопластиком била изгубљена. Ипак сезона је била значајна јер је екипа по први пут наступила у Купу европских шампиона. У 1. колу елитног такмичења елиминисана је екипа Спарте из Луксембурга (112:92 и 128:84), а у осмини финала избачен је и грчки Панатинаикос (91:66 и 75:83) и тиме је обезбеђен пласман у четвртфиналну групу. Међутим, у конкуренцији ЦСКА из Москве, италијанског Игниса ја француског Асвела, није се могло више од последње четврте позиције.

1970-те

Сезона 1970/71., када је Југословенски шампионат у питању, завршена је на трећој позицији иза Југопластике и Локомотиве, али је зато освојен први трофеј у националном купу. У осмини финала великом разликом је побеђен Партизан 103:71, у четвртфиналу тесна победа над Југопластиком 78:76, док је у борби за финале елиминисан КК Задар 89:72. Финале је одиграно у Љубљани, а Звезда је савладала домаћу Олимпију резултатом 82:70.

Наредна сезона 1971/72. била је најуспешнија у дотадашњој историји. У драматичној завршници Југословенске лиге, црвено-бели су дошли до 12. шампионског трофеја. Црвена звезда и Југопластика су у регуларном делу шампионата остварили идентичан скор од 17. победа и 5. пораза, тако да је о прваку одлучивала мајсторица. У одлучујућем мечу црвено-бели кошаркаши славили су са 75:70 и дошли до нове титуле. Поред овог успеха, пулени Братислава Ђорђевића остварили су и велики успех на међународној сцени. У оквиру Купа победника купова, црвено-бели су дошли до првог европског финала. У финалу противник је била италијанска екипа Симентала која је у неизвесној завршници ипак била успешнија и резултатом 74:70 дошла до победе.

Сезона 1972/73. није донела одбрану националне титуле, КК Раднички Београд је био за корак бољи, али је освојен други трофеј у националном купу. Редом су побеђивани чачански Борац (89:86), београдски Раднички (90:79) и сплитска Југопластика (84:75). Велико финале одржано је у Загребу, резултатом 71:65, кошаркаши Црвене звезде савладали су Партизан. Такође, те сезоне забележен је и други наступ у Купу европских шампиона. У 1. колу холандски Левис фламингос је савладан резултатима 107:74 и 72:88, да би у борби за пласман у четвртфиналну групу Црвене звезде савладала албанску екипу Партизани резултатима 99:74 и 94:83. У групној фази, црвено-бели су у конкуренцији Макабија (103:88, 102:113), Реал Мадрида (80:70, 77:74) и Симентала (74:80, 85:108) заузели другу позицију и пласирали се у полуфинале елитног такмичења. У утакмици за финале московски ЦСКА је био бољи. Армејци су славили оба пута 90:98 и 83:100, и заслужено се пласирали у борбу за титулу европског првака.

Наредна сезона 1973/74., остаје златним словима уписана не само у аналима КК Црвена звезда, већ и тадашње југословенске кошарке, јер је КК Црвена звезда остварио највећи дотадашњи успех, освојивши Куп европских победника купова. Све је почело са две победе против албанског представника 17. Нандори, резултатим 114:70 у првој и 99:83 у другој утакмици. У другом колу, Француски Бањоле је побеђен резултатима 102:86 и 92:94, Црвена звезда се пласирала у четвртфиналну групу у којој је за противнике имала ЦСКА из Софије (80:72 и 81:88) и италијанску Саклу(93:86 и 88:87). У полуфиналу Звезда је је за ривала имала шпански Естудијантес. Мадридски студенти сматрани су за фаворита, али су се са обе победе резултатима 104:85 и 79:74 Звездини кошаркаши пласирали у финале где их је чекала чехословачка Збројовка. Звезда је победила у финалу резултатом 86:75, и први европски клупски трофеј стигао у Београд. Велики међународни успех, црвено-белима су донели Ракочевић, Лазаревић, Сарјановић, Жугић, Капичић, Симоновић, Вучинић, Јовашевић, Славнић, Живковић и Пешић. Екипу је са клупе предводио Александар Николић. Те сезоне првенство је завршено на 3. месту иза Задра и Југопластике, а у купу је пораз доживљен у финалу управо од домаћина Југопластике.

Као освајач првог европског трофеја, кошаркаши Црвене звезде су у следећу сезону ушли са жељом да и домаће трофеје врате на Мали Келамегдан. Првенство је ипак било недостижно, пошто је Задар још убедљивије дошао до нове титуле, али је зато остварен успех у купу Југославије. Црвена звезда се у нишком финалу реванширала Југопластици за претходни пораз и победом од 81:79 стигла је до трећег куп трофеја. На путу се успеха побеђивани су Јасеница из Смедеревске Паланке (91:85), Раднички из Свилајнца (118:86), Партизан (102:100), новосадска Војводина (106:90) и до тада непобедив Задар (89:87). На међународној сцени, црвено-бели су бранили титулу у Купу победника купова. Као носилац трофеја Звезда је имала повлашћени статус и директно је жребана за четвртфиналну групну фазу. У конкуренцији белгијског Расинга (116:89, 94:98), ЦСКА из Софије (102:91, 75:72) и шпанског Хувентуда (97:79, 63:78), освојена је прва позиција и обезбеђен полуфинални двобој и то са Југопластиком. У два меча (81:63, 76:88) Звезда је била успешнија и пласирала се у ново финале. Екипа Спартака из Лењинграда је за нијансу у финалу била успешнија и резултатом 63:62 преузела трофеј.

Након тих успеха, КК Црвена звезда је у наредним сезонама бележила просечне резултате. У Сезони 1975/76. освојена је 5. позиција у првенству, а у купу је забележен пораз у 3. колу од ОКК Београда. Те сезоне је шампион по први пут био Партизан.

У периоду од сезоне 1976/77. до сезоне 1979/80., клуб бележио прилично лоше резултате. У првенству се налазио од 5. до 8. места, а у купу је испадао у 2. и 3. колу, док се 1977/78., пласирао у полуфинале.

1980-те

Коначно је сезона 1980/81. у којој је први тренер био Ранко Жеравица, донела нешто запаженији резултат. На домаћој сцени поново је остварен просечан резултат (5. место у лиги и четвртфинале купа), али је успех остварен у Купу Радивоја Кораћа. У осмини финала савладан је грчки Спортинг (85:63, 72:69) и тиме је обезбеђен пласман у четвртфиналну групу. У конкуренцији белгијског Андерлехта (90:91, 86:79), италијанске Ферареле (93:80, 92:88) и израелског Хапоела (128:102, 92:96) освојена је прва позиција. У полуфиналу са Хувентудом из Бадалоне, Звезда је изгубила оба меча (73:82, 85:109).

