30. март — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
| Ред 24: | Ред 24: | ||
* [[2003]]. Умро амерички пијанист [[Еуген Истомин]], последњи живи члан чувеног камерног триа, у којем су још били [[Исак Штерн]] и [[Леонард Роуз]]. |
* [[2003]]. Умро амерички пијанист [[Еуген Истомин]], последњи живи члан чувеног камерног триа, у којем су још били [[Исак Штерн]] и [[Леонард Роуз]]. |
||
* [[2005]]. — У егзилу у Јужној Африци умро [[Милтон Оботе]], први лидер Уганде након стицања независности. |
* [[2005]]. — У егзилу у Јужној Африци умро [[Милтон Оботе]], први лидер Уганде након стицања независности. |
||
* [[2008]]. — Бивши председник и дугогодишњи мировни посредник [[Марти Ахтисари]] добио Нобелову награду за мир. Ахтисари је био посредник UN-a у преговорима о статусу [[Косова]]. |
|||
== Рођења == |
== Рођења == |
||
Верзија на датум 10. октобар 2015. у 21:26
30. март (30.03) је 89. дан у години по грегоријанском календару (90. у преступној години). До краја године има још 276 дана.
Догађаји
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
- 1282. — Сицилијанци су почели да се буне против владавине краља Карла I Анжујског и тиме почели Рат Сицилијанске вечерње.
- 1814. — Британци и њихови савезници у рату против Наполеона Бонапарте тријумфално ушли у Париз.
- 1842. — Амерички лекар Крафорд Лонг први пут употребио етар као анестетик приликом хируршке интервенције у болници у Џеферсону у Вирџинији.
- 1856. — У Паризу мировним уговором окончан Кримски рат, вођен од 1853. између Русије и Османског царства.
- 1863. — Принц Вилијам, млађи син данског краља Кристијана IX, постао краљ Грчке као Ђорђе I.
- 1867. — Државни секретар САД Вилијам Сјуард је уговорио куповину Аљаске од Русије за 7,2 милиона долара, односно 4,19 долара по квадратном километру.
- 1912. — Султан Абделхафид потписао је са Француском споразум из Феза, чиме је Мароко као протекторат прикључен француским колонијалним поседима.
- 1945. — Јапан је поставио Ванга Ђингвеја за председника марионетске владе у Кини.
- 1945. — Совјетска армија у Другом светском рату заузела пољску балтичку луку Данциг, данас Гдањск.
- 1967. — НАТО је затворио војне штабове у Француској пошто је председник Шарл де Гол одлучио да повуче земљу из тог савеза.
- 1972. — Велика Британија је ставила Северну Ирску под директну британску управу. Суспендован северноирски парламент и влада Унионистичке странке Брајана Фокнера.
- 1973. — Повлачењем последњих америчких трупа и ослобађањем заробљеника формално завршено војно ангажовање САД у Вијетнамском рату.
- 1979. — Иранци на референдуму убедљивом већином изгласали успостављање Исламске републике.
- 1981. — Џон Хинкли је у Вашингтону извршио атентат на председника САД Роналда Регана, који је прошао с лакшим повредама.
- 1987. — Слика Ван Гога "Сунцокрети" продата на аукцији у Лондону за 39,7 милиона долара.
- 1997. — У бомбашком нападу током политичког скупа у главном граду Камбоџе Пном Пену убијено 10 и повређено више од 100 људи, међу њима и водећи камбоџански опозициони политичари.
- 2003. — У америчкој држави Њујорк забрањено пушење у ресторанима и баровима.
- 2003. Умро амерички пијанист Еуген Истомин, последњи живи члан чувеног камерног триа, у којем су још били Исак Штерн и Леонард Роуз.
- 2005. — У егзилу у Јужној Африци умро Милтон Оботе, први лидер Уганде након стицања независности.
- 2008. — Бивши председник и дугогодишњи мировни посредник Марти Ахтисари добио Нобелову награду за мир. Ахтисари је био посредник UN-a у преговорима о статусу Косова.
Рођења
- 1135. — Мојсије Мајмонид, јеврејски филозоф. († 1204.)
- 1432. — Мехмед II, османски султан († 1481.), познат под надимком Освајач због покоравања Византије, Србије и Босне између осталог.
- 1746. — Франсиско Гоја, шпански сликар. († 1828.)
- 1853. — Винсент ван Гог, холандски сликар. († 1890).
- 1894. — Сергеј Иљушин, руски конструктор авиона. († 1977.)
- 1937. — Ворен Бити, амерички филмски глумац, редитељ, сценариста и продуцент, добитник Оскара.
- 1940. — Џери Лукас, амерички кошаркаш.
- 1942. — Милан Шпичек, новинар и филмски критичар, главни уредник Програма 202 Радио Београда.
- 1945. — Ерик Клептон (Eric Clapton), британски музичар, композитор и гитариста.
- 1971. — Карлтон Мајерс, италијански кошаркаш.
- 1972. — Карел Поборски, чешки фудбалски репрезентативац.
- 1974. — Томислав Бутина, хрватски фудбалер.
- 1973. — Јан Колер, чешки фудбалер.
- 1974. — Ђулијано Ђаникеда, италијански фудбалер.
- 1976. — Бернардо Коради, италијански фудбалер.
- 1979. — Анатолиј Тимошчук, украјински фудбалер.
- 1981. — Ален Шкоро, босанки фудбалер.
- 1982. — Филип Мексес, француски фудбалер.
- 1983. — Холгер Гландорф, немачки рукометаш.
- 1984. — Марио Анчић, хрватски тенисер.
- 1984. — Саманта Стосур, аустралијска тенисерка.
- 1986. — Серхио Рамос, шпански фудбалски репрезентативац.
- 1989. — Тамара Драгичевић, српска глумица.
Смрти
- 1912. —
- Осман Ђикић, књижевник и публициста. (* 1879.)
- Карл Мај, немачки књижевник. (* 1842.)
- 1950. — Леон Блум, француски политичар и државник. (* 1872.)
- 1983. — Родољуб Чолаковић, револуционар, политичар и књижевник. (* 1900.)
- 1986. — Џејмс Кегни, амерички филмски глумац. (* 1986.)
- 1995. — Милан Цмелић, сликар. (* 1925.)
- 1997. — Милена Тањга, новинар и модни креатор.(* 1950.)
- 1998. — Стојан Светозаревић, солунски ратник. (* 1896.)
- 2000. — Рудолф Кирхшлегер, бивши председник Аустрије. (* 1915.)
- 2004. — Алистер Кук, сарадник британске радио-телевизије ББЦ. (* 1908.)
- 2005. — Мирослав Беловић, позоришни редитељ. (* 1927.)