Дара из Јасеновца — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 232: Ред 232:
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/441093/Dara-iz-Jasenovca-film-o-ljudskom-stradanju „Дара из Јасеновца” филм о људском страдању („Политика”, 2. новембар 2019)]
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/441093/Dara-iz-Jasenovca-film-o-ljudskom-stradanju „Дара из Јасеновца” филм о људском страдању („Политика”, 2. новембар 2019)]
*[https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/3600011/pitao-sam-da-u-filmu-o-jasenovcu-igra-najveci-hrvatski-glumac-on-je-rekao-da-bi-ga-ubili-gaga-antonijevic-gost-kurir-televizije Питао сам да у филму игра највећи хрватски глумац, рекао је да би га убили („Курир”, 8. јануар 2021)]
*[https://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/3600011/pitao-sam-da-u-filmu-o-jasenovcu-igra-najveci-hrvatski-glumac-on-je-rekao-da-bi-ga-ubili-gaga-antonijevic-gost-kurir-televizije Питао сам да у филму игра највећи хрватски глумац, рекао је да би га убили („Курир”, 8. јануар 2021)]
*[https://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/401/film-i-tv/4242396/dara-iz-jasenovca-film-serija-rts.html] - Дара из Јасеновца у форми филма и проширене мини серије премијерно на РТС-у


{{Геноцид над Србима у Другом свјетском рату}}
{{Геноцид над Србима у Другом свјетском рату}}

Верзија на датум 7. фебруар 2021. у 00:41

Дара из Јасеновца
Званични филмски постер на српском језику
Жанрдрама
ратни
историјски
РежијаПредраг Антонијевић
СценариоНаташа Дракулић
ПродуцентПредраг Антонијевић
Макса Ћатовић
Петар Вукашиновић
Миша Рељић
Мајкл Беренбаум[1]
Темељи се наконцентрационом логору Јасеновац
Главне улогеБиљана Чекић
Златан Видовић
Наташа Нинковић
Игор Ђорђевић
Марко Јанкетић
Вук Костић
МузикаАлександра Ковач
Роман Горшек
Дизајн звукаГоран Максимовић
Огњен Попић[1]
Директор
фотографије		Милош Кодемо
СценографГоран Јоксимовић
МонтажаФилип Дедић
Продуцентска
кућа		Dandelion Productions
Филм данас
Комуна
ДистрибутерМегаком филм
101 Studios (САД)
Universal Pictures (свет)[2]
Година2020.
Трајање130 минута
ЗемљаСрбија
Језиксрпски
Буџет~ 3.000.000 евра
Веб-сајтстраница на сајту издавачке куће Филм данас
IMDb веза

Дара из Јасеновца је српски филм из 2020. године по сценарију Наташе Дракулић у режији Предрага Антонијевића. Првобитни датум београдске премијере требало је да буде 22. априла 2020. године, али је одложен услед пандемије ковида 19, и то прво за 22. октобар 2020. године, а касније за 22. април 2021. године.[3] Међутим, премијера филма одржана је 25. новембра 2020. године[4] на Косову и Метохији, тачније у Грачаници.

Радња говори о страдањима српских мушкараца, жена и деце у логору смрти Јасеновац у доба Независне Државе Хрватске, током Другог светског рата. Први је српски играни филм који говори о једном од најстрашнијих концентрационих логора у историји, снимљен 75 година након затварања истог.[5]

Снимање филма су финансијски подржали Влада Републике Србије, Влада Републике Српске, Филмски центар Србије као и друге институције. Први део филма сниман је код села Колут, у близини Сомбора, где је за потребе снимања зграда старе циглане с управним објектом претворена у логор Јасеновац,. Други део филма сниман је на локалитетима Беле Цркве.[6]