И наредна сезона 1981/82., је резултатски била идентична. У првенству је освојена трећа позиција и плеј-оф је окончан у полуфиналу против Цибоне. У Купу Југославије је претрпљен пораз у осмини финала, али је у Купу Радивоја Кораћа Звезда поново стигла до полуфинала. У конкуренцији турског Ефес пилсена (103:82, 91:80), француског Аспа (106:93, 98:106) и италијанског Лато солеа (91:79, 82:84) Звезда је освојила прву позицију у четвртфиналној групи и обезбедила полуфинални двомеч. Противник је била екипа Шибенке из Шибеника, која је у два меча (115:99, 83:101) била успешнија и пласирала се у финале.

Сезона 1982/83. није била резултатски много успешна: четврта позиција у првенству и испадање од Шибенке у полуфиналу плеј-офа, полуфинале националног купа и испадања у четвртфиналној групи Купа Радивоја Кораћа. Звезда је ипак стварала састав који су чинили Богосављев, Милићевић, Јанковић, Авдија, Жижић, Николић, Радовић, a од кога се очекивало да поново донесе трофеје на Мали Калемегдан, и тај састав је уз мање корекције у домаћем првенству водио велике битке са загребачком Цибоном и сплитском Југопластиком, током даљих 80-их. Те године је Црвена звезда учествовала и на турниру у Солуну где је играла против Северне Каролине за коју је тада наступа Мајкл Џордан. Његовим поенима од 32 укупно је Звезда поражена резултатом 104:105.

Резултатски успеси започели су у сезони 1983/84. У регуларном делу првенства освојена је друга позиција иза тада доминантне Цибоне. У плеј-офу Звездини кошаркаши нису имали већих проблема са Партизаном (2:0 у серији) и Задром (2:1) и у финалу их је чекала Цибона. Након победе Цибоне у Загребу (78:76) и победе Звезде у Београду (87:79), уследила је узбудљива мајсторица у Загребу. Цибона је минималном победом 72:71 освојили шампионски пехар. Ипак, остаје забележено да је судија Радић, касније председник Кошаркашког савеза Хрватске, досудио непостојећи аут у корист Цибоне након чега Накић поентира за победу. У Купу Радивоја Кораћа Звезда је преко екипе из Белгије Вервије (89:73, 95:89) у осмини финала, обезбедила такмичење у групи. У конкуренцији француског Модерна (93:84, 82:79), италијанског Индесита (99:89, 83:97) и турског Езачибашија (104:94, 92:84), Црвена звезда је освојила прво место и пласирала се у полуфинале. У полуфиналу Звезда је била успешнија од шпанске Сарагосе (130:100, 87:108), али је у финалу француски Елан Берне Ортез победио резултатом 97:73.

Наредна сезона 1984/85. је била веома слична. Поново је заузета друга позиција у првенству, а у плеј-офу су након Будућности (2:1) и Задра (2:0) поново у финалу укрстили копља Звезда и Цибона. И поново је након два меча било 1:1 у серији и мајсторица је играна у Загребу. Цибона је славила резултатом 119:106 и освојила трофеј. У националном купу Звезда је заустављена од Работничког из Скопља у осмини финала, али је поново остварен запажен резултат у Купу Радивоја Кораћа. У четвртфиналној групи Звезда је стигла до првог места преко шпанског Ликора (100:84, 104:102), италијанског Џоли комбанија (100:82, 89:102) и израелског Хапоела (112:75, 88:80). Ипак, на путу за ново европско финале Звезда је заустављена на последњем степенику од италијанског Симака (99:100, 86:109).

Сезона 1985/86. је била нешто слабија. Заузета је тек осма позиција у првенству. У плеј-офу црвено-бели су опет елиминисани од Цибоне, овага пута у четвртфиналу. У националном купу Партизан је био бољи у 3. колу, а у европском Купу Кораћа у четвртфиналној групи заузета је друга позиција иза италијанског Диварезеа.

Коначан успех против Цибоне у плеј-офу КК Црвена звезда је забележио у сезони 1986/87. У полуфиналу су савладани загрепчани са 2:1 у серији, али је у великом финалу бољи био Партизан са две победе (73:78, 88:89).

Сезона 1987/88. остаје упамћена по новом европском успеху. Црвена звезда је у оквиру Купа Радивоја Кораћа поново заустављена у полуфиналу. У првој рунди елиминисан је Бешикташ (104:80, 114:75). У групној фази, и поред изузетно јаких противника (Асвел, Естудијантес, ПАОК) обезбеђена је прва позиција и полуфинални двобој са великим Реалом из Мадрида. Реал у оба меча био бољи (82:89, 72:81) и заслужено отишао у финале.

После још једне лоше сезоне (1988/89.), уследила је сезона 1989./90. у којој је Звезда поново дошла у борбу за трофеје. Међутим, те године је домаћом и европском кошарком владала екипа сплитске Југопластике. У оба домаћа такмичења, Звезда и Југопластика су играли у самој завршници. У плеј-офу Сплићани су са 3:1 у серији дошли до трофеја (70:98, 69:67, 63:93, 91:113), док је у финалу националног купа које је одржано у Дубровнику, резултатом 79:77, Југопластика стигла до другог трофеја те године. Ипак, финале купа је донело црвено-белима учешће у Купу победника купова.

Сезона 1990/91. била је последња сезона велике Југославије. Та сезона је донела и велики резултатски неуспех, јер су Звездини кошаркаши кроз плеј-аут морали да обезбеђују опстанак. У конкуренцији Слободе из Тузле, београдског Радничког и титоградске Будућности, са скором 5-1 ипак се клуб спасао првог испадања ис прволигашког такмичења. Ни такмичење у Купу победника купова није донела запаженији резултат. У првој рунди елиминисан је Турски Пашабанче (86:76, 85:94), да би у групној фази у конкуренцији Сарагосе, ПАОК-а и Хапоела са скором 2-4 заузета последња позиција.

1990-те

Александар Трифуновић

Распад некадашње државе, довео је и до великих поремећаја и у самој кошарци. Сезона 1991./92. била је више него хаотична. Држава се распадала, али су ипак клубови из Србије, Босне и Херцеговине и Македоније учествовали у такмичењу. Те сезоне Звездине кошаркаше је са клупе предводио Душко Вујошевић. Звезда је у финалу плеј-офа поражена од највећег ривала Партизана са 3:0 у серији, док је у домаћем купу, екипа Босне била боља у полуфиналу резултатом 106:101.

