Хришћанска филозофија

Хришћанска филозофија је филозофија која полази од хришћанских верских догми, односно од објављених истина вере, као својих претпоставки.^[1]

Хришћанска филозофија се понавише бави питањима Светог Тројства (односом Бога Оца, Сина и Духа), човековим односом с Богом, односом вере и ума, проблемима слободе воље, греха, казне, предодређења, милости, искупљења, спасења и васкрсења.^[2]

Историјски аспекти

Хришћанска филозофија је почела око 3. века. Она настаје кроз покрет хришћанске заједнице под назив патристика,^[3] који је у почетку имао за главни циљ одбрану хришћанства. Како се хришћанство ширило, патристички писци су се све више бавили филозофским школама хеленизованог Римског царства, и ултиматно су научили из неких аспеката ових околних идеја како да боље артикулишу хришћанско сопствено откривење Исуса Христа као оваплоћеног Бога и једног са Богом Оцем и Богом Духом. Многи научници сматрају Оригена Александријског као првог хришћанског учитеља који је у потпуности представио хришћанску филозофију и метафизику као јачу алтернативу другим школама (посебно платонизму). Ориген против Платона Марка Ј. Едвардса и увод дела Ориген: О првим принципима које је превео и представио Џон Бер су два истакнута примера ове историје специфично хришћанске филозофије и метафизике.

Од 11. века па надаље, хришћанска философија се манифестовала кроз схоластику. Ово је период средњовековне филозофије који се протегао до 15. века, како је истакао Т. Адао Лара. Од 16. века па надаље, хришћанска филозофија са својим теоријама почиње да коегзистира са независним научним и филозофским теоријама.

Развој хришћанских идеја представља раскид са философијом Грка, имајући у виду да је полазна тачка хришћанске филозофије хришћанска религиозна порука.

Лара дели хришћанску филозофију у три ере:

Рана филозофија: патристика (2.–7. век)
Средњовековна филозофија: схоластика (9–13 век)
Предмодерна (14–15 век)^[4]

Карактеристике

Филозофско полазиште хришћанске философије је логика, не искључујући хришћанску теологију.^[5] Иако постоји однос између теолошких доктрина и филозофске рефлексије у хришћанској философији, њена рефлексија је строго рационална. На овај начин сагледавања две дисциплине, ако је бар једна од премиса аргумента изведена из откривења, аргумент спада у домен теологије; иначе спада у домен филозофије.^[6]^[7]

Развој

Филозофија и хришћанство, од најранијег периода у коме су се могли сусрести, ступају у различите односе, од односа одбијања, до односа преплитања и узајамног признавања.

Апологетика

У почецима хришћанства,^[8]^[9] веровање у оно што је дато објавом искључује истраживање, јер нова вера не инсистира на рационалној уверљивости својих тврдњи. Неки, као Тертулијан (155-220 н. е.), виде однос вере и филозофије као сукоб:

„

Шта имају заједничког философ и хришћанин, ученик Грчке и ученик неба, трговац славом и спасилац душе, делатник на речима и делатник на делу, разоритељ и градитељ, пријатељ и непријатељ заблуде, онај ко искривљује истину и онај ко истину обнавља и објављује, крадљивац истине и њен чувар... Нема ничег заједничког између филозофије и теологије. Нема ничег изнад веровања што би требало да верујемо.

”

— Тертулијан

Тертулијан одбија сваку везу вере са знањем, односно религије са филозофијом. Познат је по својим изјавама: „сваки припрости хришћанин ближи је богу од Платона“ и "credo quia absurdum" (верујем јер је бесмислено). Он и други хришћански апологети бране изворно верско осећање и претпостављају га свакој научној и филозофској спознаји.

Гностици су први хришћани који покушавају знањем доћи до истине вере. Но временом, услед одупирања јереси и филозофској критици, јављају се хришћански апологети, који су филозофски писали у одбрану хришћанства. Временом, како је хришћанство постајало државна религија на просторима Римског царства, долази до хеленизације хришћанске филозофије, што се понајвише одразило надовезивањем на Платона и неоплатонизам. Филозофија и теологија се схватају као одвоје области, које не противрече једна другој, већ се надопуњују. Филозофија се бави оним што се заснива на чулном искуству, а теологија оним чега нема у чулном искуству (натприродним). Теологија окреће оним стварима које се не могу знати, али се у њих може веровати.

