Pređi na sadržaj

Humanistika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Platon – Rimska kopija originala (oko 370. p. n. e.)

Humanistika je akademska disciplina koja proučava sve aspekte ljudske kulture. U srednjem veku se ovaj termin koristio kao antonim božanskom i odnosio se na ono što bi se danas nazvalo klasičnim naukama. Glavni fokus je bio na sekularnim studijama na univerzitetima u to vreme. Danas su humanističke nauke najčešće u suprotnosti sa prirodnim naukama, a ponekad i sa društvenim naukama.[1]

Humanistika koristi metode koje su pre svega kritičke ili spekulativne, i imaju značajan istorijski element, za razliku od pretežno empirijskog pristupa prirodnih nauka.[2] Međutim, za razliku od prirodnih, humanistika nema centralne discipline.[3] Humanističke nauke obuhvataju drevne i moderne jezike, književnost, istoriju, filozofiju, religiju,[4] umetnost i muzikologiju.

Naučnici u humanističkim naukama se nazivaju humanisti.[5] Termin "humanista" takođe opisuje filozofsku poziciju humanizma. U renesansi, naučnici i umetnici su se takođe nazivali humanisti. Neke srednje škole i danas imaju humanistička odeljenja.

Humanističke discipline poput istorije i kulturne antropologije proučavaju stvari koje se ne mogu izučiti eksperimentalnim metodom, već umesto toga koriste komparativni metod[6] i komparativna istraživanja.

Polja

[uredi | uredi izvor]

Antropologija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Antropologija

Antropologija je "nauka o ljudima", nauka o celom spektru ljudskog postojanja. Disciplina se bavi integracijom različitih aspekata društvenih nauka, humanističkih nauka i biologije čoveka. U 20. veku, akademske studije su često imale institucionalni pristup, delivši se na tri polja. Prirodne nauke koje nastoje da proučavaju opšte zakone kroz reproduktivne i verifikovane eksperimente. Humanističke nauke koje proučavaju lokalne tradicije kroz njihovu istoriju, književnost, muziku i umetnost, sa naglaskom na razumevanje specifičnih pojedinaca, događaja ili epoha. Društvene nauke pokušavaju da razviju naučni metod za razumevanje društvenih pojava, iako se obično metoda razlikuje od prirodnih nauka.

Antropološke društvene nauke su često razvijale opise, a ne opšte zakone kakve nalazimo u fizici ili hemiji. Atropološke studije mogu da objasne pojedinačne slučajeve ili više zajedničkih principa, kao u psihologiji. Antropologija (kao i u neke oblasti u istoriji) se ne može sasvim uklopiti ni u jednu od ovih kategorija, jer različite grane antropologije koriste znanja iz nekoliko ovih kategorija.[7] U SAD, antropologija je podeljen na četiri polja: arheologija, fizička antropologija, antropološka lingvistika i kulturna antropologija. Ovo su oblasti koje se mogu studirati na univerzitetima. Reč anthropos (άνθρωπος) potiče od grčkog naziva za "ljudsko biće" ili "čoveka". Erik Vulf je opisao socijalnu antropologiju kao "najveću nauku među humanistikom i najveću humanistiku među naukom".

Cilj antropologije je uspostavljanje holističkog opisa ljudi i ljudske prirode. To znači da, iako se antropolozi obično specijalizuju samo u jednoj oblasti, oni uvek imaju u vidu biološke, lingvističke, istorijske i kulturne aspekte bilo kog problema. Budući da se antropologija razvila kao nauka u zapadnom svetu, dugo je bio trend da se proučavaju manja društva koja su se često nazivala "primitivnim" i "inferiornim".[8] Danas antropolozi koriste termine kao što su "manje složena društva".

Arheologija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Arheologija

Arheologija je proučavanje ljudskih aktivnosti kroz pronalazak i analizu materijalne kulture. Arheološki ostaci se mogu podeliti na artefake, arhitektonske elemente i ekofakte. Arheologija se može tretirati i kao društvena nauka i grana humanističkih nauka.[9]

Arheologija se smatra granom antropologije u SAD,[10] dok se u Evropi tretira kao disciplina u sopstvenom smislu, ili grupiše u okviru drugih srodnih disciplina kao što su istorija.