Напокон дуго очекивана титула се поново вратила на Мали Калемегдан 1993. године, и то после 21. године поста. Екипа је заузела прву позицију на табели у регуларном делу шампионата. У плеј-офу преко шабачке Иве обезбеђено је велико финале са црно-белима. Та генерација предвођена Небојшом Илићем, Сашом Обрадовићем као и младим Дејаном Томашевићем, и са клупе Владиславом Лучићем, успела је у финалу да победи Партизан у утакмицама за памћење (3:2 у серији) и освоји 13. шампионску титулу у историји клуба. Поред водећих играча памтиће се игре Александра Трифуновића и Љубе Видачића. Због санкција Звезда наредне сезоне није учествовала у Купу европских шампиона.

И сезона 1993./94. је за КК Црвена звезда била шампионска. Предвођени тренером Лучићем, Звездини кошаркаши су у плеј-офу преко Морнара из Бара, шабачке Иве и Партизана стигли до новог трофеја. Током сезоне је Звезда играла променљиво, забележено је 9. пораза у лигашком делу, али непосредно пре плеј-офа у тим се враћа Саша Обрадовић. Игра се нагло окренула, а Саша постао њен главни носилац. Лучић у финалу вади свог џокера Радета Милутиновића који је имао великог удела у игри Звезде, иако није био водећи стрелац. У финалној серији црвено-бели су савладали Партизан са 4:1 (77:64, 99:85, 103:88, 69:78, 80:79). Црвена звезда је имала велику прилику да по први пут у историји дође до другог домаћег трофеја у једној сезони. У националном купу након Ужица (96:90, 106:80), никшићке Сутјеске (89:78), београдског Радничког (93:91) и Спартака из Суботице (70:62), уследило је поновно финале са Партизаном. Партизанови кошаркаши су победом 104:102 дошли до пехара.

Половином 90-их година 20. века уследила је и прва општа криза у клубу. Са друге стране, на домаћој кошаркашкој мапи појављују се мањи клубови са великим буџетима али се због тога брзо и гасе. Тако је Црвена звезда у сезони 1994/95. у полуфиналу плеј-офа елиминисана од Боровице из Руме а наредне сезоне у четвртфиналу домаћег шампионата боља је била екипа БФЦ Беочин. Сезона 1995./96. остаје упамћена и по томе што се Звезда након санкција поново нашла на међународној сцени. Поново је то био Куп Радивоја Кораћа, али се овога пута се морало кренути од самих квалификација. Екипа предвођена тренером Славнићем је изгубила у двомечу од руске екипе Акваријус (67:74, 78:76), па је након тога Славнић и поднео оставку.

Критичну тачку своје дотадашње историје Црвена звезда је доживела у сезони 1996/97. У конкуренцији 14. екипа у домаћем шампионату, Црвена звезда је заузела тек 12. позицију и за мало избегла испадање из лиге. Те сезоне Звезда је учествовала и у Купу Радивоја Кораћа, где су постигнути скромни резултати. У 1. квалификационом колу савладан је бугарски Компакт (83:69, 87:66), да би у другој, групној фази квалификација, Звезда у конкуренцији шпанског Касереса, руског Спартака и пољског Кофорда заузела другу позицију и пласман у 1. званично коло Купа Кораћа. Непремостива препрека у тој рунди био је солунски ПАОК (99:102, 87:100).

Сезона 1997/98. значила је буђење клуба. Тим је био јединствен спој искусних играча који су дошли из БФЦ Беочина Миленка Топића, Жељка Топаловића и Владимира Кузмановића, из Беобанке су дошли Оливер Поповић и Војкан Бенчић, што је уз Јова Станојевића, Игора Ракочевића и Златка Болића представљао заиста најбољи тим у тадашњој СР Југославији. Овај тим је оправдао очекивања и стигао до шампионског пехара СР Југославије и финала Купа Радивоја Кораћа. Интересантно је напоменути да је Звезда током сезоне променила чак четири тренера, то су били Ранко Жеравица, Том Лудвиг, Владислав Лучић и Михајло Павићевић. У регуларном делу првенства, Звезда је освојила трећу позицију иза Партизана и Будућности. Први противник у плеј-офу КК Ловћен са Цетиња (79:77, 89:62). У полуфиналу црвено-бели су се састали са КК Будућност. Најбољи црногорски клуб је био апсолутни фаворит, али су две победе 70:61 и 86:84, промовисале Звезду у првог финалисту плеј-офа. У другом полуфиналном дуелу догодило се још једно изненађење, где је петопласирани ФМП елиминисао Партизан, па је дошло до неочекиваног финала. Први финални дуел добила је Звезда резултатом 63:56. У Железнику ФМП је поравнао на 1:1 у серији резултатом 68:65 и тај пораз је био кобан по тренера Лучића. Под изговором да је потребно раздрмати екипу, руководство је сменило Лучића и на клупу довело Михајла Павићевића. Наредна два дуела, Црвена звезда је решила у своју корист и резултатима 67:63 и 77:76 стигла до 15. шампионског пехара.

Те сезоне велики успех је остварен на међународној сцени у Купу Радивоја Кораћа. У првој квалификационој фази, кипарски Панатинаикос је био само загревање (90:54, 89:77). У другој фази квалификација, Црвена звезда је у конкуренцији грчког Перистерија, израелске Херцлије и аустријског Монтана заузела прву позицију претрпевши само један пораз и то од Грка у Београду. У званичном делу такмичења на путу до финала поеђивани су италијанска Фонтана (91:73, 72:81), Дарушафака (67:62, 81:77) , Комбасан (81:66, 63:67), да би у полуфиналу Француски Шоле био побеђен у Београду 81:49, тако да пораз на гостовању од 96:74 није спречио учешће у финалу. У финалном двомечу Звезду је чекао италијански Маш из Вероне. Први сусрет у Верони Звездини играчи су решили у своју корист резултатом 74:68, али у реваншу у Београду пред препуним трибинама хале Пионир, и још неколико хиљада људи на београдском Тргу Републике доживљен је пораз од 64:73, чиме је укупним резултатом 141:138 за екипу Маша трофеј отишао у Верону.

