Црква Светог Георгија у Бежанији

С Википедије, слободне енциклопедије
Црква Светог Георгија у Бежанији
Црква Светог Георгија
Опште информације
МестоБежанија
ОпштинаНови Београд
Држава Србија
Време настанкапосле 1878.
Тип културног добраСпоменик културе, Српска православна црква
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Црква Светог Георгија у Бежанији, насељеном месту на територији градске општине Нови Београд, подигнута је 1827. или 1878. године[а] и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1][2]

Прва црква у Бежанији[уреди | уреди извор]

Место Бежанија се први пут спомиње 1645. године, али све до 1733. године у њему није постојала црква, када се спомиње прва црква, која је била направљена од черпића (непечена цигла), непатосана, шиндром покривена и без звона, са сводом од дасака. Била је посвећена Светом великомученику Георгију, али се у њој није служило. Тек ју је 1753. године освештао епископ Партеније. Због слабог материјала црква је поправљана и дозиђивана, тако да су олтар и мушка црква били од ћерпича, а женска од цигала. Касније је црква добила звонару и звона. Црква је постојала до 1827. године када је скупљен прилог и сазидана данашња црква.[3]

Данашња црква[уреди | уреди извор]

Црква у Бежанији, православна црква посвећена Светом великомученику Георгију, сазидана је као једнобродна грађевина с једном полукружном апсидом на источној страни и припратом са хором и високим троспратним звоником на западном делу. У архитектонској концепцији није спроведен до краја један стил. Црква у архитектонском погледу представља мешавину разних стилских компонената - класицизам са елементима барока и романтизма. Унутрашњост цркве подељена је на четири тревеја помоћу лукова и пиластера, што се одразило и на рашчлањавање фасада.

Већу поправку црква је доживела 1938. године, када су настали нови иконостас и зидна декорација, коју је радио руски сликар Андреј Биценко. Првобитни иконостас старе бежанијске цркве, управо његов најзначајнији део – царске двери, престоне иконе и др. – пренет је после поправке цркве 1938. године у село Купиново. Неколико икона које су припадале овом иконостасу још увек се чувају у бежанијској цркви.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Постоје два извора о години изградње цркве

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]