Патристика

У 4. и 5. веку долази до системске разраде хришћанске науке која се зове патристика (од лат. patres - оци). Источни црквени оци Григорије Богослов (329-390) и Василије Велики (330-378), позивају да се опрезно изучавају антички филозофи, да се од њих прихвати оно што ваља, а да се њихове заблуде одбаце.

Године 529. византијски цар Јустинијан I, који је уједно био и православни теолог, укида све филозофске школе у Атини, укључујући и Платонову Академију.

Схоластика

На западу, Тома Аквински (1225—1274) ствара теолошки систем у коме следи Аристотелову филозофију, сматрајући га својим учитељем.

Основне теме

У односу на античку филозофију, хришћанска филозофија доноси бројне промене. Разлика у поимању времена долази до изражаја код Августина Хипонског (354-430 н. е.). Док су Грци сматрали да се свет обнавља у циклусима сличним смени годишњих доба, хришћани очекују наступање Царства небеског, схватајући историјски процес линеарно.^[10]^[11] Такође, Грци су сматрали да ништа не може настати ни из чега, док су хришћани тврдили да Бог ствара свет ex nihilo (из ничега).^[12]

Представници

Значајни представници хришћанске филозофије су:

Јустин Филозоф (105—165)
Валентин (око 100/112—160)
Маркион из Синопе (око 110—160)
Иринеј Лионски (око 140—202)
Климент Александријски (око 150—211/216)
Тертулијан (око 160 — око 225)
Ориген (185—254)
Арије (256—336)
Атанасије Александријски (око 293 – 373)
Григорије Богослов (330–390)
Јован Златоусти (347—407)
Августин (354—430)
Пелагије (354—420/440)
Јован Касијан (360 – 435)
Несторије (386—451)
Боетије (480—524/525.)

Види још

Средњовековна филозофија

Референце

^ Неки споре и сам термин хришћанска филозофија јер се у антици сматрало основом филозофске слободе расправљати о свим учењима.
^ Murray, Michael J.; Rea, Michael (2016). Zalta, Edward N., ур. Philosophy and Christian Theology. Metaphysics Research Lab, Stanford University.
^ „What are the Patristics, and why should we study them?”. www.monergism.com. Приступљено 2021-10-27.
^ Lara, стр. 13
^ Boehner, pág. 10
^ Peter van Inwagen (мај 2018). Metaphysics (4th изд.). Taylor and Francis. ISBN 9780429963575. „metaphysics must be distinguished from sacred or revealed theology. Theology is, by definition, the science or study of God. Theology partly overlaps metaphysics. What is common to theology and metaphysics is usually called philosophical, or natural, theology. It is the remaining part of theology that is called sacred, or revealed, theology.”
^ Murray, Michael J.; Rea, Michael (13. 5. 2002). „Murray, Michael J. and Michael Rea, "Philosophy and Christian Theology", The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring 2020 Edition), Edward N. Zalta (ed.)”. „On this way of seeing the two disciplines, if at least one of the premises of an argument is derived from revelation, the argument falls in the domain of theology; otherwise it falls into philosophy's domain.”
^ Hitchcock, Susan Tyler; Esposito, John L. (2004). Geography of Religion: Where God Lives, where Pilgrims Walk (на језику: енглески). National Geographic Society. стр. 281. ISBN 978-0-7922-7313-4. „By the year 100, more than 40 Christian communities existed in cities around the Mediterranean, including two in North Africa, at Alexandria and Cyrene, and several in Italy.”
^ Bokenkotter, Thomas S. (2004). A Concise History of the Catholic Church (на језику: енглески). Doubleday. стр. 18. ISBN 978-0-385-50584-0. „The story of how this tiny community of believers spread to many cities of the Roman Empire within less than a century is indeed a remarkable chapter in the history of humanity.”
^ "Abrahamic Faiths, Ethnicity and Ethnic Conflicts" (Cultural Heritage and Contemporary Change. Series I, Culture and Values, Vol. 7) by Paul Peachey, George F. McLean and John Kromkowski (Jun 1997) ISBN 1565181042 p. 315
^ France, R. T. (2005). „Kingdom of God”. Ур.: Vanhoozer, Kevin J.; Bartholomew, Craig G.; Treier, Daniel J.; Wright, Nicholas Thomas. Dictionary for Theological Interpretation of the Bible. Grand Rapids: Baker Book House. стр. 420—422. ISBN 978-0-8010-2694-2. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 19. 7. 2016.
^ „Osnovna pitanja srednjovekovne filozofije”. Приступљено 29. 4. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2008)

