Постмодернизам — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 29: Ред 29:
Нека постмодерна дела комбинују постмодерни књижевни стил са елементима постмодерне филозофије, на пример „Њујоршка трилогија“ [[Пол Остер|Пола Остера]] (1985–1986).
Нека постмодерна дела комбинују постмодерни књижевни стил са елементима постмодерне филозофије, на пример „Њујоршка трилогија“ [[Пол Остер|Пола Остера]] (1985–1986).


Аутори који се обично сматрају постмодерним писцима, сем поменутих, су на пример [[Ролан Барт]], [[Жан-Франсоа Лиотар]], [[Жак Дерида]], [[Жак Лакан]], [[Жан Бодријар]], [[Ги Дебор]], [[Јулија Кристева]], [[Мишел Фуко]], [[Џудит Батлер]], [[Умберто Еко]], [[Курт Вонегат]], [[Џон Барт]], [[Томас Пинчон]], [[Орхан Памук]] и други.
Аутори који се обично сматрају постмодерним писцима, сем поменутих, су на пример [[Ролан Барт]], [[Жан-Франсоа Лиотар]], [[Жак Дерида]], [[Жак Лакан]], [[Жан Бодријар]], [[Ги Дебор]], [[Јулија Кристева]], [[Мишел Фуко]], [[Џудит Батлер]], [[Умберто Еко]], [[Курт Вонегат]], [[Џон Барт]], [[Томас Пинчон]], [[Јосиф Бродски]], [[Вилијам Гибсон]], [[Орхан Памук]] и други.


Крајем 20. века и [[Српска књижевност|српском књижевношћу]] доминирао је постмодернизам, почев од [[Хазарски речник|Хазарског речника]] [[Милорад Павић|Милорада Павића]]. Неки други српски постмодерни писци су [[Давид Албахари]], [[Немања Митровић]] и [[Светислав Басара]]<ref>[http://polja.eunet.yu/polja421/421-11.htm Српска постмодерна проза на крају 20. века, „Поља“, година XLVII, број 421, јул-август 2002, стр. 73-77]</ref>.
Крајем 20. века и [[Српска књижевност|српском књижевношћу]] доминирао је постмодернизам, почев од [[Хазарски речник|Хазарског речника]] [[Милорад Павић|Милорада Павића]]. Неки други српски постмодерни писци су [[Давид Албахари]], [[Немања Митровић]] и [[Светислав Басара]]<ref>[http://polja.eunet.yu/polja421/421-11.htm Српска постмодерна проза на крају 20. века, „Поља“, година XLVII, број 421, јул-август 2002, стр. 73-77]</ref>.
Ред 55: Ред 55:
*[[Модернизам]]
*[[Модернизам]]
*[[Деконструктивизам]]
*[[Деконструктивизам]]
*[[Савремена уметност]]
*[[Постмодерни феминизам]]


