6. новембар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Рођења |
м Бот: козметичке измене |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
| commonscat = 6 November |
| commonscat = 6 November |
||
}} |
}} |
||
* [[355]] — [[Римско царство|Римски цар]] [[Констанције II]] је у [[Милано|Милану]] прогласио свог брата од стрица [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијана]] за свог савладара-[[цезар (титула)|цезара]]. |
* [[355]] — [[Римско царство|Римски цар]] [[Констанције II]] је у [[Милано|Милану]] прогласио свог брата од стрица [[Јулијан Флавије Клаудије|Јулијана]] за свог савладара-[[цезар (титула)|цезара]]. |
||
* [[1632]] — [[Шведски краљ]] [[Густаф II Адолф Шведски|Густав II Адолф]], велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњем рату]], у [[битка код Лицена|бици код Лицена]], у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала [[Албрехт фон Валенштајн|Валенштајна]]. |
* [[1632]] — [[Шведски краљ]] [[Густаф II Адолф Шведски|Густав II Адолф]], велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњем рату]], у [[битка код Лицена|бици код Лицена]], у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала [[Албрехт фон Валенштајн|Валенштајна]]. |
||
* [[1860]] — За председника [[Сједињене Америчке Државе|САД]] изабран [[Абрахам Линколн]]. У јануару 1863. прогласио ослобађање [[ропство|робова]], током његовог мандата вођен [[Амерички грађански рат]], од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат. |
* [[1860]] — За председника [[Сједињене Америчке Државе|САД]] изабран [[Абрахам Линколн]]. У јануару 1863. прогласио ослобађање [[ропство|робова]], током његовог мандата вођен [[Амерички грађански рат]], од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат. |
||
* [[1880]] — Француски микробиолог [[Шарл Лаверан]], добитник [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелове награде за медицину]] 1907, открио узрочника [[маларија|маларије]], али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар [[Роналд Рос]] 15 година касније утврдио да маларију преносе [[комарац|комарци]]. |
* [[1880]] — Француски микробиолог [[Шарл Лаверан]], добитник [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелове награде за медицину]] 1907, открио узрочника [[маларија|маларије]], али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар [[Роналд Рос]] 15 година касније утврдио да маларију преносе [[комарац|комарци]]. |
||
* [[1911]] — [[Франсиско Мадеро]], вођа револуције против диктатора [[Порфирио Дијаз|Порфирија Дијаза]], постао председник [[Мексико|Мексика]]. |
* [[1911]] — [[Франсиско Мадеро]], вођа револуције против диктатора [[Порфирио Дијаз|Порфирија Дијаза]], постао председник [[Мексико|Мексика]]. |
||
* [[1917]] — После пет месеци борби, у [[Први светски рат|Првом светском рату]], победом западних савезника над [[Немци]]ма, окончана трећа битка код белгијског града [[Ипр (Белгија)|Ипра]]. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника. |
* [[1917]] — После пет месеци борби, у [[Први светски рат|Првом светском рату]], победом западних савезника над [[Немци]]ма, окончана трећа битка код белгијског града [[Ипр (Белгија)|Ипра]]. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника. |
||
* [[1931]] — Одржан антирежимски протестни скуп на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]], студенти потом кренули у протестну шетњу [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез-Михаиловом улицом]]. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената. |
* [[1931]] — Одржан антирежимски протестни скуп на [[Универзитет у Београду|Београдском универзитету]], студенти потом кренули у протестну шетњу [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез-Михаиловом улицом]]. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената. |
||
* [[1943]] — [[Црвена армија|Совјетска армија]] у Другом светском рату ослободила [[Кијев]], после двогодишње немачке окупације. |
* [[1943]] — [[Црвена армија|Совјетска армија]] у Другом светском рату ослободила [[Кијев]], после двогодишње немачке окупације. |
||
* [[1950]] — Основан [[Музеј примењене уметности]] у [[Београд]]у |
* [[1950]] — Основан [[Музеј примењене уметности]] у [[Београд]]у |
||
* [[1964]] — У саобраћајној несрећи погинуо [[Слободан Пенезић Крцун]], председник Извршног већа [[СР Србије]] и функционер [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Савез комуниста Србије|КП Србије]]. После Другог светског рата био начелник [[Одељење за заштиту народа|ОЗНА]] за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије. |
* [[1964]] — У саобраћајној несрећи погинуо [[Слободан Пенезић Крцун]], председник Извршног већа [[СР Србије]] и функционер [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Савез комуниста Србије|КП Србије]]. После Другог светског рата био начелник [[Одељење за заштиту народа|ОЗНА]] за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије. |
||
* [[1975]] — На иницијативу краља [[Хасан II од Марока|Хасана]], почео [[Зелени марш]]. 350.000 Мароканаца са заставицама и [[Куран]]ом у рукама прешло у [[Западна Сахара|Западну Сахару]], тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у [[Мадрид]]у потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и [[Мауританија|Мауританији]]. |
* [[1975]] — На иницијативу краља [[Хасан II од Марока|Хасана]], почео [[Зелени марш]]. 350.000 Мароканаца са заставицама и [[Куран]]ом у рукама прешло у [[Западна Сахара|Западну Сахару]], тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у [[Мадрид]]у потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и [[Мауританија|Мауританији]]. |
||
* [[1986]] — Завршава се [[шаховски турнир у Тилбургу]], [[Холандија]], победом [[Александар Бељавски|Александра Бељавског]]. |