Литература

Батрелос, Димитриос (2008). Византијски Христос: Личност, природа и воља у христологији светог Максима Исповедника. Крагујевац: Каленић.
Лурје, Вадим (2010). Историја византијске философије: Формативни период. Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Baird, Forrest E.; Kaufmann, Walter (2008). From Plato to Derrida. Upper Saddle River, New Jersey: Pearson Prentice Hall. ISBN 978-0-13-158591-1.
Hillar, Marian (2012). From Logos to Trinity. The Evolution of Religious Beliefs from Pythagoras to Tertullian. Cambridge, UK; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-1-107-01330-8.
Richmond, James. (1966). Faith and Philosophy, in series, Knowing Christianity. London: Hodder and Stoughton. .
Boehner, Philoteus. Gilson, Etienne. História da filosofia cristã: desde às origens até Nicolau de Cusa, 8a edição, Petrópolis, Vozes, 2003.
Lara, Tiago Adão. Curso de história da filosofia: A filosofia nos tempos e contratempos da cristandade ocidental, Petrópolis, Vozes, 1999.
Störig, Hans Joachim. História Geral da Filosofia, Petrópolis, Vozes, 2008.
Assiter, Alison (2009). Kierkegaard, metaphysics and political theory: unfinished selves. London, New York: Continuum International Publishing Group. ISBN 978-0-8264-9831-1.
Butchvarov, Panayot (1979). Being Qua Being: A Theory of Identity, Existence and Predication. Bloomington and London: Indiana University Press. .
Chalmers, David, David Manley and Ryan Wasserman, eds. (2009). Metametaphysics: New Essays on the Foundations of Ontology. Oxford University Press. .
Crane, T and Farkas, K (2004). Metaphysics: A Guide and Anthology. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-926197-0. , .
Gale, Richard M (2002). The Blackwell Guide to Metaphysics. Oxford: Blackwell. .
Gay, Peter (1966). The Enlightenment: An Interpretation. (2 vols.). New York: W.W. Norton & Company.
Harris, E. E. (1965). The Foundations of Metaphysics in Science. London: George Allen and Unwin.
Harris, E. E. (2000). The Restitution of Metaphysics. New York: Humanity Books.
Heisenberg, Werner (1958), "Atomic Physics and Causal Law," from The Physicist's Conception of Nature.
Koons, Robert C. and Pickavance, Timothy H. (2015), Metaphysics: The Fundamentals. Wiley-Blackwell.
Le Poidevin R. & al. eds. (2009). The Routledge Companion to Metaphysics. New York: Routledge.
Loux, M. J. (2006). Metaphysics: A Contemporary Introduction (3rd изд.). London: Routledge.
Lowe, E. J. (2002). A Survey of Metaphysics. Oxford: Oxford University Press.
Tuomas E. Tahko (2015). An Introduction to Metametaphysics. Cambridge: Cambridge University Press.
Benovsky, Jiri (2016), Meta-metaphysics: On Metaphysical Equivalence, Primitiveness, and Theory Choice. Springer.
Bliss, Ricki and J. T. M. Miller, eds. (forthcoming). The Routledge Handbook of Metametaphysics. Routledge.
Kim, Jaegwon and Ernest Sosa, eds (1999). Metaphysics: An Anthology. . Blackwell Philosophy Anthologies.
Kim, Jaegwon and Ernest Sosa, eds (2000). A Companion to Metaphysics. . Malden Massachusetts. Blackwell.
Neil A. Manson, Robert W. Barnard, eds. (2014). The Bloomsbury Companion to Metaphysics. . Bloomsbury.
Raven, Michael J (2020). The Routledge Handbook of Metaphysical Grounding. . Routledge.
„Metaphysics”. Encyclopedia.com.
„Epistemology”. Encyclopedia Britannica. Приступљено 22. 6. 2020.
„metaphysics”. American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). 2011. Приступљено 24. 11. 2018.
Hall, Ned (2012). „David Lewis's Metaphysics”. Ур.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2012 изд.). Center for the Study of Language and Information, Stanford University. Приступљено 5. 10. 2012.
Cohen, S. Marc. „Aristotle's Metaphysics”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. The Metaphysics Research Lab Center for the Study of Language and Information Stanford University Stanford, CA. Приступљено 14. 11. 2018.
Veldsman, Daniël P. (15. 11. 2017). „The place of metaphysics in the science-religion debate”. HTS Teologiese Studies (на језику: енглески). 73 (3): 7. ISSN 2072-8050. doi:10.4102/hts.v73i3.4655 .
Hofweber, Thomas (2020). „Logic and Ontology”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Приступљено 23. 12. 2020.
Borchert, Donald (2006). „Ontology”. Macmillan Encyclopedia of Philosophy, 2nd Edition. Macmillan.
Sandkühler, Hans Jörg (2010). „Ontologie”. Enzyklopädie Philosophie. Meiner. Архивирано из оригинала 11. 3. 2021. г. Приступљено 7. 3. 2021.
Honderich, Ted (2005). „Ontology”. The Oxford Companion to Philosophy. Oxford University Press.