== Спољашње везе==
== Спољашње везе==
* [http://www.thetennysonian.com/Readings/Oord-Postmodernism%20Overview.htm Postmodernism: What Is It?]
* {{en}} [http://www.thetennysonian.com/Readings/Oord-Postmodernism%20Overview.htm Postmodernism: What Is It?]
* [http://www.toronto-h.schools.nsw.edu.au/postmodernism.htm Postmodernism Guide from Toronto High School]
* {{en}} [http://www.toronto-h.schools.nsw.edu.au/postmodernism.htm Postmodernism Guide from Toronto High School]
* [http://www.colorado.edu/English/courses/ENGL2012Klages/pomo.html A simpler description of Postmodernism]
* {{en}} [http://www.colorado.edu/English/courses/ENGL2012Klages/pomo.html A simpler description of Postmodernism]
* [http://plato.stanford.edu/entries/postmodernism/ Stanford Encyclopedia of Philosophy's entry on postmodernism]
* {{en}} [http://plato.stanford.edu/entries/postmodernism/ Stanford Encyclopedia of Philosophy's entry on postmodernism]
* [http://christiancadre.org/topics/postmodern.html The Christian Cadre's Postmodernism Page]
* {{en}} [http://christiancadre.org/topics/postmodern.html The Christian Cadre's Postmodernism Page]
* [http://www.umass.edu/complit/aclanet/SyllPDF/JanuList.pdf Discourses of Postmodernism. Multilingual Bibliography (PDF file)]
* {{en}} [http://www.umass.edu/complit/aclanet/SyllPDF/JanuList.pdf Discourses of Postmodernism. Multilingual Bibliography (PDF file)]
* [http://www.tasc.ac.uk/depart/media/staff/ls/Modules/Theory/PoMoDis.htm Modernity, postmodernism and the tradition of dissent, by Lloyd Spencer (1998)]
* {{en}} [http://www.tasc.ac.uk/depart/media/staff/ls/Modules/Theory/PoMoDis.htm Modernity, postmodernism and the tradition of dissent, by Lloyd Spencer (1998)]
* [http://www.critcrim.org/critpapers/milovanovic_postmod.htm Dueling Paradigms: Modernist V. Postmodernist Thought]
* {{en}} [http://www.critcrim.org/critpapers/milovanovic_postmod.htm Dueling Paradigms: Modernist V. Postmodernist Thought]
* [http://fleetwood.baylor.edu/certain_doubts/?p=453 Keith DeRose (Philosophy, Yale): Characterizing a Fogbank: What Is Postmodernism, and Why Do I Take Such a Dim View of it?]
* {{en}} [http://fleetwood.baylor.edu/certain_doubts/?p=453 Keith DeRose (Philosophy, Yale): Characterizing a Fogbank: What Is Postmodernism, and Why Do I Take Such a Dim View of it?]
* [http://www.info.ucl.ac.be/~pvr/decon.html How to Deconstruct Almost Anything--My Postmodern Adventure]
* {{en}} [http://www.info.ucl.ac.be/~pvr/decon.html How to Deconstruct Almost Anything - My Postmodern Adventure]
* [http://www.butterfliesandwheels.com/articleprint.php?num=13 Postmodernism and truth] by philosopher [[Daniel Dennett]]
* {{en}} [http://www.butterfliesandwheels.com/articleprint.php?num=13 Postmodernism and truth]
* [http://www.economist.com/world/displaystory.cfm?story_id=8401159 Postmodernism is the new black]: How the shape of modern retailing was both predicted and influenced by some unlikely seers (<CITE>The Economist</CITE> Dec 19th 2006)
* {{en}} [http://www.economist.com/world/displaystory.cfm?story_id=8401159 Postmodernism is the new black]
* [http://nmc.loyola.edu/intro/postmod/table.htm Modernism vs. Postmodernism]




Верзија на датум 5. фебруар 2009. у 20:43

Постмодернизам или постмодерна је европски правац у уметности, филозофији, музици, архитектури и култури из краја 20. века. Може се описати као реакција на модернизам.

Терминологија и карактеристике

Термин постмодернизам је први пут ушао у употребу 1870-их година. Тада је између осталог Џон Воткинс Чапман говорио о постмодерном стилу сликања[1]. Године 1917. Рудолф Панвиц је користио термин да би описао филозофски оријентисану културу[2]. 1920-их година почиње да се користи за нове правце у уметности и музици, а касније и у архитектури.

Воде се расправе о томе како овај појам треба употребљавати као и о његовом значењу. Ипак, може се рећи да постмодернизам генерално има следеће карактеристике:

Појам постмодернизам јавља се и као пејоратив за ставове и мишљења која су „у тренду“.

Филозофија

Главни чланак: Постмодерна филозофија

Постмодерна филозофија је настала као реакција на модернизам. Она је еклектички покрет који оштро критикује континенталну филозофију, негира концепцију апсолутне истине и заговарава алтернативни приступ свету. Под снажним је утицајем феноменологије, структурализма и егзистенцијализма.

Постмодерна филозофија се између осталог бави критичком теоријом и деконструктивизмом. Скептична је кад су у питању једноставне бинарне супротности, које су, претпоставља се, доминирале Западну метафизику и хуманизам, као што су очекивања по којима треба јасно изоловати сазнање од игноранције, друштвени напредак од назадовања, доминацију од потчињења, или презенцију од аусенције[3]. Стварање плуралистичке средине често долази до настанка парадокса спојених са неколико погледа на дату проблематику и при томе се улаже труд да се реше ови тешко решиви парадокси.

Неки критичари сматрају постмодерни скептицизам врло сличном релативизму и нихилизму.

Књижевност

КЊИЖЕВНОСТ

Постмодерна књижевност по правилу означава литературу која је условљена са доби у којој живимо, односно објашњава извесне тенденције у књижевности после Другог светског рата. У то доба слаби хришћанска традиција, мења се животни стил који тежи ка плурализму мисли и тиме се долази до филозофских мисли постмодерне. Епоха постмодерне литературе почела је 1950-их година, са делом „Лолита“ Владимира Набокова (1955). Неки сматрају да је почетак постмодернизма означило дело „Чекајући Годоа“ Семјуела Бекета (1953).