Klasične nauke

[uredi | uredi izvor]
Bista Homera, najpoznatijeg grčkog pesnika
Glavni članak: Klasične nauke

Termin klasične nauke se na Zapadu koristi za označavanje interdisciplinarnih istraživanja kultura klasične antike, prvenstveno antičke Grčke i Rimske kulture. Klasične nauke se smatra jednim od temelja humanističkih nauka; međutim, njihova popularnost je opala tokom 20. veka. Ipak, uticaj klasičnih ideja na mnoge humanističke discipline kao što su filozofija i književnost je i dalje jak.

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Istorija

Istorija je sistematsko prikupljanje informacija o prošlosti. Kada se koristi kao termin polja istraživanja, istorija se odnosi na proučavanje i tumačenje spisa ljudi, društava, ustanova, i svih tema koje su se promenile vremenom.

Tradicionalno se proučavanje istorije smatralo delom humanističkih nauka. U savremenim naučnim krugovima, istorija se ponekad klasifikuje kao društvena nauka.

Lingvistika i jezici

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Lingvistika

Dok se naučno istraživanje jezika zove lingvistika i obično se smatra društvenom naukom,[11] prirodnom naukom[12] ili kognitivnom naukom,[13] učenje  starih i stranih jezika zauzima posebno mesto u humanističkim naukama. Dobar deo filozofije dvadesetog i dvadeset prvog veka se bavio analizom jezika i pitanjem o tome kako je Vitgenštajn tvrdio, da mnogi naši filozofski nesporazumi proizilaze iz rečnika koji koristimo; teorijom književnosti i proučavanjem opštih karakteristika jezika, dok se istorijska lingvistika bavila proučavanjem razvoja jezika tokom vremena. Književnost kao polje obuhvata različite aspekte upotrebe jezika, uključujući i prozne oblike (na primer, roman), poeziju i dramu, i leži u osnovi savremenog humanističkog obrazovanja u školama. Studije stranih jezika su nalaze u programima osnovnih i srednjih škola, većine fakulteta, ali i kao zasebni programi studija.

Pravo i politika

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Pravo
Glavni članak: Politikologija
Suđenje u Londonu

U svakodnevnoj upotrebi, pravo označava pravila koja se (za razliku od pravila etike) sprovode kroz institucije.[14] Ova pravila se nazivaju zakoni i njihovo proučavanje prelazi granice između društvenih i humanističkh nauka, u zavisnosti od vrste istraživanja, njegovog cilja i posledica. Zakon se ne sprovodi uvek, posebno u međunarodnim odnosima. Definisan je kao "sistem normi",[15] kao "tumačenje koncepata"[16] kako bi se postigla pravda, koju sprovodi "autoritet"[17] da posreduju interese ljudi, pa čak i kao "zapovest suverenosti koji se sprovodi pretnjom kaznom".[18] Međutim, mnogi vole da razmišljaju o pravu kao o centralnoj društvenoj instituciji. Pravna politika uključuje praktičnu manifestaciju razmišljanja praktično svih društvenih i humanističkih nauka. Pravo je politika, jer ih je politika stvorila. Pravo je filozofija, jer moralna i etička uverenja formiraju ideje. Zakon čini značajan deo istorije, jer su zakoni, sudske prakse i kodifikacije predmeti studije istorije. Ono je i deo ekonomije, jer svaki zakon u vezi ugovora, imovine, rada i mnogih drugih pitanja može imati dugoročne posledice na raspodelu bogatstva.

Književnost

[uredi | uredi izvor]
Šekspir je jedan od najpoznatiji književnika u svetu, jer je napisao neke od najpoznatijih dela engleske književnosti
Glavni članak: Književnost

Književnost je termin koji nema prihvaćenu definiciju, ali koji uključuje sve pisane radove; pisanje koje ima literarne vrline; i književni jezik, koji se razlikuje od običnog, svakodnevnog jezika. Etimološki termin potiče od latinske reči literatura/litteratura "pisanje pomoću slova", iako neke definicije uključuju govorene ili pevane tekstove narodne književnosti. Književnost se možete klasifikovati na osnovu toga da li je fikcija ili nije, i da li je delo poezije ili proze. Može se podeliti i na osnovu razlika u formi na romane, priče ili drame. Dela se često dele i na osnovu istorijskog perioda; po tome kada su napisana. Moguće ih je podeliti i po njihovom poštovanju određenih estetskih mogućnosti ili očekivanja (žanr).