Главног лика, девојчицу Дару, тумачи Биљана Чекић. Водеће улоге у филму играју глумци из Републике Српске: Ања Станић, Златан Видовић, Николина Фригановић, Сандра Љубојевић, Жељко Еркић и Горан Јокић. Глумачку екипу из Србије чине: Марко Јанкетић, Игор Ђорђевић, Наташа Нинковић, Бојан Жировић, Јово Максић, Радослав Миленковић, Вук Костић, Татјана Кецман, Петар Зекавица, Јелена Грујчић, Богдан Богдановић и други.[6]

Остварење Дара из Јасеновца српски је представник у трци за 93. Оскара и награду Америчке академије филмске уметности и науке у категорији за најбољи међународни филм. Такође је био и кандидат за награду Златни глобус у свим категоријама. Међутим, остварење се није нашло у ужем кругу за добијање те награде.[7] Биљана Чекић је кандидована за најбољу женску улогу.[8]

Радња

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

После усташко—немачке офанзиве на Козари, локално становништво завршава у концентрационим логорима. Међу њима је и десетогодишња Дара са својом мајком и два брата. О судбини оца не знају ништа. Ужас који ће преживети преко Јасеновца до логора Стара Градишка учиниће да Дара одрасте преко ноћи. Дарину мајку и старијег брата убијају, а смисао њеног живота постаје да сачува живот млађег брата.[9]

Многа деца из логора Стара Градишка одвожена су у домове широм Хрватске или смештена по породицама али је велики број деце убијен или преминуо од последица изузетно тешких услова живота у логору. Дарина судбина је судбина једног детета Козаре и кроз њу је испричана судбина деце Јасеновца, а оно што су преживели не сме никада бити заборављено. Сви догађаји у филму писани су на основу аутентичних сведочанстава преживелих логораша.[10]

Улоге

Глумац Улога
Биљана Чекић Дара
Златан Видовић Миле Илић (Дарин отац)
Марко Јанкетић Макс Лубурић
Игор Ђорђевић Анте Врбан
Вук Костић Мирослав Филиповић
Ања Станић Нада Илић
Николина Фригановић
Жељко Еркић Стјепан, усташки војник
Горан Јокић заповедник гробара
Наташа Нинковић Радојка
Петар Зекавица немачки официр
Радослав Миленковић
Јово Максић Младен
Сандра Љубојевић Вера Станић
Богдан Богдановић
Милица Јањић Мирјана
Татјана Кецман часна сестра
Бојан Жировић Јаса
Јелена Грујчић Бланкица
Алиса Радаковић Нада Шакић
Ана Лечић Божица
Марко Павловски Анђелко
Сања Моравчић Диана Будисављевић

Продукција

Најава

Филм је прво најављен почетком априла 2019. године, на конференцији за медије у Министарству културе и информисања Републике Србије. Министар културе и информисања, Владан Вукосављевић, најавио је, заједно са истакнутим редитељом Емиром Кустурицом, два филма о страдању Срба, али и Рома и Јевреја, у концентрационом логору Јасеновац, у Независној Држави Хрватској (НДХ) током периода између 1942. и 1945. године. Вукосављевић је изјавио да српска кинематографија није имала јак рефлекс на догађаје у Јасеновцу, те да ће се у наредне две до три године остварити два велика пројекта, први, на челу са чувеним Предрагом „Гагом” Антонијевићем, и други, на челу са већ поменутим Кустурицом.[11][12]

Почетак снимања

Прво играно остварење о највећим усташким злочинима у јасеновачком логору почело је са снимањем почетком октобра 2019. године. Још једном је потврђено да је редитељска палица припала Предрагу Антонијевићу. Филм тада добија и име; Дара из Јасеновца. Сценаристкиња Наташа Дракулић наводи да је прича филма смештена шест месеци након офанзиве на Козари до смештања у логор.[13] Антонијевић наводи да је улога усташког заповедника јасеновачког логора, Макса Лубурића, припала Марку Јанкетићу. Највеће изненађење у оквиру глумачког одабира свакако је улога девојчице Даре, коју игра дванаестогодишња Биљана Чекић.[14] Деца из Козарске Дубице су изабрана да глуме локалну децу у логору.[13] Остатак глумачке екипе чине глумци из Републике Српске, као и Србије.[15]

Филмска екипа касније одлази у село Колут код Сомбора, где је, за потребе филма, изграђен јасеновачки логор. Након тога одлазе у Белу Цркву, па на различите локације по Хрватској.[13][14][16]

Новембар 2019.