Легенда клуба - Игор Ракочевић

Захваљујући титули из претходне сезоне Звезда је за сезону 1998./99., стекла право наступа у Евролиги. Управо је та сезона донела и први двобој са једним од клубова из некадашње Југославије, и то са највећим ривалом загребачком Цибоном. Због уласка навијача на паркет током прошлосезонског финала Купа Кораћа Звезда је са Цибоном играла без присуства публике и из тог разлога претрпљен је пораз резултатом 66:69. Ипак, црвено-бели су се реванширали Цибосима и у загребачкој хали славили резултатом 80:77. У осталим мечевима прве фази Евролиге, црвено-бели су постигли следеће резултате: Панатинаикос 74:76 и 71:77, Ефес Пилсен 71:72 и 60:73, ТДК Манреса 88:60 и 59:74 и са Макабијем из Тел Авива 67:70 И 59:78. У другој фази такмичења Звезда је наступала појачана великим асом Владе Дивцом који је привремено напустио НБА због лок-аута. У том периоду постигнути су следећи резултати: Жалгирис 77:69 и 65:91, Ортез 75:85 и 61:70 и Фенербахче 88:66 и 61:78. На крају, сезону Евролиге црвено-бели су завршили са скором од четири победе и 12. пораза. Остаје за памћење да је Звезда победила освајача Евролиге те сезоне, екипу Жалгириса. Када је реч о домаћем шампионату, плеј-оф није одржан због НАТО бомбардовања СР Југославије, тако да је лидер након регуларног дела, екипа Будућности из Подгорице проглашена шампионом.

Последњу сезону 20. века, обележио је нови наступ у Евролиги. У првој фази овог такмичења Звезде се састала са екипама ПАОК-а 65:64 и 53:82, ЦСКА из Москве 65:80 и 62:86, Бенетоном 60:70 и 63:88, Барселоном 86:91 и 67:90 и Шолеом 56:64 и 59:69. У другој Фази противници су били Панатинаикос 61:76 и 58:67, Реал Мадрид 71:96 и 78:98 и Љубљанска Олимпија 83:77 И 47:59. Сезона у Евролиги је окончана са свега две победе и 14. пораза. У домаћем шампионату плеј-оф је окончан у полуфиналној серији са Партизаном поразом од 2:3 у серији, док је домет у националном купу било четвртфинале, где је ФМП Железник славио са убедљивих 79:56.

2000-те

Милан Гуровић један од најпознатијих играча Звезде

Прелаз у нови миленијум, донео је нове потешкоће у функционисању КК Црвена звезда. Наредних година дошло је до великих осцилација како у резултатима тако и у самој организацији клуба. У тиму су стасали млади талентовани играчи попут Милоша Вујанића, Милутина Алексића и Јована Копривице. Тренер је у једној сезони био и Мута Николић, али клуб није успео да задржи пре свега Радмановића како би био конкурентан. Убрзо након тога клуб напушта и Вујанић одласком у тим највећег ривала. Тенденција одласка играча из Црвене звезде настављена је и наредних година преласком Ђуре Остојића одмах након припрема, као и Луке Богдановића који је имао важећи уговор са Црвеном звездом. У сезони 2002/03. Црвена звезда по први пут учествује у Јадранској лиги која је формирана годину дана раније. Доласком словеначког тренера Змага Сагадина, дошло је до великих новина у Звездином тиму. Сагадин је пронашао и пар играча у нижим лигама који ће касније имати запажене каријере: Чедомир Витковац, Вук Радивојевић, Горан Јеретин и Лука Богдановић. Звезда је појачана са два искусна страна играча, Американцем Скунијем Пеном и Нигеријцем Обином Екезијем, заблистала али није успела да се домогне ниједног трофеја. Најближа је била трофеју у Јадранској лиги али је у полуфиналу изненађење направила екипа Задра која ће и у финалу изненадити Макаби из Тел Авива. У следећој сезони посебно се мора истаћи и повратак Игора Ракочевића у европску кошарку и то управо у тим Црвене звезде. Захваљујући њему и повређеном Јеретину тим се 2004. године домогао још једног домаћег купа, након 28. година. Остаће забележено да је тим Црвене звезде последњих пар секунди продужетка одиграо са 4 играча у четвртфиналу против Партизана. Након тога у полуфиналу је опет након продужетка савладана Војводина, а у финалу за 56 секунди успео да стигне 9 поена предности Рефлекса, и у продужетку их добије предвођен повређеним Јеретином, без капитена Игора Ракочевића.

Затим се управа одлучила за проверене снаге под вођством искусног тренера Шакоте. Већ прве сезоне оформио је јак састав предвођен Миланом Гуровићем. Окосницу тог тима чинили су још и Лери О'Бенон, Перо Антић, Мирослав Раичевић, али остаје и запажено појављивање младог Тадије Драгићевића. Ипак поред запажених успеха у УЛЕБ купу као и освајање Купа Радивоја Кораћа 2006., недостајале су титуле како у Јадранској тако и у домаћој кошаркашкој лиги. Највећи узрок су биле и бројне повреде играча који су у финишу сезоне дошли до одличне форме.

Следи сезона велике кризе иако је клуб забележио запажене резултате предвођена Тадијом Драгићевићем и Омаром Куком. Клуб је био озбиљно финансијски уздрман. На крају сезоне остало је само четири сениорска играча.

Доласком Вучићевића на место председника клуба чинило се да ће клуб успети да се извуче из кризе. Доведени су млади и персепктивни играчи, а као највеће појачање именован је тренер Светислав Пешић. Пешић је у тим довео неколико талентованих играча попут Марка Кешеља и Владимира Штимца, а из Аркадије доводи до тада готово непознатог Немању Бјелицу. Док су на месту странаца доведени Лоренс Робертс и Андре Овенс. Тим успева да се домогне многих домаћих финала и направи значајне резултате у Еврокупу. Ипак није успео да се домогне титула. Најближи су били титули у Кошаркашкој лиги Србије, међутим после врло спорног финала када је Пешић уместо неког из савеза делио сребрне медаље својим играчима, клуб је ипак морао да се задовољи другим местом. Иако је сезона завршена без титула у клубу је изникао једно од највећих изненађења Немања Бјелица, као и доказани таленат Марко Кешељ. Они ће касније заслужити и позив селектора репрезентације Србије.

Тим на тајм-ауту - сезона 2009/10

Ипак, Вучићевић је након те сезоне отишао из клуба, који је и даље био у кризи. Већина носиоца су напустили екипу. У тиму су остали само домаћи млади играчи којима се придодао једини странац Мајк Тејлор. У јануару је именована нова управа на челу са Владиславом Лучићем да спречи гашење клуба. Током сезоне екипа губи носиоце игре, али се исказује невероватан таленат Немање Бјелице кога су желели сви европски тимови. Ношени његовом игром и тренером Александром Трифуновићем Звезда успева да задржи статус у Јадранској лиги. Ипак посртање се наставља оставком Лучића и читаве управе. Криза је кулминирала када је управни одбор клуба поднео оставке, а постојала је и могућност одласка клуба у стечајни поступак. На крају је привредни суд одлучио да КК Црвена звезда као спортска организација не иде у стечај.

