Далмација (држава)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Држава Далмација под Марцелином и Јулијем Непотом, 454-480. године

Далмација је била независна држава између 454. и 480. године. Настала је у време распада Западног римског царства, када највећи део царства, укључујући и Рим, долази под власт новоформираних германских држава. Уништењем западног царства, романско становништво је успело да сачува независност у оквиру две нове независне државе, Далмацији на простору Илирика и држави Сијагрија, краља Римљана, на простору Галије. Обе државе су биле краткотрајне; Далмацију покорава Одоакар 480. године, док Сијагријеву краљевину покоравају Франци 486. године, чиме нестају последњи остаци Западног римског царства.

Центар државе Далмације био је град Салона (данашњи Солин), а држава је обухватала приморске делове данашње Хрватске, као и делове данашње Босне и Херцеговине, Словеније и Црне Горе. Владари Далмације били су Марцелин (454-468), Јулије Непот (468-480) и Овида (480). Овидином смрћу 480. године, Далмацију осваја Одоакар, који је прикључује својој држави.

Литература[уреди]

  • Драган Брујић, Водич кроз свет Византије, Београд, 2004.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]