Scenske umetnosti

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Scenska umetnost

Scenske umetnosti se razlikuju od likovnih umetnosti, jer scenski umetnik koristi svoje telo, lice, i prisustvo kao sredstvo, a likovni umetnik koristi materijale kao što su glina, metal ili boje, koji se obrađuju kako bi stvorili umetničko delo. Izvođačke scenske umetnosti uključuju akrobatiku, komediju, ples, film, magiju, muziku, operu, žongliranje i pozorište.

Umetnici koji učestvuju u ovim izvođenjima pred publikom se nazivaju izvođačima, i u njih spadaju glumci, komičari, plesači, muzičari i pevači. Scenski umetnici su takođe i ljudi koji rade u srodnim oblastima, kao što su tekstopisci i kostimografi. Izvođači često usklađuju svoj izgled sa nastupom, na primer, koriste kostime i šminku.

Muzikologija

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Muzikologija
Koncert klasične muzike

Muzikologija kao akademska disciplina podrazumeva niz različitih pravaca, uključujući istorijsku muzikologiju, etnomuzikologiju i muzičku teoriju. Studenti osnovnih studija slušaju kurseve iz svih ovih pravaca, dok se postdiplomci specijalizuju za jedan. 

Pozorište

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Pozorište

Pozorište (od grčkog "theatron", θέατρον) je ogranak scenske umetnosti koji se sastoji od glumljenja priče pred publikom pomoću kombinacije reči, pokreta, muzike, plesa i zvuka. Pozorište može imati jedan ili više elemenata iz drugih izvođačkih umetnosti. Standardna naracija u pozorištu je zasnovane na dijalogu ili monologu.

Ples

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Ples

Ples se odnosi na ljudsko kretanje kao oblik izražavanja ili predstavljanja. Ples se takođe koristi da opiše metod neverbalne komunikacije između ljudi i životinja. Koreografija je umetnost stvaranja plesa, a osoba koja to čini se zove koreograf.

Određivanje onoga šta čini ples zavise od društvenih, kulturnih, estetskih, umetničkih i moralnih ograničenja i dometa funkcionalnosti pokreta (na primer, srpska narodna kola).

Filozofija

[uredi | uredi izvor]
Dela Serena Kirkegora se mogu klasifikovati u mnoge oblasti humanistike, kao što su filozofija, književnost, teologija, muzika i klasične nauke
Glavni članak: Filozofija

Filozofija, etimološki od starogrčkog φιλοσοφία lat. philosophia je proučavanje problema u vezi sa pitanjima kao što su postojanje, znanje, obrazloženje, istina, pravda, dobro i zlo, lepota, poštenje, um i jezik. Filozofija ima svoj sopsetveni pristup ovim problemima za razliku od drugih načina sticanja znanja.[19]

Filozofija je kao termin je bila veoma sveobuhvatan termin, jer je uključivala i nauke koje će se kasnije razviti, poput fizike i hemije. Imanuel Kant je izneo da su drevni Grci filozofiju delili na fiziku, etiku i logiku.[20] Prirodne nauke su se sve do 19. veka nazivale prirodna filozofija. Danas su glavne oblasti filozofije logike, etike, metafizika i epistemologija. Ipak, filozofija se i danas prepliće sa drugim disciplinama i mnogim naukama. Oblasti semantike, na primer, donosi filozofiju u kontakt sa lingvistikom. Mnoge nauke imaju i svoju specifičnu filozofsku studiju, poput filozofije ekonomije, filozofije arheologije, filozifije istorije, filozofije psihologije i mnogih drugih.

Religija

[uredi | uredi izvor]
Kompas je u ovom manuskriptu iz 13. veka simbol stvaranja
Glavni članak: Teologija

Nove filozofije i religije su se pojavljivale i na istoku i na zapadu, posebno oko 6. veka nove ere. Tokom vremena su se pojavile brojne religije u svetu, a hinduizam, sikizam, đainizam i budizam u Indiji i zoroastrizam u Persiji su neke od prvih religija. Na istoku, posebno Kini, su dominirale tri filozofske škole praktično do danas. Ovo su taoizam, konfucijanstvo i legalizam. Konfucijansko učenje je dominiralo vekovima kao najrasprostranjenije učenje, i ono je umesto snage zakona iznosilo važnost tradicije i političkog morala. Na zapadu su dela grčkih filozofa, posebno Platona i Aristotela, po Evropi i Bliskom istoku proširila osvajanja Aleksandra Makedonskog u 4. veku pre nove ere.