2010-те

У сезону 2010/11. клуб је ушао са младим играчима као што су Немања Недовић и Александар Цветковић, али и са пар искуснијих играча који су могли да попуне тим упрокос лошој финансијској ситуацији. Пре свега капитеном Борисом Бакићем, Вујадином Суботићем и појачањима из Крке Урошом Николићем и Партизана Страхињом Милошевићем и Дарком Балабаном. УЈадранској лиги је остварен најлошији пласман уз скор од свега 8. победа и 18. пораза. У тој сезони у тиму су били и амерички кошаркаши Џамар Јанг, Рикардо Марш и Ентони Мајлс, који су дали велики допринос опстанку и избегавању задњег места на табели које је аутоматски значило дисквалификацију за следећу сезону. Ипак због финансијске ситуације са њима није склопљен договор о продужењу уговора. Због тога се по завршетку Јадранске лиге тим расуо у моменту када је створена одлична хемија и у тако ослабљеном саставу, а тренера Увалина заменио је Никитовић. Тако десеткован тим дошао је у полуфинале купа где је доживљен пораз од ФМП-а. У првенству Србије у којем нису играли већ поменути амерички кошаркаши и Страхиња Милошевић, изборено је тек 5. место и клуб се није пласирао за плеј-оф.

Интеграција са ФМП-ом из Железника

Тим Црвене звезде за сезону 2011/12

После више годишњих покушаја за интеграцијом са ФМП-ом из Железника, коначно је дошло до споразума 12. августа 2011. године. Читав овај процес је урађен слично уговорима о франшизингу који су посебно примењују у САД. ФМП је преузео Звездино име и грб, као и неколицину играча, док се Црвена звезда током 5 година не консолидује. Према споразуму сви евентуални трофеји које освоји клуб у овом периоду ће се додавати "старој" Црвеној звезди, која ће након предвиђених 5 година наставити где постојећи клуб стане. Већ у првој сезони управа је учила крупне кораке ка консолидацији клуба. Урађен је детаљан план реорганизације клуба са планом враћања дугова у периоду од пет година, према унапред припремљеном плану реорганизације(УППР). УППР је правни институт регулисан Законом о стечају, и он је настао као алтернатива банкротсву у стечају. Тиме је омогућено да се у наредним сезонама уђе са знатно мањим теретом, али са обавезом редовног испуњавања обавеза из плана реорганизације. Тим добија и генералног спонзора, па налик другим клубовима додаје у имену и име спонзора Дива (произвођач воде). За председника новог клуба изабран је Небојша Човић.

Агилни председник одмах је преузео крупне кораке на консолидацији клуба. Највеће појачање је стигло прво, а то је трофејни тренер Светислав Пешић. Окосницу тима чинили су играчи из погона ФМП-а, као и четворица кошаркаша Звезде. Тим је појачан Американцем Адамом Морисоном, а од полусезоне њега је заменио Омар Томас. Ипак чини се да остатак екипе није дорастао задатку играња за велики клуб, а највећи домети ове екипе су била оба домаћа финала. Пешић је и поред неспоразума са Недовићем, успео да га дисциплином у одбрани уздигне до репрезентативног нивоа.

На крају сезоне Пешић није могао да настави посао започет у Звезди због обавеза са репрезентацијом Немачке. На место главног тренера је постављен Миливоје Лазић, Пешићев помоћни тренер. У тим се вратио Игор Ракочевић, чија жеља је била да у свом клубу заврши каријеру. Искуство је попуњено са Борисом Савовићем, Марком Симоновићем, Рашком Катићем као и Американцима Брауном, Алмондом и Нелсоном, али није запостављен и млађи кадар довођењем перспективног Луке Митровића уз уговор на четири године. Због траљавог почетка сезоне убрзо је смењен тренер Лазић Владом Вукоичићем, а уместо Алмонда у тим је дошао Мајкл Скот. Звезда је кренула у дугу серију победа и успела је да прође у други круг Еврокупа као и да се пробије на сам врх Јадранске лиге. У врхунцу своје форме освојили су Куп Радивоја Кораћа. Након тога уследио је пад форме, посебно са почетком Српске лиге. Тада су многи носиоци игре већ били истрошени напорном сезоном, а нарочито сам Ракочевић. Ипак и са тим падом успели су да се на фајнал фору Јадранске лиге домогну финала и самим тим обезбеде учешће у Евролиги следеће сезоне.

Детаљ са утакмице Евролиге са Локомотивом

У сезону 2013/14. наставља се постепен напредак Звезде како на спортском тако и на организационом плану, пре свега због учешћа у Евролиги. По први пут у историји Звезде један странац продужава уговор и то Демаркус Нелсон. Тим остаје без главног носиоца Игора Ракочевића, али убрзо се потписују Бобан Марјановић, Јака Блажич и Блејк Шилб, и прикључују три јуниора Тејић, Ребић и Ристић. Непосредно пред почетак сезоне долази и Чарлс Џенкинс, а уместо Савовића тиму се прикључује Иван Раденовић. Традиција промена играча током сезоне се наставила пре свега отказом Шилбу, одласком Ристића на колеџ као и одласком Цветковића на позајмицу у МЗТ. Место њих у клуб се враћа Тадија Драгићевић и потписује осредњи играч Липовиј из Украјине. У Евролиги клуб постиже запажене резултате. Остварене су одличне игре пре свега на домаћем терену док су за мало измакле победе пре свега над Макабијем, који постаје шампион Евролиге, али и над Панатинаикосом и то у продужетку. Једини је Макаби у Тел Авиву успео да рутински победи Звезду док су све остале утакмице биле неизвезсне до самог краја. Ипак у тешкој групи постаје једини клуб који са 4 победе није успео да се пласира у "топ 16". Међутим наставља такмичење у Еврокупу где је направила веома запажен успех пласманом у полуфинале. Остају забележене феонаменалне атмосфере у Комбанк арени током четвртфинала и полуфинала, када 24.232 звездина навијача пробијају рекорд у посећености свих УЛЕБ-ових такмичења. Одлични резултати у Европским такмичењима су подигли Црвену звезду на УЛЕБ-овој листи, и постаје најбољи клуб са ових простора. У АБА лиги су у лигашком делу забележени најбољи резултати у историји и заузето је прво место у лигашком делу. Међутим у борби за трофеј, у полуфиналу финалног турнира Звезда губи од Цибоне која је и освојила турнир. Међутим, са обзиром да је Цибона због финансијских проблема одустала од Евролиге, борд овог такмичења је одлучио да Црвена звезда у наредној сезони буде директан учесник овог такмичења, а не да иде у квалификације. Успех Звезде је увећан чињеницом да је по први пут одбрањен домаћи куп, и то победом над екипом Мега Визуре резултатом 81:80. Ипак сенку на веома успешну сезону је бацио пре свега пораз од Цибоне у АБА лиги али и не освајање домаће лиге. Иако је Супер лигу започела одличним резултатима после прекида због поплава, тим захвата велики пад. Ипак успева да се домогне финала у којем губи од Партизана. Звезда је одиграла добро све док се противнички тим није повукао са терена. Након овог Звезда није успела да се снађе у промењеном судијском критеријуму и доживела пораз.

Млађе категорије

Јуниорски тим Црвене звезде

Иако је сва пажња углавном усмерена на резултате првог тима, Црвена звезда има дугу традицију у раду са млађим категоријама. Наравно све млађе селекције су и у резултатском смислу увек биле у врху како домаћих тако и међународних такмичења. Чак и када је први тим резултатски имао лоше сезоне, у млађим категоријама су изникли многи касније веома успешни играчи. Најважнији и најпознатији изданци Звездине школе кошарке су свакако Мока Славнић, Бобан Јанковић, Небојша Илић, Саша Обрадовић и Игор Ракочевић. Ипак треба истаћи и друге играче који су своје каријере градили пре свега у другим клубовима попут: Владимира Радмановића, Милоша Вујанића, Милка Бјелице и многих других.

Додатан квалитет у селекцији млађих категорија доноси фузија са ФМП Железником. Том приликом комплетне младе селекције постају Звездине селекције са могућношћу коришћења одличне инфраструктуре. Ту је пре свега тренажни центар са салама на Чукарици као и хала у Железнику. Успеси Звездиних млађих селеција постају још значајнији. Тако Звездини јуниори после више покушаја успевају да освоје Еввролигин Најк турнир 2014. године у Милану, и постају незванични прваци Европе у јуниорској конкуренцији. Наравно циљ млађих категорија је пре свега формирање потпуних играча али и њихово школовање које је омогућено јединственим системом образовања које се нуди деци. Поред тога велики број играча свих узраста је део млађих репрезентативних селекција. Тако је само у 2014. години укупно 12 кошаркаша Звезде (6 у кадетском, 3 у јуниорском и три у узрасту до 20 година),су били део неке од репрезентаивних селекција Србије, које су при томе освојиле 2 медаље на првенствима на којима су наступале.

Навијачи

Делије руше рекорд у посети у Комбанк Арени, 24.232 на утакмици червртфинала Еврокупа

Главни чланак: Делије север

Од самог заснивања клуба најистакнутије личности друштва били су често виђени на утакмицама на Малом Калемегдану. Један од честих посетилаца кошаркашких утакмица и мушке и женске селекције Црвене звезде је био Иво Андрић. Све утакмице су од почетка биле веома посећене. Популарност је расла са сталним успесима како кошаркашкох клуба али пре свега фудбалског клуба. Играчи свих клубова у оквиру Спортског друштва често међусобно посећују утакмице у свим такмичењим. Црвена звезда је српски клуб са највећим бројем навијача према већини истраживања која су спроведена у Београду, а и на тероторији читаве Србије.

Организована група навијача Црвене звезде се називају Делије. Ова навијачка група настала је уједињењем дотадашњих мањих навијачких група 7. јануара 1989. Делије представљају једну од најпознатијих навијачких група на свету. Према избору организације "Свет Ултраса" која на друштвеним мрежама окупља преко 400.000 навијача, група Делије је изабрана за најбољу навијачку групу на свету у 2014. години. Навијачи Црвене звезде и Олимпијакоса развили су дубоко пријатељство. Навијачи оба тима су себе назвали „Православна браћа“ („Orthodox Brothers“). У ову братску унију навијача касније су се укључили и навијачи Спартака Москве. Управо су навијачи клуба са Малог Калемегдана приредили рекордну гледаност неке кошаркашке утакмице под покриветљством УЛЕБ. То се десило током четвртфинала Еврокупа 2014. године против екипе Будивељника, када је у Комбанк арени било 24.232 навијача.

Навијачка група Делије од почетка учествовања Црвене звезде у Јадранској лиги не посећују утакмице које Звезда игра у овом такмичењу, или се бар не ради о организованом навијању. Делије се иначе против игрању свих клубова из СД у регионалним лигама, иако ова у регионална лига доноси проходност за сва такмичења под покровитељством УЛЕБ-а. И поред тога остали навијачи редовно посећују утакмице па је посета често међу најбољим у Јадранској лиги.

У новије време значајан податак је и број навијача који прате клуб преко друштвених мрежа: фејсбук, твитер и инстаграм, као и преко званичног јутјуб канала. Захваљујући пре свега маркетингу клуба али и укупном броју навијача, Црвена звезда је предводник свих кошаркашких клубова на Балкану што се тиче дигиталног маркетинга.

Познати навијачи

Атмосфера на Евролигашкој утакмици са братским клубом Олимпијакосом

• Књижевници: Иво Андрић, Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Милован Витезовић,
• Глумци: Љуба Тадић, Миодраг Петровић Чкаља, Иван Бекјарев, Никола Симић, Петар Краљ, Бата Живојиновић, Драган Николић, Виктор Савић, Предраг Ејдус, Ненад Окановић, Никола Којо, Воја Брајовић, Милена Дравић, Небојша Глоговац, Бранислав Трифуновић, Мира Ступица,
• Музичари: Цуне Гојковић, Тома Здравковић, Мирослав Илић, Аца Лукас, Ана Бекута, Бора Ђорђевић, Момчило Бајагић, Џеј Рамадановски, Владо Георгијев, Шабан Шаулић, Цеца Ражнатовић, Вук Роксандић, Милан Делчић Делча,
• Спортисти који нису наступали за Црвену звезду: Новак Ђоковић, Дарко Миличић, Милош Теодосић, Немања Матић, Никола Вучевић,; Ивана Максимовић
• Политичари: Драган Ђилас, Александар Вучић, Драгољуб Мићуновић, Вук Драшковић,
• Привредници: Филип Цептер, Мирослав Мишковић
• Новинари и водитељи: Илија Ковачић, Мића Орловић, Милан Калинић, Александра Гудељ, Иван Ивановић, Драгана Косјерина, Иван Зељковић, Игор Вујичин, Милан Бошковић,

Резултати

Такмичење		Утакмица	Победе	Пораза	Нерешено
Национална лига		1556	986	560	10
Јадранска лига		324	197	127	/
Национални куп		151	109	42	/
Европска такмичења		333	182	149	2
УКУПНО		2364	1474	878	12

Напомена : ажурирано 22. септембра 2014.

