Неодијум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
| Ред 155: | Ред 155: | ||
|} |
|} |
||
'''Неодијум''' (-{'''Nd'''}-, [[латински]] - -{''neodymium''}-) - је [[лантаноиди|лантаноид]].<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name=" |
'''Неодијум''' (-{'''Nd'''}-, [[латински]] - -{''neodymium''}-) - је [[лантаноиди|лантаноид]].<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="ParkesNeorganskaHemija">{{ParkesNeorganskaHemija}}</ref> Име је добио од [[грчки језик|грчких]] речи -{''neos''}- и -{''didymos''}- које спојене имају значење "нови близанац". |
||
Заступљеност: Неодијум је заступљен у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 38 -{ppm}- ([[енглески језик|енг]]. parts per million). Најважнији [[минерал]]и неодијума су: |
Заступљеност: Неодијум је заступљен у [[Земља|земљиној]] кори у количини од 38 -{ppm}- ([[енглески језик|енг]]. parts per million). Најважнији [[минерал]]и неодијума су: |
||
Верзија на датум 21. јун 2010. у 03:59
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Општи подаци | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол,атомски број | Празеодијум, Pr, 59 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Припадност скупу | лантаноида | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| >група, периода | , 6 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| густина, тврдоћа | 6640 kg/m3, 2,5 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Боја | сребрножута 
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине атома | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомска маса | 140,90765 u | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| атомски радијус | 185 (247) pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| ковалентни радијус | 165 pm | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| ван дер Валсов радијус | без података | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| електронска конфигурација | [Xe]4f36s2 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 21, 8, 2 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| оксидациони број | 3 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Особине оксида | средње базни | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| кристална структура | хексагонална | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| физичке особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| агрегатно стање | чврсто | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура топљења | 1204 K (931 °C) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| температура кључања | 3.793 K (3520 °C) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| молска запремина | 20,8×10-3 m³ /mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота испаравања | 296,8 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлота топљења | 6,89 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| притисак засићене паре | 1,333224×10-6 Pa (1.070 K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| брзина звука | 2.280 m/s (293,15K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Остале особине | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Електронегативност | 1,13 (Паулинг) 1,07 (Алред) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична топлота | 193 J/(kg*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| специфична проводљивост | 1,48×106 S/m | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| топлотна проводљивост | 12,5 W/(m*K) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| I енергија јонизације | 527 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| II енергија јонизације | 1.020 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| III енергија јонизације | 2.086 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| IV енергија јонизације | 3.761 kJ/mol | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Најстабилнији изотопи | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
Неодијум (Nd, латински - neodymium) - је лантаноид.[1][2] Име је добио од грчких речи neos и didymos које спојене имају значење "нови близанац".
Заступљеност: Неодијум је заступљен у земљиној кори у количини од 38 ppm (енг. parts per million). Најважнији минерали неодијума су:
- монацит (Ce,La,Th,Nd,Y,Pr)PO4 и
- (Ce,La,Nd,Y,Pr)CO3F
Литература
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.