26. децембар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Козметичке исправке, replaced: ]]. — → ]] — (50), ]].) → ]]) (11) |
м →Рођења ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 35: | Ред 35: | ||
* [[1938]] — [[Мирко Ковач]], црногорски књижевник. († [[2013]]) |
* [[1938]] — [[Мирко Ковач]], црногорски књижевник. († [[2013]]) |
||
* [[1940]] — [[Фил Спектор]], амерички музички продуцент, композитор и музичар |
* [[1940]] — [[Фил Спектор]], амерички музички продуцент, композитор и музичар |
||
* [[1946]] — [[Жозеф Сифакис]], грчко-француски научник. |
|||
* [[1951]] — [[Жарко Варајић]], бивши српски кошаркаш |
* [[1951]] — [[Жарко Варајић]], бивши српски кошаркаш |
||
* [[1955]] — [[Златко Лагумџија]], босанскохерцеговачки политичар |
* [[1955]] — [[Златко Лагумџија]], босанскохерцеговачки политичар |
Верзија на датум 6. фебруар 2019. у 03:19
26. децембар (26.12.) је 360. дан године по грегоријанском календару (361. у преступној години). До краја године има још 5 дана.
Догађаји
децембар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |
- 1351 — У току рата између Хабсбурговаца и Швајцараца грађани Цириха су победили у бици код Детвила против војске Хабсбурговаца и њихових савезника.
- 1805 — Француска и Аустрија потписале, у Пожуну, (Братислава) мировни уговор, после Наполеонове победе у бици код Аустерлица, којим је Француска добила Венецију, Истру без Трста, Далмацију и Боку которску и учврстила своју позицију у Европи. Одредбе споразума поништене су 1814. на Бечком конгресу.
- 1825 — У Санкт Петербургу, на дан полагања заклетве новом цару Николају I избила је побуна декабриста, противника царизма у Русији.
- 1874 — Феликс де Блохаузен постао премијер Луксембурга.
- 1898 — Пјер и Марија Кири открили први радиоактивни хемијски елемент и назвали га радијум.
- 1908 — Американац Џек Џонсон је победом над Канађанином Томијем Барнсом постао први црни боксер првак света у тешкој категорији.
- 1922 — Вођа Октобарске револуције Владимир Илич Лењин завршио први део свог „Писма конгресу“, касније познатог као "Лењинов тестамент", у којем је позвао комунисте да сачувају јединство партије и предложио реформе. У другом делу „тестамента“, који је написао 4. јануара 1923. Лењин је сугерисао да Стаљин буде смењен са места генералног секретара Комунистичке партије.
- 1941 — Суочен с напредовањем јапанских снага у Другом светском рату ка Манили, амерички генерал Даглас Макартур прогласио је филипинску престоницу "отвореним градом". Упркос томе у Манили су 1941, 1942. и 1945. вођене тешке борбе америчких и јапанских јединица, током којих су порушени многи делови града.
- 1943 — Британска Краљевска ратна морнарица је у Другом светском рату потопила "Шарнхорст".
- 1968 — У Савезној народној скупштини усвојени су амандмани на Устав СФР Југославије, којима се шири аутономија покрајина и оне добијају статус сличан републикама. Покрајине су добиле покрајински Уставни закон, чиме је отворен пут готово потпуно самосталној законској, извршној и судској власти. Покрајини Косово и Метохија уведен је назив Косово.
- 1971 — У знак протеста због америчког ангажовања у Вијетнаму, 16 америчких ратних ветерана Вијетнамског рата окупирало је Статуу слободе у њујоршкој луци.
- 1975 — Летом на линији Москва-Алма Ата, Тупољев Ту-144 је постао први суперсонични авион у свету у редовном саобраћају.
- 1989 — Румунски Фронт националног спаса наименовао нову владу с Јоном Илијескуом на челу, дан после погубљења Николае Чаушескуа.
- 1990 — Скупштина Словеније прогласила самосталност те републике, након плебисцита 23. децембра на коме се 86 одсто гласача изјаснило за независну словеначку државу.
- 1991 — У Алжиру су одржани први вишепартијски парламентарни избори од стицања независности од Француске 1962.
- 1994 — Нападом командоса на отети француски путнички авион на аеродрому у Марсељу ослобођено је 239 путника и чланова посаде које су исламски терористи држали као таоце после отмице 24. децембра у Алжиру. Командоси су убили сву четворицу терориста.
- 1998 — Бивши лидери Црвених Кмера Кије Сампан и Нуон Чеа предали су се камбоџанској влади. За време режима Црвених Кмера средином седамдесетих година 20. века у Камбоџи је убијено или је умрло од глади и болести 1,7 милиона људи.
- 1998 — Српске снаге безбедности на Космету почеле су напад на подручју места Подујево, након што је у селу Обранџе убијен један Србин.
- 2000 — У пожару у дискотеци у кинеском граду Лиојангу живот је изгубило 311 људи.
- 2001 — Израелски министар одбране Бенџамин Бен-Елизер изабран је за председника Лабуристичке партије.
- 2003 — У земљотресу јачине 6,3 степена Рихтерове скале који је погодио ирански град Бам, погинуло је око 30.000 људи.
Рођења
- 1716 — Томас Греј, енглески писац. († 1771)
- 1791 — Чарлс Бебиџ, енглески математичар, отац рачунарства. († 1871)
- 1883 — Морис Утрило, енглески сликар. († 1955)
- 1891 — Хенри Милер, амерички књижевник. († 1980)
- 1893 — Мао Цедунг, кинески револуционар и државник. († 1976)
- 1938 — Мирко Ковач, црногорски књижевник. († 2013)
- 1940 — Фил Спектор, амерички музички продуцент, композитор и музичар
- 1946 — Жозеф Сифакис, грчко-француски научник.
- 1951 — Жарко Варајић, бивши српски кошаркаш
- 1955 — Златко Лагумџија, босанскохерцеговачки политичар
- 1963 — Ларс Улрих, данско-амерички бубњар
- 1968 — Александар Кнежевић, српски рукометни репрезентативац и тренер
- 1971 — Џаред Лето, амерички глумац и музичар
- 1974 — Јасмин Агић, хрватски фудбалер
- 1975 — Матео Сорања, италијански кошаркаш
- 1979 — Фабијан Карини, уругвајски фудбалер
- 1975 — Марсело Риос, чилеански тенисер
- 1985 — Марија Јовановић, црногорска рукометашица
- 1987 — Михаил Кукушкин, казахстански тенисер
- 1989 — Немања Станковић, српски виолончелиста
Смрти
- 268 — Дионисије, папа
- 418 — Зосим, папа
- 1530 — Бабур, први цар Могулског царства. (* 1483)
- 1848 — Џорџ Стивенсон, енглески инжењер и изумитељ (* 1781)
- 1867 — Јожеф Кошич, словенанчки писац, песник, историчар, етнолог и католички свештеник. (* 1788)
- 1890 — Хајнрих Шлиман, немачки археолог (*1822)
- 1972 — Хари Труман, председник САД (*1884)
- 1985 — Дајана Фоси, амерички зоолог и заштитница планинских горила (*1932)
- 1977 — Хауард Хокс, амерички филмски режисер. (* 1896)
- 2006 — Џералд Форд, 38. амерички предсједник. (* 1913)