Рекорди

• Најубедљивија победа: Црвена звезда - Космај 118:4, 1946. године
• Најубедљивији пораз: Олимпија - Црвена звезда 140:86, 1963. године
• Највише постигнутих поена против Напретка из Алексинца - 150, у сезони 1990/91.
• Најмање постигнутих поена против Партизана - 13, 1949. године
• Највише победа у националним првенствима - 28 у првенству 1992/93.
• Најмање пораза у првенству - нити један пораз у сезони 1947. године
• Највише одиграних званичних утакмица у једној сезони - 72, сезона 2013/14.

Успеси

Такмичење		Број	Година
Национално првенство - 15
Првенство СФР Југославије	Првак	12	1946, 1947, 1948, 1949, 1950, 1951, 1952, 1953, 1954, 1955, 1968/69, 1971/72.
	Другопласирани	7	1959, 1969/70, 1972/73, 1983/84, 1984/85, 1986/87, 1989/90.
Првенство СРЈ / Првенство СЦГ	Првак	3	1992/93, 1993/94, 1997/98.
	Другопласирани	3	1991/92, 1998/99, 2005/06.
Првенство Србије	Првак	0	/
	Другопласирани	5	2006/07, 2008/09, 2011/12, 2012/13, 2013/14.
Национални куп - 8
Куп СФР Југославије	Освајач купа	3	1970/71, 1972/73, 1974/75.
	Финалиста	2	1973/74, 1989/90.
Куп СР Југославије	Освајач купа	0	/
	Финалиста	1	1993/94.
Куп Радивоја Кораћа (СЦГ/Србија)	Освајач купа	5	2003/04, 2005/06, 2012/13, 2013/14, 2014/15.
	Финалиста	2	2008/09, 2011/12.
Национални суперкуп - 1
Суперкуп СР Југославије	Освајач суперкупа	1	1993.
	Финалиста	0	/
Континентална такмичења
Куп победника купова	Освајач купа	1	1973/74.
	Финалиста	2	1971/72, 1974/75.
	Полуфиналиста	0	/
Куп Радивоја Кораћа (ФИБА)	Освајач купа	0	/
	Финалиста	2	1983/84, 1997/98.
	Полуфиналиста	4	1980/81, 1981/82, 1984/85, 1987/88.
УЛЕБ Еврокуп	Освајач купа	0	/
	Финалиста	0	/
	Полуфиналиста	1	2013/14.
Регионална такмичења
Јадранска лига	Победник	0	/
	Финалиста	1	2012/13.

Играчи

Главни чланак: Списак свих кошаркаша Црвене звезде

Тренутни састав

Састав КК Црвена звезда Меридианбет
Играчи	Тренери
Поз. Бр. Држава Име Висина Маса Старост К 2 Стефан Лазаревић 2,00 m 100 kg 27 – 20. август 1996.(1996-08-20) ПЛ 4 Милош Теодосић 1,96 m 90 kg 37 – 19. март 1987.(1987-03-19) К 5 Адам Ханга 2,00 m 96 kg 35 – 12. април 1989.(1989-04-12) К 7 Дејан Давидовац 2,03 m 96 kg 29 – 17. јануар 1995.(1995-01-17) КЦ 9 Лука Митровић 2,06 m 107 kg 31 – 21. март 1993.(1993-03-21) Б 10 Бранко Лазић (C) 1,95 m 91 kg 35 – 12. јануар 1989.(1989-01-12) Ц 11 Марко Симоновић 2,13 m 110 kg 24 – 15. октобар 1999.(1999-10-15) Ц 18 Мајкл Тоби 2,13 m 115 kg 29 – 10. октобар 1994.(1994-10-10) Ц 21 Џоел Боломбој 2,03 m 106 kg 30 – 28. јануар 1994.(1994-01-28) КЦ 22 Далибор Илић 2,02 m 94 kg 24 – 4. март 2000.(2000-03-04) БШ 26 Немања Недовић 1,91 m 87 kg 32 – 16. јун 1991.(1991-06-16) Ц 32 Огњен Кузмић 2,14 m 116 kg 33 – 16. мај 1990.(1990-05-16) К 31 Рокас Гиедраитис 2,01 m 88 kg 31 – 16. август 1992.(1992-08-16) КЦ 44 Немања Бјелица 2,08 m 106 kg 35 – 9. мај 1988.(1988-05-09) ПЛ 99 Јаго дос Сантос 1,75 m 70 kg 25 – 9. март 1999.(1999-03-09)	Главни тренер Јанис Сферопулос Помоћни тренер(и) Карлес Марко Ненад Јаковљевић Младен Манојловић Менаџер тима Небојша Илић Легенда (C) Капитен тима Повређен Састав Ажурирано: 10. јануар 2023.

План позиција

Поз.	Прва петорка	Прве замене	Друге замене	Резерве
Ц	Бобан Марјановић	Мајк Цирбес		Ђорђе Каплановић
КЦ	Лука Митровић	Марко Тејић
К	Никола Калинић	Немања Дангубић		Никола Чворовић
Б	Јака Блажич	Чарлс Џенкинс	Бранко Лазић	Алекса Раданов
П	Маркус Вилијамс	Стефан Јовић	Никола Ребић	Александар Аранитовић

Промене у саставу у текућој сезони

Дошли

• Никола Калинић (из Раднички Крагујевац)
• Немања Дангубић (из Мега Визура)
• Мајк Цирбес (из Брозе Баскетс Бамберг)
• Маркус Вилијамс (из Локомотива Кубањ)
• Никола Чворовић (из ФМП)
• Ђорђе Каплановић (из ФМП)
• Стефан Јовић (из Раднички Крагујевац)

Отишли

• Демаркус Нелсон (у Панатинаикос)
• Тадија Драгићевић (у Стразбур ИГ)
• Рашко Катић (у Сарагоса)
• Олександр Липовиј (у Будивељник)
• Иван Раденовић (у Кошалин)
• Марко Симоновић (у ЕБ По Лак Ортез)

Главни чланак: КК Црвена звезда сезона 2014/15.