Спољашње везе

The Institute for Faithful Research
Metaphysics at Encyclopædia Britannica
The London Philosophy Study Guide Архивирано 23 септембар 2009 на сајту Wayback Machine offers many suggestions on what to read, depending on the student's familiarity with the subject: Logic & Metaphysics Архивирано 12 јул 2018 на сајту Wayback Machine.

[1] Неки споре и сам термин хришћанска филозофија јер се у антици сматрало основом филозофске слободе расправљати о свим учењима.

[2] Murray, Michael J.; Rea, Michael (2016). Zalta, Edward N., ур. Philosophy and Christian Theology. Metaphysics Research Lab, Stanford University.

[3] „What are the Patristics, and why should we study them?”. www.monergism.com. Приступљено 2021-10-27.

[4] Lara, стр. 13

[5] Boehner, pág. 10

[Inwagen-6] Peter van Inwagen (мај 2018). Metaphysics (4th изд.). Taylor and Francis. ISBN 9780429963575. „metaphysics must be distinguished from sacred or revealed theology. Theology is, by definition, the science or study of God. Theology partly overlaps metaphysics. What is common to theology and metaphysics is usually called philosophical, or natural, theology. It is the remaining part of theology that is called sacred, or revealed, theology.”

[SEP_ChristianPhilosophy-7] Murray, Michael J.; Rea, Michael (13. 5. 2002). „Murray, Michael J. and Michael Rea, "Philosophy and Christian Theology", The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring 2020 Edition), Edward N. Zalta (ed.)”. „On this way of seeing the two disciplines, if at least one of the premises of an argument is derived from revelation, the argument falls in the domain of theology; otherwise it falls into philosophy's domain.”

[:2-8] Hitchcock, Susan Tyler; Esposito, John L. (2004). Geography of Religion: Where God Lives, where Pilgrims Walk (на језику: енглески). National Geographic Society. стр. 281. ISBN 978-0-7922-7313-4. „By the year 100, more than 40 Christian communities existed in cities around the Mediterranean, including two in North Africa, at Alexandria and Cyrene, and several in Italy.”

[:3-9] Bokenkotter, Thomas S. (2004). A Concise History of the Catholic Church (на језику: енглески). Doubleday. стр. 18. ISBN 978-0-385-50584-0. „The story of how this tiny community of believers spread to many cities of the Roman Empire within less than a century is indeed a remarkable chapter in the history of humanity.”

[10] "Abrahamic Faiths, Ethnicity and Ethnic Conflicts" (Cultural Heritage and Contemporary Change. Series I, Culture and Values, Vol. 7) by Paul Peachey, George F. McLean and John Kromkowski (Jun 1997) ISBN 1565181042 p. 315

[Wright-11] France, R. T. (2005). „Kingdom of God”. Ур.: Vanhoozer, Kevin J.; Bartholomew, Craig G.; Treier, Daniel J.; Wright, Nicholas Thomas. Dictionary for Theological Interpretation of the Bible. Grand Rapids: Baker Book House. стр. 420—422. ISBN 978-0-8010-2694-2. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 19. 7. 2016.

[12] „Osnovna pitanja srednjovekovne filozofije”. Приступљено 29. 4. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (15. октобар 2008)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]