Čovek

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Људи)
Idi na: navigaciju, pretragu
Čovek[1]
Vremenski raspon:
0.195—0 Ma
Pleistocen — danas
Human.svg
Slika muškarca i žene na oplati letilice u sklopu misije Pionir 11
Taksonomija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Primates
Porodica: Hominidae
Rod: Homo
Vrsta: H. sapiens
Trinomijalna nomenklatura
Homo sapiens
Linnaeus, 1758.
Podvrste

Homo sapiens idaltu White et al., 2003

Homo sapiens sapiens

Habitat-homo-sapiens.svg
Areal rasprostranjenja
Sinonimi

Čovek (Homo sapiens, prvenstveno podvrsta Homo sapiens sapiens), živo biće koje ima visoko razvijen mozak sposoban za apstraktno razmišljanje, govor, rešavanje problema, introspekciju i sl. Današnji čovek razvio se pre oko 200.000 godina na prostoru Afrike.[3] Ljudska populacija je u 2011. godini premašila broj od 7 milijardi stanovnika.[4] Čovek je misaono biće (može zaključivati, crtati, razmišljati), društveno biće (živi u društvu), duhovno biće (razlikuje dobro od zla) i prirodno biće (dio je žive prirode). Svi ljudi zajedno nazivaju se čovečanstvo ili ljudski rod.[5][6]

Moderni ljudi su jedini preostali članovi homininskog klada, grane velikih čovekolikih majmuna karakterisanih uspravnim držanjem i bipedalnom lokomocijom, spretnošću ruku i znatnom upotrebom oruđa, i generalnim trendom ka većim, kompleksnijim mozgovima i društvima.[7][8] Rani hominidi, kao što su australopitecini čiji mozgovi i anatomija su u mnogim pogledima sličniji nečovekolikim majmunima, se ređe smatraju i nazivaju „ljudskim“ nego hominidima iz genusa Homo.[9] Neki od kasnijih koji su koristili vatru, su zauzimali veći deo Evroazije, i od njih je postao[10][11] anatomski moderan Homo sapiens u Africi pre oko 200.000 godina. Postoji evidencija da su oni počeli da ispoljavaju bihevioralni modernitet pre oko 50.000 godina, i da su migrirali u sukcesivnim talasima da bi zauzeli[12] sve sem najmanjih, najsuvljih, i najhladnijih predela. U zadnjih 100 godina, ta tendencija je dalje proširena u obliku permanentno naseljenih baza u Antarktiku, naftnih platformi, i orbitovanja Zemlje. Širenje ljudi i njihove velike i rastuće populacije je imalo dubok impakt na velike oblasti životne sredine i milione prirodnih vrsta širom sveta. Prednosti koje obuhvataju taj evolucioni uspeh obuhvataju njihov relativno veliki mozak sa posebno dobro razvijenim neokorteksom, prefrontalnim korteksom i temporalnim režnjevima, koji omogućavaju visoke nivoe apstraktnog razmišljanja, jezika, rešavanja problema, društvenosti, i kulture putem društvenog učenja. Ljudi koriste alate u daleko većoj meri od bilo koje druge vrste, i jedina su postojeća vrsta koja rukuje vatrom i kuva svoju hranu, kao što su i jedina postojeća vrsta koja se oblači i kreira i koristi brojne druge tehnologije i umetnosti.

Ljudi su jedinstveno adaptirani u korišćenju sistema simbolične komunikacije, kao što je jezik i umetnost za samoizražavanje, razmenu ideja, i organizaciju. Ljudi kreiraju kompleksne društvene strukture sastavljene od mnogih sarađujućih i konkurentskih grupa, od familija i mreža srodstava do država. Socijalne interakcije između ljudi su uspostavile ekstremno široku raznovrsnost vrednosti,[13] društvenih normi, i rituala, koji zajedno formiraju bazu ljudskog društva. Ljudska želja da shvati i utiče na životnu sredinu, i da objasni i manipuliše fenomenima, je bila fondacija za razvoj nauke, filozofije, mitologize, i religije. Naučnim istraživanjem ljudi se bave antropologija.

Ljudi su počeli da se bave sedentarnom poljoprivredom pre oko 12.000 godina, pripitomljavajući biljke i životinje, čime su omogućili razvoj civilizacija. Ljudi su naknadno uspostavili razne forme vlada, religija, i kultura širom sveta, ujedinjujući se unutar regiona, što je dovelo do razvoja država i carstava. Brz napredak naučnog i medicinskog razumevanja u 19. i 20. veku je doveo do razvoja tehonologija na bazi pogoniskih goriva i poboljšanja zdravlja, uzrokujući eksponencijalni rast ljudske populacije. Do 2014. globalna ljudska populacija je po proceni bila oko 7,2 milijardi.[14][15]

Životni ciklus[uredi]

Prenatalni razvoj[uredi]

Da bi nastalo novo ljudsko biće potreban je spolni odnos između muškarca i žene, a u novije vreme moguć je nastanak i putem veštačke oplodnje. Do začeća dolazi spajanjem spermatozoida i jajne ćelije u telu majke. Nastaje oplođeno jaje koje ima 46 hromozoma (23 od oca i 23 od majke). Prva ljudska ćelija sadrži složen genetski nacrt svake pojedinosti poput pola, visine, boje kože itd. Na DNK-a zapisane su sve potrebne genetske informacije za daljni razvoj. Njih ima, toliko koliko bi stalo podataka u pet setova Enciklopædije Britannice. Jako mnogo podataka zapisano je u jako minijaturnom obliku. Kada bi se na jedno mesto sakupili svi genetski podaci s DNK-a 5 milijardi ljudi, bili bi veličine samo dve tablete.[16] Postepenim razvojem od prve ćelije nastaje embrion, a nakon tri meseca prerasta u ljudski plod ili fetus.

Od rođenja do starosti[uredi]

Žena rađa dete nakon obično devet meseci trudnoće, mada je moguće i prevremeno rađanje u sedmom ili osmom mesecu, međutim to je razdoblje rizično za detetov život jer mu nisu još potpuno razvijeni respiratorni organi. Detetova pluća se razvijaju u 8. mesecu trudnoće, pa ako se dete tad rodi, obično dođe do komplikacija, dok ako se rodi u 7. mesecu, dete ide u inkubator i pluća se razvijaju bez šoka i prekida.

Zbog spontanog ili namernog pobačaja, trudnoća se može prekinuti. Rađanje je proces zavisan od veličine deteta i njegove sposobnosti prilagođavanja na porodni kanal za vreme spuštanja, te o snazi i pravilnosti trudova, o otporu karlice i mekih tkiva dna karlice. Novorođenče je obično teško 3-4 kilograma i visoko 50-60 centimetara.

Nakon prve godine života, novorođenče prelazi u razdoblje detinjstva. Rano detinjstvo traje do 6. godine života, srednje djetinjstvo do 9. godine života, a kasno detinjstvo do 12. godine života. Detinjstvo je vreme početka školovanja.

Za vreme puberteta dolazi do telesnog, polnog, psihičkog i drugih oblika sazrevanja. Kod devojčica događa se prva menstruacija i ovulacija. Razvijaju se polni organi kod oba pola. Adolescencija je razdoblje nakon puberteta, tokom kojeg dolazi do daljnjeg razvoja ličnosti, osamostaljivanja i sazrevanja. Rast tela uglavnom traje do 30. godine, a polna zrelost doseže se od 12. do 15. godine života (pubertet).

U zrelom razdoblju života, čovek se ostvaruje na poslovnom i porodičnom planu. Zdrav i dobro uhranjen čovek u proseku doživi 70-80 godina. Dokazano je da maksimalni životni vek iznosi 120 godina.[17] Smrt je prestanak bioloških funkcija. Visina većine odraslih ljudi iznosi između 150 i 200 centimetara, a težina između 50 i 90 kilograma. Jedna od vrlo bitnih osobina čoveka je uspravan hod.

Biologija[uredi]

Osnovna anatomska svojstva žene i muškarca. Na ovim modelima je telesna dlaka i dlaka sa lica muškaraca uklonjena i kosa je skraćena. Ženski model ima crveni lak za nokte na njenim noktima nogu i nosi prsten.
Vitruvijev čovek, Leonardo da Vinčijeva slika koja se često koristi kao simbol esencijalne simetrije ljudskog tela, i po analogiji celekopnog svemira.

Većina aspekata ljudske fiziologije je blisko homologna korespondirajućim aspektima životinjske fiziologije. Ljudsko telo se sastoji od nogu, torza, ruku, vrata, i glave. Odraslo ljudsko telo se sastoji od 100 biliona (1014) ćelija. Najčešće definisani telesni sistemi kod ljudi su nervni, kardiovaskularni, cirkulatorni, digestivni, endokrini, imunski, pokrovni, limfni, muskoskeletalni, reproduktivni, respiratorni, i urinarni sistem.[18][19]

Ljudi, poput većine drugih čovekolikih majmuna, nemaju ekterne repove, imaju nekoliko sistema krvnih tipova, imaju odvojene palčeve, i seksualno su dimorfni. Relativno male anatomske razlike između ljudi i šimpanzi su rezultat ljudskog bipedalizma. Konsekventno, ljudi su sporiji na kraćim rastojanjima, ali su među najboljim trkačima na duge staze u životinjskom carstvu.[20][21] Ljudska tanja telesna dlaka i produktivnije znojne žlezde pomažu u izbegavanju toplotnog udara pri trčanju na duge staze.[22]

Konsekvenca bipedalizma je da ljudske žene imaju uže porođajne kanale. Konstrukcija ljudske karlice i prstiju nogu se razlikuje od drugih primata. Negativni aspekat tih prednosti današnjeg ljudskog pelvisa je da je porođaj teži i opasniji nego kod većine druigh sisara, posebno imajući u vidu veću glavu ljudskih beba u poređenju sa drugim primatima. To znači da se ljudske bebe moraju okrenuti pri prolazu kroz porođajni kanal, do čega ne dolazi kod drugih primata, i to čini ljude jedinom vrstom čijim ženkama je neophodna pomoć pri porođaju radi smanjivanja rizika. Delimično evoluciono rešenje je da se ljudski fetusi rađaju manje razvijeni i da su ranjiviji. Bebe šimpanzi su kognitivno razvijenije od ljudskih do uzrasta od šest meseci, kad brz razvoj sinapsi ljudskog mozga prevazilazi šimpanze. Još jedna razlika između žena i ženki šimpanzi je da žene prolaze kroz menopauzu i postaju neplodne decenijama pre kraja njihovog života. Sve druge vrste čovekolikih majmuna mogu da rađaju do kraja života. Menopauza se verovatno razvila jer je pružala evolucionu prednost (duže vreme brige) za mlade srodnike.[21]

Anatomija[uredi]

Glavni članak: Anatomija čoveka

Ljudsko telo sastoji se od glave, udova i trupa. Oni se sastoje od organa i različitih tkiva. Dopunjuju se čineći ljudski organizam. Kosti i mišići (koji pomoću antagonističkog stezanja i opuštanja pokreću kosti) čovjeku omogućuju kretanje. Glavni dio čovjekova kostura čini kičma, koja povezuje kosti udova, glave i trupa.

Ljudi se međusobno razlikuju po fizičkom izgledu i karakternim osobinama.

Fiziologija[uredi]

Elementi u ljudskom telu
kod osobe težine 60 kg
Element Težina[23] Postotak atoma[23]
Kiseonik 38.8 kg 25.5%
Ugljenik 10.9 kg 9.5%
Vodonik 6.0 kg 63.0%
Azot 1.9 kg 1.4%
Ostali 2.4 kg 0.6%
Glavni članak: Fiziologija čoveka

Fiziologija je nauka o mehaničkim, fizičkim i biohemijskim funkcijama ljudi. Fiziologija se fokusira na organe i tkiva. Promatra telo kao grupu sistema s međusobnom interakcijom, svaki s vlastitom kombinacijom funkcija i svrhom. Fiziologija čoveka bliska je fiziologiji životinja pa je mnogo spoznaja dobijeno eksperimentima na životinjama. Anatomija i fiziologija usko su povezana područja: anatomija, istražuje oblike, a fiziologija proučava funkcije, uče se zajedno kao deo medicinskog kurikuluma. Mnoge fiziološke promenljive (kao nivo glukoze u krvi, telesna temperatura, pH krvi itd.) moraju se održavati u uskim granicama kako bi se održalo zdravlje. Prevladavajuća tema fiziologije je homeostaza, održavanje stabilnog unutrašnjeg okruženja uprkos vanjskim flaktuacijama. Primarna funkcija mnogih organskih sistema jest održavanje homeostaze. Na primer, mokraćni sistem pomaže kontroliranju količine vode u organizmu kao i održavanje pH vrednosti krvi i različitih otpadnih produkata, a krvotočni sistem osigurava tkivima stalnu opskrbu kiseonikom i hranjivim materijama i uklanja štetne produkte.

Proučavanje promene fizioloških procesa u bolesti je patofiziologija.

Fizičke osobine[uredi]

Podaci za prosečnog čovjeka:

Čovjek ima pol, pa je ili žena ili muškarac. Za formiranje deteta je potreban polni odnos između žene i muškarca. Žena rađa dete nakon devet meseci trudnoće. Novorođenče je teško 3-4 kilograma i visoko 50-60 centimetara. Čovek raste do 18-21. godine, a polnu zrelost doseže oko 12-15. godine (pubertet). Zdrav i dobro prehranjen čovek u proseku doživi 70-80 godina. Odrastao čovek je visok između 1,5 i 2 metra, a teži između 50 i 90 kilograma.

Evolucijski razvoj čoveka[uredi]

Migracija čoveka (p. n. e.)
Albreht Direr, Adam i Eva
Anatomski čovek

Danas je prihvaćena teorija evolucije, koja kaže da se čovjek razvio iz primata.

Raširen je i pogled na njegov razvoj kreacionizam, pseudonaučna-teološka teorija po kojoj je čovek stvoren sa svrhom. Kako se jedna teorija bavi načinom, a druga uzrokom čovjekovog nastanka one se, na prvi pogled, nužno ne isključuju.

Ljudska vrsta nastala je pre 3,5 milijuna godina u istočnoj Africi. Moderni čovek nastao je pre 400.000 godina. Danas na Zemlji živi više od 7 milijardi ljudi. Naučnici su proračunom dobili podatak da je na Zemlji do sada ukupno živelo oko 106 milijardi 400 milijuna ljudi (brojem 106.400.000.000).[24]

Većina živi u Aziji (61,3%). Zatim slede obe Amerike (Južna Amerika ima 5,6%, a Severna 7,7% svetskog stanovništva), Afrika (13%) i Evropa (11,9%) i Okeanija (0,5%).[25] Čak 2,5 milijardi ljudi živi u gradovima. Nekad je ljudski životni prostor zavisio od vode, životinja i obradive zemlje. Zbog razvoja trgovine, danas ljudi žive praktično po celoj planeti. Jedini ljudima stalno nenaseljeni kontinent je Antarktik.

Čovek prikuplja informacije kroz pet čula:

Opšta grupa Ujedinjenih naroda proglasila je 1948. godine Opštu deklaraciju o pravima čoveka, a 1989. godine Konvenciju o pravima deteta.

Biološki aspekt[uredi]

Biološki, čovek se klasifikuje kao vrsta homo sapiens (na latinskom, "mudri čovek" ili "misleći čovek"), iz roda homo (na latinskom, "čovek"); Homo sapiens je dvonogi primat iz natporodice Hominoidea, u koju spadaju ostali čovekoliki majmuni: čimpanze, gorile, orangutani i giboni. Od ostalih primata ih izdvajaju:

  1. Y-oblikovane glavne brazde na površini kutnjaka,
  2. bezrepost, i
  • položaj ramenskog (lopatičnog) pojasa (leđni, a ne bočni).[26][27]

Čovek ima uspravno telo, koje mu oslobađa gornje udove za baratanje predmetima, i veoma razvijeni mozak, koji je u stanju da vrši apstraktno mišljenje, govor, jezik i introspekciju. Čini se da se dvonožno kretanje evolucijski razvilo pre encefalizacije, tj. razvoja velikog mozga. Istraživanje o poreklu dvonogog hoda i njegove uloge u evoluciji ljudskog mozga je još uvijek u toku.

  • Divergencija DNK sekvenci čoveka i ostalih hominida (%)
Pokazatelj Čovek – Čimpanza Čovek – Gorila Čovek – Orangutan
Alu elementi 2
Nekodirajuće sekvence hromozoma Y 1.68 ± 0.19 2.33 ± 0.2 5.63 ± 0.35
Autozomni pseudogeni 1.64 ± 0.10 1.87 ± 0.11
Pseudogeni hromozoma X 1.47 ± 0.17
Autozomne nekodirajuće sekvence 1.24 ± 0.07 1.62 ± 0.08 3.08 ± 0.11
Geni Ks 1.11 1.48 2.98
Introni 0.93 ± 0.08 1.23 ± 0.09
Xq13.3 0.92 ± 0.10 1.42 ± 0.12 3.00 ± 0.18
Subtotal X hromozoma 1.16 ± 0.07 1.47 ± 0.08
Geni Ka 0.8 0.93 1.96

Sociološki aspekt[uredi]

Sociološki, čovek je suštinski društveno biće, kao i većina primata. Ljudska bića stvaraju složene društvene strukture koje sačinjavaju saradničke (kooperativne) ili takmičarske (kompetitivne) grupe. U ove spadaju grupe u rasponu od nacije i države pa sve do porodice.