Прва трећина снимања продукционо најзахтевнијег дела првог играног филма о страдању српске деце у Јасеновцу је завршена – готове су сцене из логора настале у напуштеној циглани у селу Колут, где су изграђени додатни објекти и 500 метара пруге и на којима је ангажовано 270 статиста. Одржана је конференција за медије у Медија центру, где су изјаве дали сценаристкиња Дракулић, редитељ Антонијевић, председница УО Филмског центра Србије Јелена Триван, продуцент многих холивудских филмова Ден Тана и стручни амерички консултант и експерт за холокауст Мајкл Беренбаум.[17][18]

Филм ће бити комплетно финансиран државним новцем, навела је председница Јелена Триван. Добривоје Танасијевић, познатији као Дан Тана, каже да ће Гага, као „српски Спилберг”, успети да изнесе истину на прави начин.[19]

Снимање овог филма је финансијски потпомогла Влада Републике Србије и Филмски центар Србије са приближно 2,3 милиона евра, док се очекује да ће целокупно остварење заједно коштати између 2,9 и 3,3 милиона евра. Поред наведених, филм су подржали и: Покрајинска влада Војводине, Општина Сомбор, Општина Бела Црква, Железнице Србије АД, Инфраструктуре железнице Србије АД, Србија Карго АД, Србија воз и РМУ Рембас.[15]

Одложена премијера

Премијера филма Дара из Јасеновца, због пандемије вируса короне, одложена је за 22. октобар 2020. године. Како је раније планирано, премијера је била планирана да се одржи почетком маја, у данима када се обележава 75 година од пробоја последњих заробљеника из логора Јасеновац. Због неочекиваних околности, први домаћи дугометражни играни филм о стварним и трагичним догађајима у једном од најстрашнијих концентрационих логора икада, стићи ће пред пубику шест месеци касније.

Коначан датум премијере и договорена светска дистрибуција филма

Право на приказивање Даре из Јасеновца откупила је америчка компанија 101 Studios, коју води продуцент Дејвид Гласер. Захваљујући његовом уговору с дистрибутером Universal Pictures, Дара из Јасеновца ће, поред америчке, имати и светску биоскопску дистрибуцију. Приказивање филма пред америчком публиком заказано је за јануар 2021. године, а београдска премијера заказана је 22. априла, на 76-годишњицу пробоја јасеновачких логораша.[3]

Дара из Јасеновца такође је ушла у кандидатуру за представника Србије у трци за најпрестижнију филмску награду Оскар, као и за награду Златни глобус.[20][21] Глумица Биљана Чекић, која је тумачила главну јунакињу Дару, кандидована је за најбољу женску улогу.[22]

Много смо срећни због те подршке, јер је за нас најважније да се ова наша историјска трагедија види што шире и што више. Ако смо седамдесет пет година, а 2021. ће бити седамдесет шест, ћутали о злочинима у Јасеновцу, коначно је дошло време да свет види страшну истину која се тамо догодила. Директор куће 101 Studios, Дејвид Гласер, изузетан је човек кога је наша „Дара” одушевила. Он је тренутно дистрибутер најновијег биоскопског хита Роберта де Нира The War With Grandpa и иза себе има више од педесет филмских и телевизијских наслова. То нас уверава да су и нашем филму отворена врата да дотакне срца америчке и светске публике, што нам је била и највећа амбиција док смо га радили. Најважнији је, ипак, помен свим жртвама Јасеновца.

— Наташа Дракуловић, Новости

Прва премијера филма одржана је у Грачаници 25. новембра 2020. године. Наредних недељу дана, филм ће бити приказиван и у осталим српским срединама на подручју Косова и Метохије.[23] Редитељ Антонијевић је истакао да је изузетно узбуђен што ће људи из Грачанице имати прилику међу првима да виде филм.