Avramske religije su religije koje su nastale od zajedničkog učenja koje se može pratiti unazad do Avrama (oko 1.900. godine pre nove ere), patrijarha čiji se život opisuje u mnogim svetim spisama poput Starog zaveta. U Starom zavetu se opisuje kao prorok (Knjiga postanja 20:7), ali se i u Kuranu pominje kao prorok. Avramske religije su sve tri današnje dominantne monoteističke religije: judaizam, hrišćanstvo i islam.

Likovne umetnosti

[uredi | uredi izvor]

Istorija likovnih umetnosti

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Istorija umetnosti

Velike tradicije u umetnosti imaju osnove u umetnostima jedne od nekoliko drevnih sivilizacija, poput Japana, Grčke, Rima, Kine, Pakistana, Mesopotamije i Mezoamerike.

Umetnost antičkih Grka je veličala zdravo ljudsko telo kao subjekat. Umetnici su pokušavali da naglase muskulaturu i lepotu i zato su dosta vremena posvećivali anatomski korektnim delima. U drevnom Rimu je umetnost služila da se prikažu bogovi kao idealizovani ljudi sa karakterističnim obeležija (Zevsova/Jupiterova munja).

U vizantijskoj i gotskoj umetnosti tokom srednjeg veka su dominirali božanski biblijski motivi koje je zahtevala crkva. Tek se sa renesansom vraća značaj materijalnom svetu i ovo se vidi u tome što se opet prikazuje realističan ljudski oblik i trodimenzionalni pejzaž.

Istočna umetnost se realizuje po stilu koji se dosta razliku od zapadne, ali je donekle sličan zapadnoj umetnosti srednjeg veka. Na slikama se zahtevalo da se koriste obične boje, što znači da su se stvari farbale što jednostavnije. Na primer, odora bi se oslikala koristeći samo jednu nijansu crvene i ne bi se koristila boja da naglesi volumen, senku i svetlo.

Religiozna islamska umetnost zabranjuje ikonografiju i umesto nje iskazuje religiozne ideje kroz geometriju. Fizičke i racionalne sigurnosti koje su koristili umetnici, a opisali pripadnici prosvetiteljstva u 19. veku, su kasnije u 20. veku oborili mnogi koncepti poput Ajnštajnove relativnosti i nevidljive psihologije Frojda. Revoluciju u zapadnoj umetnosti su takođe donele brojne tehnološke inovacije postignute tokom ovog veka. Globalizacija takođe menja umetnost danas, jer dovodi do mešanja brojnih kultura. 

Crtanje
[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Crtanje

Crtanje je proces stvaranja slike koristeći bilo koju alatku i tehniku. Generalno se sastoji od pravljenja oznaka na površini nekog materijala pritiskom alatke ili pomeranjem alatke po površini. Alat koji koriste umetnici može biti grafitna olovka, pero, četke sa mastilom, obojene olovke, ugljen, pastel ili flomaster. Danas se koriste i digitalne alatke koje simuliraju ovaj efekat.

Slikarstvo
[uredi | uredi izvor]
Mona Liza koju je naslikao Leonardo da Vinči je jedna od najpoznatijih slika u Zapadnom svetu
Glavni članak: Slikarstvo

Slikarstvo je nanošenje pigmenta koji je vezan nekom supstancom (lepak) na površinu poput papira, platna ili zida. Ono predstavlja aktivnost koja je kombinacija crtanja, kompozicionih slika i drugih stvari kako bi se stvorila izražajna i konceptualna slika na podlozi. Slikanje se takođe koristi da se predstave duhovni motivi i ideje; ovakav oblik može da bude bilo šta od prikaza mitoloških bića na keramici do Sikstinske kapele.

Boja je subjektivna, ali ima vidljiv psihološki efekat iako se on razlikuje od kulture do kulture. Crna boja u nekim društvima simboliše žalost, a u nekima bela boja simboliše žalost. Mnogi naučnici, teoretičari umetnosti i slikari su pisali o bojama, uključujući Getea, Kandinskog i Njutna. U teoriju boja takođe ulazi i jezik, to jest kako jedna reče poput "crvena" ima niz značenja koji prekriva razne nijanse.