Statistika ljudskog društva
Ukupan broj ljudi 6.861.000.000[28] (august 2010)
Gustina stanovništva 12,7 st./km² na ukupnoj površini Zemlje
43,6 st./km² na kopnu
Najveće aglomeracije Tokio, Mumbaj, Seul, Delhi, Meksiko Siti, Istanbul, Njujork Siti, Lagos, Jakarta, Sao Paulo, Osaka, Šangaj, Manila, Hongkong-Šendžen, Los Angeles, Kuala Lumpur, Kolkata, Teheran, Moskva, Kairo, Čikago, Buenos Aires, Pariz, London, Tajpej, Peking, Karači, Dhaka, Filadelfija, Rurska oblast, Toronto

Duhovni, verski i kulturni aspekt[uredi]

Duhovno, verski i kulturno, ljudska bića stvaraju i obogaćuju svoje unutrašnje i vanjske svjetove putem traganja za razumijevanjem, upotrebom i manipulisanjem nauke i tehnologije, religije i mitologije, običaja i rituala, estetskih i društvenih vrednosti i normi - jednom rečju, duhovnih i kulturnih aktivnosti.

Nauka[uredi]

Humanističke nauke[uredi]

Humanističke nauke su one nauke kojima je predmet čovek. To su:

  • Psihologija - proučava čovekov psihički svet
  • Sociologija - proučava čoveka u sklopu zajednice i zajednicu kao vid ljudske organizacije
  • Antropologija - proučava čovjeka u najširem mogućem kontekstu
  • Lingvistika - proučava ljudsku verbalnu komunikaciju

Prirodne nauke[uredi]

Nekim prirodnim naukama takođe je predmet čovek:

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 Groves C. (2005). Wilson, D. E.; Reeder, D. M, ur. Mammal Species of the World (3rd izd.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. OCLC 62265494. ISBN 0-801-88221-4. 
  2. Global Mammal Assessment Team (2008). Homo sapiens. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 6. 4. 2014. 
  3. The Smithsonian Institution, Human Origins Program
  4. U.N. Says 7 Billion Now Share the World
  5. Goodman M, Tagle D, Fitch D, Bailey W, Czelusniak J, Koop B, Benson P, Slightom J (1990). „Primate evolution at the DNA level and a classification of hominoids”. J Mol Evol. 30 (3): 260—266. PMID 2109087. doi:10.1007/BF02099995. 
  6. „Hominidae Classification”. Animal Diversity Web @ UMich. Приступљено 9. 11. 2012. 
  7. Goodman M, Tagle D, Fitch D, Bailey W, Czelusniak J, Koop B, Benson P, Slightom J (1990). „Primate evolution at the DNA level and a classification of hominoids”. J Mol Evol. 30 (3): 260—266. PMID 2109087. doi:10.1007/BF02099995. 
  8. „Hominidae Classification”. Animal Diversity Web @ UMich. Приступљено 25. 09. 2006. 
  9. Ian, Tattersall; Jeffrey, Schwartz (2009). „Evolution of the Genus Homo”. Annual Review of Earth and Planetary Sciences. 37: 67—92. doi:10.1146/annurev.earth.031208.100202. 
  10. Antón Susan C.; Swisher Carl C., III (2004). „Early Dispersals of homo from Africa”. Annual Review of Anthropology. 33: 271—296. doi:10.1146/annurev.anthro.33.070203.144024. 
  11. Erik, Trinkaus (2005). „Early Modern Humans”. Annual Review of Anthropology. 34: 207—30. doi:10.1146/annurev.anthro.34.030905.154913. 
  12. McHenry, H.M (2009). „Human Evolution”. Ур.: Michael Ruse; Joseph Travis. Evolution: The First Four Billion Years. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. стр. 265. ISBN 978-0-674-03175-3. 
  13. Marshall T. Poe A History of Communications: Media and Society from the Evolution of Speech to the Internet. Cambridge: Cambridge University Press. 2011. ISBN 9780521179447.
  14. „World Population Clock”. Census.gov. United States Census Bureau, Population Division. Pristupljeno 15. 09. 2012. 
  15. Roberts, Sam (31. 10. 2011). „U.N. Reports 7 Billion Humans, but Others Don’t Count on It”. The New York Times. Pristupljeno 07. 11. 2011. 
  16. Jerome LeJeune: Life Begins at Conception, Human Life Alliance of Minnesota, 1997.
  17. urednica Ivanka Borovac, preveli s engleskog jezika: Mladen Jurčić, Kristinka Metzger, Ana Vujaklija i Martina Batinica, Čovek, naslov izvornika: Human Dorling Kindersley Limited, nakladnik Zdravko Kafol,. ISBN 978-953-196-999-4.
  18. Roza, Greg (January 2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. str. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  19. „Human Anatomy”. Inner Body. Pristupljeno 6. 1. 2013. 
  20. Parker-Pope, Tara (27. 10. 2009). „The Human Body Is Built for Distance”. The New York Times. 
  21. 21,0 21,1 O'Neil, Dennis. „Humans”. Primates. Palomar College. Pristupljeno 6. 1. 2013. 
  22. John, Brenman. „What is the role of sweating glands in balancing body temperature when running a marathon?”. Livestrong.com. Pristupljeno 6. 1. 2013. 
  23. 23,0 23,1 Burton, George (2000). Chemical Storylines. Heinemann. str. 3. ISBN 978-0-435-63119-2. 
  24. Bilten, Astronomsko društvo Andromeda, Kapela 2005.
  25. urednik Jelka Jovanović, preveli i prilagodili Zvezdana Šelmić, Olivera Terzić, Ira Stupar, Zdenka Peskarević, Faktopedija, izvorni naslov Illustrated Factopedia Dorling Kindersley Limited, izdavač Marijan Grošelj, izdanje na srpskom jeziku. ISBN 86-84213-03-3.
  26. Hadžiselimović R. .: Uvod u teoriju antropogeneze. Svjetlost, Sarajevo. 1986. ISBN 9958-9344-2-6.
  27. Lambert (1989)
  28. Procena broja ljudi na svetu