Изузетно сам узбуђен да ће наши људи у Грачаници моћи међу првима да виде филм Дара из Јасеновца који чекамо 75 година. Од Јадовна и Јасеновца, преко Крагујевца до Косова и Метохије јече вапаји српских жртава које многи данас покушавају да угуше. Траже душмани од нас да се над сваком туђом жртвом сажалимо, а да над нашом не смемо ни сузу да пустимо. Поручују нам да им не ваљамо ни мртви, ни живи. Зато морамо сви ми у заједништву, јуче у страдању, а сутра у победи, да се јасеновачким новомученицима одужимо. Заиста се надам да ће филм Дара из Јасеновца то у малом делу учинити.

— Предраг Антонијевић, редитељ, Телеграф

Договорен датум америчке премијере

Диструбутерска кућа 101 Studios закључила је уговор о америчким правима за филм Дара из Јасеновца. Заказано је да та кућа с филмом изађе 5. фебруара 2021. и тако започне дистрибуцију у Сједињеним Државама. Члан Извршног одбора Студија 101, Рон Буркле, поручио је да је годинама изузетно поштовао рад редитеља Предрага Антонијевића и додао је своја запажања о филму:[8][6]

Дирнула ме је непозната прича испричана о Дари из Јасеновца. Верујем да ће публика ценити умешност која је кроз очи малог детета испричала ову убедљиву причу.

— Рон Буркле, 101 Studios, Филмски центар Србије

Извршни директор поменутог студија, Дејвид Гласер, истакао је да је Дара из Јасеновца први играни филм који разозткрива злочине „ноторно бруталног концентрационог логора Јасеновац“ и додао је да је „на нама одговорност да испричамо ову невероватну причу” као и да се 101 Studios осећа привилегованим да америчку публику упозна с овим филмом.[24]

Објављен трејлер

Као и што је најављено, званична премијера у Србији одржаће се у Београду 22. априла 2021. године, на 76. годишњицу од пробоја последњих заробљеника из логора смрти Јасеновац. Након београдске премијере, филм ће бити у биоскопима широм Србије.[25] Први инсерт из филма објавио је дистрибутер Мегаком филм на Јутјубу 12. јануара, а званични трејлер објавио је 101 Studios такође на тој платформи 18. јануара 2021.[26][27]

Почетак приказивања филма у САД

Од 5. фебруара — у Чикагу, Атланти, Даласу, Мајамију, Хјустону и дригим америчким градовима — кренула је биоскопска дистрибуција Даре из Јасеновца.[28]

Пријем

Код публике

Прву прилику да се сусретну са филмом имали су гледаоци са Косова и Метохије. Историчар из Грачанице Александар Гуџић истакао је да је тема Јасеновца запостављана, као и то да су филмови овакве врсте важни за неговање културе сећања на српска страдања јер су Срби, поред Јермена и Јевреја, једини народ над којим су константно вршени геноциди и етничка чишћења.

Тема Јасеновца и страдања Срба у Другом светском рату у НДХ занемаривана је из различитих разлога, али ми сада имамо обавезу да негујемо ту културу сећања на српске жртве, небитно са ког су простора.

— Александар Гуџић, историчар, Новости

Код критичара

Позитивне оцене

Амерички филмски критичар Реј Лобо је за портал Film Threat написао да се Предраг Антонијевић придружио дугој листи редитеља који су покушали да представе ужас концентрационих логора током Другог светског рата. Похвалио је начин на који је филм снимљен као и глуму мале Даре (Биљане Чекић) као и остатка екипе који „ефикасно преносе на платно деградацију живота у логору и вољу за животом“.[29]

Што се тиче мана филма, Лобо је истакао да се оне истичу у портрету хрватских фашиста, који воде логоре, наводећи да су „они у филму зли на нивоу цртаћа”.[29]