Постмодерна литература је наставак експериментијализма и отворености уметничког дела, али и реакција на идеје о просветитељству, које су присутне у модерној литератури. Постмодерна литература, као и постмодернизам уопште, није лако дефинисати. Пуно је различитих ставова у вези са тачним карактеристикама и значаја постмодерне литературе. Док модерна литература генерално трага за смислом у хаотичном свету, постмодерни писци од тога одустају, често на шаљив начин[4], и књижевна дела постају пародије на то трагање. За разлику од модерне, постмодерна литература поштује проблематичне особености индивидуе. Одлика постмодерне литературе јесте стилски плурализам, који често завршава у микстури детаља из различитих периода.

Нека постмодерна дела комбинују постмодерни књижевни стил са елементима постмодерне филозофије, на пример „Њујоршка трилогија“ Пола Остера (1985–1986).

Аутори који се обично сматрају постмодерним писцима, сем поменутих, су на пример Ролан Барт, Жан-Франсоа Лиотар, Жак Дерида, Жак Лакан, Жан Бодријар, Ги Дебор, Јулија Кристева, Мишел Фуко, Џудит Батлер, Умберто Еко, Курт Вонегат, Џон Барт, Томас Пинчон, Јосиф Бродски, Вилијам Гибсон, Орхан Памук и други.

Крајем 20. века и српском књижевношћу доминирао је постмодернизам, почев од Хазарског речника Милорада Павића. Неки други српски постмодерни писци су Давид Албахари, Немања Митровић и Светислав Басара[5].

Сликарство

Постмодерна уметност труди се да понуди алтернативу модерној уметности и труди се да понуди дела која нису усмерена културној елити. Не значи да су дела разумљивија за ширу публику иако се то уметници труде да постигну.

Изрази који се вежу уз постмодерну уметност су еклектицизам, колаж, поп-арт, пастиш, магични реализам и иронија.

Архитектура

Главни чланак: Постмодерна архитектура
Део Националне галерије у Лондону (Роберт Вентури и Денис Скот Браун, 1991)

Израз постмодерна архитектура први је употребио архитекта Јосеф Хунднут у наслову свога чланка „Постмодерна кућа“. Термин је касније популаризовао и дефинисао Чарлс Џенкс у свом делу „Језик постмодерне архитектуре“, које је објављено 1970-их година[6].

Основна тежња у архитектури је превазилажење елитности у архитектури, пренети је у сферу разумљиву за лаике и критиковање пуристичких идеала модернистичке архитекуре[7].

Постмодернизам се у архитектури нарочито огледа у поновном окретању ка „детаљу, орнаменту и угледању на прошлост“ као одговор на круту једноставност међународног стила у оквиру модернистичког покрета. Претерано функционалистички и упрошћени облици и простори модернизма су замењени много богатијом естетиком: сукоб облика, обликовање ради обликовања, наглашавање боје, ново виђење и угледање на раније стилове у архитектури и богатство простора.

Постмодерна ретроспективна у архитектуру уводи симетрију, стубове, прозоре са луком, декорације и сл. Постмодерна прогресивна се труди да искористи савремене форме и сасвим другачије од класичне модерне.

Референце

  1. ^ The Postmodern Turn, Essays in Postmodern Theory and Culture, Ohio University Press, 1987. p12ff
  2. ^ Pannwitz: Die Krisis der europäischen Kultur, Nürnberg 1917
  3. ^ Taylor, Victor and Charles Winquist. Encyclopedia of Postmodernism "Binary Opposition". ISBN 0-415-15294-1
  4. ^ Lewis, Barry. "Postmodernism and Literature." The Routledge Companion to Postmodernism NY: Routledge, 2002, p. 123
  5. ^ Српска постмодерна проза на крају 20. века, „Поља“, година XLVII, број 421, јул-август 2002, стр. 73-77
  6. ^ Jencks, Charles, The New Paradigm in Architecture: the Language of Post-modernism. 7th ed. London: Yale University Press 2002. ISBN 0-300-09512-0
  7. ^ Ghirardo, Diane, Architecture after Modernism. London: Thames and Hudson 1996. ISBN 0-500-20294-X

Види још

Спољашње везе


Шаблон:Link FA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Постмодернизам&oldid=2166739”