Literatura[uredi]

  • Lambert, D. (1989). The Cambridge guide to prehistoric man. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0521-33364 4. 
  • McHenry, H.M (2009). „Human Evolution”. Ur.: Michael Ruse; Joseph Travis. Evolution: The First Four Billion Years. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. str. 265. ISBN 978-0-674-03175-3. 
  • Freeman, Scott; Herron, Jon C. (2007). Evolutionary Analysis. Pearson Prentice Hall. str. 757—761. ISBN 978-0-13-227584-2. 
  • McHenry, H.M (2009). „Human Evolution”. Ur.: Michael Ruse; Joseph Travis. Evolution: The First Four Billion Years. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03175-3. 
  • Charles Darwin – Die Abstammung des Menschen, Schweizerbart, Stuttgart 1871 (erste deutsche Übersetzung des englischen Originaltextes), Fischer Taschenbuch, Frankfurt am Main. 2005. ISBN 3-596-50900-9.
  • Gerd Haeffner: Philosophische Anthropologie. Stuttgart, Berlin, Köln 2000.
  • Friedemann Schrenk: Die Frühzeit des Menschen. Der Weg zum Homo sapiens. C. H. Beck, 5., vollständig neubearbeitete und ergänzte Auflage, München 2008 (C.H.Beck Wissen). ISBN 978-3-406-57703-1
  • Christoph Wulf: Anthropologie. Geschichte, Kultur, Philosophie. Reinbek 2004.
  • Капица, Сергей Петрович Общая теория роста человечества: Сколько людей жило, живёт и будет жить на Земле. М.: Наука. 1999. ISBN 5-02-008299-6.
  • Desmond Morris, Le Singe nu, éditions du livre de poche, 1971.
  • Gerhard Bosinski, Homo sapiens, l’histoire des chasseurs du paléolithique supérieur en Europe (40000-10000 av. J.-C.), Paris, Éditions Errance, 1990, 281.
  • Jared Diamond, Le Troisième Chimpanzé, Gallimard 2000
  • Rolf Schäppi, La femme est le propre de l’homme, Odile Jacob, 2002.
  • Richard Dawkins, Le Gène égoïste, Odile Jacob, 2003.
  • Boyd et Silk. L'Aventure humaine, de la molécule à la culture. De Boeck, 2004, partie 1, chapitre 3,. str. 68—72. ISBN 978-2-8041-4333-6. 

Spoljašnje veze[uredi]