Критичар је даље навео и да су предности филма у ситним детаљима, попут приказивања свакодневног преживљавања у логору, те да овај филм даје гледаоцима могућност да схвате анимозитет између Срба и Хрвата, који је био скривен у периоду Социјалистичке Републике Југославије, али је експлодирао током 1990-их. Лобо је на крају филм оценио 7/10.[29]

Лаура Клифорд, с портала Reeling Reviews, написала је да „ова уметнички снимљена продукција о мрачној причи баца светло на мало познат део историје Другог светског рата са становишта девојчице” док је филм оценила са B на скали од A до F.[30]

Кемден Ферел с веб-сајта Disappointment media филм је оценила 4/5 истичући да је Дара „брутално остварење” као и то да се значај филма огледа у „причи која се не прича често“.[31]

Негативне оцене

Прва (изразито) негативна критика филма била је она од америчког филмског критичара Џеја Вајсберга који пише за часопис Варајети у коме је истакао да је филм „националистичка и антихрватска пропаганда“ која је „снимљена са упитним намерама”.

Још једна критика која је надасве оштро и неосновано приступила српском филму била је она из часописа LA Times. Између осталог, те новине наводе да је „најциничније то да је филм кандидат за Оскара”. У тексту се даље истиче да је Јасеновац био само логор за Јевреје као и да је „нарочито узнемирујућа Антонијевићева употреба елемената фантазије за сваку смрт”.[32][33]

Дистрибутери филма су, као и у случају прве субјективне и негативне рецензије из Варајетија, истакли да је у питању „врло наменски писани текст који би требало да умањи сваку шансу српског филма да се нађе међу пет остварења ван енглеског говорног подручја који ће бити номиновани за Оскара”. Уједно су подсетили да је изашло много више позитивних оцена за Дару из Јасеновца.[32]

Контроверзе

У Хрватској

Снимање филма се са позором пратило у Хрватској. Многи хрватски историчари и експерти су априори негативно говорили о филму, као и да је Јасеновац био „радни логор” и да у њему „нису вршени никакви злочини”.[34] Редитељ Предраг Антонијевић, на питање да ли ће у филму глумити неки глумац из Хрватске, одговорио је да „иако има много пријатеља у Хрватској, нажалост нема храбрих хрватских глумаца који би играли у његовом филму”. Такође је додао да је Јасеновац „табу тема” у Хрватској, те би исти ти глумци „сигурно имали проблема” да глуме у овој историјској драми. Последње што Антонијевић додаје јесте да је „из неког чудног разлога, дошло до поплаве људи према НДХ”.[34]

Како народ, па тако и медији у Хрватској су надасве непријатељски и одбојно говорили о Дари из Јасеновца. Већина тамошњих медија наводи да је филм споран и да он представља српске лажи и измишљотине.[35]

Министарка културе Хрватске, Обуљен Корнижек, изјавила је: „С обзиром на учестале манипулације у српској јавности везано уз Јасеновац, манипулирање бројем жртава, али и негирање злочина почињених према Хрватима у Домовинском рату и сталног покушаја повезивања демократске Хрватске са НДХ, изразила сам Посебном изасланику САД за Холокауст сумњу везано уз овај филмски пројект. Пратећи протеклих недеља медијске одјеке у Србији, али и у делу хрватских медија, јасно је да се опет покушава злоупотребити тема Јасеновца, што увек треба осудити”.[36]

У САД

Прва негативна рецензија филма — Варајети и Џеј Вајсберг

Амерички филмски критичар Џеј Вајсберг своју критику филма у часопису Варајети започео је речима: „Филм Дара из Јасеновца слабо је замаскирана пропаганда, која цинично користи холокауст да би прогурала забрињавајућу националистичку агенду”. У тексту под називом „Филм о Холокаусту с проблематичним намерама”, Вајсберг готово и није говорио о самом филму, већ је остварење отворено назвао „српском националистичком пропагандом”.[37][38] У рецензији се даље наводи да ово остварање представља „нескривени антихрватски и антикатолички дискурс који служи као запаљиви фитиљ за тренутне сукобе између Србије и суседа”.[38][39]

Вајсберг, који од 2003. године пише за еминентни „Варајети”, у досадашњем раду никада није написао критику ни за један српски филм, док је готово увек износио позитивне критике о босанскохерцеговачким и хрватским остварењима.