Moderni umetnici su proširili termin slikanja da obuhvati mnoge druge oblike, na primer kolaž. Ovo je počelo sa kubizmom iako nije slikanje u užem smislu. Savremeni umetnici ponekad koriste različite materijale poput peska, cementa, slame ili drveta zbog njihovih tekstura.[ko?]

Poreklo termina

[uredi | uredi izvor]

Reč humanistika potiče od renesansnog latinskog izraza studia humanitatis, ili"studija humanitas". Kada je nastao, termin studia humanitatis je označavao učenje gramatike, poezije, retorike, istorije, filozofije morala, koje su preuzete od klasičnih kultura Grčke i Rima. Reč humanitas je takođe koren renesansnog italijanskog neologizma umanisti, i poslužila kao inspiracija za renesansni humanizam.[21]

Istorija

[uredi | uredi izvor]

Na zapadu se istorija studije humanizma može pratiti unazad do antičke Grčke gde je služila kao osnovno obrazovanje građanja.[22] Tokom Rimskog perioda, koncept sedam slobodnih veština je uključivao gramatiku, retoriku i logiku (takozvani trivijum), zajedno sa aritmetikom, geometrijom, astronomijom i muzikom (kvadrijum).[23] Ovi predmeti su bili i osnova srednjevekovnog učenja koje je naglašavalo humanistiku kao veštinu koju svako treba znati.

Veliki preokret je došao sa renesansnim humanizmom u 15. veku kada se na humanistiku gledalo kao na nešto što treba da se izučava, a ne praktikuje. U ovom periodu se naglasak stavljao i na književnost i istoriju. U 20. veku je pogled na humanistiku promenio postmoderni pokret, koji je hteo da redefiniše humanistiku na egalitarniji i demokratski način. Ovo su hteli da urade po uzoru na Grčku i Rimsku kolevku humanistike, iako one nisu uvek bile demokratske i egalitarne države.[24]

Danas

[uredi | uredi izvor]

Obrazovanje i zapošljavanje

[uredi | uredi izvor]

Već duži niz godina postoji javno ubeđenje da humanističke studije ne pripremaju studente za bilo kakav praktičan posao.[25] Zbog ovoga vlada viđenje da će humanistički diplomci imati ili loš posao ili će biti nezapošljeni i zato ne vredi studirati humanistiku, jer se investiciono ne isplati.[26]

Ali, diplomci humanističkih nauka nalaze posao u različitim profesijama. U Ujedinjenom Kraljevstvu je 11.000 diplomaca humanističkih nauka zapošljeno u ovim granama:

  • Obrazovanje (25,8%)
  • Menadžment (19,8%)
  • Mediji/Književnost/Umetnost (11,4%)
  • Pravosuđe (11,3%)
  • Finansije (10,4%)
  • Socijalne ustanove (5,8%)
  • Neprofitne organizacije (5,2%)
  • Marketing (2,3%)
  • Medicina (1,7%)
  • Drugo (6,4%)[27]

Mnogi diplomci humanističkih nauka su upisali univerzitet bez jasnih ciljeva za karijeru.[28] Zato mnogi provode nekoliko godina nakon fakulteta razmišljajući čime će se baviti, što dovodi do loših primanja na početku karijere. Student koji zavravaju studijske programe koji se baziraju na karijerama se brže zapošljavaju od humanista. Međutim, obično nakon pet godina se humanisti snađu i započnu karijeru koja im odgovara.[29][30]