Звездине звезде

Током година дрес КК Црвена звезда су носили многи прослављени кошаркаши. Сваки клуб СД Црвена звезда бира играче и даје им титулу Звездине звезде. КК Црвена звезда је до сада изабрала 8 играча који су понели ову титулу:

• Александар Гец
• Небојша Поповић
• Александар Николић
• Борислав Станковић
• Владимир Цветковић
• Зоран Славнић
• Зоран Радовић
• Саша Обрадовић

Играчки рекорди

Највише одиграних утакмица (Име и број утакмица)
Слободан Николић	421
Предраг Богосављев	417
Вук Радивојевић	354
Драгиша Вучинић	349
Драган Капичић	336
Слободан Јанковић	326
Игор Ракочевић	323
Небојша Илић	301
Зоран Славнић	301
Стеван Караџић	296
Александар Трифуновић	290
Владимир Цветковић	288
Иван Сарјановић	268
Горан Ракочевић	267
Зоран Радовић	266

Највише постигнутих поена (Име и број поена)
Драган Капичић	6147
Владимир Цветковић	5967
Слободан Николић	5393
Небојша Илић	4732
Драгиша Вучинић	4612
Љубодраг Симоновић	4431
Предраг Богосављев	4350
Зоран Славнић	4014
Игор Ракочевић	4003
Зуфер Авдија	3890
Зоран Радовић	3747
Стеван Караџић	3484
Слободан Јанковић	3481
Радивоје Живковић	2838
Жарко Копривица	2706
Тадија Драгићевић	2580
Сретен Драгојловић	2437
Вук Радивојевић	2391
Александар Трифуновић	2370
Златко Болић	2353

Трећи на листи, у више наврата бранио црвено-беле боје, Вук Радивојевић

Највише освојених трофеја (Име и број трофеја)
Срђан Калембер	9
Милан Бјегојевић	9
Небојша Поповић	8
Александар Гец	8
Драган Гоџић	8

Највише сезона
Слободан Николић	14
Владимир Цветковић	13
Драгиша Вучинић	13
Ладислав Демшар	12
Драган Капичић	12
Предраг Богосављев	12

Рекорди и занимљивости

• Владимир Цветковић је играјући за Црвену звезду 9 пута био најбољи стрелац националног првенства Југославије
• Највећи просек датих поена у Црвеној зведи има Бранко Радовић од 30,9 током 18 утакмица
• Небојша Илић је постигао рекордних 71 поена за Црвену звезду, против Војводине у сезони 1992/93.
• Највећи број поена у плеј-офу постигао је Милан Гуровић и то 40, против Партизана у сезони 2006/07.
• Највећи број поена у националном купу постигао је Небојша Илић и 42 против Биг Енекса у сезони 1992/93.
• Највећи број поена у Јадранској лиги постигао је Милан Гуровић - 45, против ФМП-а у сезони 2006/07.
• Највећи број поена у дербију постигао је Љубодраг Симоновић - 59, у сезони 1975/76.
• Играчи са највише одиграних утакмица у једној сезони су: Јака Блажич, Марко Симоновић и Чарлс Џенкинс, у сезони 2013/14.
• Елмедин Кикановић током три сезоне проведене у Црвеној звезди није пропустио нити један меч
• Владимир Цветковић је током 13 сезона у Црвеној звезди пропустио само 13 утакмица

Остали познати бивши играчи

1950е - 1980е

• Срђан Калембер
• Тулио Роклицер
• Ладислав Демшар
• Ратомир Вићентић
• Љубодраг Симоновић (најбољи играч света 1970. године)
• Драган Капичић
• Милорад Соколовић
• Горан Ракочевић
• Иван Сарјановић
• Зоран Лазаревић
• Драгиша Вучинић
• Жарко Копривица
• Рајко Жижић
• Предраг Богосављев
• Стеван Караџић
• Зоран Јовановић
• Зуфер Авдија
• Слободан Јанковић
• Васа Вукша
• Бранислав Прелевић

1990е - 2000е

• Дражен Далипагић (Сезона 1990/91.)
• Небојша Илић
• Саша Обрадовић
• Александар Трифуновић
• Дејан Томашевић
• Предраг Стојаковић (други стрелац НБА лиге у сезони 2003/04)
• Драган Тарлаћ
• Миленко Топић
• Владимир Радмановић
• Владе Дивац
• Милош Вујанић
• Горан Јеретин
• Милко Бјелица
• Игор Ракочевић (најбољи стрелац Евролиге у сезони 2006/07 и 2008/09)
• Милан Гуровић
• Вук Радивојевић
• Тадија Драгићевић
• Немања Бјелица
• Марко Кешељ
• Немања Недовић

Странци

• Филип Виденов
• Обина Екезие
• Омар Кук
• Чарлс Смит
• Скуни Пен
• Ендру Визњевски
• Лери О'Бенон
• Андре Овенс
• Лоренс Робертс
• Мајк Тејлор
• Демаркус Нелсон

Тренери

Главни чланак: Списак свих тренера КК Црвена звезда

Током дуге историје велики број кошаркашких стручњака радио је у Црвеној звезди. Почетак клуба обележио је Небојша Поповић који је у неколико сезона био и играч и тренер и са којим је Звезда забележила 10-годишњи низ титула. Након тога тренери су били Александар Гец а затим и Милан Бјегојевић. Осамдесетих најзначајније тренерско име на клупи Звезде био је Ранко Жеравица, док је у 90-тим највеће успехе клуб постигао са Владиславом Лучићем. Од 2000. године Звезда је врло често мењала тренере због неадекватних резултата.

Најуспешнији тренери

Само шест тренера је остварило преко 100 победа са тимом Црвене звезде. Међу њима јединао Ранко Жеравица није са Звездом освојио нити један значајан трофеј, док остали јесу. У наредној табели је успешност тих тренера:

Успешност тренера са преко 100 победа (име, број победа, пораза и проценат)
Ранко Жеравица	167	105	61,4%
Небојша Поповић	155	29+8	80,7%
Милан Бјегојевић	142	100	58,7%
Владислав Лучић	108	44	71,1%
Братислав Ђорђевић	104	63	62,3%
Дејан Радоњић	100	44	69,4%

Остали познати тренери

• Александар Гец
• Божидар Маљковић (1981–86, помоћни тренер)
• Александар Николић
• Светислав Пешић
• Владе Ђуровић

• Змаго Сагадин
• Драган Шакота
• Александар Трифуновић
• Влада Вукоичић
• Михаило Увалин

Дресови (произвођачи)

Период	Произвођач
1986–1990	Спорт
1990–1992	Дриблинг
1992–1993	Рибок
1993–1995	Асикс
1995–2000	Најки
2000–2003	Ранг
2003–2010	АНД1
2010–2011	Анта
2011–2013	Адидас
2013–	Чемпион

Види још

• ЖКК Црвена звезда
• СД Црвена звезда

Спољашње везе

• Званични сајт КК Црвена звезда
• Историјат клуба са резултатима на Званичном сајту КК Црвена звезда
• Мојацрвеназвезда, навијачки сајт
• КК Црвена звезда на сајту Евролиге, званичан сајт
• Званична facebook страница КК Црвене звезде
• Истина о ККЦЗ
• Под црвено-белим обручима - Жарко Дапчевић - Даба, историјат КК Црвена звезда