— Део из саопштења дистрибутера Мегаком филм.[40]

Дистрибутерска кућа Мегаком филм издала је саопштење у ком наводи да је Вајсбергова критика једина негативна до сада (27. јануар 2021) и додаје да је дотични „познат по јавним мастерклас радионицама за младе хрватске филмске критичаре”.[40]

Занимљиво, Варајети је филм Quo Vadis, Aida? босанскохерцеговачке редитељке Јасмиле Жбанић, који говори о догађањима у Сребреници, у коме су Срби главни негативци, описао као „дубоку, дирљиву, мучну и срцепарајућу причу”.[41]

Изјаве Вајсберга су осудили режисер Предраг Антонијевић, председница Филмског центра Србије Јелена Триван и српски државни званичниви.

„За 40 година каријере још нисам видео овако нешто. Прво, ово није критика нити је таквом сматрају дистрибутери као ни многе организације које се баве холокаустом. Сви су затечени. Ово је једна врста политичке етикете која, пре свега, има циљ да се збуне и уплаше гласачи у Америчкој филмској академији, да се ’упозоре’ да, гласајући за овај филм, гласају за некакву српску пропаганду. У тој назовикритици, а заправо памфлету, има само једна или две реченице које се тичу самог филма.”

— Предраг Антонијевић, режисер, Недељник

Антонијевић је, на Вајсбергов коментар о „јефтиним емоцијама”, одговорио:

„Вајсберг каже и да му се не свиђа крај због ’јефтине емоције’. Можда је њему јефтина, али нама је била веома скупа и великом крвљу смо је платили.”

— Предраг Антонијевић, режисер, Недељник

Интервју за Недељник, Антонијевић је завршио речима да ће „уследити одговор америчких организација који се баве тематиком холокауста” као и то да ће „ова критика засигурно нанети штету Дари из Јасеновца, али да је због тога и написана”.[39]

Министарка културе Маја Гојковић у саопштењу је навела да „напади на филм ’Дара из Јасеновца’ и покушај његове дискредитације, кроз потпуно непримерене, неутемељене и неистините политичке оцене и оптужбе, не представљају критику филма, већ покушај оспоравања права да се говори о Јасеновцу као месту страдања српског народа”.

Уклањање и враћање могућности оцењивања на IMDb-у

Филмска интернет база података (енгл. Internet Movie Database, IMDb) уклонила је могућност оцењивања и коментарисања филма 2. фебруара 2021, без званичног обавештења. У тренутку када је онемогућено оцењивање, филм на скали од један до десет има оцену 9,4.[42] Иако је филм до 2. фебруара видело свега неколицина људи (творци истог, новинари, одређена публика на премијери на КиМ и др.) и иако дистрибуција није ни почела, неколико дана се водила „борба” између хиљаде корисника тог веб-сајта — једни су давали највише, а и други најниже оцене. Сличне ситуације су се догађале и код других историјских филмова као што су Балканска међа, У земљи крви и меда...[43]

Серију оцењивања у Србији започели су корисници друштвених мрежа одакле су људи позивани да остварењу дају максималних десет звездица. Позиви су уследили након негативне критике у америчком часопису Варајети, објављене 25. јануара, у којој је Дара из Јасеновца прозвана „српском националистичком пропагандом”.