* [[1986]] — Завршава се [[шаховски турнир у Тилбургу]], [[Холандија]], победом [[Александар Бељавски|Александра Бељавског]]. |
||
* [[1996]] — Бивша република [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] [[Хрватска]] постала 40. чланица [[Савет Европе|Савета Европе]]. |
* [[1996]] — Бивша република [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] [[Хрватска]] постала 40. чланица [[Савет Европе|Савета Европе]]. |
||
* [[1999]] — [[Аустралија]]нци на референдуму с 55 % гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе. |
* [[1999]] — [[Аустралија]]нци на референдуму с 55 % гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе. |
||
* [[2001]] — Медијски магнат, републиканац [[Мајкл Блумберг]], изабран за градоначелника [[Њујорк]]а. Наследио [[Рудолф Ђулијани|Рудолфа Ђулијанија]]. |
* [[2001]] — Медијски магнат, републиканац [[Мајкл Блумберг]], изабран за градоначелника [[Њујорк]]а. Наследио [[Рудолф Ђулијани|Рудолфа Ђулијанија]]. |
||
* [[2005]] — [[Монсињор Киро Стојанов]] у [[Скопље|Скопљу]], у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у [[Република Македонија|Македонији]]. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи. |
* [[2005]] — [[Монсињор Киро Стојанов]] у [[Скопље|Скопљу]], у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у [[Република Македонија|Македонији]]. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи. |
||
Ред 40: | Ред 40: | ||
* [[1946]] — [[Сали Филд]], америчка глумица. |
* [[1946]] — [[Сали Филд]], америчка глумица. |
||
* [[1953]] — [[Тони Парсонс]], британски новинар и књижевник. |
* [[1953]] — [[Тони Парсонс]], британски новинар и књижевник. |
||
* [[1962]] — [[Невен Спахија]], хрватски кошаркашки тренер. |
* [[1962]] — [[Невен Спахија]], хрватски кошаркашки тренер. |
||
* [[1963]] — [[Бранка Пујић]], српска глумица. |
* [[1963]] — [[Бранка Пујић]], српска глумица. |
||
* [[1964]] — [[Грег Графин]], амерички певач. |
* [[1964]] — [[Грег Графин]], амерички певач. |
||
Ред 64: | Ред 64: | ||
== Празници и дани сећања == |
== Празници и дани сећања == |
||
* |
* |
||
{{ХронологијаДно}} |
{{ХронологијаДно}} |
||
{{Commonscat|6 November}} |
{{Commonscat|6 November}} |
Верзија на датум 23. јул 2019. у 10:19
6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години). До краја године има још 55 дана.
Догађаји
новембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 355 — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.
- 1632 — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
- 1860 — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
- 1880 — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
- 1911 — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.
- 1917 — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
- 1931 — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.
- 1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.
- 1950 — Основан Музеј примењене уметности у Београду
- 1964 — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
- 1975 — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
- 1986 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.
- 1996 — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.
- 1999 — Аустралијанци на референдуму с 55 % гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
- 2001 — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.
- 2005 — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.
Рођења
- 1479 — Хуана I од Кастиље, шпанска краљица. († 1555)
- 1494 — Сулејман I Величанствени, турски султан. († 1566)
- 1661 — Карло II од Шпаније, шпански краљ. († 1700)
- 1771 — Алојз Зенефелдер, проналазач литографије. († 1834)
- 1787 — Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. († 1864)
- 1814 — Адолф Сакс, белгијски кларинетиста, градитељ дувачких инструмената и конструктор првог саксофона. († 1894)
- 1835 — Чезаре Ломброзо, италијански психијатар и криминолог. († 1909)
- 1841 — Арман Фалер, француски политичар и председник Француске. († 1931)
- 1861 — Џејмс Нејсмит, канадско-амерички изумитељ кошарке. († 1939)
- 1880 — Роберт Мусил, аустријски писац. († 1942)
- 1923 — Татјана Лукјанова, српска глумица. († 2003)
- 1923 — Антоније Исаковић, српски књижевник. († 2002)
- 1931 — Мајк Николс, амерички режисер, сценариста и продуцент. († 2014)
- 1932 — Предраг Гојковић Цуне, српски певач. († 2017)
- 1932 — Франсоа Англер, белгијски физичар, добитник Нобелове награде за физику.
- 1946 — Сали Филд, америчка глумица.
- 1953 — Тони Парсонс, британски новинар и књижевник.
- 1962 — Невен Спахија, хрватски кошаркашки тренер.
- 1963 — Бранка Пујић, српска глумица.
- 1964 — Грег Графин, амерички певач.
- 1970 — Итан Хок, амерички глумац.
- 1972 — Ребека Ромејн, америчка глумица.
- 1972 — Танди Њутон, британска глумица.
- 1977 — Душан Кецман, српски кошаркаш.
- 1979 — Ламар Одом, амерички кошаркаш.
- 1987 — Ана Ивановић, српска тенисерка.
- 1988 — Ема Стоун, америчка глумица.
- 1989 — Андре Ширле, немачки фудбалер.
- 1995 — Андре Силва, португалски фудбалер.
Смрти
- 1397 — Вук Бранковић, српски обласни господар. (*око 1345)
- 1632 — Густаф II Адолф Шведски, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (* 1594)
- 1796 — Катарина Велика, царица Русије. (* 1729)
- 1893 — Петар Чајковски, руски композитор позног роматизма.
- 1929 — Максимилијан фон Баден, немачки принц и политичар. (*1967)
- 1964 — Слободан Пенезић Крцун учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије. (* 1918)
- 1996 — Драган Кресоја, филмски редитељ и сниматељ. (* 1946)
- 2007 — Раша Ливада, књижевник, главни и одговорни уредник часописа "Писмо" истоименог књижевног друштва, један од оснивача Српског књижевног друштва. (* 1948)