Амантадин

С Википедије, слободне енциклопедије
Амантадин
IUPAC име
адамантан-1-амин
Клинички подаци
Продајно имеСиметрел
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa682064
Категорија трудноће
  • C
Начин применеорално
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Биорасположивостдобро се апсорбује
Везивање протеинаприближно 67%
Метаболизамнезнатно
Полувреме елиминације10-14 сати
Излучивањеренално
Идентификатори
CAS број768-94-5 ДаY
ATC кодN04BB01 (WHO)
PubChemCID 2130
DrugBankDB00915 ДаY
ChemSpider2045 ДаY
UNIIBF4C9Z1J53 ДаY
KEGGD07441 ДаY
ChEBICHEBI:2618 ДаY
ChEMBLCHEMBL660 ДаY
Синоними1-Адамантиламин
Хемијски подаци
ФормулаC10H17N
Моларна маса151,249 g/mol
  • NC13CC2CC(CC(C1)C2)C3
  • InChI=1S/C10H17N/c11-10-4-7-1-8(5-10)3-9(2-7)6-10/h7-9H,1-6,11H2 ДаY
  • Key:DKNWSYNQZKUICI-UHFFFAOYSA-N ДаY

Амантадин (Симетрел) је лек који је ФДА одобрила за употребу за антивирусне и антипаркинсонианске индикације. Он је органско једињење, које је познато и као 1-адамантиламин или 1-аминоадамантан. Он се се састоји од адамантанске основе са једном амино групом на једној од четири метинске позиције. Римантадин је блиско сродан дериват адамантана са сличним биолошким својствима.[1][2]

Осим медицинске употребе, ово једињење је корисно као градивни блок, који умогућава увођење адамантил групе.

На основу података Америчког Центра за контролу и превенцију болести, 100% сезонских узорака Х3Н2 и 2009 пандемиске грипе су показали резистенцију на адамантане, те се он више не препоручује за лечење инфлуенце. Осим тога, његова ефективност као антипаркинсонски лек је контроверзна. Кохранов извештај из 2003. је извео закључак да овај лек није делотворан за ту сврху.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Хардман ЈГ, Лимбирд ЛЕ, Гилман АГ (2001). Гоодман & Гилман'с Тхе Пхармацологицал Басис оф Тхерапеутицс (10. изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 0071354697. дои:10.1036/0071422803. 
  2. ^ Пдр Стафф (2009). ПДР: Пхyсицианс Деск Референце 2010 (Пхyсицианс' Деск Референце (Пдр)). Розелле, Н.С.W: Тхомсон Реутерс. ISBN 1-56363-748-0. 
  3. ^ Цросбy Ниалл Ј; Деане Катхерине; Цларке Царл Е (2003). Цларке Царл Е, ур. „Амантадине ин Паркинсон'с дисеасе”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс. дои:10.1002/14651858.ЦД003468. 


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).