IMDb је поново отворио могућност оцењивања филма три дана касније, тачније 5. фебруара.[44]

Референце

  1. ^ а б „DARA IZ JASENOVCA — Film danas”. Film danas. 21. 1. 2021. 
  2. ^ „Antonijević: „Dara iz Jasenovca” vraća veru u život”. N1. 27. 12. 2020. 
  3. ^ а б „Amerika će videti „Daru iz Jasenovca”: Nataša Drakulić najavljuje da će svet konačno saznati istinu o stradanju srpske dece u NDH”. Новости. 22. 11. 2020. 
  4. ^ „Premijera filma „Dara iz Jasenovca”: Sećanje na jasenovačko stradanje gledaju i Srbi na KiM”. Novosti. Приступљено 27. 11. 2020. 
  5. ^ „Film „Dara iz Jasenovca“ pred publikom na proleće 2020.”. Радио-телевизија Србије. 18. 6. 2019. 
  6. ^ а б в „Objavljen prvi insert iz filma „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Antonijevića”. Filmski centar Srbije. Приступљено 19. 1. 2021. 
  7. ^ „„Dara iz Jasenovca” izbačena iz trke za Zlatni globus”. Telegraf. Приступљено 5. 2. 2021. 
  8. ^ а б Dostanić, Dafina. „„Moramo da rasvetlimo mrak iz prošlosti”; film „Dara iz Jasenovca” uskoro počinje da se prikazuje u SAD”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-01-19. 
  9. ^ „Gaga Antonijević snima film "Dara iz Jasenovca"”. rs.n1info.com. 18. 6. 2019. 
  10. ^ „Dara iz Jasenovca“ film o brutalnim ustaškim zločinima”. Студио Б. 18. 6. 2019. 
  11. ^ „Snima se film o Jasenovcu, Kusturica režira”. RTS. Приступљено 23. 11. 2019. 
  12. ^ „Kusturica snima film o Jasenovcu!”. Mondo Portal. Приступљено 23. 11. 2019. 
  13. ^ а б в Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „„Dara iz Jasenovca“ – prvi igrani film o srpskim žrtvama”. www.rts.rs. Приступљено 23. 11. 2019. 
  14. ^ а б „Na jesen počinje snimanje filma "Dara iz Jasenovca"”. www.021.rs. Приступљено 23. 11. 2019. 
  15. ^ а б „U toku je snimanje „Dare iz Jasenovca“ u režiji Predraga Gage Antonijevića « FCS”. www.fcs.rs. Приступљено 23. 11. 2019. 
  16. ^ Vidić, Dragana (3. 11. 2019). „Srbija konačno snima film o Jasenovcu, hrvatski glumci nisu hrabri da glume u njemu”. Luftika. Приступљено 23. 11. 2019. 
  17. ^ „Da li će „Dara iz Jasenovca“ postati „srpska Šindlerova lista“?”. RTS. Приступљено 23. 11. 2019. 
  18. ^ Dostanić, Dafina. „DRŽAVA STALA IZA FILMA O JASENOVCU Gaga Antonijević: Očekujemo da završimo snimanje do kraja godine”. Blic.rs. Приступљено 23. 11. 2019. 
  19. ^ „KRAJ PRVE FAZE FILMA "DARA IZ JASENOVCA": Nema Hrvata koji bi glumili ustaše!”. kurir.rs. Приступљено 23. 11. 2019. 
  20. ^ „"Dara iz Jasenovca" srpski kandidat za Oskara”. N1. 30. 11. 2020. Приступљено 2. 12. 2020. 
  21. ^ „Prvi put u istoriji srpski film nominovan za Zlatni globus!”. TVINEMANIA. 2020-12-01. Приступљено 2020-12-01. 
  22. ^ „„Дара из Јасеновца" први српски филм у трци за Златни глобус”. РТС. 1. 12. 2020. Приступљено 2. 12. 2020. 
  23. ^ „Premijera filma „Dara iz Jasenovca”: Sećanje na jasenovačko stradanje gledaju i Srbi na KiM”. Novosti. Приступљено 27. 11. 2020. 
