Јаша Продановић — разлика између измена
мНема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
| Ред 31: | Ред 31: | ||
Био је министар просвете у Влади [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], као члан Самосталне странке. Године [[1910]]. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године [[1919]]. био је један од оснивача [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], а већ исте године заједно са [[Љубомир Стојановић|Љубом Стојановићем]], издваја из ње [[Југословенска републиканска странка|Републиканску странку]], око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за [[федерација|федералистичко]] уређење и супротставио се [[Шестојануарска диктатура|диктатури]] [[александар I Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]]. |
Био је министар просвете у Влади [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], као члан Самосталне странке. Године [[1910]]. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године [[1919]]. био је један од оснивача [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], а већ исте године заједно са [[Љубомир Стојановић|Љубом Стојановићем]], издваја из ње [[Југословенска републиканска странка|Републиканску странку]], око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за [[федерација|федералистичко]] уређење и супротставио се [[Шестојануарска диктатура|диктатури]] [[александар I Карађорђевић|краља Александра Карађорђевића]]. |
||
Марта [[1945]]. године изабран је за министра за [[Србија|Србију]] у [[Привремена влада ДФЈ|Привременој влади]] [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]], а после је био потпредседник Владе [[ |
Марта [[1945]]. године изабран је за министра за [[Србија|Србију]] у [[Привремена влада ДФЈ|Привременој влади]] [[Демократска Федеративна Југославија|Демократске Федеративне Југославије]], а после је био потпредседник Владе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]]. |
||
Године [[1890]]. уређивао је „Народну мисао“; од [[1903]]. до [[1912]]. „Одјек“, од [[1921]]. до [[1923]]. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]], [[Јован Илић|Јована Илића]], [[Светислав Вуловић|Светислава Вуловића]] и [[Лаза К. Лазаревић|Лазе Лазаревића]]. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима. |
Године [[1890]]. уређивао је „Народну мисао“; од [[1903]]. до [[1912]]. „Одјек“, од [[1921]]. до [[1923]]. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]], [[Јован Илић|Јована Илића]], [[Светислав Вуловић|Светислава Вуловића]] и [[Лаза К. Лазаревић|Лазе Лазаревића]]. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима. |
||
Верзија на датум 13. јул 2013. у 07:42
| Јаша Продановић | |
|---|---|
 Споменик Јаши Продановићу на Калемегдану | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. април 1867. |
| Место рођења | Чачак, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 1. јун 1948. |
| Место смрти | Београд, Југославија |
Јаша М. Продановић (Чачак, 23. април 1867 — Београд, 1. јун 1948) је био српски политичар, публициста и књижевник.
Биографија
Рођен је 23. априла 1867. године. Матурирао је у Првој београдској гимназији, у генерацији са Јованом Цвијићем, Михаилом Петровићем Аласом и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.
Био је министар просвете у Влади Краљевине Србије, као члан Самосталне странке. Године 1910. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године 1919. био је један од оснивача Демократске странке, а већ исте године заједно са Љубом Стојановићем, издваја из ње Републиканску странку, око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за федералистичко уређење и супротставио се диктатури краља Александра Карађорђевића.
Марта 1945. године изабран је за министра за Србију у Привременој влади Демократске Федеративне Југославије, а после је био потпредседник Владе Федеративне Народне Републике Југославије.
Године 1890. уређивао је „Народну мисао“; од 1903. до 1912. „Одјек“, од 1921. до 1923. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Јована Јовановића Змаја, Јована Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима.
Од фебруара 1936. био је дописни, а од 1948. године редовни члан Српске академије наука и уметности.
Познатија дела
- Уставни развитак и уставне борбе у Србији
- Вук Караџић и Милош Обреновић
- Наши и страни
- Наша народна књижевност
- Историја политичких странак и струја у Србији
Литература
- Мала енциклопедија Просвета, Београд 1959. година