Postoje empirijski dokazi da prosečno studenti humanističkih disciplina zarađuju manje od ljudi koji završavaju druge programe na univerzitetu.[31][32] Ipak, humanisti prosečno zarađuju više od ljudi bez višeg obrazovanja. Doduše, humanisti zarađuju vremenom više kako im karijera napreduje; 10 godina nakon završavanja studija prosečno ne postoji razlika u primanjima između bivših studenata humanističkih i drugih disciplina. Humanisti mogu i zarađivati i više od ostalih ukoliko se dodatno školuju.[33][34]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Oxford English Dictionary 3rd Edition. 
  2. ^ "Humanity" 2.b, Oxford English Dictionary 3rd Ed. (2003)
  3. ^ Bod, R. (2013).
  4. ^ Stanford University, Stanford University. „What are the Humanities”. Stanford Humanities Center. Stanford University. Arhivirano iz originala 19. 10. 2019. g. Pristupljeno 1. 5. 2017. 
  5. ^ "Humanist" Oxford English Dictionary.
  6. ^ Wallace, Edwin R.; Gach, John (2010). History of Psychiatry and Medical Psychology: With an Epilogue on Psychiatry and the Mind-Body Relation. Springer Science & Business Media. str. 28. ISBN 978-0-387-34708-0. 
  7. ^ Wallerstein, I. (2003). „Anthropology, Sociology, and Other Dubious Disciplines” (PDF). Current Anthropology. 44 (4): 453—465. doi:10.1086/375868. 
  8. ^ Lowie, Robert (1924). Primitive Religion. Routledge and Sons. 
  9. ^ Sinclair, A. (2016). „The Intellectual Base of Archaeological Research 2004-2013: a visualisation and analysis of its disciplinary links, networks of authors and conceptual language”. Internet Archaeology. 42 (42). doi:10.11141/ia.42.8. 
  10. ^ Cultural Anthropology: The Human Challenge, 2010 
  11. ^ „Social Science Majors, University of Saskatchewan”. Arhivirano iz originala 6. 9. 2015. g. Pristupljeno 30. 4. 2017. 
  12. ^ Boeckx, Cedric. „Language as a Natural Object; Linguistics as a Natural Science” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 23. 7. 2010. g. Pristupljeno 30. 4. 2017. 
  13. ^ Thagard, Paul, Cognitive Science, The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2008 Edition), Edward N. Zalta (ed.
  14. ^ Robertson 2006, str. 90.
  15. ^ Hart, H. L. A. (1961). The Concept of Law. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-876122-8. 
  16. ^ Dworkin, Ronald (1986). Law's Empire. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-51836-0. 
  17. ^ Raz, Joseph (1979). The Authority of Law. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-956268-8. 
  18. ^ Austin, John (1831). The Providence of Jurisprudence Determined. 
  19. ^ Thomas Nagel (1987).
  20. ^ Kant, Immanuel (1785).
  21. ^ "humanism."
  22. ^ Bod, Rens; A New History of the Humanities, Oxford: Oxford University Press, 2014.
  23. ^ Levi, Albert W.; The Humanities Today, Indiana University Press, Bloomington, 1970.
  24. ^ Walling, Donovan R.; Under Construction: The Role of the Arts and Humanities in Postmodern Schooling Phi Delta Kappa Educational Foundation, Bloomington, Indiana, 1997.
  25. ^ Hersh, Richard H. (1. 3. 1997). „Intention and Perceptions A National Survey of Public Attitudes Toward Liberal Arts Education”. Change: The Magazine of Higher Learning. 29 (2): 16—23. ISSN 0009-1383. doi:10.1080/00091389709603100. 
  26. ^ Williams, Mary Elizabeth (27. 3. 2014). „Hooray for "worthless" education!”. Salon. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  27. ^ Kreager, Philip (2006). „Humanities graduates and the British economy: The hidden impact” (PDF). Canadian Journal of Higher Education. 36: 49—74. Arhivirano iz originala (PDF) 6. 5. 2018. g. Pristupljeno 30. 4. 2017. 
  28. ^ Adamuti-Trache, Maria (2006). „The Labour Market Value of Liberal Arts and Applied Education Programs: Evidence from British Columbia”. Canadian Journal of Higher Education. 36 (2): 49—74. doi:10.47678/cjhe.v36i2.183539. 
  29. ^ Koc, Edwin W. (2010). „The Liberal Arts Graduate College Hiring Market”. National Association of Colleges and Employers: 14—21. 
  30. ^ „Ten Years After College: Comparing the Employment Experiences of 1992–93 Bachelor's Degree Recipients With Academic and Career Oriented Majors” (PDF). 
  31. ^ „The Cumulative Earnings of Postsecondary Graduates Over 20 Years: Results by Field of Study”. 28. 10. 2014. 
  32. ^ „Earnings of Humanities Majors with a Terminal Bachelor's Degree”. 
  33. ^ „Boost in Median Annual Earnings Associated with Obtaining an Advanced Degree, by Gender and Field of Undergraduate Degree”. 
  34. ^ „Earnings of Humanities Majors with an Advanced Degree”. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Humanistika na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хуманистика&oldid=26242949”