  24. ^ „Američka premijera filma „Dara iz Jasenovca” planirana za 5. februar”. N1. 24. 12. 2020. Приступљено 19. 1. 2021. 
  25. ^ „Premijera filma “Dara iz Jasenovca” 22. aprila”. Danas (на језику: српски). Приступљено 19. 1. 2021. 
  26. ^ „Dara iz Jasenovca /Insert iz filma/”. YouTube. Приступљено 19. 1. 2021. 
  27. ^ „DARA OF JASENOVAC | Official Trailer | 101 Studios”. YouTube. Приступљено 19. 1. 2021. 
  28. ^ „„Dara” danas pred Amerikancima: širom SAD počinje bioskopska distribucija filma Predraga Gage Antonijevića”. Nedeljnik (на језику: српски). Приступљено 5. 2. 2021. 
  29. ^ а б в „Dara of Jasenovac | Film Threat” (на језику: енглески). 27. 1. 2021. Приступљено 5. 2. 2021. 
  30. ^ „Dara of Jasenovac” (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2021. 
  31. ^ „DARA OF JASENOVAC -- A Brutal and Moving Holocaust Film”. disappointment media (на језику: енглески). Приступљено 5. 2. 2021. 
  32. ^ а б „„Dara iz Jasenovca” se od danas prikazuje u Americi, ali uz još jednu oštru kritiku”. Noizz.rs. 5. 2. 2021. Приступљено 5. 2. 2021. 
  33. ^ „Review: Holocaust drama ‘Dara of Jasenovac’ regrettably aims for settling scores”. LA Times. Приступљено 5. 2. 2021. 
  34. ^ а б „Hrvatska na nogama - Srbi snimaju film o Jasenovcu, finansira ga Vlada, podržava američki ekspert za holokaust! Posle njega ništa više neće biti isto! (video)”. INFORMER. Приступљено 23. 11. 2019. 
  35. ^ „Hrvati besni zbog filma o stradanju srpske dece u Jasenovcu: LAŽ nad lažima”. Mondo Portal. Приступљено 23. 11. 2019. 
  36. ^ Josipović, Ivana (10. 11. 2019). „Ministrica Obuljen Koržinek o filmu 'Dara iz Jasenovca' i navodnom zahtjevu SAD-a: 'Nitko nije tražio dozvolu za snimanje u Hrvatskoj'”. narod.hr. Приступљено 23. 11. 2019. 
  37. ^ Попадић, А. (28. 1. 2021). „„Овај филм смо крвљу платили”: Предраг Антонијевић о оптужбама критичара „Варајетија” да је „Дара” националистички памфлет”. Новости. Приступљено 28. 1. 2021. 
  38. ^ а б Weissberg, Jay (25. 1. 2021). „‘Dara of Jasenovac’ Review: A Holocaust Movie With Questionable Intentions”. Veriety. Приступљено 28. 1. 2021. 
  39. ^ а б „Ovaj film smo krvlju platili: Predrag Antonijević o optužbama kritičara „Varajetija” da je „Dara” nacionalistički pamflet”. Novosti. Приступљено 30. 1. 2021. 
  40. ^ а б „NOVE KRITIKE AMERIČKIH MEDIJA O FILMU „DARA IZ JASENOVCA””. MegaCon film. 27. 1. 2021. Приступљено 30. 1. 2021. 
  41. ^ Popadić, Ana (29. 1. 2021). „„Dara iz Jasenovca”: Ono što je za Amerikanca „jeftina emocija”, mi smo krvlju platili”. Novosti. Приступљено 30. 1. 2021. 
  42. ^ „Zabranjeno ocenjivanje filma „Dara iz Jasenovca””. Novosti. 2. 2. 2021. Приступљено 5. 2. 2021. 
  43. ^ „Neobičan rat Srba i Hrvata na sajtu IMDB zbog filma „Dara iz Jasenovca””. Telegraf. 2. 2. 2021. Приступљено 5. 2. 2021. 
  44. ^ „Na IMDb-u ponovo moguće ocenjivanje filma „Dara iz Jasenovca“”. Danas. 5. 2. 2021. Приступљено 5. 2. 2021. 

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дара_из_Јасеновца&oldid=23601450”