Јаша Продановић — разлика између измена
Нема описа измене |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15) |
||
Ред 59: | Ред 59: | ||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
{{портал|Биографија|Књижевност}} |
{{портал|Биографија|Књижевност}} |
||
* [ |
* [https://archive.today/20121221105239/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=460 Биографија на сајту САНУ] |
||
{{Четници у Македонији}} |
{{Четници у Македонији}} |
||
{{нормативна контрола}} |
{{нормативна контрола}} |
Верзија на датум 4. јул 2019. у 21:53
Јаков Јаша Продановић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 23. април 1867. |
Место рођења | Чачак, Кнежевина Србија |
Датум смрти | 1. јун 1948.81 год.) ( |
Место смрти | Београд, Југославија |
Породица | |
Деца | Бора Продановић |
Политичка каријера | |
Политичка странка | Демократска странка, Југословенска републиканска странка |
Јаков М. Продановић – Јаша (Чачак, 23. април 1867 — Београд, 1. јун 1948) је био српски политичар, публициста и књижевник.
Биографија
Рођен је 23. априла 1867. године. Матурирао је у Првој београдској гимназији, у генерацији са Јованом Цвијићем, Михаилом Петровићем Аласом и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм „Шешир професора Косте Вујића“.
Био је министар просвете у Влади Краљевине Србије, као члан Самосталне радикалне странке. Године 1910. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године 1919. био је један од оснивача Демократске странке, а већ исте године заједно са Љубом Стојановићем, издваја из ње Републиканску странку, око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за федералистичко уређење и супротставио се диктатури краља Александра Карађорђевића.
Марта 1945. године изабран је за министра за Србију у Привременој влади Демократске Федеративне Југославије, а после је био потпредседник Владе Федеративне Народне Републике Југославије.
Године 1890. уређивао је „Народну мисао“; затим "Борбу"[1] (од 1. октобра 1902) гласило самосталних радикала, од 1903. до 1912. „Одјек“, од 1921. до 1923. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Јована Јовановића Змаја, Јована Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима.
Од фебруара 1936. био је дописни, а од 1948. године редовни члан Српске академије наука и уметности.
Умро је 1. јуна 1948. године. Његов син је Бора Продановић.
Познатија дела
- Уставни развитак и уставне борбе у Србији
- Вук Караџић и Милош Обреновић
- Наши и страни
- Наша народна књижевност
- Историја политичких странакa и струја у Србији
Референце
- ^ "Мале новине", Београд 1902. године
Литература
- Мала енциклопедија „Просвета“. Београд: „Просвета“. 1968.