6. новембар

6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години). До краја године има још 55 дана.

Догађаји

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

• 355 — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.
• 1632 — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
• 1860 — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
• 1880 — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
• 1911 — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.
• 1917 — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
• 1931 — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.
• 1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.
• 1950 — Основан Музеј примењене уметности у Београду
• 1964 — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
• 1975 — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
• 1986 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.
• 1996 — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.
• 1999 — Аустралијанци на референдуму с 55 одсто гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
• 2001 — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.
• 2005 — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.

Рођења

• 1479 — Хуана I од Кастиље, шпанска краљица. († 1555)
• 1494 — Сулејман I Величанствени, турски султан. († 1566)
• 1661 — Карло II од Шпаније, шпански краљ. († 1700)
• 1771 — Алојз Зенефелдер, проналазач литографије. († 1834)
• 1787 — Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. († 1864)
• 1814 — Адолф Сакс, белгијски кларинетиста, градитељ дувачких инструмената и конструктор првог саксофона. († 1894)
• 1835 — Чезаре Ломброзо, италијански психијатар и криминолог. († 1909)
• 1841 — Арман Фалер, француски политичар и председник Француске. († 1931)
• 1861 — Џејмс Нејсмит, канадско-амерички изумитељ кошарке. († 1939)
• 1880 — Роберт Мусил, аустријски писац. († 1942)
• 1923 —
  • Татјана Лукјанова, српска глумица. († 2003)
  • Антоније Исаковић, српски књижевник. († 2002)
• 1932 — Предраг Гојковић Цуне, српски певач. († 2017)
• 1946 — Сали Филд, америчка глумица.
• 1953 — Тони Парсонс, британски новинар и књижевник.
• 1962 — Невен Спахија, хрватски кошаркашки тренер.
• 1963 — Бранка Пујић, српска глумица.
• 1964 — Грег Графин, амерички певач.
• 1970 — Итан Хок, амерички глумац.
• 1972 — Ребека Ромејн, америчка глумица.
• 1972 — Танди Њутон, британска глумица.
• 1977 — Душан Кецман, српски кошаркаш.
• 1979 — Ламар Одом, амерички кошаркаш.
• 1987 — Ана Ивановић, српска тенисерка.
• 1988 — Ема Стоун, америчка глумица.
• 1989 — Андре Ширле, немачки фудбалер.
• 1995 — Андре Силва, португалски фудбалер.

Смрти

• 1397 — Вук Бранковић, српски обласни господар.
• 1632 — Густаф II Адолф Шведски, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (* 1594)
• 1796 — Катарина Велика, царица Русије. (* 1729)
• 1893 — Петар Чајковски, руски композитор позног роматизма.
• 1929 — Максимилијан фон Баден, немачки принц и политичар. (*1967)
• 1964 — Слободан Пенезић Крцун учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије
• 1996 — Драган Кресоја, филмски редитељ и сниматељ. (* 1946)
• 2007 — Раша Ливада, књижевник, главни и одговорни уредник часописа "Писмо" истоименог књижевног друштва, један од оснивача Српског књижевног друштва. (* 1948)

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума